Došao je kraj školskoj godini. Svi smo veseli istrčali iz svojih klupa, teške rančeve i knjige ostavili kod babe na tavanu. Vraćamo se igri i šali. Leto je došlo u naš kraj. Počeo je odmor za sve nas. Bar sam ja tako mislio.
Kao i svake godine, protiv moje volje, odveden sam na selo kod tatinih. Tamo me je sačekala moja baka, umornog lica i mekih ruku. Deda je već bio utreskan, ja ne znam šta to znači, ali sam čuo od babe i tate da je on takav. Verovatno ga boli stomak ili tako nešto, uglavnom, znao sam da nešto nije kako valja. Pošto smo kasno doputovali, mama mi je objasnila da je razlog našeg dugog putovanja taj što je tata iz neke pripizdine i vukojebine. Ona tako govori kad tata kasno dođe sa posla, jer ga šef duže zadrži. Ja to razumem. Moj tata je degustator alkohola u nekom preduzeću. Ja sam išao jednom prilikom kod njega na posao i video da on i kolega Mile drže te flaše u ormarićima i malo-malo odlaze da provere kakvo je to piće, a kada se vrate viču "Dobro je, odlična". No, da se ja vratim na letnji raspust. Morali smo odma' da legnemo, jer ujutru treba uraniti. Čeka nas ceo dan na njivi, tj. livadi. Mora seno da se skuplja. Tata vozi traktor, a deda balira seno, a onda svi mi zajedno to seno sakupljamo i tovarimo na prikolicu.
Jutro je svanulo. Probudili su me rano, baka mi je podgrejala mleko, donela keks, a deda je i dalje bio utreskan. Baba ga je psovala i klela, proklinjala dan kad se udala za njega. Meni je dede bilo žao, po njemu se videlo da ga boli stomak, jer je kad-kad uzdisao i psovao komšiju Jovića što je stavljao šećer. Nisam najbolje to razumeo, ali nije me ni zanimalo. Tata je upalio traktor i bilo je vreme da krenemo. Kad smo stigli na njivu bilo je mnogo sena, ptice su u velikom jatu jurnule u nebo, uplašio ih je zvuk traktora. Deda tu njivu naziva "Prcalište za vukove", jer ima dosta uzbrdica i nizbrdica, pa ima nekih skrivenih mesta. Ja nisam video ni jednog vuka. Krenuli smo da radimo, ja sam na svakih tri sata trčao po vodu, noge su me strašno bolele, ali mi nije bilo teško. Na putu do kuće sam video komšiju Jovića kako radi one bezobrazne stvari sa maminom sestrom, a mojom tetkom. Pokrio sam oči i samo protrčao. Nisu me videli.
Kako je dan odmicao, a posao se bližio kraju, nas je umor stizao. U jednom trenutku iz traktora se čulo tupo krc, krc, puc, puc, proključččč. Tada je tata naglo zakočio, a iz traktora je kuljnuo taman dim. Deda je počeo da psuje dan kada ga je napravio i spominjao je neki kamen koji bi bolji napravio. Nisam znao da moj deda zna da pravi traktore i kamenje.
Volim letnji raspust, volim da odem i u selo, volim i kada deda psuje tatu, jer ume tata i mene da opsuje. Rekao sam tati da sam video tetku sa komšijom, a on me je samo potapšao po glavi i rekao kako je super što sam baš njemu to šapnuo i da sad ne mora da vrati nekih petsto evra.
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola"
Letnji raspust je možda najveća radost školaraca. A i profesora još više. Kada kalendar neopaženo pređe na drugu polovinu juna, svi dignu sve četiri u vis. Nema propitivanja, domaćih, učenja, izlazaka do 2 i ostalih zabrana i granica. Sve je otvvoreno kao autoput kroz Evropsku Uniju.
Sećaću se tog letovanja i kad kao penzioner budem pušio lulicu u starom olupanom čamcu na Savi. Prvo letovanje s društvom je nezaboravno lajferisanje. I jeste bilo, ali ne baš u pozitivnom kontekstu. Pošao sam na put sa mojim društvom i još pre polaska, krilatica letovanja je smišljena. ''Idemo da pijemo, da jebemo, da se drogiramo, kupamo i žderemo''.
I gde ćemo? Zna se. Grčka, Zakintos. Idemo u pohod na luku u Jonskom moru.
Pre mora su se neki ortaci nabudžili, vredno vežbajući svoje telo. Mene je bolelo uvo, jer znao sam da neću ništa jebati i nisam se trudio da nabacim definiciju. Izgledao sam ko ofinger, kao nezreli osmak. Nisam imao ni trunke mišićne mase, samo žile.Prvi dani su najbolje prošli. Odlazili bismo na plažu oko tri, pili pivo na plaži iz ledenih kibla, večerali u različitim restoranima. Potom smo odlazili u sobe i utvrđivali budžet sa kupovinu pića. Opijali bismo se dosta kasno, oko pola jedan u sobama, pa smo odlazili u klabinge obučeni u Beneton i Zarine košulje. Doduše ne uvek, zato što smo igrali magarca u obliku skok-šuta u vodi. Onaj koji izgubi je oblačio sandale sa belim čarapama i odvratne majice sa šljokicama i kosturskim glavama u klabing. Svako veče smo startovali ribe, što je bio glavni cilj letovanja-jebati! Do polovine letovanja, samopouzdanje je raslo, da bi postepeno počelo da opada. I tih dana smo otkrili travu. Probao sam skank. Nije bilo reprezentativno iskustvo, nijednom me nije dirnulo. Nisam ga koristio posle zato što mi je bio sranje.
Povraćao nisam tokom celog letovanja ali svako veče sam bio dobrano pijan. Vodka-energetik-fanta je bio eliksir mladosti koji smo s uživanjem pili.
I tako pijan, jedno veče sam dobio batine. Zbog ribe, filmski. Primicao se dan polaska, a ja sam iza sebe imao 13 fejlova. Nijednom nisam uspeo, valjda što sam nosio naočare i izgledao ko Hari Poter u petom nastavku. Vraćao sam se u sobu sam, izmučen gužvom i nedostatkom vazduha u klubu. Grupa napaljenih Grka je pokušala da zlostavlja jednu Srpkinju na praznoj plaži dok se vraćala iz klabinga. Hteo sam da izigravam Robin Huda i heroja ulcie i pritrčao da je odbranim. Jedino što sam uspeo je bilo da opalim dobar levi kroše glavnom seljaku. Onda sam završio svoju ulogu. Dobio sam posekotinu od noža po ruci, nekoliko masnica po telu, razderotine po kolenima i laktovima, pocepana usta i krater ispod oka. Grci su zaboravili na ovu devojku dok su me savijali od batina.
Prišla je nečujno dok se more talasalo na mesečini i kao Kosovka devojka stavila mi glavu u njeno krilo. Već sam joj uprljao haljinu krvlju iz nosa. Video sam joj lice i suze. Odjednom sam se nasmejao. Bila je opako lepa, baš moj stil. Imala je kestenastu braon kosu koja je padala preko ušiju i uvlačila se u veliku pletenicu, krupne smeđe oči, tanka usta, crvenilo na obrazima, mali, prav nos. Flaša nekog viskija se stvorila pored i cugnuo sam malo. ''Zašto si tako hrabar, ludače jedan?''
