Znaci i cita knjige, jos jedan poen za Melk-Avluv romansu
Samo se molite Bogu. Post, u crkvu, pomozite kad mozete, ako ne mozete ne odmazite i to je to. Ne bojte se. Ne slusajte roditelje ako su crveni i starije komunjare, ne slusajte voke sranjcuge. Radite kako vam kazem i ne bojte se. Kakve sekte, kakve picke materine.
Morali smo da se sretnemo, koliko pamtim pojedine predmete su grupe zajedno slušale. Barem u razmeni smene u kabinetima i hodnici, slično. I bre kolega...
Inače, svaka čast. Kapa do poda.
Šmo, jesi li bio upecatljiv u tom periodu mozda te se sjeca
Podsećate me na nekakve babe provodadžike. Dosta s glupostima.
Shmo isao po hodniku ispravljao ljude, ucio ih pravilnom izgovoru, kako da speak like a british i to, eto mali hint
Nikad u životu nisam bio upečatljiv plidu. A za ovo svaka čast hvala iako ja to studiranje smatram jednom od najglupljih greški koje sam napravio do sada i bačenim najboljim godinama života u nepovrat.
Šmo džentl džajent iz učionice 4
Ako je Smoklja ispratio pocasnom paljbom, onda znate da valja, mozete je zeniti, jebati i sve ostalo
+1
Ali nije to lak faks ipak. Mislim da smo se otelili. Što je najgore ni za šta.
Ja sam skroz drugi utisak stekao, makar za moj smer. Ko je sve to upisao i pozavršavao, i sa koliko apsolutno minimalnim trudom sam ja uspeo to isto da uradim, mi je bilo frapantno. Pogotovo kad sam video koliko neki drugari koji upisali tipa istoriju moraju da gule, kolke knjižurine da iščitaju. Ovamo kod nas bilo bukvalno ko nastavak srednje škole, apsolutna sprdnja od fakulteta.
Šmo šta se studira na "engleskom"? Šes časova engleskog dnevno il ima i još nešto? Čime popunite te četir godine? Od 40 ispita 32 engleski budu ili?
Čitate Jejca i Šejmus Hinija na časovima?
Svakakva sranja, filozofija, pedagogija, drugi strani, pa neki informatički predmet bio sećam se, medotika kurci palci. Ali da otprilike to je taj odnos ispita, samo kod engleskog imaš pola književnost pola jezik.
Onda sam ja pogrešno čula. Govorilo se da je anglistika u Nišu preteška. Mi na književnosti boga mi smo isceđeni kao i istoričari. To je nepodnošljiv napor. I to volim recimo, gutam knjige. Ali onaj obim je nezdrav. Na momente ti deluje nesavladivo... Pred sam kraj su mi se zgadile, nisam mogla da ih gledam a tek ne čitam. Kad se sve okončalo morala sam na totalnu pauzu od godinu i jače bez da slovo pročitam. Ma kakvi, kakva serija i slično, na planinu sam otišla. Bez ičega. Ni tv, ni net, ni tranzistor čak. Samo nešto u mobilnom od muzike i to mi je bila najjača godina u životu.
Eeee brate da smo bar to čitali a mi smo imali predmete tipa savremena američka književnost, australijska književnost, kanadska ŽENSKA književnost znači samo ženski autori. I to je bilo tad pre 10 godina, sad ne smem ni da zamislim šta je woke kultura napravila od tog sranja tamo i na šta liči spisak predmeta.
I bila je preteška dok se nije desila bolonja, ljudima trebalo po 10+ godina da je završe, profesori bili giga zajebani obarali kog stigli, ćale hteo da me prikolje kad čuo da to oću da studiram. Al bolonja napravila od fakulteta apsolutnu sprdačinu koju je svako, pa i ja, mogao vrlo lagano da završi.
Ne potcenjuj svoj fakultet nikada.
Nas je bolonja stisla. Obim nam je ostao isti a vreme skraćeno tupavom obavezom prisustva na predavanjima, raznoraznim izbornim glupostima i gomilom seminarskih radova. Još uvek ne nosim naočare. Ali očekujem nagli pad vida.
engleski