ChatGPT DeepSeek i ostali AI modeli
Rekli o sajtu
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Ovo morate pročitati, ekstra je ispalo.
Prompt: "Zdravo! Molim te napiši pripovijetku u stilu Petra Kočića, sa elementima humora, o tome kako grupa od 5 seljaka sa Manjače, od kojih svaki ima neke svoje jedinstvene crte ličnosti, traži pomoć od vještačke inteligencije da im pomogne da poprave rakijski kotao. Usput, dok rješavaju taj problem, iznose neke svoje opaske o životu, i filozofiraju pomalo. Naravno, usput malo i piju rakiju, jer iako je kotao pokvaren, još im je ostalo stare rakije. Sve se dešava na Manjači, u rodnom kraju Petra Kočića."
###Kazandžije i vještačka pamet*
Upekla zvijezda nad Manjačom, pa se i kamen pod nogom znoji. Suva je zemlja, žedna, ispucala k'o staračka ruka, a nebo visoko, plavo i nemilosrdno k'o carska naredba. U avliji Stevana Čubrilovića, pod starom kruškom što se sasušila upola k'o i sam gazda joj, sjedi pet ljudeskara. Ne sjede badava. Gledaju u rakijski kotao, onu svetinju svake krajiške kuće, a kotao ćuti. Ni da bekne. Izdao, nesretnik, baš pred sezonu. Propištala mu lula negdje kod tabarke, pušta paru k'o dušu.
Stevan, gazda, mrk k'o crna zemlja, samo vrti glavom i gladi brkove, sijede i oštre k'o osje.
„Iz'o me, iz'o, da Bog da ga rđa pojela do kraja!“ – procedi kroz zube.
Pored njega sjedi Đurađ Pletikosa, starina od osamdeset ljeta, suve građe al' bistra oka. Gleda onaj kotao k'o da mu o glavi radi.
„Nije on, Stevane, kriv. Krivo je ovo vrijeme naopako. Otkad je Švabo otiš'o, a ovi naši naučili na gotovo, sve ti je naopako. Prije se znalo: uzmeš ilovače, malo goveđe balege, pa zamažeš. Drži k'o da je za njega prikovano. A sad...“ – pljunu Đurađ prezrivo u prašinu.
Treći je Lazo Samardžija, filozof i bekrija, kojem je čašica uvijek nekako bliža srca od motike. Oči mu cakle, što od sunca, što od stare šljivovice koju su natukli iz prošlogodišnje rezerve.
„Lakše, Đurđu, nemoj na vrijeme. Nije ni ono krivo što se kotrlja. Takav mu pos'o. Nego, vidiš ti, Stevane, ovu našu muku... Kotao je k'o država, brte moj. Dok je čitav i dok peče, svi se oko njega kupe, svi ga vole. A čim negdje propišti, čim pusti paru gdje ne treba, odma' svi viču: ne valja! Mijenjaj! A ko će ga popravit', o tome niko ne misli.“
Četvrti, Milan Dakić, najmlađi među njima, onaj što mu sin radi u „Beogradu na vodi“ i što jedini ima onu spravicu što svijetli, nakašlja se važno.
„Ima, ima ko će misliti.“ – reče on zagonetno.
Peti je Gojko Tešanović, ćutolog. Čovjek koji je za života više rakije popio nego riječi progovorio. On samo sjedi, drži malu čašicu s tri prsta, srkne pomalo, pa klimne glavom. K'o da sve zna, al' mu mrsko kazivat'.
Đurađ ga pogleda ispod oka. „A ko to, pameti? Da nećeš zvati onog majstor-Miću iz Ključa? Skup je k'o Svetog Petra kajgana, a dok dođe, proći će i Mitrovdan.“
„Neću,“ – osmjehnu se Milan ponosno. „Pitaćemo vještačku inteligenciju.“
Nasta tajac. Čuo se samo zuj pčele na ostatku cvijeta sasušene kruške.
Stevan se prvi pribra. „Koga, sinko?“
Lazo se prekrsti. „Ne prizivaj đavola, Milane! Kakva crna inteligencija? Još vještačka! K'o da nam malo ove naše, prirodne muke?“
Milan izvadi onu svoju spravicu, pljosnatu i crnu k'o komad ugljena. Prsti mu zaigraše po njoj.