Muda su mi porasla. Što od šutiranja u genitalije, što od samopouzdanja. Znao sam da ću da je smuvam, ili ona mene, znao sam to. Iako mi to nije bila primaran cilj i uopšte nisam razmišljao o tome kad sam se suprotstavio napasnicima, shvatio sam da je ovo neka kosmička pravda. Danica je bila moja.
Pocepala je deo haljine i vidala mi rane, brišući mi krv sa face. Pukle su mi naočare ali sam je nekako dobro video. Plakala je i obasipala me strasnim poljupcima u isto vreme. U sebi sam se smejao i mislio na reakciju drugara nolajfera kad se vratim u sobu. Opet su fejlovali sigurno, ništa nisu smuvali a ja ovako razbijen, jesam. Zajebavaću ih ko nikad.
Ostao sam na plaži do svitanja sa Danicom i pojavio se u rano jutro u sobi sam. Nju sam otpratio do njenog hotela a narod je usput gledao u mene kao u nakazu. Otvorio sam vrata sobe. Oni nisu spavali. Častili su se kolačima, pili vino i pivo, slavili. Kurčio sam se kako sam pretukao četu Grka i smuvao devojku koju su hteli da siliju. ''A vi ste i dalje nolajferisali u klabingu hahahaha'', vikao sam i smejao se što od bola, što od samopouzdanja.
A onda su oni pali u nesvest. Valjali su se, vrištali, kidali se od naleta smeha. ''Ti si smuvo, jadniče, a mi, miiii, JEBALI SMO!'' Pokazali su mi prazne kurtone, slike tih riba slikanih telefonom dok su se presvlačile na mom krevetu. Navatali su pijane Kragujevčanke, koje nisu imale prag tolerancije prema momcima, smuvali ih, doveli u sobu i odradili. To me je oborilo. Pao sam...
I dan danas me tovare za to, glupost što sam uleteo u tuču u nadi da ću jebati. Nije mi to bio cilj ali kako objasniti. Nisam jebo' to leto, a oni jesu. Moralno nisam posustao i vođen sistemom ''Svakoga dana, u svakom pogledu, sve više napredujem'', ulazio sam ponosno u probleme kao ono veče u Grke. Danicu sam viđao u Beogradu posle, i one batine su se isplatile i više nego što sam mogao da pretpostavim.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
Na letnjim raspustima ja nigde nisam išao, ja mogu samo da sam išla, pa da kažem gde je to sve.
U ovom sastavu ja sam išla daleko. Do dede na selo da sam imala dedu.
To nije mnogo daleko, ali meni bi bilo daleko jer bih pisala kao mali neko.
I bez rime, mada mi se to tada sviđalo. Moj deda bi, dakle, bio živ. Baba ne sme, majka kaže da je bila veštica.
Veštice mogu da budu samo u središnjem delu priče, pa da pređem u taj deo. Osam (jeste) rečenica za uvod dosta.
I zamišljam noć dok ovo pišem, jer dedin tavan ima mraka i bratovljevih, koga nikada nisam upoznala, starih igračaka.
Stoni fudbal na rasklapanje, probušenu loptu, gumenog Paju Patka i jednu slagalicu istu moju,
samo sa drugačijim rasporedom, nisam je odmah složila.
To je bilo tajno mesto, odrasli ne dozvoljavaju da se odlazi na prašnjava mesta jer neki pacov -
životinju koju ni do danas nikada nisam videla - može da "iskoči".
Krošnja kruške je ogromna, a trava nepokošena. Ne zamišljam dobro da je deda živ.
Ovako. Upaliću svetlost u sredini razrade. Sa čaradaka je moglo lepo da se skače, deda bi se smejao,
ne bi mu smetalo nogu da polomimo. I mnogo je dece u ovoj priči, nisam sama.
Bar još četvoro, rođaka i komšijske dece koja brzo trče.
Popela sam se na najviše drvo prva i svima dole bacila voće,
zrelo i slatko da se oseti ukus tog i ovog leta. Musavi i rumeni nećemo da se završi. Čika Mađara,
tako su ga zvali jer je bio mutav, veze sa Mađarskom nije imao, deca, među kojima nisam bila i ja,
su gađala peteljkama, on se smejao bez gornjih zuba. Tražili smo školjke u šljunku isped prodavnice,
ja sam vadila rajsnadle sa umrlica iz Lipe jer je to boli,
i nisam stala kod ukusa leta jer ne znam koliko ovo razraditi treba.
Mogla sam neko more, Saharu, ili Severni pol, Maleziju, suknje domorotkinja, mene nasmejanu a ne zabrinutu,
ali učili su me da nije lepo lagati.
I da jesu, ne sećam se, malo moram.
Dedu nisam nikada upoznala, babu nisam smela, raspuste sam provodila kod kuće.
Provodim letnji raspust kod kuće sama, u kući, na kući, molim, da je dobro i kada nije. Odličan, jedan.
A veštica živi, kao i sve veštice, u podrumu stare kuće, igra ping pong sa sećanjem,
ne može da se odluči šta da zaboravi, a šta da ulepša.
I, posle svega, odlučila je da ode na kraj zaključka, kaže: tako joj je ispalo najpametnije.
Pismeni rad za Pačiju školu, OŠ Vukajlija.com
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola"
Savršeni mir i tišina, bez klinačke dreke, nastavničke histerije, gađanja kredama i sunđerima. Niko ne škraba po meni, nema igranja sa rasvetom, ubadanja šestarima po mojim zidovima, ostavljanja ljubavnih poruka markerima.
Savršen mir i tšina.
Povremeni upadi tetkica koje mi pobrišu prašinu i podove, otvore mi prozore da se malo provetrim, ili matorog domara koji se trudi da osposobi sve što su mali demoni na meni uništili? To nije strašno, čak naprotiv. Eto, ove godine su me i okrečili. Osećam se 10 godina mlađe i spreman na sve izazove koje mi donosi 1. Septembar.
S vremena na vreme natrči debeli diša, i preko stola naguzi sekretaricu koju je zaposlio, a ponekad se i nastavnik fizičkog zapije sa hemičarem, i sve je to ok, i ne traje dugo. Naročito dišina jebačina. hi-hi
I onda opet mir i tišina. Opušteno dremkam se i gledam. Tabla, čista, umirujuće zelena, ormani izglancani, ćute po ćoškovima, dupke natovareni knjgama i vežbankama, kompjuter i grafoskop prekriveni čistim čaršavima, spavaju svoj letnji san. Spavam i ja sa njima.
Savršeni mir i tišina...
A onda dođe taj jezivi 1. Septembar. Od zvona koje najavljuje otvaranje školskih vrata dobijam napad panike. U daljini čujem stampedo dečijih nožica, graja je sve glasnija i bliža, otvaraju se vrata, prva torba leti preko mene i pada pored stola, rulja uleće naglavačke i završava se moj letnji raspust.
Mali zlikovci su se vratili, počinje haos.
Raspust, period kada se čovek odluči od briga, obaveza, uživa u suncu, ide na letovanje, more, bazene, kako je ko u mogućnosti. Prava idila što bi se reklo. Pa, bar jeste za većinu ljudi, makar na površini.
