Tu je najbitnije pitanje šta je bolje za decu kada porodica dodje pred razvod: da ostanu u nesrećnoj kući i gledaju kako roditelji jedno drugom kljucaju jetru i sunovraćuju se u alkoholizam i kliničku depresiju ili da pokušaju iznova da nadju mir, ljubav i blagostanje?
Znam šta bih svojoj deci poželeo.

Zakoni su uvijek tu, samo je pitanje kakvi su zakoni. Ima čitav ispit "Porodično pravo" koji se bavi tim zakonima. Slažem se da ne treba zabranjivati razvode, bez obzira na to ima li krivice.

Sad, ovo što kažeš za potencijalne buduće ratove, ima nekog smisla. Mislim, donekle me i plaši misao da bi to mogao biti razlog tome što se promovišu porodične vrijednosti.

Ipak, mislim da crkva te stvari promoviše uvijek, i u ratu i miru. Nisam siguran da se to baš gura samo pred neke velike ratove. Al kako god, ne bavim se ja sad tu nekim potencijalnim mračnim uzrocima promovisanja porodice. Ja smatram da ti zapravo ne trebaju nikakvi posebni razlozi da bi to promovisao, jer je to u suštini jedna društvena vrijednost koja je dobra sama po sebi, a to dobija naročito na značaju u situaciji kad imaš već hroničnu i vrlo ozbiljnu bijelu kugu, kao i solidan stepen otuđenosti u društvu.

Istina je da promoviše i u ratu i u miru, ali uvek jače u ratu, a najjače pred rat.
A kad zemlja pati od bele kuge to je uvek krivica dugoročne politike te zemlje, zato plaćamo porez valjda, da pametno vode žavudr. Kad zemlja vodi glupu politiku ja onda promenim zemlju. Jer sam slobodan i može mi se. Jebe mi se za mahanje zastavama i pevanje himni i veličanje istorijskih uspeha i kmečanja nad istorijskim nepravdama. Živim na planeti Zemlji.

Kad tako postaviš stvari, NARAVNO da je bolje djeci ako se roditelji razvedu, pa da žive sa jednim od njih u kakvoj takvoj harmoniji, a da i sa drugim roditeljem imaju kontakt. To je, što bi Englezi rekli no-brainer, tj. sasvim očigledno.

Samo taj zaključak počiva na tvojoj početnoj pretpostavci i gledanju na stvari.

Ko kaže da će roditelji jedno drugom kljucati jetru ako se ne razvedu?
Ko kaže da će postati depresivci i alkoholičari?
Ko kaže da će kuća biti nesrećna?

To se naravno dešava u određenom broju slučajeva, ali nikako nije pravilo.

Ti zapravo, čini mi se da smatraš da su svi brakovi koji su pred razvodom nepopravljivo loši i toksični, a to ne mora biti slučaj. To je možda zato što si TI konzervativan (kao što sam kažeš) i ne bi potezao razvod dok ne bi došlo baš do grla, znači samo u nekim ekstremnim situacijama. Ali ima koliko hoćeš ljudi koji potežu razvod iz mnogo manje ozbiljnih razloga. I ako je povod / razlog za razvod bezvezan, bez neke velike težine, ko kaže da je tada razvod ispravna odluka?

Zar se ne bi moglo tvoje pitanje postaviti i na drugačiji način, na primer ovako:

"Tu je najbitnije pitanje šta je bolje za decu kada porodica dodje pred razvod: da im roditelji prevaziđu neke međusobne nesuglasnice ukoliko one nisu velike, izađu iz tih problema jači, ostanu u braku i ponovo nađu sreću i oslonac jedno u drugome ili da im se porodica trajno raspadne, a da se potencijalno i sasvim odrode od jednog od roditelja, a drugog roditelja da gledaju godinama samog (jer možda neće naći drugog partnera) i da ga gleda kako stari sam, bez ičije podrške, gdje bi taj emocionalni teret onda dijelom pao na samu djecu"?

