Talentovani provodadžija na glasu u lokalnoj sredini koji svoje slobodno vrijeme (kad nije za volanom traktora) koristi za vaćarenje sa lokalnim radodajkama željnim kurca ko Sibir sunca. Gotovo da ne postoji trenutak kada se istovremeno ne dopisuje sa 3 različite na najnovijem Smartphone-u koji, uzgred rečeno, i ne zna kako se koristi, smatrajući da je ispod časti ako mu se desi da telefon ne zazvoni bar nekoliko puta tokom dana.

Zna sve ženske cake, razumije i čita sve ženske skrivene i neskrivene namjere. Smatra se dovoljno učinkovitim da osvoji srce već vremešne, od kurca opustošene Pamele Anderson,samo kad bi imao priliku da svojim traktorom IMT-49A dodje pred njenu raskošnu vilu, a zatim ga utjera u njenu garažu. Već je razdjevičio onoliko cura koliko obični smrtnici nisu vidjeli sisa u cijelom životu, a trenutno se dopisuje sa 2 potencijalne junferice.Za njega ne postoji PMS, ne možeš mu reći da si dobila i kondome ne koristi jer ne može u potpunosti osloboditi svoju ejakulaciju.

Po završetku napornog dana odlazi u kupatilo, tušira se novom, tek kupljenom Dove kupkom s efektom revitaliziranja kože, pomadiše se parfemom marke Guchi koji je kupio od prolaznika-šanera. Ruke maže do lakata, a za to mu služi krema Bekutan jer je čuo od babe da ona, iako veoma jeftina, najbolje paše njegovoj polumasnoj koži. Oblači nove, skoro kupljene farmerice na kojima piše nešto nalik Dolče & Džabana, opasuje se širokim kaJišOm s ogromnom tokom i utrpava majicu.

Ponosno izlazi napolje i pali svoj Golf 3 s alu felnama i vozi do lokalnog kafića gdje se skupllja veliki dio lokalnih treba. Ponosno i gordo sjeda za šank, naručuje uzorak pivo i čeka djevu s kojom je cijele sedmice ugovarao vidjenje. Naravno, ona dolazi (ipak je velika stvar biti vidjena s njim) a on, već pripit, pogođen pjesmom "Brzo, brzo" njegovog omiljenog pjevača MC Stojana, mlatara rukama oko njene guze, imitirajući scene iz hardkor pornića gdje ogromni čamuga buba matoru milfaru sve dok joj se guzovi ne udrvene.

Po završetku noćnog provoda u kafiću pali Golfa i odvozi se s na jednu poljanu koja je svima poznata kao veliko jebalište, jer mu roditelji kući spavaju. Kada završi s njom, briše volan umazan ogromnom količinom sjemene tečnosti (naravno, izvadio je na vrijeme) i odvozi je kući. Zatim se vraća svome skromnom domu, parkira Golfa, pokriva ga starim ćebetom i srećan odlazi na spavanje. Prolaze mu tako dani i godine, a onda se na insistiranje stare majke ("sine, treba mi snaha da me zamijeni") ženi se ćutljivom ženicom sa sela koja mu ništa neće smjeti reći ako mu se nekad opet prijebe i završi kod kakve udovice ili žene gastabajtera koja željno čeka svog muža.

Česta bolest kod ljudi oba pola i svih uzrasta. Virus toliko opak da me čudi što se svetska zdravstvena organizacija nije pozabavila njime,ili bar proglasila pandemiju. Napada direktno mozak i u stanju je da uništi svaku mrvu razuma u čoveku. Razlikujemo domaćina (zavidnu osobu) i objekat zavisti (osoba prema kojoj domaćin gaji snažnu emociju zavisti, koja je u pojedinim situacijama jednaka mržnji). Nekada je objekat zavisti samo jedna osoba,a nekada i svaka osoba uspešnija u bilo čemu od domaćina,pa makar to bilo nešto što domaćina uopšte ne interesuje - kukičanje, paraglajding, štavljenje kože, lov na lisice ... Karateristično za ovaj virus je da se razmnožava srazmerno padu samopouzdanja domaćina i rastu uspešnosti objekta zavisti. Nekada zaražena osoba do te mere oboli,da joj više ni jedan psihijatar ni doktor na svetu ne bi pomogli. Često je jedini lek potpuno uništenje objekta zavisti,pa domaćin neretko pribegava lažima i spletkama, kako bi ozdravio svoj razboleli razum. Pored toga, nije uvek lako prepoznati zaraženu osobu, jer je ova bolest kao kameleon,pa se zavidni pretvara da je brižan prijatelj objektu zavisti, a kad bude razotkriven, često je kasno.