Sasvim neprimetno došlo je leto, mic po mic, dan po dan. Postajalo je sve toplije, dani su dužali, odeća postajala sve oskudnija. Iskreno, tada sve to nisam ni primećivao, uviđam to sada iz ove retrospektive kada odahnem na trenutak od briga, bola u duši, kolotečine koja ne ostavlja mesta samorefleksiji. Došao je i raspust za školarce, boleo me je kurac baš za to, ne idem u školu, nemam klince koji idu u školu, svakako neću da izlazim u grad, idem na more i jurim pičke pa da bi ta informacija bila relevantna za mene. Šta više mrzim taj period, to znači da je leto u jeku, temperature se penju svakog dana do trenutka kada postaju nesnosne. Noću ne može da se spava od vrućine a i od stvorenja za koje samo Bog zna zašto ih je stvario, koji je smisao njihove egzistencije ja ne znam. Ha, smisao... Koji je smisao mog jebenog života. Spavam do dvanaest sati ujutro, onda sledi "jutarnja" rutina, pišanje, pranje zuba, umivanje, doručak, potom odlazak u sobu i spremanje ispita. Ne mogu da se skoncentrišem na učenje, stoga pustam tv. Na teveu ide neka klasična romantična komedija, na kraju, kao i uvek, zaljubljeni par završava u zagrljaju i izgledaju kao da im ništa ne može poremetiti sreću koju imaju. Ovaj naizgled svakodnevni događaj izaziva u meni buru osećanja. To dvoje mladih se vole. Kako izgleda biti voljen, imati nekog pored sebe, osećati toplinu njihovog dodira, buditi se jutrima pored njih, znati da je neko uvek uz tebe, imati porodicu sa tom osobom, nastaviti sebe u njihovim licima, imati ruže u decembru...
Knedla mi zastaje u grlu, pokušavam da potisnem te misli iz svoje glave orijentišući se na druge aktivnosti, ali ne, one ne žele da odu, ja ne želim da odu. Padam u očajanje. Plačem. Plačem noću u krevetu kao malo dete, ispod pokrivača, da niko ne čuje, niko ne vidi, moju grubu i hladnu spoljašnjost koja plače, koja se rastopila, koja je ogrezla u očajanju i bolu. Koji je smisao ovakvog života, praznog, hladnog, dosadnog, jednoličnog života. Da li je kao i onom komarcu koji mi ne da sna na oči, besciljnost. Egzistiram samo razočaravajući i rastužujući svoju porodicu koja me gleda kako mi godine prolaze i kako svakog dana sve više venem. Da li vide? Možda i ne, moja hladna fasada ne otkriva ništa. I tako dani prolaze a večita zima se naselila u moju dušu, nemam elana ni volje za bilo čim. Dosta je bilo.
Kada budete čitali ovo mene više neće biti među vama. Jelena, voleo sam te, znam da ovo neće doći do tebe, ali ovo je prvi put da sam ikada negde to ispoljio, izjavio ljubav, možda je to i bio moj problem. Odoh sada na moj večni letnji raspust.
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola"
Vrt, seno, drva, vrt, šljive.
Definicija nije napisana za Pačju školu jer nisam im'o kad da se prijavim.
Pogađate, brale su se šljive.
Jednoga dana, pre malo jače od dva i po' meseca, počeo je letnji raspust. Moji drugari iz razreda i ja smo zagrljeni išli putem do kuće i pevali pesmu "Ne idemo u školu", koju smo tom prilikom sami izmislili. (Ceo tekst pesme možete pronaći u primeru#1) Kasnije, istog dana, organizovali smo neki mali turnir u još manjem fudbalu.
Reklo bi se da je letnji raspust lepo počeo, međutim neki drugari su od mame i tate dobili Terminator, jer su prošli s pet, pa nas nije ostalo u velikom broju na ulici da se igramo k'o ljudi. Ja sam na svu sreću dobio neku gadnu prehladu i imao sam temperaturu duže od nedelju dana, pa su mi mama i tata kupili tetris kako bi me motivisali da ozdravim. Kada sam ozdravio, otišli smo u Beograd kod strica Đoke i neke moje babe, koja mi je poklonila beležnicu i hemijsku olovku na kojima je bio logo "Rubin Kruševac". Dok smo se mama i ja vozili u našem Jugu Koral 55 kroz glavni grad, videli smo slučajno tatu. Ušao je u neku kuću u kojoj se, kako mama kaže, gole tete jebu za pare. Mama je odmah krenula za njim i za manje od minute su oboje izašli napolje. Mama je tatu vukla za uvo i vikala na njega, a on je rekao: "Šta ti je, ženo? Ja sam ovde došao da tražim posao, a ne da se kurvam." Onda ga je mama pitala kako bi se njemu sviđalo da ona počne tu da radi. A onda apsolutni hajlajt mog letnjeg raspusta: u tom opštem haosu, ja sam primetio da iz iste kuće izlazi onaj voditelj emisije ZAM na Trećem kanalu.
- "Mama, tata, eno ga onaj voditelj!", uzviknuo sam. Oni su prekinuli sa svađom i tata je rekao:
- "Jao, vidi ga Vanja Bulić.", a mama zagrmi:
- "Ko ga jebe, i on je došao ovde da se kurva."
- "Nije, gospođo. Došao sam ovde da tražim posao." - objasni Vanja Bulić.
Tata je mamu onda nekako uspeo ubediti da je tu samo tražio posao, a i Vanja Bulić je dodavao utisak poštene, renomirane i moralno uzdignute poznate ličnosti. Taman kad smo posedali u Juga, eto ti opet Vanje Bulića kuca na prozor našeg auta. Žalio se da njegov novi Jugo Florida neće da upali i pitao nas da ga odbacimo do nekog njegovog mehaničara. Imao je čak i mobilni telefon, ali kaže da je skupo da se s njega zove i da ga koristi samo u hitnim situacijama kad nema drugog rešenja, a on je skroman dečko i šalje sve pare kevi.
Bio je to raspust koji ću dugo pamtiti. Bio sam bolestan, pa u Beogradu, pa na kirbaju gde se ujka Ranko napio i sa ringišpila piškio po sirotinji i još mnogo doživljaja. Mama i tata su počeli bolje da se slažu. Tu su blagorodne reči Vanje Bulića bile melem za rane i nada u spasenje kada je bilo najteže.
#1 Obećao sam da ću u primeru napisati tekst pesme "Ne idemo u školu", koju smo sami izmislili, pa da počnem:
Ne idemo u školuuu,
ne idemo u školuuu,
ne idemo u školuuu,
ne idemo u školuuu... (ponavljati dok ne stignete do svoje kuće i rastanete se sa drugarima)
KRAJ#2
- Dobar dan.
- Seksi Gaga na telefonu, izvolite!
- Interesuje me da li radite oral bez kondoma i koliko to košta?
- A vi biste odma' da pređete na stvar, hihihi... Da. 5 maraka. Izvinite, moram da vam kažem da imate isti glas k'o onaj voditelj ZAM-a. Sladak je. hihi..
- (Tut... tut... tuuut....)Defka napisana za takmičenije Pačija škola.
Leto. Došlo je tiho, kao i svake godine. Nenametljivo nam se privuklo dok smo pokušavali da popravimo ocene i prođemo godinu. Ljudi su krenuli na dugoočekivane odmore, deca išla kod babe i deda na selo dok su oni koji su ostajali u gradu pokušavali da se ohlade na bazenima.
Ja sam popravio pet komada kečeva zadnji dan škole i osećao se ko titan. Dobio sam kao nagradu od keve 20 evra a od ćaleta domaćinsku šljagu jer sam ga nervirao do poslednjeg dana. Doneo sam dve krucijalne odluke za to leto. Prvu da tih 20 evra potrošim da se kvalitetno userem da proslavim ko čovek i drugu da ovo leto konačno umočim. Sad il nikad.