Mogu ti reći da si ovdje mnoge stvari pametno rekao. Nadam se da nisi u pravu u vezi s ovim "najjače pred rat", ali kako god. Ne treba gledati na državu kao na datost, već cijeli svijet je tvoj, pa biraj gdje ćeš. Samo se ne bi složio da je bijela kuga samo zbog loše politike. Pa pogledaj statistike nataliteta širom Evrope i razvijenog svijeta generalno, svugdje se rađa nedovoljan broj djece za prostu obnovu stanovništva. Nije to samo do Srbije i neke naše pogrešne politike.

Nije samo do Srbije, naravno. Štaviše - natalitet najbrže raste u najsjebanijim državama. U Srbiji je problem što je se tu ne toliko davno živelo relativno dobro i ljudi se još sećaju funkcionalnog društva, a pored toga raznorazne vrednosti su se srozale pa ljudi nemaju volju ili želju a često ni ne osećaju potrebu da prave svoju porodicu.

Ovo kako si ti postavio za razvod - kada dodje do pričanja o razvodu mislim da u ogromnom broju slučajeva tu više nema sreće u porodici. Pogotovo ako roditelj 1 ili roditelj 2 ili oboje imaju stvarnu alternativu.

A sem toga većina starog kontinenta i njihovih kolonija se već odavno pomirilo sa nekim životnim standardom i nisu u fazonu da imaju DC 10 nego eto te neke nuklearne porodice od 1-3 dece, gde naravno pod pretpostavkom da je država izolovana od sveta odmah počinje da se postavlja pitanje - kada dodje do negativnog rasta ko će babama da briše gujsce za 20 godina?
Ali - država nije izolovana od sveta osim ako nisi S Koreja i migranti kao i uvek popunjavaju taj jaz u demografiji. Samo treba imati dovoljno humanosti da možeš da ostaneš priseban dok ti nasumičan Karam Prasad pomera dupe u ping-pongu u pauzama izmedju opštenja sa tvojom ćerkom.
Ili, jel’te, sinom.

Ljubav pobeđuje

Sad nevezano za politiku, ako nemaš stvarnu alternativu, a brak ti nije baš ono maksimalno sjeban, razvod je, i sa tačke gledišta ličnog interesa strateški totalno pogrešna stvar.

Problem kod razvoda i jest u tome što jedna strana nađe alternativu i to joj zapravo i bude glavni razlog što hoće da se razvede, iako brak suštinski nije bio loš. Ali ta strana se time ne zadovoljava, hoće, što bi Konstrakta rekla, više, brže, jače, bolje... Nije je briga što rastura ne samo brak, već i porodicu. A tu onda budu žrtva i djeca, i ona druga strana koja nije našla takvu alternativu.

Niti imam šta protiv migranata, niti imam šta protiv gejeva, ali tvrdim da narod koji se oslanja samo na migrante da mu popuni demografske minuse, taj narod će da nestane. Izuzetak su Ameri, jer oni imaju toliko jak soft power da uspijevaju svakoga da asimiluju i pretvore u Amerikance, mada nisam ni za njih siguran dokad će im to polaziti za rukom.

U suštini postoje dvije opcije, ili se pomiriti sa demografskim porazom i postepenim nestankom, ili uraditi nešto po tom pitanju. Ne mislim tu na neke mjere protiv migranata, već mislim na razne pronatalitetne politike.

A one su se istini za volju pokazale kao ekstremno neefikasne u 90% slučajeva gdje su primjenjivane. Ukratko, šta god radio i šta god im nudio, ne moš natjerat ljude da prave djecu. To ipak ne znači da treba odustati, možda još nije iscrpljen kompletan spektar potencijalnih politika.

