Nadimak za osobe koje se zovu Branimir, Branislav, Branislava... Korišćenje ovog nadimka za osobe ženskog pola, može dovesti do vrlo komičnih situacija, što se može najbolje videti iz primera.
II razred gimnazije, čas fizike, mehanika fluida na dnevnom redu, profesor diktira zadatak, a jedna devojka u razredu se, pritom, zove Branislava, ali je svi, jelte, zovu Brana. Zadatak ide ovako:
Na reci je postavljena brana.
(haha... čuje se par osmeha iz razreda)Na sredini brane nalazi se rupa.
(hahahahhaha... smeje se cela muška polovina razreda)Iz rupe curi voda.
(hahahahahahahahahahah... smeje se ceo razred)Odrediti do koje daljine dolazi mlaz vode, ako je visina brane...
(hahahahahahahahahahahahahahahahahaah.... smeje se ceo razred sa sve profesorom)NAPOMENA: primer nije izmišljen!
Najčešći, maltene jedini, razlog komunikacije ove dvojice je prekršaj u saobraćaju s ciljem sankcionisanja istog. Ali čovek može biti umetnik u svemu čime se bavi pa i u traženju odn. nudjenju para...
(Saobraćajac zaustavlja vozilo)
........
Saobraćajac: Dobro veče, gospodine.
Vozač: Dobro veče.
Saobraćajac: Znate li zašto sam vas zaustavio?
Vozač: Pa nisam siguran baš...
Saobraćajac: Obišli ste autobus na stanici, na duploj traci i pritom prošli kroz crveno.
Vozač: Aha... hm... pa dobro...
Saobraćajac: Dajte mi vozačku i registraciju.
Vozač: Aha... evRo odmah.
Saobraćajac: Molim?
Vozač: Ništa, ništa.
Saobraćajac: Jel MITO imamo problema u sporazumevanju?
Vozač: Ne ne. Nikako.
Saobraćajac: Aha... Vidim i da je s vama u kolima vaša lepša GOTOVINA. Dobro veče gospodjice.
Gospodjica: Dobro veče.
Vozač: Nego, jel možemo nekako da se dogovorimo?
Saobraćajac: Znate kako, ja ne primam pare. Ako me ulove odoh u zatvor, pa će mi na selu crkne STOTKA. Nema ko da je hrani osim mene. Moram biti pametan.
Vozač: Da da razumem. GLAVA je u pitanju ipak.
Saobraćajac: Pa naravno. Nego neki ljudi ne razumeju kad im se kaže. Nekima moram sto EVRA puta da objašnjavam.
........
(sledi davanje 100 evrića i izbegavanje oduzimanja dozvole kao rezultat sporazumevanja)
Poznati književni žanr veoma zastupljen u čitavom svetu, koji se neverovatno primio kod nas, pa je po ovdašnjoj začetnici žanra i dobio ime.
Sve je počelo objavljivanjem prve knjige Mirjane Bobić-Mojisilović "Muškarac za doručak" koja je kao munja pogodila izuzetno zatupljeni balkanski region, što je otvorilo vrata drugim jako talentovanim i maštovitim spisateljicama da prenesu svoja ubeđenja, misli i maštu svima nama.
Žanr je karakterističan po tome da ga uglavnom pišu žene u "najboljim godinama" sa dva do tri prezimena, često uspešne u nečemu što ostali ne mogu da razumeju i karakteriše ga da ima više onih koji pišu od onih koji čitaju, ali to ne smeta. Nije ni poenta čitati, već je poenta da onaj ko piše, pored ostalih titula starlete, glumice u pokušaju, pevačice zabavne muzike ili voditeljke, doda sebi i titulu pisca, koja im dozvoljava da nose one ogromne, nove ultra-popularne naočare za vid koje im pomalo izoštravaju inače tup pogled. Naravno ima i muških izleta u tom pravcu, ali oni i nisu toliko zapaženi, osim nekoliko ekranizacija dela Siniše Pavića, za koga se ionako tvrdi da ima višak ženskih hormona.
Tema mirjanabobićmojisilovanje knjiga je uglavnom luksuz i 'vatanje nekog izuzetno bogatog muškarca, kao i 'vatanje muškaraca uopšte, koje mora da se dešava na nekom vrlo egzotičnom mestu i mora da bude toliko romantično, da se čak i Hju Grant rasplače, a Hju je prošao sve što je romantično na planeti.