Odmah sam se prvo veče razvalio od vinjaka. Shvatio sam da sam još šiljokuran i doneo još dve krucijalne odluke. Prvu da više nikad neću piti vinjau i drugu da ću ćaletu vratiti za onu šljagu sa početka teksta. Sutradan sam shvatio da sam bio mortus pijan i odlučio da poništim poslednje dve odluke.
Prolazili su dani. Bilo je kvalitetne bleje u kraju, na terenčetu, klupicama, u školskom i kod Šoneta jer su njegovi puni love pa su bili dva meseca na moru. Kod njega je bila ludnica, blud i razvrat, kurve i belo. Šalim se, peglali smo soni, pili pivo i ponekad duvali. Jebiga.
Bilo je i odlazaka na 11. april sa knjižicom i odlazaka na adu. Bio je i poneki fudbal ali Boga mi, najviše je bilo kauntera. Visio sam u igraonici više nego nekada na trešnji i da se narodski izrazim jebao sam kevu kako sam igrao! Čak sam dobio i batine od glavnog mandrila u kraju jer je mislio da sam šifraš. Doneo sam odluku da mu polomim šoferku na jugu ciglom. Ovu sam ispunio.
Kopkala me je ona koju nisam. Još nisam uvalio mačora a žarko sam želeo pa sam svaki slobodan trenutak koristio da drkam. Davim štrumpfa. Šetam kožuru. Gladim sablju. Bacam majmuna. Kao što se može primetiti bio sam opterećen, bio sam u pubertetu. Nešto se moralo preduzeti jer su komšije zbog veličine bicepsa mogle da pomisle da sam postao teniser pa da pukne bruka.
Smogao sam snage da po ko zna koji put tog raspusta pogledam ćaleta u oči i da ga slažem. Tražio sam mu pare da izvedem devojku. Za njega, imao sam devojku, zvala se Maja, dala mi je da joj mesim sise i bila je iz dobre kuće a majka joj je bila prava domaćica i stalno ga je pozdravljala. Sumnjao sam tada da bi ga ćale toj imaginarnoj priji sjurio ko dubinku.
Listao sam oglase i vrteo telefone naoštren da skinem mrak. Kurčina. Ćale mi je štekara jebena, nemam dovoljno ni za da mi izdrka. Neometen neuspehom bacio sam se u razmišljanje(posle drkanja na glasove kurvi koje sam zvao) i shvatio da postoji i jeftinija varijanta. Krajputašice. Još samo da kupim auto he he.
Šrafciger, parking, prvi jugo koji nije crven(nisam baš toliki slepac), pravac novosadski put, stajem, naginjem se da otvorim prozor, pitam pošto, ona kaže i jebote JA IMAM! Erupcija oduševljenja.
Žbunje, otpozadi. Jebao sam jako mada nisam osećao ništa. Baš ništa. Rekao sam to naglas. Pitala me je jel oću u dupe, nisam stigao ni da odgovorim a ona ga je već preorijentisala. To je bilo to! Krenuo sam silovito i video da ga ona drka. Svoj, ne moj. Pa jebem mu mater, ona je on. Kasno je bilo za povlačenje a kraj je bio blizu. Šljepio sam je(lepše zvuči "je" od "ga") po bulji i svršio unutra. Svršila je i ona(opet). Doneo sam odluku da ovo nikome ne ispričam i vratio juga.
Definicija je napisana za takmičenje pačija škola.
''Proveli smo leto, zajedno smo bili, šetali kraj mora i sanjali snove, al' more k'o more, nemirno i plavo, kao kosa tvoja, kao oči tvoje...''
Bio je to dan kada sam se vraćao iz škole, poslednji, najbolji dan. Išao sam ulicom uzbuđen što ću naredna dva i po meseca provesti sa prijateljima i porodicom. Mirisalo je cveće i sve je bilo kao u raju. Gledao sam leptire kako veselo lete i zabavljaju se u poslednjem danu svog kratkog života. Pčele su letele sa cveta na cvet, baš kao moja drugarica Vera. Moj put do kuće izgledao je kao u snu, sve dok nisam došao do pešačkog prelaza. Čuo sam sirenu, ali nisam mogao ništa da učinim. Veselog dečaka udarila su kola.
Sledećeg dana probudio sam se kraj dve bake i osobe koja mi je promenila raspust. Zavijena u zavoje, izgledala je predivno, što govori o tome kakva se lepota krila iza tog belog prekrivača. Bila je to žena mog života!
Iako smo bili u bolnici, dalo se za primetiti da se rađa jedna velika ljubav. Naši pogledi sudarali su se kao ja sa kolima onoga dana. Osmesi su nam se prelamali kao moja rebra i noga onoga dana. Sve je bilo tako božanstveno!
Nije mogla da priča, nisam znao zašto. Kasnije sam čuo da nas je zadesila ista nezgoda. Bilo nam je suđeno!
Delili smo banane i sokove koje su donosili posetioci. Zezali se sa infuzijom i pravili lažne uzbune sve dok jednoga dana nije preminula bakica pored nas jer sestre nisu stigle na vreme. Baš kao u onoj priči sa drvosečom i vukom, koji ga navodno napada.
Pre mene se oporavila. Od tada nisam čuo za nju. Preselila se u inostranstvo i sada ima odnose sa prebogatim Francuzom. Pokušao sam da je zaboravim, ali malo teže je išlo... Moj raspust bio je predivan za mene, ispunjen s ljubavlju kao i prelepim trenutcima provedenim u sobi broj 37.
Proveli smo leto, zajedno smo bili, ležali u krevetima i sanjali more, al' snovi k'o snovi, nestvarni su bili, kao kosa tvoja kao oči tvoje...
Definicija je napisana za takmičenje ''Pačija škola''
Svako leto je skup međusobno isprepletanih dana mrmota, začinjenih povremenim odstupanjima od svakodnevice (kao i ostatak godine, uostalom).
Šablon letnjeg raspusta (odmora) trpi minimalne promene u različitim životnim dobima. Sve se svodi na ubijanje vremena ili prikupljanje novca koji ćemo utrošiti na isto.
Branje malina. Kupanje na Adi. Rad na građevini. Pikanje Menadžera. Konobarisanje. Put na Zakintos. Spremanje ispita. Varenje u parku. Spremanje popravnog. Muvanje riba. Odlazak međ' familiju po harač. Skakanje u prašini Bir festa.
Raskalašna rodbinska svadba nije baš aktivnost koja će vam obeležiti leto i biti stvar po kojoj ćete pamtiti godinu, ali to nije ni maraton treševa ili filmova sa Van Damom. Ono prvo se, ipak, ne dešava na nedeljnom nivou.
Nekoliko sati vožnje izakanim Opelom je dobar predznak za torturu koja sledi pod okriljem ceremonije venčanja i bahanalijama koje slede. Ritualno pozdravljanje sa mnogobrojnim članovima šire porodice ume da pojede još nekih sat ili dva.
Onda sledi crkva, cika dece i vika brkatih žena po dvorištu iste, i još sijaset neprocenjivih trenutaka vrednih mesta u albumu sa slikama, dok konačno ne dođe momenat kada će mladi par prihvatiti uslove korišćenja.
Mali skok unapred i nalazimo se u velelepnoj sali obližnjeg hotela.