Abandonment issues smh

Misliš MOOZH :)))
E pa jebi ga, ako si rogonja - bravo, napravio si topovsko meso / kurave za elitu, sam izadji iz genetskog basena, odradio si svoje. Reinkarniraćeš se kao mrav/puž/dabar/Palestnac iz Gaze.

Toeto.
I rest my case.

cuj politika ce resiti natalitet.
komformizam bajo to je kraj i pocetak zapadnog mejmuna gde spadamo i mi

danas se mora sve, zavrsiti faks, imati karijeru, biti sportista, voziti jako auto, putovati po svakom kurcu. deca su smetnja takvom nacinu zivota, plus imas propagandu bukv o tome kako je manje dece zapravo vise dece.

onda kad dodje iz guzice u glavu odjednom imas 35-40 i sterilan si mejmun sa mejmunkom od 35-40 koja ima karijeru i emancipovana je. nabijem je na kurac.

Zapravo mislim da glavni problem pronatalitetnih politika i jest taj što pokušavaju "natjerati" ili bolje reći podmititi ljude da prave više djece raznim podsticajima, olakšicama, dječijim dodacima, itd. Sistem, ti pravi djecu, mi ti damo neku "šargarepu"... Ili u ekstremnijim slučajevima, "nemoj praviti djecu", slijedi "štap".
Možda je to fundamentalno pogrešan pristup.

Po meni da bi se značajno promijenio natalitet moraju se promijeniti faktori koji utiču na ljudsko ponašanje i dinamike koje dovode do toga da natalitet bude onoliki koliki je. Evo recimo nekih polja na kojima bi trebalo raditi:

1. Promjena uvjerenja. Npr. treba širiti uvjerenje da je za ljude koji su u braku i mogu imati djecu, troje djece neki najmanji prihvatljiv minimum. Znači ne da se na troje djece gleda kao "puno djece", već bukvalno to je neki minimum, sve ispod toga je nedovoljno. Zašto troje?
Pa zato što je za prostu reprodukciju neophodno da se rodi 2,1 dijete po ženi. S obzirom na to da neće sve žene stupiti u veze i rađati, one koje su u braku bi morale da rađaju u prosjeku više od dvoje djece (dakle najmanje troje), kako bi prosjek na nivou kompletne populacije žena bio 2,1.
Evo na primjer, ako se populacija sastoji od 10 žena, od kojih 2 iz nekih razloga ne mogu da imaju djecu... npr. ili su sterilne, ili se nikad ne udaju, a ove ostale imaju sve po troje djece, prosjek će biti sledeći: (3x8 + 0 + 0) / 10 = 2,4

Dakle ako SVE ŽENE bez izuzetka koje su u braku i mogu imati djecu ispoštuju taj neki minimum od troje djece, a recimo 20% nema djecu, na kraju će prosjek JEDVA da prebaci 2,1 koliko je neophodno za prostu reprodukciju.

Da vidimo malo realniji slučaj... šta se desi ako tek pola žena zadovolji taj uslov, a recimo neke imaju i četvoro djece:

(3+3+3+3+2+2+1+4+0+0) / 10 = 2,1
Evo, ovakva otprilike dinamika na uzorku od 10 žena je neophodna da se ostvari MINIMUM neophodan za prostu reprodukciju.

To je i plan otprilike

niije cudo kakve danas sve vratolomije pametnjakovici izvode da bi dobili decu. zapravo jako veliki broj ljudi zeli decu al ne modz da ih dobije zbog kojecega pa idu da se osemenjavaju po belosvetskim klinikama al slaba vajda od moderne medicine.

al to je ta kategorija 35-45 koja skontala da od karijere i slobodnog stila zivota bas i nema neke vajde dugorocno

Ne mora da znači, a i da jeste, postojanje alternative ne znači da je već došlo do nečeg konkretnog, a pogotovo ne znači da će ti uvaliti da podižeš tuđe dijete, mada treba biti izuzetno oprezan.

:))))))))))))))))))))))))))))))