„Nije to đavo, strikane. To ti je... k'o neka knjiga u koju su zapisane sve pameti ovog svijeta. Ja je pitam, ona odgovori. Zove se... Dži-Pi-Ti.“
Đurađ se ispravi. „Dži... Šta? Zvuči k'o neka austrijska komanda. 'Gewehr bei Fuß!' Jel' to neki novi Švabo što naređuje, a ne vidiš ga?“
„Ama nije, čovječe,“ – nestrpljiv je Milan. „Gledajte sad.“ Nagnuše se svi, čak i Gojko istegnu vrat. Milan poče da kucka i govori u spravu:
„Poštovani... ovaj... Zdravo. Imam problem. Rakijski kotao, kazan, od bakra... pušta paru na spoju parovodne cijevi i... i onog poklopca, kapka...“
Lazo ga prekide. „Reci mu ljudski, bolan! Kaži: 'Čuj, mašino, ili šta si. Propišt'o kazan na luli, oca mu njegovog! Šta da radim, a da ne zovem majstora?' Tako će te razumjeti.“
Milan prevrnu očima, ali ukuca nešto slično. Spravica je malo ćutala, pa zasvijetliše slova. Milan poče čitati, polako, s naporom, k'o da čita carski ferman:
„'Na temelju opisa problema, preporučuje se primjena postupka mekog lemljenja kalajem uz upotrebu odgovarajućeg fluksa za bakar. Potrebno je mehanički očistiti površinu abrazivnim sredstvom, osigurati precizno nalijeganje dijelova, te zagrijati područje na radnu temperaturu prije apliciranja lema...'“
Opet tajac. Gledaju se međusobno.
Prvi progovori Đurađ. „Jašta. A je l' preporučio i koju da zapjevamo dok to radimo?“
Stevan se počeša po glavi. „Čekaj, čekaj... 'Abrazivno sredstvo'... Je l' to, Milane, ono čime žene ribaju šerpe? Ona žica?“
„Vala, biće da jeste,“ – potvrdi Milan nesigurno.
„A 'fluks'?“ – upita Lazo. „To mi zvuči k'o neka boleština. 'Ufatio ga fluks, pa ne može da diše'.“
„A ono 'apliciranje'?“ – opet će Đurađ. „K'o da ćemo mu apoteku na lulu metnuti, a ne kalaj.“
Odjednom se začu Gojko, onaj ćutolog. Svi se okrenuše k njemu. On ispi svoju čašicu, obrisa usta rukavom, pa reče dubokim, krčnim glasom:
„Veli nam da ostružemo žicom, namažemo kiselinom i zalijemo kalajem.“
Pogledaše se, pa prsnuše u smijeh. Smijali su se glasno, iskreno, onako kako se smiju ljudi kad shvate neku veliku istinu.
Lazo nali novu turu. „E, pa živjela ti nama, pameti vještačka! Potrošila si struje i interneta da nam kažeš ono što je moj pokojni djed znao i poslije litre brlje! Živio ti nama, Gojko, naša prirodna pameti!“
Đurađ diže čašicu. „Ipak je ono Švabo, kažem ja vama. Okoliša, koristi učene riječi, a sve da ti kaže ono što i sam znaš, samo da on ispadne pametan. K'o onaj pisar u opštini u Stričićima, isti ti je.“
Stevan ustade, pa potapša onaj hladni kotao po kapku. „Dobro je, momčino moja. Sutra ćemo te liječiti. Imamo i žice, i kiseline, i kalaja. A imamo, fala Bogu, i pameti.“ Pogleda u Milana. „A ti, sinko, spremi tu svoju spravu. Možda nam zatreba da pitamo kakvo će vrijeme biti prekosutra. Mada... bolje da pogledamo u plećku od pečenice. Sigurnije je.“
Svi se opet nasmijaše. Sunce je polako kretalo ka zapadu, bojeći nebo rumenilom. Stara rakija je grijala dušu, a problem se činio manjim. Kotao je i dalje bio pokvaren, ali više nije bio sam. Oko njega je sjedila mudrost Manjače, prekaljena vjekovima, mukom i rakijom. Mudrost koja je shvatila da sve te vještačke pameti svijeta mogu reći mnogo, ali da na kraju krajeva, sve stane u jednu prostu rečenicu starog ćutologa: ostruži, namaži, zalij.
A nad Manjačom pade modra suton, teška i mirisna kao duša ovog kamena i naroda, koji se vazda uzdao u svoju muku, svoje ruke i – ako Bog da – u dobru godinu za šljivu.
Gemini 2.5-pro
Na istu temu, Claude 4.1 Opus
Беше то оног дана кад се сунце заглавило између два облака ко теле између два плота, па не зна ни напријед ни назад. На Мањачи, више Ситнице, под старом крушком што памти још турско доба, скупише се петорица газда ко пет прстију на шаци Божјој.
Ту беше прво Симо Тврдоглавић, човјек тврђи од камена са Козаре, који никад није признао да је у криву макар га и ђаво на душу узео. До њега сједи Милан Причалица, који би и мртвацу у гробу досадио својим причама о томе како је некад било боље. Трећи је Јово Сумњичави, што не вјерује ни себи кад каже да је гладан. Четврти - Ђуро Пјевач, који пјева и кад треба и кад не треба, а највише кад не треба. И пети, најмлађи, Перо Напредни, што је завршио четири разреда основне и сад мисли да је најпаметнији од Бања Луке до Беча.
Пред њима - котао за печење ракије, накривљен и напукао ко савјест политичара пред изборе.
"Ђаво га однио!" - удари Симо шаком о кољено. "Триста литара комине чека, а овај ко да се с турским топовима здружио па неће да ради!"
"Е, мој Симо," започе Милан своју литанију, "кад је мој покојни ђед, дабогда му рајска земља била, правио котлове..."