Dok sam sedeo, ispijao rakiju i bockao kupus, posmatrao sam mlade devojke sa mladine strane koje su energično đipale unaokolo. Pogledom sam preletao prostor, pitajući se da li su ovo stvarno moji koreni. Na stolici pored mene primetio sam daire na kojima je pisalo ''jebeš zemlju koja Guče nema!''.
''Uvek deli ženama komplimente'', prenu me iz razmišljanja jedan od deda-stričeva svojom mudrošću, ''ništa ne košta, a ne znaš kada će da valja''. Završio je svoje kratko izlaganje slistivši ko zna koji dupli viski i tutkajući mi crvenu u džep košulje.
Ugledao sam jednu, naizgled poremećenu (nadam se da je to politički korektan izraz) ženu, kako ustaje. Pratio sam njene pokušaje da shvati složenu mehaniku kola dok sam se borio da zadržim silne đakonije i rakiju unutra kiselom vodom.
Nebrojeno rakija, numera o ženidbi sina i evara koji su leteli na sve strane kasnije, opet sledi transportovanje pijanih guzica (istim, tragičnim, Opelom), ovaj put kući.
Već sutra sledi novi dan mrmota i krckanje preostalog vremena označenog kao letnji raspust.
Definicija je pisana za takmičenje ''Pačija škola".
Mrak pred očima, bol u rebrima, ukočenost u nogama. Padam na bok. Leb ti jebem šta ovo 'vol'ko boli? Napipavam kvaku, otvaram vrata. Bela svetlost svuda oko mene, osećam se kao vampir dok rukama pokrivam oči. Napustio sam svoju jazbinu, i sada pred sobom vidim siluetu. Otvaram oči vidim poznato mi nešto. Hej, pa to je keva.
Ni umio se nisam, pravac kuhinja. Na stolu me čeka spremljen obrok, kajgana i šolja toplog mleka. Dok ispijam mleko, gledam datum na novinama. Raspust čoveče, jun mesec. Haos, pičke, ludilo, mojoj sreći nema kraja.
Uprkos planovima ceo dan sam proveo u krevetu, umoran k'o pseto. Neko zvoni, keva trči da otvori vrata.
Mile, Marko, Jovana, Jeca, ma pola razreda mi visi na gajbi sa sve nekim čokolada i sokovima. Ništa mi nije bilo jasno al' kultura je kultura. Sa svima sam se pozdravio i pokazao im da sednu. Svi me pitaju kako sam, da li me nešto boli. Pa kad ih već zanima rebra me povremeno zabole, a umoran sam ceo dan, oči ne mogu da otvorim. Kaže mi Mile da sam prekosinoć uzvik ,,Haos, pičke, ludilo" uleteo u lokalni kafić, i krenuo da muvam neke dve prepičke. Prvo su mi one lupile po šamar, pa su me njihovi momci izgazili, a još me ona gorila iz obezbeđenja ispendrečila. Redaljka brate, HAOS je bio. Nisam se ničega sećao, ali su mi dva naprsla rebra i masnice na oba oka bili dovoljna uspomena. Tokom raspusta PIČKE video nisam, ali sam po pički dobio. Jedino LUDILO ovog leta bilo je kod komšije Pera kome su navukli košulju i poslali ga u Lazu.
Nakon što su mi se rebra zalečila, pomag'o sam ćaletu na njivi. Što kaže stari moj : ,,Traktor da voziš, kockice da bacaš, drva bre da cepaš, pa neće da te ugaze ko pičku!" I tako bejaše. Drva za zimu su već spremna, sena i deteline ima za narednih par meseci, a i ja sam malo ojač'o. Na more nisam iš'o, jebiga nije se imalo para.
Septembar je mesec, raspust je proleteo, sve što je ostalo od njega su lekarski nalazi, par preldžijskih saveta od strane oca i nada da ću u ponovnom deulu sa profesorima proći što je bolje moguće.
"Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola."
Svi mi koji fala bogu nismo pičke studentske smo se proveli lepo za letnji raspust, pa tako i ja.
Počeo je skroz super. Dok su svi u razredu platili po 10 eura učiteljici za piće i grickalice, za proslavu povodom raspusta, moj najbolji drugar na svetu Azim i ja smo se talili za džidžu a i ostalo nam je para za po kebab i paklu cigara. Posle smo otišli na Dunav da gađamo labudove kamenjem. Neću da lažem, prilikom pozdravljanja, Azim je pustio koju suzicu, ali mislim da je bilo zbog one šamarčine koju mu je samo par minuta ranije opalio komšija Žovhar zbog neslaganja sa istim da je Čečenija nezavisna republika. Onda sam otišo kući i najeo se kao svinja. Onda je mama rekla da se spakujemo jer idemo kod bake na selo. Onda sam se spakovao. Onda sam otišao kod bake na selo. Tamo je bilo super. Video sam kozu i ovcu i tele i koku, a baka je zaklala petla koji me je jurio i opet sam se najeo ko svinja. Da, video sam i svinju. Onda je deda stavio kravama nešto oko vrata i zakačio prikolicu pa smo otišli u drva. Tu sam mu ukrao paklu cigara i on je posle razbio babu ko pičku jer je mislio da mu ona krade. Onda me je deda to veče pipkao. Nije mi se svidelo. Onda smo u nedelju otišli u crkvu i ništa nisam razumeo šta je pop pevao. Onda me je posle crkve pop pipkao. Sa dedom. Onda sam otišao u plastenik i video da sade konoplju. Nisam puno okolišao i par sati kasnije je došao predsednik Dačić sa policijom i uhapsio dedu. I tu smo se slikali. Onda sam sutradan gledao kako baba kolje jagnje i smejao sam se jer me je njegovo dečje vrištanje podsetilo na Srebrenicu. Onda je došao tata i prebio me je kao pičku jer sam izdao dedu.
Eto tako sam ja proveo letnji raspust i bio sam tužan što moram da se vratim, ali obećao sam babi da ću se vratiti krajem oktobra da idemo da čekamo Šešelja u Surčinu.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija Škola
Evo jubilarni deseti put pišem ovo sranje. Kako deseti ? Pa lepo, u prvom osnovne ne znaju svi da pišu pa učiteljica ne zadaje ove gluposti, drugi sam preskočio jer su me upisali direkt u treći, a na početku četvrtog zaglavim bolnice sedam dana, pa me to sladunjavo govno - o mirisu mora i borovine, ukusu sladoleda i prvog poljupca, te prelepim pejsažima nekako mimoišlo. Hvala Bogu. Bljak !
Oduvek sam mrzeo ta prenemaganja i zato sam svih devet puta udarao u istu žicu, onu patriotsku, pišući o poseti srpskom vojničkom groblju u Solunu, Zejtinliku. I uvek je upalilo. Ovaj put znam da neće, jer internet patriote nisu nastavnici srpskog. Štaviše, neki nisu ni išli u školu. Stoga prelazim na plan kodnog imena O'PRO (Ozbiljno proseravanje).
Ja volim leto. Ali ni leta nisu više što su nekad bila. Vruće, bre, jaje na čelu d’ispečeš. Sve poslove van kuće da si obavio do deset ujutro, pola jedanaest plafon. Donesi ’leba i uz ’leba, a piva kupi za nedelju dana. Zašto ? E, čuš zašto ... Pa mini market prekoputa ne drži alkoholna pića zbog blizine škole, a do „Rode“ imam dva dana jahanja. Škole ? Kakve škole kad je raspust ? E jebiga, zakonodavac nije spominjao raspust. Nema piva – kraj priče !