Sastanak nekolicine rođaka odmah nakon klanja zajedničke svinje, sa ciljem da se utvrdi kome koji deo iste pripada.

Svakako jedna od omiljenih manifestacija kod muškaraca koja se praktikuje još od pojave prvih TV prenosa na crno belim televizorima. Apsolutno je nebitno da li su pripadnici družine veliki ljubitelji sporta i zagriženi fanovi raznih timova, pivo, girice ili bilo šta slano i dobro zezanje je glavna poenta jednog ovakvog skupa.

U većini slučajeva je u pitanju fudbal. Pošto smo uskraćeni da nas pišljiva Jelen SuperLiga i razni medicinski fenomeni koji mlataru nogama u njoj počaste dobrom utakmicom, liga šampiona je ono pravo, a još ako je finale, pa to mu dođe prava fudbalska poslastica. Što se ostalih sportova i kikiriki kupova tiče, to je već manje bitno jer sem košarke, ko još gleda rukomet i odbojku ako nije svetsko ili evropsko prvenstvo u pitanju?

Veče opuštanja za jači pol, ali noćna mora za lepši. Još ako domaćin ima samo jedan TV u stanu, često ne izlazi na dobro. Treba izdržati dreku i baljezganje pripitih ljudi, što je ipak lakši deo. Teži deo sledi nakon odlaska balafurdije. Zadimljena soba, prosipano pivo po tek nameštenom stolnjaku, razne gricke po podu, masan daljinac (jer ko će da briše ruke od girica samo da bi prebacio kanal na poluvremenu) i nespuštena daska u toaletu su stvari od kojih se svakoj ženi diže kosa na glavi, a žena k'o žena, pedantnost joj drugo ime. Pošto partner, koji je nonšalantno poleteo u krevet i već počeo da seče drva, naravno namere nema da počisti svinjac, onda su ove spomenute ženkine muke poptuno shvatljive.

Predgovor :
Bio jednom jedan vitez koji je bio najmoćniji u celom kraljevstvu i onda je jednog dana posle bitke sa zlim čarobanjakom shvatio da život nema smisao, postao je veliki mangup, počeo da čita Ničea i lepo odlučio da svakom živom biću tera strah u kosti tako što će ime Vitez promeniti u ime Crni Vitez. I onda naravno uništi jedno lepo mirno kraljevstvo, zavede tiraniju, proglasi grindcore i death metal jedinom važećom kulturom i počne da vlada sa gvozdenom pesnicom i pomoću svoje zle legije Crnih Vojnika - koju čine uglavnom pijani gorštaci čija je jedina krivca ta što ih niko nije učio ko su dobri, a ko loši momci. Ali tokom zle bitke u kojoj je Crni Vitez pomoću svog Crnog Zmaja, spaljivao plamenom mirno kraljevstvo, kralj šalje svoju trudnu ženu daleko u bestragiju sa nešto novca i odanim slugom crncem koji niko ne zna otkud on usred kraljevstva koju čine nordijci al' pošto ga glumi Semjuel L. Džekson niko se ništa ne pita. I tu počinje glavna radnja filma...
Radnja Filma :
1) Posle 17 godina od tog događaja, neki klinac seljak koji još ni žensko dupe nije video, živi mirnim životom u selu punom patuljaka, sve dok jednog dana ne otkrije da on nije patuljak kad shvati da mu je ćale jedva do pupka po visini. Tu se onda otkriva da je on misteriozni sin neke žene koja je došla sa nekim crncem i da se ona porodila u tom selu, jer nije mogla više dalje i ionako je doslovno pucala od zdravlja, ona je umrla i ostavila mu neku magičnu amajliju na kojoj piče neki drevni moto koji uključuje čast, borbu, slavu i besplatno haranje selom subotom.
2) Onda klinac pošto je vrlo ljubopitljiv i radoznao, odlazi iz sela da traži svoje korene i tako u neku noć on naiđe na neku krčmu vrlo sumnjivog kvaliteta u koju ipak ulazi, i čak ionako ulazi na sav glas u krčmu i počne da govori o časti i slavi njega niko ne napada. Al' cvrc posle oko pet minuta, kad kaže krčmaru da mu je grozno pivo svi potežu najrazličitije oružije i sprave za mučenje u cilju da malog nauče pameti, a pošto je još i lepotan da ga sodomizuju u procesu.
3) Ali odjedanput, kada je mali uspeo da nokautira trojicu pre nego što ga je gomila zarobila, a neki manijaci u njoj već razvili određene bolesne mentalne slike o njemu, iz ugla pojavi onaj sluga crnac, sa dugom belom bradom i vrlo velikom motkom. A pošto crnca glumi Samjuel L. Džekson on bez problema u dve sekunde razbije celu krčmu, svakoga iz gomile umlati od batina, a one manijake ubedi da se okrenu normalnom životu i da se lepo ožene.
4) I pošto on lepo spase mladog junaka, on ga odvede u neku pećinu gde mu zaleči rane, psihološki ga proceni i otkrije mu ko je on zaista. I tada u epskoj pesmi on mu preda jedan srebrno-zlatni mač sa draguljima izrecituje drevnu davno zaboravljenu zakletvu kraljeva i proglasi ga počasnim Svemoćno Poslednjim Vitezom Od Reda Hrabrih I Časnih Ljudi Koji Će Ubiti Crnog Viteza.
5) I onda mic po mic, ova dvojica odlaze na neko daleko putovanje bogu iza nogu.
6) A za to vreme Crni Vitez, koji je postao Crni Imperator, sazna za događaje u krčmi pomoću magične Crne Kugle, i on u svojoj Crnoj Kuli sa svojim Crnim Vojnicama odluči da započne još jedan ogroman rat da uništi sve normalno u svetu, jer mu je prokleto smorno da gleda sve one ljude kako nose belo i druge boje, jer je Crno jedini pravi put boje. I tako on pošalje svoju hordu Crnih Jahača da nađu tog klinca jer da bi pokrenuo rat, ionako ima ogromnu milionsku armiju Crnih Vojnika, Crnih Jahača i Crnih Zmajeva njemu fali onaj srebrno-zlatni mač koji ne shvata kako će mu pomoći u osvajanju sveta, al' pošto je magičan mora nečemu da služi.
7) A za to vreme crnac i klinac, dolaze do neke daleke vukojebine, gde se sasvim slučajno ispostavi da je glavni centar Oslobodilačke Armije Sveta Koju Čine Nacije Raznih Duginih Boja, i gde se otkrije da je sluga crnac njihov glavni zen majstor i učitelj filozof koji uči nihove mlade kako da mlate motkom i ostalim hladnim oružjem.
8) I u tom trenutku se pojavi vođa te armije, za koju se ispostavi da je princeza Alamala Ribasija, koja je prelepi riđi ženski vilenjak star 400 godina, al' koja se nikada nije oprobala u ljubavnim veštinama jer čeka onog pravog već vekovima, ionako je gomila prelepih kraljeva i vilenjaka nudilo na svoje živote samo da je vide golu. I ona se na prvi pogled zaljubi u klinca, al' pošto je ipak princeza nekog tamo nestalog vilin-kraljevstva ona ipak drži do sebe pa počinje da tvrdi pazar.
9) Al' cvrc dok se svi tako lepo upoznaju redom, otkriju se neke tamo daleke rođačke veze i ko zna šta još odjedanput se sto hiljada Crnih Jahača pojavi iz vedra neba baš ispred kapije tvrđave gde su svi odseli.
10) I tako počne ogromna epska bitka, svi redom ginu, Crni Jahači napreduju bez problema i seku sve redom jer se bore protiv male gomile
patuljaka i vilenjaka. A onda iz vedra neba, glavni junak izlazi na neki kamen, sunce ga obasija savršeno k'o da je u pozorištu, i čak iako vrlo često muca i nema pojma kako da sklopi prosto proširenu rečenicu, on ispriča tako vatren govor u kojem se pominju čast, spasenje, žene, deca i male mace da bi se čak Čerčil, Lenjin i Hitler zajedno posramili i otišli nazad u osnovnu školu da uče ponovo gramatiku.
11) I onda počne da pršti epska muzika, čuje se ceo filharmonijski orketar kako svira k'o da je sudnji dan i vilejnjaci i patuljci iz vedra neba izvade svoje mačeve i sekire, urlaju k'o neviđeni manijaci i navale na Crne Jahače k'o Etopljanin na roštilj.
12) I tu nekako usred epske bitke bori se onaj crnac sa šestoricom Crnih Jahača, a onda se iza njega pojavi Crni Čarobnjak koji je neviđena pička, uvlakuša i dentroid jer je uspeo da ubije crnca tj. Semjuela L. Džeksona. I dok krene užasno tužna melodija, i dok u slow-motionu crnac pada na zemlju i gleda bitku, dolazi klinac, malo se rasplače i malo govori u negaciji, pa podigne svoj zlatno-srebrni mač i dok se Crni Čarobnjak smeje onim zlim demoskim smehom, klinac navali na njega i isecka ga k'o da je krenuo mašinom za seckanje mesa. I naravno Crni Čarobnjak uspe da padne sa trideset metara visine, ionako se borba odigravala usred nekog ravnog poljančeta.
13) I onda počne polako završna špica, bitka je gotova, patuljci i vilenjaci su samleli Crne Jahače i već prave pobedonosnu povorku, kad se pojavi klinac sa telom crnca i počne još jedna ovog puta nostalgično-melanhonična pesma. I onda se čuje ženski sopran kako peva na latinskom, organizuje se ogroman pogreb na koji dođe pola miliona ljudi, klinac održi još jedan srcecepajući govor o časti, smrti, večnoj slavi i onda sa pogreba odjaha na svom vernom Belom Pastuvu u zalazak sunca. A ona vilin-princeza koja se odjedanput ponovo pojavila ionako je nije bilo u pola filma, gleda u zalazak nešto zapeva na drevno-vilinskom i odlazi kući da sanjari junaka na klasičan devojački način.