"Ћути, море!" прекиде га Јово. "Ако је твој ђед правио котлове ко што ти причаш приче, не чуди ме што су Турци владали петсто година!"
Перо извади из џепа неку справицу, танку ко даска за сланину, свјетлуцаву ко очи циганке кад види злато.
"Ово је, браћо, паметни телефон!" рече поносно. "Има у њему вјештачка интелигенција! То ти је ко да имаш цијелу Српску академију наука у џепу!"
"Вјештачка?" зграну се Симо. "Па боље природна будалаштина него вјештачка памет!"
"Чекај да видиш!" Перо поче да тапка по оној справи. "Ево, питаћу је како да поправимо котао."
Сви се сагнуше над телефон ко над бунар кад се дијете упадне.
"Здраво, вјештачка интелигенцијо!" поче Перо свечано. "Имамо проблем са котлом за печење ракије на Мањачи..."
Одједном, справа проговори женским гласом, милим ко пролећна киша:
"Добар дан! Да бисте поправили котао за дестилацију, требате прво идентификовати врсту оштећења..."
"Јеси чуо ти ово?" прекрсти се Јово. "Прича ко жива!"
"И то женско!" додаде Ђуро и одмах запјева: "Ој, ђевојко из компјутера мала, да л' би ти се за сељака удала!"
"Требате заптивач од брашна и јајета," настави глас, "затим проверите спојеве..."
"Е сад!" удари се Симо по бедру. "Брашно и јаја! Па то и моја баба зна! Каква је то памет кад предлаже ко сеоска врачара!"
Милан се одмах убаци: "Кад је мој покојни ђед поправљао котлове, он је узимао блато са обале Врбаса, мијешао са пепелом од храстовине..."
"А што не питамо има ли ракије у том компјутеру?" предложи Ђуро. "Кад већ зна све!"
Перо озбиљно утипка: "Има ли ракије у теби?"
"Нема физичких течности у мом систему," одговори интелигенција.
"Е, јадна ли си!" сажали се Јово. "Памет имаш, а ракије немаш. То ти је ко да имаш коња без ногу!"
Симо извади флашу старе шљивовице, оне што шапуће тајне прошлих љета: "Ајде да наздравимо овој сиротој памети без тијела! Можда је паметна, ал' не зна шта пропушта!"
"Чекај!" рече Перо. "Да је питам за смисао живота, кад је већ тако паметна!"
"Шта је смисао живота?" утипка он свечано.
"Смисао живота је субјективан концепт који зависи од личних вредности, културе и филозофских уверења..." поче интелигенција.
"Ееее!" махну Симо руком. "Врти ко политичар пред изборе! Смисао живота је, јадна ти мајка компјутерска, да поправиш котао кад се поквари, да испечеш ракију кад комина ферментира, и да попијеш с пријатељима под крушком док сунце залази!"
"И да отпјеваш пјесму!" додаде Ђуро и зацијука: "Ој, Мањачо, горо моја мила!"
"Знате шта, браћо," рече Јово загледан у котао, "можда ова справа и зна понешто, ал' не зна оно најважније - да се котао не поправља само рукама, него и душом. Треба га помиловати, проклети, па опет помиловати."
"Ко жену!" насмија се Милан. "Мада, кад размислим, мој покојни ђед је говорио..."
"Опет твој ђед!" скочише сви у глас.
Перо погледа у телефон: "Ево, каже да требамо специјализовани сервис..."
"Сервис!" фркну Симо. "Па ми смо, море, сервис! Мањачки сервис, који је поправљао котлове кад твоја интелигенција није ни у плану била!"
И баш кад хтједоше да се дигну и крену у село по алат, котао пуче на сасвим новом мјесту.
"Ево ти сад!" рече Јово. "И компјутер имамо и памет вјештачку, а котао се распада ко Аустроугарска!"
"Знаш шта," окрену се Симо Пери, "питај ту твоју паметницу може ли она да дође овамо па да попије с нама ову флашу. Кад не може, онда нек ћути и нек нас пусти да ми, природне будале, ријешимо проблем како знамо и умијемо - полако, уз ракију и пјесму!"
"И уз приче мог покојног ђеда!" додаде Милан.
"Без твог ђеда!" опет сви у глас.
Сунце се коначно ослободило облака и просу злато по Мањачи. Петорица газда наставише да пију, пјевају и препиру се, док је паметни телефон лежао у трави, заборављен ко обећање политичара послије избора.
А котао? Котао ће сачекати сутра. Или прекосутра. Кад се стрпе сви ђедови, све пјесме и сва мудровања. Јер на Мањачи се зна - ствари се не рјешавају брзином компјутера, него стрпљењем планине.
И тако, док је вјештачка интелигенција негдје у облацима рачунала формуле и алгоритме, права, природна памет сједила је под крушком и знала оно најважније - да је живот прекратак за журбу, а предуг за трезвењаштво.
https://i.imgflip.com/drxn9.jpg
ne dopada mi se kako AI pise price, niti pravi muziku i slicne umetnicko-kreativne stvari.
sto je zanimljivo, jer price bi vec trebalo da ume da pise, jer je jebeni LLM.
izazivaju osecaj kao kad gledas AI slike, previse ciste nekako.