I tako, smrdiš danima između četiri zida od deset ujutro do šest naveče, vrtiš internet stranice turističke ponude destinacija na koje nikad nećeš otići, teško uzdahneš, napozdravljaš se familije kompletnoj „under construction“ vladi i okreneš se najbližem „inostranstvu“.
Crna Gora ? Si, senjor Dačo ...
Šušanj ... Od ponude ti već šušti u ušima ... Šest eura krevet ... Znaš da je ponuda šit, i tačno znaš šta možeš dobiti za taj šit, al’ ideš, ko ga jebe ... Po povratku ćeš ionako, kao pravi Srbin, prijateljima reći da si bio na Ibici, ali su ti, k'o kad si rođeni baksuz, i fotoaparat i mobilni telefon upali u more. Bed lak.
Povratak u zonu rijalitija je brutalan. Nova školska godina kuca na vrata, deca ’oće sveske, knjige, rančeve, krpice, žena krpice i ondulaciju, auto ’oće registraciju, ide ti slava ... Pa - slava mi, ako dočekam sledeće leto.
Pisano za Pačija škola.
Leto ko leto. Poneki sunčan dan između naleta grada i snegova. Pradeda odavno umesto „dobro jutro“ govori „jebem ti ozonski omotač“. Tata kaže da su vanzemaljci izbušili ozonski omotač da bi mogli da dođu na Zemlju, a mama tvrdi da je to od dezodoransa koji smrde na sprej za muve. Ne volim vanzemaljce. Izvukao sam se jedva da ne padnem na popravni iz Vanzemaljologije. Učiteljica je tvrdila da sam izgubljen slučaj, dok jednog dana pradeda nije otišao u školu. Od tada me gleda sažaljivo i ponavlja da sam dobro ispao kako sam mogao.
Moj letnji raspust je prošao na Sifggtseaeaji, tu je kažu, nekad bila Sirija. Nakon što se pročulo da se jedan čovek pretvorio u leptira od posledica supstanci koje se tamo nalaze, sav smeštaj je džaba. Mom tati se to sviđa. Mama kaže da bi on pare dao samo na kurve. Ja ne znam šta je to, ali je verovatno nešto ukusno, pošto je tata debeo. Zamolio sam ih da povedem mog najboljeg druga. Dopustili su mi. To je Borko. Tata ga zove Metalno sranje. Meni se to ime ne sviđa, pa ga zovem i dalje Borko. On je robotić. Lepo se slažemo. Sin tatinog kuma kaže da je Borko glup k'o čovek, ali ja se ne slažem.
Išli smo teleportom. Tamo smo bili mi i još par porodica. Upoznao sam jednog Dina, on tvrdi da ima škrge. Ne znam šta je to, ali mu verujem. On meni veruje da je Borko pametan.
Na Sifggtseaeaji nije bilo dosadno, išli smo i na pecanje. Upecao sam malu sirenu. Bila je mnogo ružna, pa sam je vratio nazad.
Kući smo se vratili pred sam kraj raspusta. Prvi dan škole je na moj šesti rođendan. Mama mi je za polazak kupila novu tablet-torbu i paket virtuelnih cigara. Njih sva deca vole. Mada im jedva izgovorim ime. Nekada se u prvi razred tek kretalo mnogo kasnije. Kažu da su se tad deca međusobno bolje družila. Na stepeništu su se dve seke tapkale solarnim punjačima. Meni je ostalo još samo tri, pa ne bih i njih da izgubim.
Još jedna školska godina počinje. Čuo sam da se ovakvi sastavi završavaju sa jedva čekam sledeće leto.
U Crnogradu, 2198. godine
Kao i svakog jutra i tog prvog Gospodnjeg dana leta 2013. sam otišao da popijem kaficu u lokalnom kafiću. Gledavši u dekoltee ženski iz kraja i praćenja rezultata Finske lige na fonu, shvatio sam... Došlo je leto.
Ja, Vule i Boža... stara ekipica iz kraja... I ovo leto smo provodili ispred poslastičarnice kod Ace pljačke. Nije nam trebalo više od toga. Zajedno smo pili i duvanili. Čak smo i popili svu manastirku koju je Vuletov ćale čuvao za ispraćaj najstarijeg sina u vojsku. Al što ga jebem, i onako neće ni da ode. Bilo nam je lepo. Nismo imali para za letovanje u egzotičnim predelima, a bogami ni za jeftinu i pristupačnu Vrnjačku banju. Nismo mrdnuli iz kraja 3 meseca. Dan za danom je prolazio, mi smo blejali na starom i dobro poznatom mestu. Usput se i radilo nešto. Brali smo višnje na plantaži kako bi skupili kojeg somića za pljuge i alkohol. Zebavali smo klince iz kraja, ocenjivali dekoltee pičoka koje su prolazile. Al jednog dana nije bilo više toga. Klinci su prestali da prolaze tuda... Dobre ženske kao da su u zemlju propale... Više nismo imali šta da ocenjujemo. Vuleta je startovala policija pa su ga 2 meseca razrađivali u zatvoru, a Božu je ćale zaposlio u nekoj automehaničarskoj radnji. Ja sam se okrenuo PES-u. Krenuo sam da igram “Bikom a ledžend”. Na početku karijere dobio sam ponudu velikog Holandskog giganta Den Boša. Svakim danom sam sve više i više napredovao. Pozvan sam u reprezentaciju. Dobio sam ponude Barselone, Reala, Intera... Sve sam odbio! Očekivao sam ponudu Hadersfilda. Hadersfild je jedini klub u mom srcu. Ali moji roditelji… oni nisu gledali na mene ponosno. Ćale kaže da sam kreten i budala, a keva da sam ništarija. Nisam ih razumeo. Nastavio sam da napredujem... Nisam ni primećivao da je raspust brzo prolazio. Keva mi je govorila da se opametim i izađem iz kuće ili će me ona izbaciti. Nisam je slušao! Svakim danom sam se sve više nadao da ću dobiti ponudu slavnog Hadersfilda. Ali nada je polako umirala... Moj san da ću zaigrati u Čempionšipu je izgledao sve mutniji, a kraj raspusta se približavao. Pametni ljudi ustaju kad sunce izađe a spavaju kad sunce zađe, ali ne i ja. Ustajao sam kad sunce zalazi a spavao kad sunce izlazi. Nekad nisam ni spavao jer nisam mogao da pobedim... Mislio sam da ću porazima biti dalji od ostvarenja mog sna…
Ali ni to nije vredelo… Raspust se završio. Klinci su opet počeli da prolaze pored poslastičarnice Ace pljačke, dobre ženske su opet prolazile kroz kraj, a ja sam i dalje čekao ponudu Hadersfilda...
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
Eh, ta nostalgija...
Moj poslednji raspust beše pre 4-5 godina. Tinejdžerski dani ludila, najboljeg provoda, cuge, devojaka, zezanja, svega... Ni na šta se nije mislilo, osim na kvalitetno bacanje vremena uz gore pomenuto.
Tog leta sam se po prvi put odistinski zaljubio, posvađao se sa najboljim ortakom iz detinjstva, probudio se na nepoznatoj lokaciji (srećom, to je bio stan ortakove cice, tako da nije bilo neprijatnosti), upisao faks, našao šljaku, da zaradim neku kintu za letovanje, sve je nekako išlo nekim pozitivnim tokom. Idila.