Naravno hepiend mora da bude na kraju, pored ljubavnog i finansijski jer nije ona džaba jurila njega kroz celu knjigu i očarala ga potpuno da bi sada živeli u garniseri u Batajnici. Dobro, tu je uvek izrazito zla suparnica čije se zlo, pored toga što pokušava glavnom liku knjige da utera pušku, pojačava u nekim delovima knjige izuzetno svirepim ponašanjem kao što je gađanje saksijom dece Romulanaca koja prose ili tako nekim histeričnim napadima, na decu, umiljate životinje i sve što je malo i slatko na planeti.
Pisaca ovog žanra je sve više i smatra se da će do 2050. pola ljudi na planeti pisati knjige, a druga polovina čitati.
- Dragi izašla mi je knjiga danas.
- Kakva knjiga bre, pa ti ne znaš ni prostu rečenicu da sastaviš sa smislom?
- Koji si seljak, to je stil takav. Nije to neka dosadna fantastika, drama ili tako nešto, to je mirjanabobićmojisilovanje. To je danas najvoluminiziraniji žanr na svetu.
- O Bože pomozi.
- Samo ti kukaj, a Jelena Baćić-Alimpić, Marijana Čolić-Kostić-Mateus i Mira-Adanja Polak su rekle posle čitanja prve strane da sam gotovo siguran dobitnik Noblicine nagrade za književnost.
- Dobro, super, prepričaćeš mi je posle. Sada sam zauzet gledanjem jedne tačke na zidu i crnim mislima.
rečenica koja sleduje od strane posmatraca usred neke svadje, neretko dovodi do "paljenja vatre" još veće svadje ili tuče. Napomena: najbolje deluje izmedju osoba ženskog pola!
Milica: Ma ti si bre za , ja sam trebala da se smuvam sa njim i ti si sve zajebala.
Milica se okreće i odlazi
Nataša(sebi u bradu):Ma jedi govna kravo jedna, da si lepsa možda bi hteo možda i da te pogleda...
Neki lik(koji posmarta i prisluškuje celu svadju):UUUUUU stvarno ne bih da palim vatru, ALIIII rekla ti je da jedes govna i da si krava , mislim da na tome ne bi smelo da se završi!
Milica: Šta si rekla ćurko jedna maloumna :čupanje za kosu:
Nataša: Aaaa debilušo jednaaa to boli pusti mi kosu :šamar: ........
Šala na sopstveni račun ljudi u zrelim i poznim godinama, kroz koju oni pored šale ipak žele pomalo i da se uteše, jer uvek mogu da se vode parolom lepota je u oku posmatrača.
- Viđe, viđe lijepe žene!
- Daj bre kevo, je l’ to opet stojiš pred ogledalom?
- Stojim, nego šta! Ma nije što sam ja, al’ čini mi se da sam sve lepša iz dana u dan.
- Idi molim te, zagrcnuh se kafom! Promenila boju kose, pa se odma duvaš. Davno behu osamdesete, kad je tvoja generacija žarila i palila po korzou.
- Znaš šta, da ti kažem ja nešto. Nekada smo bili mladi i lepi, sad smo samo lepi.
- Mhm, pa da. Samo još da zanemarimo ćaletova bockanja na račun tvojih bora.
- Ništa ti ne znaš sonćule jedan! Dokle god on mene u prolazu šljiska po dupetu i rkće, ja ne brinem za bore.
Usled proučavanja muškog ponašanja pri osvajanju ženskog pola može da se primeti sledeće: da dotična persona pokušava na sve moguće (i nemoguće) načine da osvoji suprotni pol.
Naime,muškarac kada prilazi devojci prvo kaže svoje ime i uputi neku izlizanu foru tipa "ko te prati kući?" Tada počinje klasično smaranje... Osoba muškog pola nastavlja sa svojim monologom i upućuje devojci reči koje se odnose prvo na njen izgled "tako si lepa,još bi bila lepša da si sa mnom", "imash divnu majicu", "imash predivne ochi"(pri tom vidno bulji u grudi dotične)... Onda se prebacuje na njen personaliti "kako si ti dobra osoba", "jako si duhovita,to mi se svidja"...