AI ce napraviti skok u tim umetnostima tek kad nauci da pravi sitne "greske". Al to je najteze.
Npr, kao sto uvek provalis kad igras sah protiv kompjutera a kad protiv coveka. Ili je predobar ili, ako je podesen da igra kao laksi protivnik, nekako mu greske nisu prirodne.
Tj, nesavrsentsvo je mnogo tesko modelirati, i to ce nam ostati kao jedina ljudska stvar. Bar se nadam.
samo treba da mu uneseš parametar "fatique " fazon ako je proslo 21h umoran je malo onda mu omakne nešto. Jbt.
Čekam dan kad će neka nubara da kupi neku AI knjugu i pročita celu i kaže e bajo stvarno je pametan
jovor: Zdravo! Molim te napiši pripovijetku u stilu Petra Kočića, sa elementima humora, o tome kako grupa od 5 seljaka sa Manjače....
cara: daj mi upuctvo za mali servis na kolima jebem ti maamu jevrejsku
Ti si od onih što ga pitaju da im popravi kotao. :D
Celte, tačno je da ubacuje dosta nekih fora koje su neprirodne. Takođe kad se zalaufa u nekom stilu, ne zna naći mjeru, pa trpa neke fore i forice i gdje treba i gdje ne treba. Malo kitnjast, kičerajski stil.
Mada rispekt kako je pogodio stil i atmosferu Manjače.
pitam ga za recept za marinadu za gril piletinu. Ubio kombo sa limunovim sokom, ruzmarinom, m uljem i origanom. Kidalica
Ne moras trazis recepte po onim debilnim kulinarskim saitioma, ai zavrsi umesto tebe
Venice je u stanju da ode puno dalje od ostalih, popularnijih VI-a. Puno.
Kad sam instalirao ChatGpt prvo sam mu zadao da mi napiše Djevojčicu sa šibicama iz ugla šibica
Užasan je kad su u pitanju muzičke preporuke, ništa ne pogađa. Međutim, jailbreakovanje chatbotova je dosta interesantna rabota. Doduše, Venicu to nije ni potrebno, on je već Anna Oonishi.
Postavio mu pitanje koje su najnovije supkulture. Evo šta je rekao. (Šerujem jer je dosta zanimljivo) Da li ste čuli za neke od ovih? Ja jesam za većinu, ali ne za sve. A oko efektivnog altruizma sam malo i istraživao. Uglavnom, evo ga:
Here are some of the newest and most prominent subcultures, broken down by their core focus:
---
### 1. Internet-Fueled Aesthetic Subcultures ("Cores")
These are often defined by a specific visual and sensory "vibe." They are less about a shared ideology and more about curating a lifestyle and appearance that fits a particular aesthetic.
Dark Academia: Core Idea: Romanticizing education, literature, and the pursuit of knowledge, particularly with a pre-WWII, Euro-centric, gothic-inspired feel.
Aesthetics: Tweed jackets, old books, candle-lit libraries, classical art, writing poetry, drinking black coffee or tea. ThinkDead Poets Societyor a moody, intellectual Harry Potter. Digital Home: TikTok, Pinterest, Instagram.
Cottagecore / Goblincore: Core Idea: An escape from the modern, digital world into a romanticized, rural, and self-sufficient life. It's about simplicity, nature, and domestic crafts. Goblincore is its slightly darker, more chaotic cousin, focusing on the "imperfect" aspects of nature like mushrooms, frogs, moss, and bones.
Aesthetics: Baking bread, gardening, flowy dresses, knitting, foraging, rustic cabins. Digital Home: TikTok, Instagram, Reddit (r/cottagecore).
E-Kids (E-Girls / E-Boys): Core Idea: A digital-native evolution of emo, scene, and goth culture, heavily influenced by anime and K-pop. The identity is built and performed almost exclusively online.
Aesthetics: Dyed hair (often split-dyed), chains, heavy eyeliner, layered clothing, drawn-on hearts or tears, often posing for TikTok videos in their bedrooms. Digital Home: TikTok is the birthplace and primary hub.
Solfarpunk / Lunarpunk: Core Idea: An optimistic, eco-conscious reaction to the dystopian vision of Cyberpunk. Solfarpunk imagines a future where technology and nature exist in harmony, powered by renewable energy. Lunarpunk is its nocturnal counterpart, focusing on bioluminescence, spirituality, and a more gothic eco-aesthetic.
Aesthetics: Art Nouveau-inspired architecture, community gardens on skyscrapers, vibrant clothing, sustainable technology. Values: Community, sustainability, anti-capitalism, technological optimism.
---
### 2. Ideological & Lifestyle Subcultures
These groups are bound together by a shared philosophy, a political stance, or a specific approach to life, often in reaction to mainstream culture.