Specifična vrsta homo sapijensa koja obitava samo na balkanu i koji do izražaja dolazi samo u ljetnom periodu zahvaljujući prevoznim sredstvima koja ne posjeduju klimu. Ova vrsta homo sapiensa(u daljem tekstu Zatvarač) smatra da njegova egzistencija na ovom svijetu nema smisla ukoliko je prozor otvoren i da on kao zaštitnik svih putnika u maniru Supermena štiti ostale putnike od promahe, vjekovnog ubice njegovog naroda. Njega ne interesuje što se u autobusu nalazi 50-tak ili više ljudi, što je plus četrdeset unutar, njegova misija zatvaranje prozora mora biti sprovedena. Zatvarač ne želi da uvaži ostale putnike koji se kisele u znoju i koji putuju od početne do krajne stanice, a on tu provodi nekih 15-20 minuta.

Vjerovatno je u prošlosti u vjekovnom nasljeđivanju fraze "promaha te ubija" stekao ovaj manir zatvaranja prozora. On nikad nije bio spreman da to provjeri da li je zaista tako, da provjeri da li je veća opasnost promaha ili toplina od 40 plus. Za njega naučnici sa univerziteta u Masačusetsu prave istraživanja i voljan je da prihvati sve što su mu rekli jer je čuo ono 'Naučnici'. Svoju vožnju u autobusu pravda da živi u zemlji u kojoj političari sve pokradoše i da jadnom narodu ništa ne ostvaljaju pa ne može da ima vlastito auto, a iako radi u državnoj firmi i na državnoj sisi je odkad je završio srednju bravarsku još dok su Titu sjekli nogu zbog šečera. On smatra da je u toj firmi neizostavna karika i da firma nikako ne bi mogla poslovati da nije njegovog uloženog truda ili zalaganja za kolektiv, a jedini razlog zašto ima to radno mjesto je taj što pomaže direktoru da potkrada firmu, a također nije ni njemu problem donjeti iz firme bezbojni lak da može ofarbati ulazna vrata, 20 litara goriva kumu za golfa, 3 bakarne cijevi jer to firmi više ne treba i da bi bila velika šteta da se to baci, a bakar na cijeni. On žali za vremenom kad su svi radili i kad je mogao kao gospodin da ode u kafanu i da časti cijelu i vrati kući dobar dio plate, a stvarna činjenica da je uvijek parazitiro na tim koji su častili cijelu kafanu, njegova največa tura u životu su bila tri piva.

Nije voljan da prihvati tuđa mišljenja, stav koji zauzme jednom, skoro nikad ga ne mjenja, za njega su svi narkomani koji puše travu, i smatra da je ona ta koja uništava moždane ćelije i voljan je da tu konstataciju svima nametne, bez da je ikad provjerio da je to urbani mit koji je proizvela Reganova administracija(pogledaj dr.Heat / Tulane study prim. aut.). On ne prati fudbal zbog njegove ljepote već samo zbog toga što i drugi rade. Poznaje svega nekoliko igrača i smatra da je Barselona nešto najbolje što se dogodilo u fudbalu i da je Mesi najboljih igrač svih vremena. U zadnje vrijeme počinje i da gotivi Mančester Siti. On jednostavno nije navikao da gubi, da njegovi stavovi ili uvjerenja moraju biti uvijek tačna i 'rol model' za ostale. Zatvaranje prozora je samo njegovo ispunjavanje ega i stvar koja mu poboljšava njegovu unutrašnju satisfakciju.