Sve dok jednog julskog jutra, oko 5, neko nije pozvonio na vrata. Zvono nas je sve probudilo, ustali smo, i u nekoj blagoj ,takoreći, panici, otvorili vrata, i imali šta da vidimo. Dva mlađa policajca, u skoro punoj opremi, stajali su ispred vrata, govorivši mojim roditeljima moje ime i prezime, pokazujući na neki papir sa nekakvim sudskim pečatom i kojekakvim potpisom.
To je bio nalog za pretres stana. Po onome što je pisalo u nalogu, bio sam osumnjičen za proizvodnju i prodaju opijata, takoreći lakih droga.
Majčine oči, pune suza, gledale su u prazno, sa velikom nevericom i strepnjom šta će mi se desiti.
Mirno sam dopustio policajcima da pretresu sve što su hteli, i bez mnogo buke i ne znam ti ja čega, ispružio ruke i rekao im: "Momci, ajmo mi odavde, stavite mi lisice, predpostavljam da treba da me odvedete u stanicu, mislim da je najbolje da tamo završimo šta imamo, pošto ste završili pretres, da ne opterećujemo moje ovim glupostima", zatim se okrenuo ka majci i rekao joj: "Nemoj da se brineš, nisam kriv, sve će biti u redu, zamisli da sam otišao da služim vojni rok", kiselo se nasmejao, namignuo i krenuo polako.
Povijene glave, bradom nabijenom u grudi, vezanih ruku, silazio sam niz stepenice zgrade i prisećao se svih momenata gde sam mogao da budem umešan u tako nešto za šta me optužuju.
Sudija mi je odredio pritvor na neodređeno, dok je istraga u toku.
Proces se odužio, kako to već ide u nas Srba, sve natenane i polako, tako da sam naredna tri meseca proveo u sobičku u istražnom zatvoru, sa još par prestupnika zakona, koji su bili nedužni i nevini kao i svi koji se nalaze tamo.
Posle ta tri meseca pritvora, suđenje je potrajalo još par meseci, uz dosta sreće i dobrog advokata dokazao sam da nisam kriv, i da nemam veze sa tom organizovanom grupom.
Ukratko, poslednji letnji raspust sam proveo iza rešetaka, tako da mi je policija u saradnji sa državom usrala čitavo leto i nadu u dalje školovanje.
U međuvremenu, devojka me je ostavila, smanjio se krug društva, nije bilo više onog dobrog zajebavanja, ali sada su tu samo moji ljudi, od poverenja sa kojima ne mogu da upadnem u neko sranje poput toga.
I dan danas se stresem i prođu me žmarci kad mi priđu uniformisana lica da me legitimišu...
"Bilo, ne ponovilo se" što bi rekle naše babe.
Jebala vas dva prsta, neću dodmačinjem ništa!
Ovako, ovog leta 2004. godine bilo je vruće, kako napolju tako i unutra, ako me razumete. Prvih mesec dana bilo je super, ali onda su svi otišli na moreta, ili u selo, ostali smo samo Sandra i ja. Sandra je moja prva komšinica, ima isto godina kol'ko i ja, družimo se svaki dan i igramo se svakakvih igara, od lego kockica, do žmurki. Heh, sad, imali smo mi i naše posebne žmurke, sve je počelo potpuno nevino.
Jednog dana, još pre leta, rekao sam da moram da idem da piškim, a kako sam ušao u vece, tako se Sandra ušunjala iza mene i pitala me je l' može da mi pridrži pišu, ja sam joj je dao i osetio njenu prenežnu kožu na mojoj piši, bilo je sjajno. Odjednom, povukla mi je kožicu na piši ka dole i mene je to zabolelo, pošto se nije još potpuno odvojila, rekao sam joj da prestane jer ne može to kod mene, a ona mi je odgovorila da njen brat to može odavno, ja rek'o normalno kad je stariji tri godine od mene pička ti materina, o jebem ti žensko. Šalim se, nisam baš to rekao, jer sam želeo da nastavi da mi pipa pišu. Posle toga, smišljali smo razne igre, kao što su: Muž se vraća s posla, Sekretarica, Baka na pijaci (ona je bila baka), i tako dalje. Ređali smo stolice jednu preko druge u dvorištu i pokrivali smo se ćebićima i ređali smo palete ispred podruma tako da možemo da napravimo kuću u kojoj ćemo da igramo naše igre svaki dan, tamo mi je prvi put pokazala svoju ribicu i rekla mi da je ljubim u nju, što sam ja i učinio. Posle toga mi je pokazala svoje sike i rekla mi da joj je mama rekla da je vrlo razvijena za svoje godine (Sandra, ne njena mama). Počeo sam da ih sisam i zamišljao sam da je u jednoj mleko a u drugoj milkšejk. Onda smo pokrenuli priču kako jedva čekamo da meni poraste piša a njoj sike, pa da se tucamo svaki dan. Ali nismo sačekali da nam porastu, nego smo odma počeli, izvadio sam svoju pišu i pokušao da je gurnem u njenu ribicu otpozadi, ali pogodio sam samo guzu, onda se ona okrenula, legla na krevet na leđa i rekla mi da probam sad. Ušao sam unutra, mojoj piši nikada pre nije bilo tako vruće, Sandra je izgledala kao da je nešto boli, pitao sam je da li da izvadim pišu, rekla je da ne radim to, jer joj je mama kazala da se to dešava stalno, ja sam počeo da izbacujem i ubacujem pišu u njenu ribicu, jer nisam znao šta drugo da radim, prijalo mi je i to mi je jedino bilo bitno iako je Sandra plakala, svatio sam da joj je mama i za to rekla da se dešava, čim mi Sandra ništa ne govori i nastavio. Posle nekoliko minuta, osetio sam kako mi se piša grči i kako me prolaze neki žmarci kroz nju, drugar mi je rekao da je to svršavanje, ali ja nigde nisam video penu koja treba da izađe, kako mi je on isto rekao.
Meni je bilo lepo iako nije bilo te pene koja treba da izađe, nisam bio tužan zbog toga, ja i Sandra smo ovo radili svaki dan ovog leta i meni i njoj je bilo super.
Definicija pisana za turnir Pačija škola.
///// Ove godine sam proveo letnji raspust mnogo lepše nego prošle. Baba Stana iz Nemačke nam je kupila Soni.