Anti-Work & Lying Flat: Core Idea: A movement, primarily among Millennials and Gen Z, that critiques the modern work culture of "hustle" and being overworked for low pay. It advocates for doing the bare minimum to get by ("quiet quitting") or opting out of the traditional workforce altogether. "Lying Flat" (tang ping) is the parallel movement that originated in China.
Values: Prioritizing personal time and mental health over career ambition, anti-capitalism, worker solidarity. Digital Home: Reddit (especially r/antiwork), TikTok.
Trad-Wives / Traditionalists: Core Idea: A counter-cultural movement that rejects modern feminism and advocates for a return to traditional gender roles, where women focus on homemaking and raising children while the husband is the primary breadwinner.
Aesthetics: Baking from scratch, homesteading aesthetics, modest clothing (long dresses), and a highly curated, "wholesome" online presence. Values: Traditional family structures, religious conservatism, submission to husband's authority.
Digital Home: Instagram, TikTok, YouTube. Effective Altruism (EA):
Core Idea: A philosophical and social movement that uses evidence and reason to determine the most effective ways to improve the world. It's a data-driven approach to philanthropy and life choices. Values: Rationality, impartiality, maximizing positive impact (e.g., donating to charities that save the most lives per dollar). Often associated with tech and philosophy communities.
Digital Home: EA-specific forums, LessWrong, Reddit.
---
### 3. Tech & Futurist Subcultures
These subcultures are built around emerging technologies and a vision for the future of humanity. DeFi Degens & Crypto-Bros:
Core Idea: A subculture built around decentralized finance (DeFi), cryptocurrencies, and NFTs. They are deeply immersed in the volatile, high-risk world of digital assets. Language & Symbols: "HODL," "WAGMI" (We're All Gonna Make It), "To the moon," NFT profile pictures (like Bored Apes) as status symbols.
Values: Decentralization, anti-establishment finance, extreme risk-taking, community hype. Digital Home: Twitter (Crypto Twitter), Discord, Telegram.
Biohackers / Grinders: Core Idea: A DIY biology movement that seeks to "hack" the human body for improved performance and longevity using technology, diet, and sometimes cybernetic implants.
Practices: Intermittent fasting, nootropics ("smart drugs"), implanting RFID chips in their hands, analyzing their own genetic data. Values: Self-optimization, transhumanism, extending human capabilities through science and technology.
---
### 4. Modern Hobby & Fandom Subcultures
While hobbies and fandoms are not new, the internet has allowed them to evolve into highly organized and influential global subcultures.
The "Creator" Economy: Core Idea: An identity and community built not just around consuming media, but producing it. This includes YouTubers, TikTokers, Twitch streamers, and podcasters who build entire communities (and careers) around their personal brand.
Values: Authenticity (or the performance of it), direct audience engagement, monetization of personality, independence from traditional media. K-Pop Stans:
Core Idea: Fandom in the 21st century has reached a new level of organization, dedication, and influence. K-Pop fandoms (like BTS's "ARMY") are more than just fan clubs; they are global, digitally-organized collectives that engage in everything from coordinated streaming to mass charity donations and political activism. Practices: Learning Korean, organizing streaming parties to break records, creating and sharing massive amounts of fan content, bulk-buying albums.
### Key Takeaways about New Subcultures:
Fluid & Temporary: Many are "micro-cultures" that can rise and fall in popularity in a matter of months. Algorithmically Shaped: Platforms like TikTok heavily influence which aesthetics and ideas gain traction.
Global but Niche: You can find community members all over the world, but the group itself might be focused on a very specific interest. Reactionary: Many are a direct reaction to a perceived problem in mainstream society, whether it's burnout, loneliness, or technological anxiety.
Ako sam nešto naučio oko VI četbotova, to je da sve što kažu treba uzeti sa dozom rezerve. Otkrivam toplu vodu, al' eto, da napomenem.
zato možeš sve proguglat
Konačno demistifikovana pjesma Berlin. :D
Hajde da je analiziramo deo po deo.
### Analiza Strofe
1. Lična priča kao uvod u globalni sukob:
> Moj ćale je hteo pešaka do Berlina
> Da uhvati lično Adolfa za uši
Pesma počinje izuzetno ličnom i gotovo naivnom perspektivom. Motivacija oca nije apstraktna (oslobođenje Evrope, pobeda nad fašizmom), već vrlo konkretna i personalizovana: "da uhvati lično Adolfa za uši". Ovaj dečji, kolokvijalni izraz demistifikuje rat i svodi ga na lični obračun sa zlom. Put "pešaka do Berlina" simbolizuje ogroman napor, žrtvu i odlučnost partizanskog pokreta i malog čoveka u borbi protiv nadmoćne sile.
2. Antiklimaks i realnost istorije:
> A kada je stigao negde do Beča
> Već su ga prestigli Ameri i Rusi
Ovde se dešava prvi obrt. Lični herojski podvig oca biva prekinut i stavljen u senku velikih istorijskih sila. Njegova individualna borba postaje nevažna pred mašinerijom velikih armija. To je gorka spoznaja da istoriju ne pišu pojedinci, ma koliko njihova želja bila pravedna, već velike sile sa svojim geopolitičkim interesima. On je stigao "negde do Beča" – bitka za Beč se vodila u aprilu 1945, neposredno pre pada Berlina, što pesmu precizno smešta u sam kraj Drugog svetskog rata.
