Rečenica kojom poznate osobe pravdaju svoje učešće u aktivnosti koja očigledno nije za njih niti se nalazi u njihovom obrazovnom opusu, ali svejedno pokušavaju da je obavljaju.
Glumci koji pevaju svojim škripavim naprslim baritonima i basovima, propalim od duvanskog dima i alkohola, pevači koji se guraju u glumce iako od scenskog iskustva najbolje prate podignutu ruku sa novčanicama, lekari koji vrše političke funkcije umesto da rade neki human posao, makar to bio i onaj za koji su se školovali.

Za razliku od njih, pošten svet za sebe kaže da je samouk. Majstor stolar, tesar, zidar, muka ga naterala pa naučio zanat na teži način, bez tih privatnih časova. Njih nije blam da kažu da su sami nešto naučili.

Izraz koji se koristi kada želite nekom dati do znanja da je sebi pružio previše privilegije prilikom pušenja buksne.

Radnik ne mnogo pametan ali izdržljiv. Gde on ide glavom drugi ne smeju nogom.

Ne postavlja puno pitanja iako je svestan da stavlja glavu u torbu kad radi a sve zbog prokletih para kojih nikad nema dovoljno.

Ako je klasičan šator ideal jednog ortodoksnog meštanina kada je izbor lokacije za svadbu u pitanju, onda je hardver iz naslova nedosanjani vlažni san istog...uz, razume se, onu tradicionalnu brojku od nekoliko mrtvih&ranjenih bez kojih se jednoj nebeskoj svadbi, realno, i ne može nadenuti taj epitet.

Šator jebeni. Pa još na sprat. Sa ne jednim već dva erkondišna tajvanske proizvodnje. Sa dve svadbene torte, dve pevaljke i dva benda sa rečju "bend" u imenu, dva kuma i starojka, dve pijane tetke, sa dvojicom šefova sala, dva oblaka duvanskog dima i dva kola. I vatrogasnim merdevinama na sredini, da povežu veselje. Kako li bi sve to izgledalo da postoji, hmm?

Vršilac dužnosti osveživača vazduha, u nedostatku istog.

Religija je zapravo ubijedila ljude, da ima nevidljivi čovek, koji živi na nebu, i koji gleda sve što radite svakog minuta svakog dana vašeg života. I taj nevidljivi čovek posjeduje specijalnu listu od 10 stvari koje on ne želi da vi radite. Ako uradite ijednu, ijednu od tih stvari, poslaće vas na jedno specijalno mesto puno vatre i dima i pepela i mučenja gdje će te vi da patite i da gorite i vičete i plačete zauvijek, do kraja i kraja vremena....!!!
Ali on vas voli...
On vas voli... i stalno mu trebaju PAREE!!! Hoće PAREE!! Sveznajući, svemogući, svevideći, ali nikako sa parama!!

Fakultet na kome je najteži ispit sociologija.

Ustanička 19. Stajalište. Oko visokih borova vijuga tišina, obojena a nevidljiva kao od dima i tuđe ruke. Nije to igra unatraške - samo su malo zalutali točkovi auta od paperja i sna.

Vidim nju, i sav isprebijan sobom, skoro mrtav - udahnem joj malo onog njenog šmeka. I dodirnem zvezdice sestrice, batice.
Kao da varoš spi a čujem glasove tik uha. Odjek njenih štiklica sivih sandalica.
Plešem sam. A držim je za ruku.

Jeo je bunike!- reći će kad me vide od vazduha spravljene da ispijam njene oči što posmatraju kako ih srčem i migolje se
dok mi golicaju usne.

Došla bi kod mene i gledali bi Linča, žvakali kokice, duvali lepak...
A onda se desio mrak.

Nikada više nisam istinski video dan.

Upućuje se vozaču čiji automobil emituje više štetnih gasova nego rafinerija u Pančevu.

Znak da je u državnoj instituciji počela pauza.

Svijet iz perspektive posmatarača za stolom u uglu kafane, kroz veo duvanskog dima.

On je taj koji prvi ulazi i poslednji izlazi. Sjedi sam za stolom sa limenom pikslom, predizbornim upaljačem, mekim pakovanjem cigareta i čašom lošeg alkohola, nehajno nalakćen. Tako ga drugi vide. Njegov pogled filtriran je dimom cigarete bez filtera iz ugla usana koja kao da se nikad ne gasi. Ne znaju ga po imenu. Tek ponekom konobari nadjenu nadimak, ali ga nikad njime ne oslove.

Gotovo neprimjetan za druge. Vide ga, ali se ne bave njime. Ni on se ne bavi njima. U njegovoj slici nema oštrih ivica i jasnih oblika, nema jarkih boja, nema društva, nema porodice. Sve je obavijeno izmaglicom nezainteresovanosti i samodovoljnosti. Sfumato kao tehnika življenja i nirvana u pravom smislu riječi.

Odnosno, postoji jasno omeđena granica do koje možeš ići i do koje tvoj potencijal može dosegnuti. Bez obzira na jeftine motivacione poruke koje propagiraju da se "može ostvariti sve što zamisliš" i da "je nebo granica", stvarne mogućnosti daleko su drugačije i dokazane hiljadama godina ljudskog iskustva. Neko ko je visok metar i šumsku jagodu, ne može postati NBA plejmejker, bez obzira na agilnost i spretnost sa loptom, kao što mladić čije lice izgleda kao Hirošima 1945. ne može realno očekivati da će smuvati prepičku, bar ne bez adekvatne finansijske injekcije. Granice ljudskog potencijala su čvrste i realne, a vascijeli trud i zalaganje čovjeka će odvesti samo donekle.
Kada se dodirne granica za čiji prelazak ne postoji viza, tu ne pomažu ni motivacioni govornici, ni obilje knjiga o samopomoći. Jedini lijek je prihvatanje surove realnosti da su naši talenti, sposobnosti, genetske predispozicije ucrtani u knjizi sudbine, a da gumica za to mastilo još nije izmišljena. U životu možeš dati onoliko koliko objektivno imaš, a svako davanje preko toga dovodi u ekonomsku propast, ludilo ili poroke, a najčešće - sve od navedenog, zajedno sa razočaranjem, koje, ako u dogledno vrijeme ne preraste u prihvatanje stvarnosti, čovjeka može otjerati u ambis depresije i suicida.

Kad ideš kroz prirodu, ne žuri.
Uspori.
Stani i poslušaj,
Poslušaj tišinu. Sve je mirno oko tebe.
Ako se dovoljno uživiš, biće gotovo stvarno.
I onda čarolija, čuješ nešto, nešto kao zvuk.
On te tjera da se opustiš, lagano mu se prepuštaš.
Sam si na svijetu.
Zatvori oči, slušaj, primaš signale iz druge galaksije,
Zovu te. Napuštaš ovu dimenziju, odlaziš u drugi svijet.
Odlaziš u nepoznato.
Ni ti više nisi isti, nisi uopšte čovjek.
Pretvorio si se u oblak. Lagan si i providan.
Ne možeš da se odupreš vetru koji te vuče i rasipa poput dima.
I onda, nestaješ. Ili postojiš, u drugom obliku, u drugom univerzumu.
Ti si sve i ništa odjednom. U svijetu cvijeća i leptira, ti biraš ulogu.

Preterano pušiti,gušiti se u dimu cigare.

Izraz koji razlikuju samo pravi Rusi. Svi ostali nemaju pojma sta je to. Dobili smo naziv "Rosija" od Vizantije iz doba cara Konstantina Porfirogenita. Prihvatio je ga nas car Petar Veliki i postali smo drzavljane Imperije Rossijske. Sa komunistima postali smo "Sovjetski narod" a od Jeljcina dobili naziv "Rossijane". Medjutim, u ocima ostalog sveta bili smo i jesmo "Rusi", bez obzira na nacionalnu pripadnost. Sta da radimo!

Pripadnici najrazvijenije industrijske grane u Srbiji.Fabrike kao sto su Metallica,Rammstein,Korn,Iron Maiden smatraju se vodecim nosiocima Srpskog metalstva….
Metalce mozete prepoznati po masnim dugackim kosama,rosavom kozom lica,cizmama I martinama na nogama,majcama tipa gore navedenih fabrika,koznim jaknama,izlizanim farmerkama sa nekim lancima obicno.Vecinom se ovo odnosi na klincadiju,ali pravi stereotip klasicnom metalca je cizma,farmerke,samo kozni prsluk gore (naravno otkopcan),tamne naocarte,marama na celavoj glavi i duga brada koja leluja na vetru dok autoputem juri na Harliju.Helll yeah!!!Najjaci su u velikim grupama,posebno bajkeri.
A ove klince u grupama cete prepoznati u parku na klupama sa po nekoliko boci bombi (dva litra jelena u plasticnoj ambalazi) oblaku dima i zvuku metallice sa nokie n95 sa stola u parku.

Mali opušak ili pikavčić, nastao usled pada standarda na ovim prostorima. Može se videti svuda po gradu, osim u kantama za đubre. Rasejani građani kao sumanuti puše ulicama, jer na poslu ne smeju, ostavljajući za sobom opušćiće kao Ivica i Marica zrnevlje.

Pokretacka snaga svakog elektricnog uredjaja. Kad on izadje iz uredjaja, uredjaj prestane da radi.

ram-pam-pam
U životu ste čuli samo jednu rok ili metal pjesmu? Šansa da je to pjesma iz naslova je veća nego da se u sljedećem spotu Mileta Kitića pojavi žemska u bikiniju koja u krupnom kadru izigrava mješalicu za malter.

ram-pam-pam-pam
Upali ste na gajbu kod ortaka koji svira džitru i on je odlučio da vas nauči da odsvirate nešto. Ako to nije bila ova pjesma onda vaš ortak nema pojma da svira džitru ili vi ne znate razliku između džitre i tamburice.

ram-pam-pam
Imate deset sekundi da se sjetite jednog rifa? Zapravo ne treba vam toliko, već poslije samo par sekundi počinjete da hedbengujete u ritmu muzike dima na vodi.

ram-pam
Jebali ste neku metaličarku dok je u pozadini pičila neka muzika. Mogu da se kladim da je... Ustvari, Vukajlijaši ne jebu.

Kad ti priđe lik koji nema nikad cigare, grabne ti paklicu bez pitanja, otvori je i vidi da je samo jedna cigareta ostala. Potom sledi najtupavija i najiritantnija izjava kako mi je to zadnja. Umesto da kažeš ono što ti je na duši ti mu je daš.