A onda... Onda se prebacuje na hvaljenje sebe i svojih prvo fizičkih, pa onda ostalih kvaliteta(ako se to time mozhe nazvati). Izgleda da je u muški mozak (ne svaki,naravno) ugravirano ono čuveno "jaoo kako me smorila ova jedna riba"-ovo čisto kako bi pokazao koliko je popularan, takođe u njihovom rečnuku pri pominjanju svojih fizičkih kvaliteta može se naći i reč TRENING bez obzira u kojem god bio kontekstu. Tada dolazi do kulminacije, osoba priča kako je društvena,koliko ima muških,a koliko ženskih prijatelja (pri tom naglašava da vas ne želi kao prijatelja). Ovo je klasichni hvalospev o njemu koji on sam izgovara...Kada vidi da ni na to niste pali onda se u njegovoj glavi upali jedna mala lapmica i pominje koliki mu je račun u banci,koliko keša nosi kada izlazi i sve ostalo što ide s tim sve računajući da ja je dotična oduševljena time. Ovo je klasičan očajnički potez koji se naziva "pritiskanje dugmica dok se ne vidi otkopčano dugme na pantalonama". Videvši da ni u tome nema šanse,devojci izgovara sve reči hvale (tj. samo u mozgu pritisne repeat dugme predjašnje ispričanog texta) i pokušava da zakaže sledeće viđanje.
Napomena:Ovaj text se odnosi na sve prozvane :P
Osim što je prvo slovo azbuke i abecede, ima još mnogobrojne primene i značenja:
1. Kao pitanje (Aaa?). Koristimo ga kada sagovornika nismo dobro čuli ili ga jednostavno ništa ne razumemo. Čest, ali neželjen odgovor je: "Ne kaže se 'a' nego 'molim'."
2. Otegnuto a sa dugosilaznim akcentom obično se upotrebi desetak sekundi (vreme varira od osobe do osobe) nakon upotrebe oblika br. 1 da bismo pokazali kako smo ovoga puta sagovornika razumeli.
3. Otegnuto neakcentovano a koje vuče na poluglas koristimo kao znak zbunjenosti ako ne uspemo da dođemo do prosvetljenja koje povlači upotrebu oblika br. 2, a ponekad i kao poštapalicu, odnosno zamenu za "ovaj...", "pa...", "znači..." itd.
4. A sa dugouzlaznim akcentom koristimo kao potvrdna rečcu umesto "da" ili "aha". Ukoliko smo slabije raspoloženi, akcenat će biti manje primetan. Usta mogu biti i zatvorenija što opet proizvodi poluglas, ili potpuno zatvorena, što proizvodi zvuk "mmm".
5. Dva kratka a, jedno sa kratkouzlaznim a drugo sa kratkosilaznim akcentom koristimo kao odrečnu rečcu.
6. A kao uzvik obično koristimo kada osetimo bol. Uzvik je kratak, osim u slučaju da se susrećemo sa zubarom, hirurgom koji nije u mogućnosti da nam da anesteziju, ili pak španskim inkvizitorom. U ovim slučajevima uzvik traje sve do trenutka onesvešćivanja.
7. Otegnuto a koje je slično kao slučaj br. 3 ali potmulije koristimo kada nam mozak radi u safe modu, odnosno u slučaju mamurluka, glavobolje ili kada je na vidiku objekat prekomerne požude. Ovaj oblik najčešće je praćen balom koja curi niz bradu.
8. A kao borbeni usklik. Obilato se koristi pri jurišu radi ulivanja straha u kosti neiskusnom neprijatelju. U savremenim bojevima, pouzdan izbor ukoliko želite smrt od mitraljeske ili automatske vatre.
9. A u obliku poznatom kao stenjanje koristimo tokom fizičkih napora. Ovaj oblik često vuče i na samoglasnik e (reprezentativan primer je glas koji koristi drug Boban prilikom penjanja na Igman). Lepša varijanta ovog oblika može se čuti u trenucima intime.
10. Kada trenuci intime dostižu vrhunac, javlja se specifičan oblik koji predstavlja prelaz između prethodnog oblika i oblika poznatog kao "vrisak oduševljenja".
11. Malopre pomenuti vrisak oduševljenja. Specifičan ton i boja ovog oblika razlikuju ga od slučaja br. 6, vriska bola.
12. A otpevano po tonovima g, cis, g, cis, g, fis, h, f, e koristimo dok skačemo sa drveta na drvo koristeći lijane i dok plivamo po šumi.
Znam da vam na prvi pogled ove dve stvari ne idu zajedno, ali ne menjajte kanal i sve će vam biti jasno.