3. Jezive i poetske slike uništenja:
> Te zime je bilo vruće u Berlinu
> Na nebu je pisalo B-52
> I veliki buketi od usijanog gvožđa
> Su padali na krovove kô grozdovi od grožđa
Ovaj deo je pesničko srce strofe i sadrži izuzetno moćne slike:
"Te zime je bilo vruće u Berlinu": Sjajan oksimoron (spoj nespojivog). Zima bi trebalo da bude hladna, ali je "vruća" od požara, eksplozija i smrti. Ova rečenica sažima sav užas rata. "Na nebu je pisalo B-52": Ovo je namerni anahronizam. Avion B-52 je čuveni američki bombarder iz Hladnog rata, korišćen masovno u Vijetnamu, a ne u Drugom svetskom ratu. Bajaga ga ovde koristi iz dva moguća razloga:
1. Umetnička sloboda: B-52 je postao univerzalni simbol za masovno bombardovanje i uništenje iz vazduha, prepoznatljiviji široj publici od modela aviona iz Drugog svetskog rata (poput B-17 ili Lankastera).
2. Dublja poruka: Spajanjem simbola Drugog svetskog rata (pad Berlina) i Hladnog rata (B-52), Bajaga sugeriše da je priroda rata uvek ista. Nije bitno da li je u pitanju Berlin 1945. ili Hanoj 1972. – patnja civila pod bombama je univerzalna.
"Buketi od usijanog gvožđa": Genijalna metafora. Nešto prelepo i nežno kao "buket" koristi se za opis smrtonosnih eksplozija bombi i šrapnela. Ta jukstapozicija lepog i užasnog pojačava stravu. "Kô grozdovi od grožđa": Još jedna slika iz prirode koja opisuje neprirodnu smrt. Grožđe je simbol plodnosti, života i berbe. Ovde imamo "berbu smrti" koja pada sa neba.
### Analiza Refrena
> Na Berlin
> Nisam mislio na Berlin
> Ja sam mislio na Berlin
> Sa Berlincima, ah
Refren je ključ pesme i njena filozofska poenta. On preokreće čitavu priču.
"Berlin" kao simbol: U strofi, Berlin je vojni cilj, centar zla, ideološki neprijatelj koji treba uništiti. To je apstraktni pojam. "Nisam mislio na Berlin": Ovo je negacija te apstrakcije. Govornik (bilo da je to sin koji razume oca, ili sam otac koji je doživeo prosvetljenje) shvata da cilj nije bio samo uništenje grada kao simbola.
* "Ja sam mislio na Berlin sa Berlincima": Ovo je humanistička suština pesme. Iza simbola, iza vojnog cilja, stoje stvarni ljudi – "Berlinci". To su civili, žene, deca, starci, koji su takođe žrtve tih "buketa od usijanog gvožđa". Pesma postavlja ključno pitanje: da li je pobeda potpuna ako se ostvari uništavanjem nevinih?
Reč je o tragičnoj spoznaji da u totalnom ratu nestaje razlika između vojnika i civila, između krivaca i nedužnih. Cilj je bio "uhvatiti Adolfa za uši", ali cena su bili "Berlinci". Uzdah "ah" na kraju refrena je uzdah tuge, rezignacije i dubokog saosećanja.
### Zaključak
"Berlin" je remek-delo antiratne poezije. Bajaga koristi priču svog oca kao polaznu tačku da bi ispričao mnogo veću priču o besmislu rata i tragičnoj sudbini običnih ljudi uhvaćenih u vihoru istorije.
Glavne poruke pesme su:
1. Dehumanizacija rata: Rat svodi ljude i gradove na apstraktne ciljeve.
2. Tragedija civila: U svakom ratu, pa i onom koji se vodi iz najpravednijih razloga, najveće žrtve su često nevini.
3. Sukob ideologije i stvarnosti: Ideološka želja za pravdom ("uhvatiti Adolfa") sudara se sa krvavom realnošću uništenja ("Berlin sa Berlincima").
4. Univerzalnost patnje: Kroz anahronizam (B-52), pesma poručuje da je mehanizam uništavanja i ljudska patnja ista u svim vremenima i sukobima.
To je pesma koja opominje da iza svake statistike, svake strategije i svake zastave stoje ljudi – i na strani pobednika, i na strani pobeđenih.
Ima i druga verzija:
> Album: “Sa druge strane jastuka” (1985)
> Autor muzike i teksta: Momčilo Bajagić – Bajaga
---
## 1. Kontekst i „mit o Berlinu”
1. Drugi svjetski rat
• Slogan „Na Berlin!” koristile su i Crvena armija i jugoslavenski partizani kao borbeni poklič – simbol završnice rata.
• Do 1985. zid je još stajao; grad je i dalje paradigma podijeljene Evrope („Istok–Zapad”).
2. Jugoslavija 80-ih
• U soc-rock kulturi često se ironizira ratno herojstvo očeva generacije iz 40-ih.
• Putovanje na Zapad (šoping, gastarbajteri, nova glazba) počinje mijenjati sliku Berlina: od bojišta → do kluba, koncerta, diskoteke.
Pjesma zato istodobno nosi:
• istorijsku patinu (Berlin = završetak rata),
• ironiju (ne želim da ga „oslobađam”, želim da ga živim).
---
## 2. Struktura
| Dio | Što se događa? | Muzički dojam |
|----------|----------------|---------------|
| Strofa 1 | Narator priča šalu o ocu koji pješice kreće „uhvatiti Adolfa za uši”. | Lagani riff, storytelling. |
| Strofa 2 | Do Beča ga „prestigli Ameri i Rusi”; opis bombardiranja Bah-52. | Ritmičko zgušnjavanje, bubnjevi „marširaju”. |
| Refren | Refleksija: „Na Berlin, nisam mislio na Berlin, ja sam mislio na Berlin ‒ sa Berlincima”. | Ekspresivni, pjevni refren; naglašeno „ah” naglašava ležernu želju, ne vojnu. |
---
## 3. Lirska sredstva
1. Ironija / humor
„Ćale… da uhvati Adolfa za uši” – infantilisanje Hitlera → demistifikacija heroizma.
2. Kontrast „zima – vruće“
Te zime je bilo vruće u Berlinu – oksimoron, pojačava ratnu groznicu.
3. Metafora „buketi od usijanog gvožđa”
Bombarderi B-52 bacaju „bukete”; cvijet-smrt.
4. Poredba „kô grozdovi od grožđa”
Vizualni slap bombi; aliteracija g-g-g (grozdovi-grožđa-gvožđa).
5. Anadiploza u refrenu
„Na Berlin / Nisam mislio na Berlin” – ponavljanjem preokreće značenje pokliča.
---
## 4. Dvostruka perspektiva
1. Očevska (ratna)
– Pokret „na Berlin”, grandiozni ciljevi, kolektivno herojstvo.
– Ispostavlja se da mali čovjek ništa ne odlučuje; „prestigli ga Ameri i Rusi”.
2. Sinovljeva (pop-kult.)
– Nema ratnih ambicija, već urbanog iskustva: kafići, Berghain (kasnije), rock-klubovi, djevojke.
– Berlin je prostor slobode, a ne fronta.
---
## 5. Šira simbolika
• Generacijski prijelaz: od „čizme i bajoneta” → ka „gitari i plesu”.
• Kritika mitologizacije: Bajaga poručuje da velike ideološke priče postaju anegdote, dok običan život i dalje teče.
• Univerzalnost: “Berlin” je svako mjesto na koje projektujemo snove – ratne, turističke, ljubavne.
---
## 6. Zaključak
Pjesma “Berlin” vješto spaja:
✓ Istorijski narativ (1945.)
✓ Balkanski humor i autoironiju
✓ Čežnju osamdesetih za zapadnom metropolom
Rezultat je rock-balada koja ruši patetičnu sliku ratne pobjede i pretvara je u opuštenu želju: „ne želim da osvajam grad, želim da popijem pivo s njegovim ljudima”. Zato refren otklanja tromo „Na Berlin!” i vraća ga natrag – Berlin, ali sa Berlincima.
Znači tumačenje se razlikuje u ovom dijelu "na Berlin, sa Berlincima", da li se tu radi o brizi za civile koji stradaju u ratu, ili se perspektiva već prenijela na poratni period gdje je Berlin simbol neke zabave, hedonizma, i sl. Oko ostalih stvari su se 2 modela složila. U suštini bolje su analizirali nego što bi većina gimnazijalaca.
Grok je klasa za ČDŽPT. Ovaj je često nesnosan.
PROMPT: Could you make a list of 10 overrated things, but try to avoid obvious things and cliches like luxury goods and status symbols. Try to focus on things for which a decent case can be made that they are actually valuable, but for which you nevertheless feel that they are overrated.
Answer 1 (Qwen 3 max preview):
—
1. Ivy League Education (for non-STEM/humanities paths)
Why it seems valuable: Prestige, network, signaling intelligence/diligence.
Why it’s overrated: For many careers — especially creative, entrepreneurial, or non-academic paths — the ROI rarely justifies the cost or stress. Many self-taught or state-school grads outperform Ivy peers once past the first job. The “halo effect” fades faster than people think.
—
2. Daily Journaling (as a universal habit)
Why it seems valuable: Promotes reflection, mental clarity, emotional processing.
Why it’s overrated: For some, it becomes performative navel-gazing or guilt-inducing chore. Not everyone processes thoughts through writing — and forcing it can amplify anxiety rather than reduce it. Silence, walking, or conversation can be equally therapeutic.
—
3. Open-Plan Offices (for creativity & collaboration)
Why they seem valuable: Encourages communication, breaks down silos, feels “modern.”
