Никад се нисам дрогирао, али знам да и алкохол може фино да утиче на инспирацију. Фасцинантно је шта ти све падне на памет под дејством алкохола, а могу да замислим како је тек под неким бољим дрогама. Не знам ниједан врхунски бенд од оних које слушам, а да се његови чланови нису опасно дрогирали. Неки су својски извлачили максимум из дрогирања, попут Хендрикса, Цепелина итд.
То није само у музици случај, него и у књижевности, и то од вајкада. Кад би рецимо Колриџ написао ''Rime of the Ancient Mariner'' или ''Kubla Khan'' да није био у опијумском трипу? :) Никад.
Што се тиче класичних композитора, никад не можеш са сигурношћу да кажеш да су сви стварали драг-фри. :)
al bar pretpostavljam, valjda bi se pročulo dosad da je Betoven bio na nečemu
Не знам да ли делите моје мишљење, али мислим да је најкоманскија ствар са екс-Ју простора Широке улице од Прљавог казалишта.
Иако осећам да горим, срце ми је хладно као река, хладно као река што протиче кроз град- дефинитивно тај трип.
Ово што Џими горе написа потписујем. Кад бих се само сећао свега што ми падне напамет кад се ушљокам, можда бих у животу и нешто направио.
kupi diktafon...
Што рече Корлеоне. :)
Мусорски је био алкохоличар и наркоман, колико ми је познато. :)
Или беше само алкос?
Имам на телефону, одлична идеја Корлеоне.
Џими сними му фацу, још овде је почео :)
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/7/73/Mussorgsky_young_b.jpg
Droga je definitivno ostavila trag u modernoj muzici, nema govora o tome.
Bez "ekspirijensa" ne bi bilo "Dzimi Hendriks Ekspirijens"-a. Uporedite pesme od Bitlsa pre i posle sto su poceli da se gudriraju ako vam treba jos dokaza.
E sad, slazem se da na svakoga utice drugacije. Nekome pomaze, nekome odmaze. Zalosno je samo kada muzicari postanu veci ovisnici o drogama nego o muzici.
Iako vazim za zescu komancinu, jedini put kada volim da se narkomanisem pre sviranja je kad je u pitanju neki apsolutno zajebantski dzem sa ortacima. Kad god sviram uzivo, (sto je dosta cesto), droga pa cak i alkohol vise od 2 piva mi kvari dozivljaj muzike - moje omiljene droge, od koje ne mogu da zamislim veci haj. Onda opet, znam neke kojima je najveci haj ista ta muzika, ali pomesana sa stanjima izazvanim uzimanjem raznoraznijeh supstanci.
Za one koji nisu sigurni, najbolje je da pokusate sledece: snimite se kako svirate kad ste strejt i kad ste drogirani, pa onda oba snimka poslusajte kad ste strejt i kad ste drogirani.
Džimi, zaboravio si Mejdene. Oni se nikada nisu drogirali. :)
Moje mišljenje je da alkohol (a verovatno i droga) pozitivno utiču na inspiraciju, jer sam po nekom sopstvenom iskustvu došao do takvog zaključka. Jednostavno, alkohol mu dodje kao neki pontonski most, koji olakšava prelaz nekih barijera, bilo da su religijske, nacionalne, produkt manjka inspiracije ili nešto drugo. Omogućava prelazak preko granica za koje trezan čovek nije ni svestan da postoje. Zato je čovek je u stanju da vodi mnogo bolju diskusiju kada je pijan, napiše mnogo bolju definiciju, mnogo je interesantniji, duhovitiji itd.
Što reče Džimi, mogu da zamislim kako je tek sa nekim drugim, jačim drogama.
Takodje, opštepoznata stvar je da je kroz istoriju većina kompozitora, muzičara, pisaca i pesnika ili cugalo, ili se gudriralo, ili oba. Hemingvej, Oskar Vajld, Niče, Bajron, Edgar Alan Po, Vivaldi... Treba li još primera?
Istina, mogu uticati pozitivno (već ste gore naveli primere), ali tako mogu i negativno. Mislim, pogledajte i poslušajte nekoga iz Grand Parade! Tamo nema pola metra zdrave vene.