Nasmejana uličarka je osoba ženskog pola koja uvek, podvlačim uvek, ide nasmejana ulicom. I kad ide u prodavnicu, na posao, u grad, na svadbu ili sahranu. Svejedno je. Njenu sreću niko ne može pokvariti. Ako metodama Ilije Čvorovića dublje uđemo u polemiku ovog problema, postavićemo neke pretpostavke, i možda ćemo biti bliži odgovoru na pitanje zašto se ta dama smeje. Moguće da svakog meseca svom partneru plaća troškove amortizacije. Pretpostavimo da je psihički bolesnik, ali nije, njeni prijatelji kažu da je ona totalno normalna osoba. Probajmo dalje. Da nije možda pročitala u Blic Ženi članak da treba da se smeje svakodnevno, posebno dok šeta gradom, i da će tako zaustaviti bore. Pored svega zapitajmo se da joj ova zemlja nije toliko lepa, i ljudi u njoj tako prijatni, pa im se zbog toga zagonetno smeška. Možemo ovako nabrajati do prekosutra, ali nikada nećemo otkriti tačan uzrok njene nemerljive sreće dok šeta ulicom.
Nasmejani uličar je isto ovo, samo što ima karu u gaćama. On se smeje i ako ceo dan gubi na PES-u, i ako ide po vodu kada gubi basket čak i kada zatekne ženu sa drugim. Pošto se Ilija Čvorović potrošio u analiziranju uličarke, ovaj muški primerak će probati da raskrinka drug Đura: On ide i ima osmeh od uva do uva. Možda je srećan zato što je u ranu zoru nešto upecao na reci. Moguće je da i on ima kurac kod kuće koji ga stalno uveseljava, a ipak u tom slučaku kopira uličarku. To implicira da je on peder, a zašto pederi ne mogu biti srećni. Oni vide širi spektar boja. Oni znaju šta je šerpa-plava. Kada vidiš tim očima i duga ti je lepša, pa se možda kliberiš ulicom zamišljajući dugu. I drug Đura se umorio a nije saznao tačan razlog nenormalnog smejanja ovakvih osoba. Odjavljuje se. Orao pao
- Brate ona Maja je vrh riba, mnogo mi se sviđa!
- Sve to stoji, sise, dupe za 10. Ali ona mi nekako zalađeno izgleda, stalno se smeje kada ide ulicom!
- I za to si u pravu, prava je nasmejana uličarka!
Ovo je priča koje se jedva sećam. Gotovo zaboravljena. Bio sam poprilično pijan to veče. Potpuno odvaljen tabanjao sam pločnikom tada ne tako tihog grada. Prošlo je dosta vremena od kad sam je poslednji put video. A opet stajala je nikad više lepša, nikad manje moja, sa nebitnim tipom. Zaboravio sam je, al' je podvesno uvek bila tu. Nastavio sam dalje, i opet sam sve zaboravio. Međutim. Probudio sam se rano ujutru u maloj zamračenoj sobi, u isparenju alkohola koji sam sinoć pio. Probudio me je mamurluk, i neka iritantna buka koja je dopirala spolja. Uz mamurluk i tešku glavobolju uspeo sam da se opet setim nje. Plave kose, očiju plavih i dubokih kao okean, kože bele kao kokain, ili neki spid, uglavnom bila je žućkasto-bela, ili sam to istripovao zbog spida, ne znam. Setio sam se prvog susreta s njom. Njenih reči kako ne zna da se ljubi, i pijanog odgovora, da ne znam ni ja, al' da ćemo naučiti zajedno. Svaka misao o njoj me je terala na povraćanje. Hteo sam sve te misli tad da zapišem, ali kako krenem u meni se stvori još veća mučnina. Svakim potezom olovke stvarao se sve veći bol. Nema ništa lepše kad patiš. Razmišljao sam u sebi o sebi, i pokušavao sam da se nateram da plačem. Al' nije išlo. Setio sam se prvog vođenja ljubavi (da ne kažem jebanja). Bio sam klinac, klinac u tripu: "hehe vidi me ja jebem, a moj drug, vršnjak, ne jebe." Onda sam je zamislio u krevetu, kako se osmehuje, dodiruje mi dlanom lice, grli me, i govori da će sve biti u redu. To je stvorilo toliku mučninu, da sam otrčao do toaleta da se ispovraćam. Umio sam se. Nisam mogao da se pogledam u ogledalo. Vratio sam se u sobu. Gledam u bele patike, prljave od blata, bačene, u izlizane đonove, i poredim ih sa sobom i svojim životom. Trebao bih da uzmem neke druge, zamenim ove stare. Da uzmem neke udobnije i s njima krenem nekim drugim putem, u nekom drugom pravcu.
Šta sam ono hteo da kažem? Nema veze, opet sam zaboravio.
Ovi stepeni se pojavljuju samo u toku trajanja veze između muškarca i žene ili momka i devojke, uglavnom godine nisu bitne. Ovo nije feminizacija tipa laganog padanja u gej populaciju već jednostavno gubljenje muda. NAPOMENA: Ovo se javlja samo kod muške populacije (nažalost)
I stepen: prekid u sred rečenice
II stepen: nošenje torbice
III stepen: odevna zatvorenost
IV stepen: sedeće pišanje
I stepen: Ovo je prvi i najblaži simptom. Ukoliko govorimo, naša lepša polovina može da nas prekine u sred rečenice, sama je završi a mi da pritom ne prigovorimo. Može biti ili dijalog ili generalna grušna konverzacija u pitanju ali u svakom slučaju mi, odnosno vi u konkretnom slučaju... nemamo autoriteta da protivrečimo.
PRIMER
momak(obraća se ortaku): Pa ne znam brate ali mislim da ćemo da idemo oko...
devojka(upada odjedom): Oko 5 popodne... taman dok nije gužva a možemo i da odemo do novog tržnog centra
momak: ...II stepen: Vaša devojka je u stanju da vas koristi kao čiviluk na koji može da okači svoju torbicu, jaknicu ili štagod već ima u rukama i vama apsolutno ne pada na pamet da tu istu torbicu, jaknicu ili štagod vam je dala, okačite na postojeći čiviluk koji je na pola metara od vas ili da jednostavno stavite na stolicu dok gledate kako vaša mila pokušava da se bezuspešno uvuče u farmerice koje očigledno nisu njen broj.
III stepen: Nakon 4-5 meseci konstantnog zabavljanja i izlaska sa vama ona se navikla na činjenicu da bude stalni stanar u vašem stanu, kući ili drugom stambenom prostoru a dok je tu takođe je stekla i moć da apsolutno reguliše šta ćete vi da nosite pri izlasku.
PRIMER
momak: Ok spreman sam. Idemo?
devojka: Ne misliš valjda u tome da ideš?
momak: .... Neee... Vidiš ovo sam našao u ormaru... a to je bilo baš pored onoga što ti želiš da ja nosim.... pa ću sada da odem, i da se presvučem u to što ti želiš.IV stepen: Ovo je poslednji i najteži simptom vaše feminizacije koji se ogleda u tome da vama više nema spasa jer ste bukvalno pod njenom apsolutnom kontrolom i svaka informacija, želja, mogućnost ili misao mora da prođe kroz njenu detaljnu obradu pre nego što sami donesete odluku.
PRIMER
momak(priča sa curom na mobilnom) Da maco.... ok maco... naravno da ću da kupim... ne neću da uzmem u zelenoj boji. Znam maco da za vikend idemo kod tvojih... naravno da možemo.... ajde ljubim te, ćao maco...
ortak(koji sve vreme posmatra) Braaate....
momak: Šta?
ortak: Ništa ništa. Samo se pitam koliko će joj trebati da te nauči da sediš dok pišaš
momak: Daj bre nije tako.... mi se volimo i hoću da...
ortak: Aha, znači već te je naučila tom triku? A bio si tako kul lik....
Na samom početku želim da objasnim nešto da ne bih stvorio zabunu. Ne, pod ovim terminom se ne misli ni na kakav politički pokret levog bloka već na stil života koji i dan-danas živi dobar deo stanovnika ove napaćene zemlje. Na pomen socijalizma ljudi u svetu obično prvo pomisle na Karla Marksa, rusku revoluciju, neke afričke i azijske gerilce koji se kolju po svetu za boga pitaj zašto, a ovi naši na neka "lepša vremena" kada je sve bilo zdravije, lepše i bolje.
Dakle, kao što sam već pojasnio naš, srpski, socijalizam nema nikakve veze sa bilo kakvim političkim težnjama i promenama, već se danas ogleda isključivo u nekim navikama koje se jedino mogu objasniti nekom vrstom nostalgije, žalom za prošlim vremenima. Populacija koja praktikuje ovaj "stil" obuhvata pretežno one generacije koje nisu imale puno vremena da uživaju u čarima bivše države, nego su svoju mladost potrošile na ratove, inflacije i tranzicije. Dešava se da ovaj fazon furaju i mlađi ali to su neki hipsteri, budale. Prvima je nametnuto, drugi misle da su kul.
Sam taj "srpski socijalizam" se ogleda u svakodnevnom ponavljanju određenih aktivnosti kao što su na primer: rano ustajanje, jeftin duvan i ispijanje kafe i rakije na prazan stomak, kenjanje i odlazak na posao. A tamo radosti. Firma koja je u govnima zadnjih n godina. Sjebao ju je Sloba, žuti su je privatizovali jednom, a sad ovi hoće ponovo. Radnici nisu primili platu od kako je firma pukla poslednji put ali se ne žale. Plavi mantil na leđa, pa ispred firme i tu malo štrajkuju malo organizovano prodaju domaće prozvode koje im šalju roditelji sa sela. Rakija, kajmak, suvo meso itd. Matori su ali još uvek mogu da šljakaju. Na kraju krajeva, ipak su oni radili u ono "radio - ne radio, radi mi radio" vreme i nije da su se nešto potrošili.
- Ma ja pivo najviše volim iz one flaše kao za Zaječarsko ili Niško. Još kad se sipa u onu čašu... Pa to ti je bre čist merak.
- Da bre! To ima dušu... Eh kako je mom i tvom ćaletu vrh bilo.
- Da znaš.
Rak rana svakog osnovca.Omasiti temu je jedan od najvecih njegovih strahova.Nesto u rangu sa trcanjem krosa i primanjem vakcine.Traziti od deteta kome su samo lastis i lopta u glavi da za 45 min napise celu stranu deluje suludo.Zato umesto da razvija njegovu kreativnost za pisanje kreira njegov osecaj za malverzaciju.
Kako napisati pismeni?
1. korak (potrositi 5 redova)Naslov koji opusteno moze da stane u jedan red ti ga lepo si'nes u dva.
"Stiglo je
prolece"2.korak (pocetak sastava)
Odvojiti uvod od margine.Taj razmak bi trebalo da bude nkih simbolicnih 3 cm iliti dva prsta.E ti mu tu siknes tri prsta po Vuku(Draskovicu).Pa je l pismeni iz srpskog il nije?
3.korak(razrada)
Posto su obicno teme iz meteorologije, valjalo bi imati nekoliko spremljenih recenica koje ces koristiti tokm citavog skolovanja.Evo nekih najcescih:-"Drvece je skinulo svoja bela odela i obukla nova, lepsa zelena."
-"Cvrcci su raspakovali svoje violine i zasvirali veselu prolecnu pesmu"a ako je o zimi"spakovali svoje male violine".
-"Na hiljade najrazlicitijih misli mi se motalo po glavi"
-I naravno pomenuti, moje omiljeno, "Zubato Sunce"
.Uspesnom kombinacijom navedinih recenica mozete utrositi jos desetak redova uz normalno razmak izmedju reci da moze da stane casica rakije.
4. korak(zakljucak)
Ovde je fora samo preci na drugu stranu makar prebacio samo tri slova.
______________
bla.5.korak
Paznja!Kad radis ispravak sluzi se istim pravilima u suprotnom ako se zaneses pismeni ce ti stati na pola strane.Srecno!
Termin, koji se najčešće upotrebljava za ne baš preterano bliske poznanike.
Neko, koga ne bismo nazvali ortakom, drugom, prijateljem... i slično.
1)
A:”Uuu batice, jesi li video Golfa šesticu, al’ je do jaja?”
B:”Kupio ga je jedan moj drugar. Meni je lepša petica.”
A:”Od tvog Punta, bolja je i trojka!”
B:”Brate, dobro nisi rekao dvojka – guzonja!”
A:”Pa da se ne uvrediš.”2)
A:”Bio sam za vikend u Budimpešti.”
B:”Stvarno?! Jedan moj drugar igra za Ujpešt Dožu!”
C:”Koji tvoj drugar? Pa batice, Mare je Nešin ortak, a ne tvoj!”
B:”Brate, jesam li rekao ortak? Mare mi je drugar igrali smo mali fudbal zajedno.”
C:”Ha,ha…igrali ste tri termina zajedno, pre pet godina!”
A:”Alo, bre! Koj’ vam je kurac!? Išao sam na koncert, a ne na utakmicu!”