///// Baba Stana je tatina tetka. Žena tamne farbane kose, braon očiju i kupila nam je Soni. Dobili smo dva džojstika i nekoliko igrica. Ja i moj brat Zoran smo igrali non stop. Jedan dan Zoran je hteo da igra Drajvera a ja sam hteo Teken. Nismo mogli da se dogovorimo, onda sam ga grunuo nogom u stomak kao Jošimicu kad uradi kombo i izbio mu vazduh. On je počeo da plače i onda me je tata tukao. Zoran je mali, ionako kad igra samo priteže dugmiće jako, dere se i ne zna šta radi. Sutradan smo se pomirili i dogovorili da igramo Kreša, pustio sam njega da bude beli medved, a ja sam birao tigrića. Ovo leto je bilo još po nečemu posebno, Milica me je poljubila u obraz. Milica je devojčica smedje kose, krupnih crnih očiju, i to je bila moja simpatija. Dosad me nikad nije primećivala kad se igramo u parku, ali ovog leta jeste. Pitala me je ispred zgrade može li da odigra jednu šemu Sonik Hirouza. Ja sam rekao da može ali da me poljubi, i to se i desilo. Tih dana tata je puštao Mileta Ignjatovića na kasetofonu po ceo dan, a i ja sam voleo da ga slušam dok igram Mortal Kombat. Najviše sam voleo kad pusti Na putu za ludilo, a ja uzmem Liu Kanga i deljem sve redom bar dok ne stignem do princa Goroa, on mi je bio težak baš. Posle smo otišli u selo. Deda Jovo, tatin tata, je pao sa traktora i slomio šest rebara pa je trebalo da se pomogne u selu. Mama kaže da je bio pijan ko letva, a baba da ako prekostane da će da ga ubije vilama. Deda je bio čovek sede kose, i crnih očiju, malo punije gradje uvek me je likom podsećao na Heihačija iz Tekena. U selo nisam poneo Soni, bilo je dosadno tih deset dana, često naveče sam zamišljao kako prelazim level u Fajnal Fantaziju. Posle sam došao kući i počela je škola.
///// Leto sam proveo lepo i nadam se da nam sledeće godine baka Stana doneti jedan džojstik jer nam je jedan crkao, a ne one Ekšn menove ko lane.
Definicija pisana za takmičenje Pačija škola
Letnji? Raspust? To me neko zajebava?
- Leto jeste najlepše godišnje doba jako podobno za raspust, gde možeš na livadi da tučeš loptu od nula nula do dvaesčetiri i da piješ vodu iz potoka od koje ćeš kasnije da dobiješ alergiju, pošto je Milomir klao neku svinju i bacio creva i kožu u vodu ali ako si rođen na selu popušio si kurac veličine crn.
- Zadnji dan škole, graja u svakoj učionici zahvaljujući morima i raznim Vrnjačkim Banjama samo se tebi ne živi i vidiš da niko ne može da te shvati. Znaš da čim stigneš kući uvaliće ti traktor da pokosiš iks hektara pod lucerkom da bi dvocifren broj krava imao šta da jede na zimu. Ne znači ti ništa da poraniš ujutru jer već u šest sati ima tries pet speteni jebenih i samo možeš da napraviš da ti se spava ceo dan i da ti kosačica zbog pada koncentracije poseče noge. Ako imaš sreću da je pokošeno setiš se da mora i da se dotera kući kad se osuši i to po najvećoj žegi, kad peče zvezda. Stvar može da ti olakša kad iz glave ne ispustaš informaciju da negde dole na jugu Srbije postoje deca u nekim vukojebinama koja sve to rade ručno na mnogo teži način. Mada slaba uteha, boli te kurac za tu decu kad se ti raspadaš od posla. Nekako pregrmiš ali bukvalno malj za vrat dobijaš tek kad vidiš da počinje kiša od koje će trava da buja pa skupljanju sena neće biti kraja. Ako opet nema kiše, nema ni sena pa ćeš morati da ga kupuješ na zimu što automatski znači da nećeš imati para za nove cipele koje ne propuštaju vodu kad kreneš u školu. Jebem ti život seljaka koji se svodi na gledanje u nebesa šta će kad da pada. Ko da si golubar. Pitanje vremena je kad će da zazvoni telefon da te baka i deka sa kevine strane pozovu da svojim prisustvom uveličaš njihovo slavlje. To tek ne dolazi u obzir pošto su jebeni bolesnici zapatili pedeset krava pa je samim tim i posao procentualno veći za toliko. Mada nikad ne treba isključiti tu opciju, oni se sažale što ne živiš sa njima pa neće da dozvole da ti patike budu bušne na palcu iako si debil koji glumi Zidana i šutira kamenje po ulici. Okreni, obrni dupe ti je od pozadi i izlaza nemaš, nisi mogao da biraš gde ćeš da se rodiš. Tek kad malo porasteš shvatiš koliko si u prednosti što si rođen na selu a ne u 4 betonska zida puna memle i što kad uhvatiš da jebeš to možeš satima pošto si ceo život disao čist vazduh, ali to je tema nekog drugog takmičenja, nećemo sada o tome.
- Došao je i prvi septembar, idem u školu da se odmorim, zbogom raspuste na kurac te nabijem.
Definicija je napisana za tamičenje Pačija škola.
Leto mi je tu negde skoro najomiljenije doba. Skoro jer mi je nekako najomiljeniji onaj prelaz proleće/leto. Znaš ono maj/jun. Pa ne znam dal' da se odlučim za proleće ili leto. Završava se škola, svi ludi, nasmejani. Čak i ona klinka što je sigurno pala godinu je nasmejana, pijana, cepa svoje knjige jer zna da joj neće trebati kao što joj nisu trebale ni u ovoj sezoni. I penzioneri su srećni što vide sve to. Sunce, lepo vreme, nema snega, nema leda, sve procvetalo, zelenilo... Šta, khm khm, Zelenilo?
Prvi put sam je video mnogo pre toga, ali ovog puta sam je pod nerazjašnjenim okolnostima prvi put i probao. Samo sam se probudio sutra oko 19h, znao sam da sam je dimio sinoć ali ničega se ne sećam, pričali su mi drugari posle šta i kako ali ono čega se ne sećam nije si ni desilo sa sigurnošću. Pa pod tim okolnostima znao sam da je moram opet uzeti.
Bila je matura taj dan, i dok su se ti klinci vrzmali oko mene po naselju kao muve bez glave tražeći nešto što je do tada i meni bilo super, alkohol. Ja ih nisam lepo video, neki su mi se javljali na ulici, ja odpozdravljao, iako te male bezglave muve nikako nisam mogao prepoznati. U tom trenutku sam shvatio da oni stariji dosta od mene, pa onda i oni malo stariji od mene nisu ludi od gasova koje ispušta fabrika Galenika pored našeg naselja kako sam tad i mislio nego su ludi od nekih drugih "gasova". Vidim da su ove muve bezglave, osmaci i osmakinje, i dalje normalni.
Šone : "Brate kako misliš da uđeš na maturu tako u šorcu i papučama?"
Džoni : "Idiote mi smo završili osnovnu pre dve-tri godine."
Šone : "U jbote, znam nego mogli bi smo je ponovo upisati?"
Džoni : "Važi burazeru, u septembru krećemo."
Šone : "Gde krećemo?"
....
Letnji raspust? Pa ovo je samo jedan dan letnjeg raspusta, i to izgleda prvi dan? E pa takav mi je bio svaki dan. Toliko glupih izjava koje nisu smešne, ali zbog količine gluposti postaju smešne. Na moru, na Lidu, u naselju, u kafani, na žurci, sa devojkom, sa drugarima, sa kevom... Svuda zelenilo. "Ima neko pare za tal?" i "Brate aj se vidimo." su bile najčešće rečenice koje sam čuo. Eh kako je svaki dan bio isti makar bio i hiljadu kilometara dalje od mog naselja. Glup, ali toliko glup da je smešno. I ja sam postao glup toliko da je to smešno, i ova definicija je glupa toliko da je smešno. Ali štaš, koktel zelenila i letnjeg raspusta i tako je ispalo. Što si gluplji za sve te je manje briga, i neka glupost može biti smešna. Eto šta mi uradi ta škola, pusti me na raspust i ja postadoh gluplji nego da sam dvaestri godine išao u školu.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola
