Nisi ti čista jbt.
Haha
Ej, gde je onaj hladni krompir, što smo ga lečili savetima?
Ma ovo je stvarno
Meni se svašta dešava kao i Melku, ako je to što prica istina ali ja mu verujem jer eto, živ sam primer
I slušaj sad dalje
Pišeš poduži post?
Lakše mi je da pričam nego da pišem ali mama i Diki su u sobi...
Gledam ga ja, onako odozdo, visok ... Beo beo...uf. Ne znam adekvatan termin da opišem osećaj. I kosa mu je bela naravno ali ima je podosta. Veđe, ma sve a to ističe ta crna odeća, plus onaj sneg, ma horor film, mi u crnom, sneg beo, on beo :D mislim sad mi smešno, tad nije bilo
I on će reći: Pod uslovom da se ne uplašiš ovoga kakav sam, a još manje onoga ko sam, nudim ti brak.
Hahahahhahahahahhaha ja frapirana narodeeee
Iskreno počela sam da se smejem ali, ma ne umem da vam opišem stvarno. Počnem da se smejem... Čovek me gleda ne trepće, ja se tu kikoćem on ukočen i vrlo ozbiljan, u tom smehu primetim samo da nosi lanac srebro, čelik, šta god, na njemu ključ klasičan ključ za normalna vrata, kao ključ ne znam, kao naš ključ od katanca podruma recimo, da vam sad ne slikam i na duksu ima rogove Jarca, ja počnem još više da se smejem i uprem ti ja prstom hahahhahahaha
Dobro. Šta je poenta?
Zanimljiva je priča, moram priznati.
Nego gde sekta ulazi u priču. Xd
Pa zapravo sam mu trebala za brak da bi u sektu ušao
Mislim ne da bi ušao nego da bi dobio neku višu titulu sta li,
Masonska loza LOL
Sa jehovinim svedocima, da, znam ih nemalo. Čak me u dva navrata smarao nepismeni Ciga jehovin svedok što radi u poljima, kakvo iskustvo jbt. Strašno naporni ljudi, nemoš ih se posle otresti.
Dva drugara jako dobra, upali bili u njuejdžizam, zvuči lejm da, ali nije to nimalo neozbiljno. Baš bili zaglibili, jedan bio na puu da postane mali bog (nešto) drugog napali demoni dok je meditirao. Obojicu na kraju iščupalo Pravoslavlje, jedan čak bio u manastiru godinu i po i zamalo se zamonašio. Sretao sam još ljudi kod kojih je uzelo maha, ono, priče o starim i mladim dušama, ono okruglo kamenje oko vrata što se nosi itd. Opranost tipična, mešavina Hinduizma, kvazihinduizma, okultizma i psihologije.
Sin od nastavnika fizičkog, lep ko andjeo, fenomenalan momak, obesio se u četvrtom srednje, navodno jer su ga ovi nešto vrbovali (kako je već tekla priča ne znam tačno). Posle mu se obesio burazer rodjeni na isti datum, takodje sjajan momak. Čitava porodica nestala za par godina jbt.
To sa sektama nije igra, naprotiv, mada zvuči malo zastarelo i prevazidjeno sad. Bešte od toga, ako znate nekog ko je upao u ta sranja, čupajte ga kako znate i možete.
Sve sam snimila i gurne mi Diki ruku i ne prosledih vam celu priču. Uglavnom čovek je od mene odustao jer nisam vernica. Video je da nema šanse da utiče na mene ma kako, a uvideo je i da nema šta da mi uzme... osim golog života za koji sam mu pokazala da me briga, mada nije bilo tako.
Dolazim u Pirot u narednih par nedelja, da se vidim sa rođacima. Možemo na piće Avvl, ali mi pusti neki FB link u poruci.
Mislim, barem da ok izgledaš. Ne smem da rizikujem da mi se neka Fiona pojavi, jednom sam se zeznuo.
Ako ispunjavaš te uslove, imaćeš privilegiju da popiiješ piće sa mnom.
Sad ozbiljno, imala sam kratak kontak s jednim čovekom ispred zgrade u Nišu gde sam živela, jedne večeri, ne znam ... Nije me uplašio ali me je pratio. Čovek je imao albinizam, ceo je snežno beo a trepavice su mu baš bile izrazito duge ... Vraćala sam se s neke studentske svirke, sama, takva sam, ne volim da me iko prati kući, rekla sam ekipi da idu, da mogu sve sama i to ... bila zima, baš sneg bio pao. Pamtim da sam nosila neke čizme naborane i crni kaput, kapu... Pola 3 noću, muk. Retko ko prođe, idem ja pičim bole me brige, zviždućem Dust in the wind ... I niotkuda čovek do mene i u korak. Ja vidim samo njegove cipele i krajeve kaputa kako lindaraju i ućutim tu, mislim ide neko, i zaobići će me pa ću da nastavim da pevam, zviždim... Ali on nastavlja da ide u korak sa mnom, to shvatam nakon dobra dva minuta (dug je to period za takav susret realno). Kapiram da je jako visok, barem u odnosu na mene. Uglavnom ukopam se u srcu, ali nastavim hod. Prestravljena onako. I on ti odjednom požuri tu kod Crvenog pevca između zgrada, neverovatno brzo se nasloni na zid jednom rukom i okrenut leđima me zaustavi. Na glavi ima kapuljaču od duksa isturenog ispod kaputa i vidim šal... Ne smem da mrdnem. Oću da crknem. Muvam gde mi je mobilni po kaputu, tip sam žene koja torbu ne nosi, volim slobodne ruke. I taman ga nađem i krenem ka nazad, idem unazad i škripu koraka po snegu koristim kao alibi za kucanje poruke jer mi ne pada na pamet da se usudim da ikog zovem... nigde nikog ljudi, nedelja, zima, noć ... uska ulica, sokak tu jedan zapravo. I on kaže: "Neću ti ništa, ostavi to. Samo hoću da pričamo."
I ... nakon što sam čula glas, bio je to ok glas, nije nešto posebno strašan, muški glas, ne čak ni previše dubok, čak nežan, pitam onako sad već ne tako uplašeno O čemu? ... Čoveče kad se on okrenuo ... Uf. Moram da nanesem drva pa ću da dopričam.