Obično dosta govore o vašoj ličnosti, promišljenosti. Govori kako znate da lažete, da sakrijete vašu tajnu. Govori i vašoj želji da li nešto uopšte želite da sakrijete. Oni sa najdlakavijim mudima će staviti ponić na desktop. Mada je ovo danas malo zastarela pojava, jer svi strimuju pornjavu, ima i dalje boema koji vole da skinu dobru rezoluciju, ili smo jednostavno nostalgični i čuvamo godinama onaj legendarni Dženin sa vatrogascima.
C:/NewFolder/- provideno. Onaj tip ljudi koji sakriva ključ pod otiračom za noge. Jer što da se lopov muči.
D:/Razno/Warhammer40k/patch1.45/darkcrusade/all/- paranoik u manjoj količini. Nema nešto velika muda. Više ga je sramota da ga neko izvali. To su one osobe što piju pivo od 0.3, dok se ne sjebu i onda cepaju vinjak.
D:/Muzika/Strano/Benni Bennasi- iskusno. Deluje stabilo. Zna da slaže. Ko će tu da gleda. Taj ako se bude švalerisao, ima to tako dobro da odradi da ga žena nikad neće izvaliti.
D:/Muzika/Domaće/Staro/Hitovi/Ostalo/Sevdah/Himzo Polovina/- totalni paranoik. Manijak. To su one komšije sa masnim naočarima i još masnijom kosom. Verovatno će postati pedofil.
Desktop- to, Srbine! Izvadi đoku kad malo popije pa šora ispred kafane. Ne brije muda.
Odlično sredstvo za treniranje živaca supruga koji je hteo da ispadne dobar i ode da kupi ženi sve što je potrebno na pijaci!
I tako, to bi bilo to sa spiska , sad polako kući...
Pipip, pipip...1 NEW MESAGE
"Debeli, izvini, kupi i dva pakovanja pečurki da ih ispečem sa kačkavaljem..."
3 minuta kasnije - to je valjda to ajd kući...
Pipip, pipip...1 NEW MESAGE
"Debeli, zaboravih da ti kažem da kupiš pakovanje sa krupnijim pečurkama, a vidi i nešto za salatu, može zelena..."
7 minuta kasnije , polovina puta od pijace do stana
Pipip, pipip...1 NEW MESAGE
"Debeli, znam da si se iznervirao, ali sam tek sad videla da je nestalo vegete a i sa krompirom smo tanki, mogao bi da uzmeš kilo da se ne šetkaš stalno..."
9 minuta kasnije
Pipip, pipip...1 NEW MESAGE
Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa, da vidimo ovo dugme, aha ,"ISKLJUČI", tako, mobilni je isključen. Ajd sad mirno i bez trzavica kući. Nema više dopune spiska...Odradio si svoj zadatak...
Jedino što može da izvuče devojku iz situacije kada joj se policajac koji ju je zaustavio nabacuje. Ako bude ljubaznija tražiće joj broj, ako bude drska napisaće joj kaznu. Zato jedino ćutanje i kiseli osmeh pomažu.
-Dobro veče. Vozačku i saobraćajnu. A možeš i ličnu kartu...
-Dobro veče. Izvolite.
-Išli ste malo brže od dozvoljenog...
-Jao, izvinite, inače se držim ograničenja, sada žurim na ispit...
-Što si se sredila za ispit...
-(kiseli osmeh)
-Baš si lepo ispala na vozačkoj... I na ličnoj si lepa, naravno. Samo ova na vozačkoj, u crvenom si, pa te je nekako... istaklo...
-(kiseli osmeh)
-Mislim, lepa si i ovako, ne samo na slikama.
-(kiseli osmeh)
-Ustvari, lepša si ovako uživo...
-(kiseli osmeh)
-Ja sam ovde do sedam, pa te možda opet zaustavim kada se budeš vraćala, mislim, da vidim kako je prošao ispit...
-(kiseli osmeh)
-Ajde, srećno na tom ispitu, šta ću sa tobom...
-Hvala, doviđenja!
Trgnuti se iz stanja pospanosti. Dobiti iznenadni nalet snage i energije i poput feniksa se uzdignuti pred svima. Prestati biti jedan običan čunj na terenu, uključiti se u igru i odraditi zadati posao korišćenjem svojih maksimalnih umnih i fizičkih sposobnosti.
Prešaltati iz prve u petu brzinu.
- Alo debilu, gubimo 7 razlike, fale nam tvoji poeni, probudi se!