Izraz koji koristi 90% ljudi dok ogovaraju i pričaju iza leđa.

Idealan spust na transferičnu, iritirajuću i, najčešće, veoma opširnu patišpanj tiradu vašeg ortaka/poznanika/rendom smarača. Originalan odjeb za sve vrste hvalospeva i oda sâmom sebi koji će sagovorniku s preke strane nedvosmisleno predočiti šta mislite o njegovom kurčenju. Eufemizam za "Mislim da mi se povraća".

Bilo kako bilo, kvalitetan cinizam odiše ovom duhovitom opaskom koju podjednako efikasno mogu koristiti oba pola, ali se onom lepšem ipak savetuje dodatni oprez pri tome. Neki ljudi, naime, nemaju apsolutno nikakav smisao za humor...

Način iživljavanja nad nečijom psihom i kidanja živaca na rezance najčešće od strane roditelja ili žene, ređe je u pitanju devojka (samo u slučajevima da ste mnoooogo usrali stvar i spremni ste sve da istrpite kao pokoru, ili ako je u pitanju dečko rodjeni papučar mazohista).
Postupak kreće od neke skorije navodne greške koju ste počinili, zatim se postupno vraćate unazad minimum pet godina gde će vam biti nabrojane sve greške koje su počinjene u tom periodu (ne moraju imati nikakve veze sa greškom od koje je sve krenulo), onda se vraćate na prvu grešku od koje je rasprava krenula, pa se proces ponavlja sve dok ne priznate da ste krivi, neodgovorni, stoka, fašista, pristao-sam-biću-sve-sto-hoće.

1. Ustani bar dva sata pre polaska. Žurba i stres ti nisu potrebni.
2. Doručkuj. Ručak može da bude dosta kasno, nema razloga da rizikuješ.
3. Popij kafu. Dok ispeglaš stvari i spremiš se, kafa će odraditi svoje. Iskenjaj se. Zvuči glupo, ali bolje to nego da te pritera u svatovima.
4. Ponesi vlažne maramice. Ne pričaj nikome, reći će da si gej. Objasniću kasnije zašto su bitne. Ponesi žvake, po mogućstvu orbit eukaliptus. Spremi par novčanica od sto i dvesta dinara, i (minimum) jednu crvenu. Važno je, čućeš kasnije zašto. Nemoj poklon da zaboraviš.
5. Ne idi svojim kolima, sputavaće te u smislu alkohola. Ako imaš pare, idi taksijem, ako nemaš, prišljamči se nekome.
6. Ako imaš devojku, izbegni da je vodiš sa sobom, ukoliko je moguće.
7. Kad stigneš tamo, ako se ide po mladu, kupi u prodavnici limenku ili dve piva. Naročito ako je leto.
8. Kad bude venčanje u crkvi, ako možeš, napravi se lud i ostani napolju. Nije lepo da ulaziš sa pivom u crkvu, a i smorićeš se.
9. Ušao si u salu, dao poklon. Dao si i sto/dvesta/trista dinara za kićenje. Ručak počinje. Ako ti nude kafu, uzmi je obavezno. Sa šećerom, ako možeš, ako ne možeš, ne mora. Šećer je, inače, bitan. Pij uz to vodu/kiselu/sok, jer tečnost je još bitnija. Traži i rakiju uz kafu. Ovo je jako važno, objasniću kasnije zbog čega.
10. Predjelo. Uzmi malo, prijaće ti. Ali ne preteruj, čuvaj se za pečenje! Ako si ispoštovao stavku br.2, ovo ne bi trebalo da ti predstavlja problem.
11. Izbor pića. Izaberi jedno i ne menjaj! Iako si već pio pivo, ono nije naročit izbor i izbegni ga ako možeš. Najbolja opcija je rakija. Ali samo ako je dobra. U koraku br.9 probao si rakiju, tako da već znaš kakva je. Ako je dobra, nastavi sa njom. Ako nije, ili ako ne znaš da proceniš, uzmi vinjak, on je standardizovan. Ako ima viski, nemoj njega, nestaće posle sat vremena. I nemoj da se kurčiš, gasi žestinu vodom, trebaće ti želudac i dogodine. A ako baš ne voliš žestinu, možeš da pređeš na špricer.
12. Supa. Ako nisi pio pivo u kolima i ispred crkve, obavezno pojedi tanjir supe, naročito ako je vrućina. Inače, ne moraš.
13. Sarma. Naravno da je voliš. I naravno da ćeš da uzmeš. Ali opet, ne preteruj, ostavi mesta za prase. Jedan, eventualno dva komada. I obavezno ren uz to. Lakše ćeš mast da razbiješ.
14. Pečenje. Pored ljubavi i večne sreće, sama suština svadbe. Ako si ispoštovao dosadašnje korake i piješ rakiju, šokiraćeš se koliko si u stanju da pojedeš. I popiješ. Pečenje je vrhunski lubrikant. Ako si planirao nešto da startuješ, pogledaj s vremena na vreme okolo i ako vidiš nešto zanimljivo, raspitaj se diskretno. Sada su već neke ribe ustale da igraju. Neku od tih možeš kasnije da startuješ, one što sede otpiši, od toga nema ništa.
15. Sad jako važna stvar. Ustani da igraš. To je dobro zbog pražnjenja masti i alkohola. A i zabavno je u pičku materinu! Ako ne možeš da igraš i pevaš uz narodnjake, vrati se do stola i popij još dve-tri na brzinu. Ako i dalje ne podnosiš narodnjake, ništa ne brini. Odrašćeš. Ako nešto hoćeš da napadaš, sada je vreme. Kasnije nisi više sposoban za to, a kamere snimaju! Pre nego što kreneš u eventualnu akciju, iskoristi žvake i vlažne maramice. Devojke ne traže od tebe da budeš Milan Stanković, ali ne moraš baš biti ni Miša Tumbas. Kad ti donesu slike, uzmi ih, plati i časti devojku bar 50 dinara i nasmeši se da te zapamti. Napićeš se i zaboravićeš slike na stolu, a ona će ih onda dati mladoženjinoj ili mladinoj kevi da ti ih sačuvaju. Bar jednu hiljadarku si pripremio. Daćeš je muzici za pesmu i neće ti biti žao. Uživaj, to je najbolji deo svadbe. Igraj, pevaj, ako hoćeš muvaj nešto, a pečenjem i alkoholom se dopunjuj po želji. Sačuvaj hiljadarku za taksi ako navataš nešto, ali i ako nemaš ili potrošiš, ne brini, pozajmićeš. Za posao i pičku svako će ti dati.
16. Torta. Obavezno! Uz dosta tečnosti. Voda i šećer su ti najbolji prijatelji, bićeš im zahvalan kad se probudiš sa minimalnim mamurlukom. I eto... to ti je to. Iz mog i iz iskustva starijih i pametnijih od mene. Ako budeš poštovao ova uputstva, svadbe će ti iz torture prerasti u najbolju moguću zajebanciju u životu.

Književno delo napisano od strane roditelja budućih srednjoškolaca u Srbiji... Prepoznatljivo je po raznim stilskim figurama kao što su hiperbola i epitet (da se vidi koliko su jadni).
Jedino mesto gde se Srbi, suprotno od laganja o tome koliko su bogati i moćni, prikazuju kao uboga sirotinja koja živi u kartonskim kutijam i jede iz kontejnera!

Mihail. Misha. Velemajstor saha. Letonac. Do Kasparova i njegove ere sampionizma bio je najmladji sampion Sveta u sahu (1960./sa 24 god.).
Krecu likvidacije velikih sampiona u zavrsnicama pa i u otvaranjima.
Pobedjuje i belima i crnima.
Tad je nastala i cuvena letonska narodna izreka: ''Dodji kod Talja da te iskalja!'' koju sam upravo izmislio!
No problemi sa bubrezima i to sto je bio vitez okrugle case su ga isaplitali da svi pred njim dugo padaju pokoseni dok im uzima skalpove.
Da nije tako bilo verovatno bi se pricalo sad o npr. mecu ''Talj-Ostatak Sveta'' gde on pobedjuje sa 6-7 razlike (Svet bi verovatno dobio par remija).

Odrekao se grada k'o Japanac sina sa četvorkom iz matematike. Da l' je dobio il' dao otkaz, nema veze, bitno je da ima parica da malo renovira kućicu na selu, uvede net i kupi gorepomenuti objekat čuvanja. Žena ga ostavila i odvela djecu, uzela mu pola para što je imao u tom trenutku (pola od ništa je i dalje ništa), al' on je posle godina utapanja tuge u raznom alkoholu shvatio šta tačno hoće od života. Mir. Frulu, stado, štalu, omanje imanje, obavezno sa šumom i potokom u šumi, da ima gdje dušu da odmori i pivo za Prvi maj da potopi.