Ovako, u vezi alkohola se slažem sa Gambyjem djelimično i stvarno mislim da on utiče stimulativno na kreativni proces. Pretpostavljam da su i klasični kompozitori volili da malo potegnu. Međutim, oni koji su bili alkoholičari i nisu bili neki veliki kompozitori, a i ako jesu to ih je poprilično sjebalo (Musorgski). Mislim da alkohol omogućava da čovjek zaista bude kreativniji, duhovitiji, interesantniji i da pređe određene granice, ali samo dok je pripit (a stanje pripitosti varira od čovjeka do čovjeka, zavisno od količine pića i ličnog kapaciteta). A baš pijan čovjek je glup čovjek, što sam na sebi lično mnogo puta iskusio. Sva ona duhovitost, kreativnost i zanos iz stanja pripitosti (ili početka pijanstva) prosto nestanu kad se čovjek baš napije, ili ne daj Bože pretjera.
Dakle zaista ne valja mnogo piti. Koliko god mislili da će nam biti još veća gotiva ako nastavimo piti, treba znati kad stati. Meni je recimo 3 velika piva (ili 4-5 malih) već neka granica i preko toga lagano prelazim iz pripitosti u blago pijanstvo, a poslije 4 velika sam već pijan (i ne posebno kreativan) ali to obično neću da priznam. (mada i to varira u zavisnosti koliko sam brzo popio). Poslije 6 velikih (ili iste količine nekog drugog alkohola) već sam definitivno pretjerao i to je već vrlo rizična količina, kako zbog sutrašnjeg mamurluka, tako i zbog toga što se tada mogu desiti razne situacije zbog kojih ću se sutra kajati. Ja lično nisam agresivan kada popijem, ali mi se jednom desilo da su me u pijanom stanju pošteno nalemali, a ja nisam ni počinjao kavgu, već se to desilo zato što se drug koji je išao sa mnom pogrešno parkirao, pa nekim pijanim budalama zapriječio put. Sjebali su mu kola skroz, on se sa njima i potukao, a mene je samo jedan od njeh klepio šakom, a kad sam došao kući, dobio sam apsolutnu amneziju za sam događaj, tako da se svega sjećam samo na osnovu priče i dokaza (šljive na oku), a u mom sjećanju postoji apsolutna praznina za taj trenutak kad su nas ti ludaci napali.
Pretpostavljam, da sam bio trijezan, bar bi se sjećao scene, a vrlo vjerovatno bi i pametnije postupio.
Da, sad se setih... Reče mi jedan poznanik, gitarista, da mnogo bolje rifove smisli kad je naduvan. Svirao mi je i jedne i druge. Moram da priznam da je bio u pravu. :)
Ја верујем у људе који седну у некој мрачној собици, затворе очи, смисле неке највеће грозоте или најлепше ствари па све то запишу.
Narkomani prave najbolju muziku...
Samo pogledajte od najboljih bendova... u svetu i kod nas.
Ming, pa Mejdeni nisu narkomani! :)
U svakom kukolju ima i žita... :))
Aj navedi još nekoga...
Nije poenta bila to, već da Mejdeni imaju najbolju muziku. :)
Мислим да се Бакетхед никад није дрогирао. По мом скромном мишљењу, он је један од највећих музичких генија данашњице.
Tema o uticaju droge na stvaranje muzike i uživanje u istoj. Da li je droga zaista potrebna za inspiraciju? Da li se bolja muzika piše pod drogom ili bez nje? Da li se određeni žanrovi mogu u potpunosti shvatiti tek ako se nečim udarite prije slušanja?
Zašto se tako veliki broj rok muzičara drogirao ili još uvijek drogira? Da li je to iz bijesa i zbog velike love, ili je muzičkim genijima jednostavno potreban neki fiks da bi izašli na kraj sa opštim besmislom današnjeg svijeta? Kako su klasični kompozitori mogli da stvaraju kolosalne kompozicije potpuno drug-free? Da li bi i oni možda bili još kreativniji da su imali određeni "doping"?
Da li je odluka da se čovjek drogira jednostavno stvar volje, i kao takvu je treba poštovati? Da li je droga jednostavno integralni i nezaobilazni dio rokenrola i ako jeste zašto je to tako?
Ovdje pišite vaša razmišljanja na ovu temu.