Why they’re overrated: They destroy deep focus, increase stress, and ironically reduce meaningful collaboration. Most “collisions” are interruptions. Quiet, private space is underrated; scheduled collaboration beats constant ambient noise.
—
4. Grit (as the ultimate predictor of success)
Why it seems valuable: Perseverance matters. Duckworth’s research is compelling.
Why it’s overrated: Grit without direction, privilege, or adaptability is just stubbornness. Sometimes quitting — or pivoting — is smarter. Over-glorifying grit ignores systemic barriers and can shame people for circumstances beyond their control.
—
5. Minimalism (as a lifestyle ideal)
Why it seems valuable: Reduces clutter, promotes intentionality, eco-friendly.
Why it’s overrated: Can become a rigid aesthetic dogma that shames normal human attachment to objects. Not everyone thrives in sparse environments. Sentimental or functional “clutter” often has real psychological value. Minimalism ≠ virtue.
—
6. Sleep Trackers & Biohacking Gadgets
Why they seem valuable: Data-driven self-improvement, optimizing rest/performance.
Why they’re overrated: Often create anxiety around normal sleep variation (“orthosomnia”). Placebo-level utility for most people. Listening to your body > staring at graphs. Good sleep hygiene beats any gadget.
—
7. TED Talks (as sources of deep insight)
Why they seem valuable: Inspiring, digestible, expose you to big ideas.
Why they’re overrated: Designed for viral appeal, not rigor. Oversimplify complex topics. “Ideas worth spreading” often lack nuance, citations, or follow-up. Great for sparking curiosity — poor for actual understanding.
—
8. Therapy (as a panacea for all emotional struggles)
Why it seems valuable: Evidence-based, destigmatized, promotes self-awareness.
Why it’s overrated (in some contexts): Not all therapists are equally skilled. Some issues respond better to community, physical activity, creative expression, or time. Therapy culture can medicalize normal sadness or turn introspection into an endless project.
—
9. Remote Work (as inherently superior to office work)
Why it seems valuable: Flexibility, no commute, autonomy.
Why it’s overrated: Erodes spontaneous collaboration, blurs work-life boundaries, isolates many personality types. Not everyone is self-motivated or has a conducive home environment. Hybrid done well > dogmatic remote or office mandates.
—
10. “Finding Your Passion” (as a career prerequisite)
Why it seems valuable: Work should be fulfilling! Life’s too short for misery.
Why it’s overrated: Pressure to “find passion” paralyzes decision-making. Most passions are developed through mastery and contribution, not pre-existing soul-calling. Purpose often follows effort — not the reverse. “Good enough” jobs with dignity and growth are underrated.
—
These aren’t worthless — far from it. But their near-universal glorification often ignores context, individual differences, diminishing returns, or unintended consequences. The antidote isn’t rejection, but discernment: when, for whom, and under what conditions do these things truly deliver on their promise?
Answer 2 (GPT5-high)
- Brainstorming sessions — They can surface diverse perspectives and build buy‑in. But unstructured brainstorming tends to reward the loudest voices, create “idea pileups,” and underperform compared to quiet, pre‑work plus structured critique.
- Conference keynotes and big‑idea talks — Great for inspiration and trendspotting. They’re often thin on specifics, though, and can substitute vibes for execution; hallway conversations and hands‑on sessions usually deliver more durable value.
- Book summaries and “Blink” apps — Useful for triaging what to read. They strip out nuance, methods, and counterexamples—the very stuff that lets you apply ideas well—so they’re a supplement, not a substitute.
- Inbox Zero — Helpful for reducing anxiety and lost messages. It can become productivity theater that prioritizes responsiveness over results, turning deep work into an interrupt‑driven game of whack‑a‑mole.
- The 5 a.m. routine — Quiet mornings can be fantastic for some chronotypes. As blanket advice it ignores biology and life context; for many, protecting enough sleep at a natural schedule beats forcing an early wake‑up.
- Mindfulness app streaks — Apps lower the barrier to start and can reduce stress. The gamified streak mindset easily drifts into guilt and box‑checking; a small, consistent practice (with occasional guidance) beats chasing numbers.
- Wearable sleep scores — Helpful for noticing patterns (late meals, alcohol, screens). Night‑to‑night variability and non‑clinical sensors make single scores misleading; obsessing over them can worsen sleep (orthosomnia) more than it helps.
- Hackathons — They create energy, cross‑pollination, and learning. But prototypes rarely turn into shipped products without sustained follow‑through, and the event can glamorize sprinting over the unsexy work of maintenance and iteration.
- OKRs and metric‑driven everything — Clear goals align teams and focus effort. Taken too far, they invite gaming (Goodhart’s law), neglect qualitative learning, and optimize for what’s measurable rather than what matters.
- Language‑learning apps — Excellent for vocabulary, consistency, and getting started. They’re often sold as a path to fluency when real progress hinges on speaking with humans, feedback, and messy, context‑rich practice.
Want me to swap in versions of this list tailored to creative work, academia, or personal health?
Šta vi velite na ovo?