Vratio se odakle mu je stari otac zaradio prve pare da mu kupi stan, koji sad izdaje studentkinjama jer misli da su urednije, a one mu fikus zalivaju đus-votkom i tjelesnim izlučevinama. A možda su čak pokušale nečastivog da prizovu, pa su zaklale kozu, a zna se da se kozja krv teško spira sa tepiha i da se ne isplati prati ga. Ali njega to ne zanima, sve dok kaplju pare od kirije.

U suštini, bole ga ona stvar za sve.

Retardirana Televizijska Svinjarija

Soroševac/ka, žuti/a, drugosrbijanac/ka. Ali, sa posebnim obrtom, da od toga nije video/la neke veće koristi, nego samo štete.

Elem, po godinama spada u generaciju koja je najaktivnija bila 90-ih. Ako je muško, na studentskim protestima je nosio američku ili zastavu Ferarija. Drao se iz sveg glasa kako su sankcije pravedne, pa su ga čak i organizatori upozoravali da se malo smiri. Ako je žensko, bila je pod obavezno potajno zaljubljena u Čedu Jovanovića. Doduše, ovo može da bude tačno i ako je muško, samo još potajnije.

Ako je muško, pred bombardovanje je trebalo da ide u vojsku. Povlačio je veze i vezice, pa je na kraju preko tetke koja radi u Lazi izdejstvovao dijagnozu šizofrenije. To ga je oslobodilo vojske (prvo privremeno , pa stalno), ali mu ta dijagnoza povremeno iskoči, pa krije zdravstveni karton k'o zmija noge. Ako je žensko, bombardovanje je provela po podrumima gde je stvarno zakačila neku neurozu, a možda i psihozu. Od tada kune Miloševića kako joj je upropastio zdravlje i mladost.

Član je DS od pre 5.oktobra. Nadao/la se da će preko stranke doći na neku poziciju, kad budu došli na vlast. Umesto toga, video/la je mnoge preletače kako čas posla menjaju stranački dres i postaju nezamenljivi u DS, dok "stari borci" ostaju sa strane. Za to krivi smrt Đinđića i Miloševićeve ubice. Đinđićevu sliku inače drži kao ikonu u stanu, mada ponekad diskretno priznaje da je preletanje počelo još dok je bio živ.

Posle smrti Đinđića prelazi u LDP, nešto što su oni "čuvari plamena" i ekipa, a nešto zbog te stare ljubavi prema Čedi. Samo, ljubav ipak kratko traje i zgašnjava, a sa njom i članstvo. Ipak, učestvuje u njihovim akcijama podrške LGBT zajednici. Ako je muško, par puta ga ionako tuku i šamaraju jer liči na homoseksualca. Ako je žensko, iz protesta se ljubi sa debelom Zoricom lezbejkom, ali zažali jer joj smrdi iz usta i dobija neki herpes, plus reputaciju da je i sama lezi-bezi.

Ako je žensko, ima jednu ozbiljniju vezu sa bosanskim muslimanom ili čak i Albancem (naravno liberalnim) , da pokaže kako je otovorenog uma i multikulturalna. Ta veza možda preraste u brak, ali nažalost posle par meseci ispadne da dotični nije baš toliko liberalan (ili je prosto derpe) i to puca. Ne voli da se seća i pominje to. Ako je muško ozbiljnijih veza i nema, osim par klošarki koje bi da ga opelješe za neku imaginarnu lovu koju takođe nema .

Dolaskom SNS-a na vlast oseća obnovljenu energiju da se buni, protestuje i učestvuje u nekim gerilskim akcijama. Pridružuje se raznim soroševskim ispostavama kao što su kreni-promeni, ne davimo Beograd i slično, a ne propušta ni protestne šetnje. Piše razne zajedljive komentare po društvenim mrežama, doduše pod pseudonimom. Jer i pored svega i dalje radi na državnim jaslama, u nekom institutu ili opštini. To nije dobio/la preko stranke, nego preko gorepomenute tetke (još dobrodržeće gospođe) koja ga/ju savetuje da bude pametan/a i da lepo uđe u SNS, pa da napreduje i obezbedi se za ceo život.

Oseća ipak da sva ta opozicija nije više kao nekad, da je suviše mekana, i žali što Zapad ponovo ne uvede sankcije, pa malo i bombarduje, nego su suviše popustljivi prema Vučiću. Mrzi Rusiju, Kinu i Koreju (Severnu), jer su protiv zapadne civilizacije i progresa. A mrzi i narod što voli ove zemlje, i voleo/la bi da ga vidi da pati i plati zbog toga. Ovo se još više zaoštrilo od kako je počeo rat u Ukrajini. Nada se pobedi Ukrajinaca i Zapada, da će Putin da završi u Hagu, i da će Kinezima najzad Ameri da uvedu sankcije pa da nauče svoje mesto.

Po pravilu ističe da je rođeni Beograđanin/ka, ili Novosađanin/ka, i prezire dođoše. To što su mu preci 1945. došli iz Bosne ili Crne Gore ne uzima u obzir. Od roditelja nasledi neku nekretninu "u krugu dvojke" za koju nove SNS-ovske vlasti traže visok porez. Ima ponudu da je zameni za vrlo pristojnu gajbu na periferiji, ali se plaši "radikalskih" (SNS) investitora. Diskretno se raspituje kod advokata, starog kućnog prijatelja, šta treba da uradi da ga/ju ne prevare. Ako je žensko, ponekad se i odluči na ovakvu zamenu, menja životni stil, ide na fitnes i kod kozmetičara, i traži bogatog deviznog penzionera.

Reakcija naseg tela nastala usled usporenog rada i nedostatka kiseonika. Ali posto dosta ljudi to ne zna vec misli da je to zbog umora dolazi do dosta iskoriscavanja ovog izraza. A da je stvarno zbog umora zasto bi onda svi zevali cim se probude kada su tad najodmorniji???

Često se ljudi žale kako su nezadovoljni stanjem u društvu i govore kako se treba boriti protiv onih koji su preuzeli na sebe zadatak prevrijednovanja moralnih vrijednosti na način koji njima najviše odgovara. Nađu u nekim slučajevima nekoga oko koga se svi okupe kako bi ih predvodio u revoluciji i krenu prema svom cilju.
Nažalost tu naizgled silnu vojsku najvećim dijelom čine lažni moralisti koji su obično i najglasniji ali ne i najodaniji pobornici ideologije koju slijede. Kada se takvi jednom nađu u borbi protiv moćnijeg protivnika to prestaje biti njihov rat i oni dezertiraju. Često i sam general takve vojske prihvati poraz i ode za onima koji su ga napustili i tako odbaci sve ono za šta se do tog trenutka zalagao.
Kada svi krenu da se povlače, neprijatelj kreće za njima da ih sasječe dok su najslabiji, međutim nailazi na otpor rijetkih čiji je unutrašnji glas koji ih je podsjećao za šta se bore daleko glasniji nego sve laži njihovih bivših saboraca zajedno. Čovjek koji stoji u tom odredu požrtvovanih i spremnih da drže crtu daleko brojnijem protivniku je poslednji Mohikanac.
Njegovu borbu lažni moralisti ne mogu razumiti. Djeluje im kao da je to samo pretjerana smjelost i da ni on više nema razloga da se bori.
Hrabrost mu svakako jeste jedna od glavnih odlika ali uz to on posjeduje itekako dobar razlog da bude tu gdje jeste. Za njega je život bez vrijednosti za koje se bori najveća kazna i ako postoji i najmanja šansa da pobjedi u borbi i promijeni trenutni sistem boriće se do kraja.
Poslednji Mohikanac ne gleda koliko ljudi stoji iza njega i dijeli stavove sa njim. Njemu je samo bitno ono što je ispred, ono što spriječava njega i ljude do kojih mu je stalo da budu potpuno zadovljni. Zbog toga je on spreman da se bori u svim uslovima, da prihvati bilo koji hendikep i da čak i u porazu vjeruje da je ipak donekle uspio jer je olakšao put onima koji će nekada ponova stajati tu gdje je on pao.

...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...

Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!

Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...

... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!

Završni udarac. Rampa koja se spušta na put naizgled beskonačnoj raspravi, u kojoj pobednik nije nužno onaj koji ima validne argumente, već onaj bezobrazniji, dužeg jezika i još koječega, vispreniji da svako verbalno nadmetanje prekine na pola, dok još nije potučen, te isto završi u svoju korist.

Period kad se osećaš kao da letiš, ne znaš gde će te život istovariti i da li ćeš uopšte stići na odredište.
Kad imaš isti trip kao Truman u istoimenom filmu, zaglavljen u prostoru i vremenu danima, mesecima pa i godinama.
Blage veze nemaš da li ćeš uopšte stići negde, samo se prepustiš da te vozi.
Ako stigneš, stigao si.