Ja uzimam loptu, dajem dve trojke i u poslednjoj sekundi kucam sa linije slobodnih bacanja za pobedu. Masa u transu uzvikuje moje ime, a ribe mi sa tribina bacaju bruseve i gaće u želji da imaju snošaj sa glavnim junakom ove priče, to jest sa mnom. Ja ih opušteno sve stavim na ignore i odlazim do moje drage koja je lepša od svih na tribini zajedno i koja će mi, kad potpišem višemilionski ugovor sa Njujork Niksima, uzeti 2/3 bogatstva zato što sam je prevario sa nekom 17-ogodišnjakinjom (Gospodine sudija, izgledala je kao da ima 20 godina, kako sam ja mogao znati...).
Ali vredelo je, mala zna posao.I onda se stvarno probudim.
Najnemirniji anđeo... i to onaj s rošćići, što bi moja baba rekla.
Dete koje može sve da uradi a da pritom ne ispadne ni bezobrazan, ni nekulturan, glup, nevaspitan... simpatičan svima, kako u familiji tako i okolini.
Babi može da čopne i malo savijače iz rerne i da joj nabije u klompu, ova neće da se ljuti još će i da umre od smeha iako se ispekla... Kevu će pući peckalicom za muve po faci i neće dobiti batine jer je tako tužno pogledao i rekao, Mamice, samo nisam hteo da dobiješ malariju i da mi umreš.... Nastavnici likovnog će razbiti mozaik samo da bi joj video sise...
Ne miruje nikad.
Ima nečeg u tom osmehu i pogledu...
... u centru sela Bogave, Jasmina kupuje cigare i sličice za decu...
Žaklina: Evo i kusur, 200, 300, 500, 820. Nemam sitno, uzmi soft žvake.
Jasmina: Daj čungu lungu, od tih imam gasove... Ijuuu, promoli glavče kroz trafiku. Eno ga Stani...
Žaklina: STANIMIR!
Jasmina: Ahhh, donesi briska.
Žaklina: E, nemoj ovde da mi svršavaš bre... Pogledaj, kakav je dasa, baš bi mu ukrotila zmiju...
Jasmina: Kažu da je pravi đavo, mmm, Stanimiro Fuego...Opel Ascona se zaustavila... električni podizači stakla rade svoj posao... sa kasete piči Step baj step, uuu bejbeee, lagano se skidaju cvidže...
Stanimir: Devojke, ajmo na po jedan Skenderberg konjak u Tropiko, a? :vragolasti osmeh: Jasničak, zašto gledaš u banderu? Ovde sam: mah mah:
Žaklina: Jaco, Jaco?
Jasmina: Zamislila sam se nešto...
Stanimir: Sećaš se nečega, a? :namig:
Jasmina: Huhu, ma ne bre, hihihi, nemoj da me zezaš....Oduvek si mogao da me nasmeješ.
Stanimir: Kacam inteligentan i šarmantan oduvek bio. Lepa si mi... čini mi se još lepša nego zadnji put...
Jasmina: Ne, nemoj to da radiš, ne. Ti si mi još uvek bolna tač...
Stanimir: Stare vatre nisu zgasle, Jasničku moj...
Jasmina: Daa, ahhh...
Stanimir: Pođi sa mnom, vodiću te... :limenka sprajta u čelo:
Žaklina: Beži bre idiote, nemoj da je ložiš više, upiša mi trafiku!
Ili: što više pokušavaš, veća je šansa da uspeš. Iako logički perfektna, ova formula je u stvarnosti omanula više puta od Marka Pantelića, a strahovit poraz doživela je kada je svaka polupismena ljudska jedinka dobila pristup internetu. Neopozivo je dokazano da majmuni nikada ne mogu da napišu Šekspirova sabrana dela, pa makar njih milijardu to pokušavalo. Ipak, sa matematikom se nije zezati, sa statistikom još manje. Pokušaji i pogreške su majka uspeha.
Maturant u raspevanom autobusu koji upravo putuje na ekskurziju u Atinu. Između gutljaja absinta, razmišlja: Šest odeljenja po 30, dakle 180. Od toga, polovina je riba - 90. Od toga 20 su grobovi, čak i meni ispod časti, 20 je u vezama sa likovima iz razreda, a Kaća i Petra su mi ortakinje do jaja. Dakle, ostaje 48 šansi za kres. Četiri je noćenja - ako svakog dana startujem 12 riba, barem će jedna prihvatiti - u prevodu: Simo, care, jebaćeš svako veče! Koji sam genije!
Rene Egita. Kralj kokaina, carčina, šmeker koji je kurčevito odbranio petama u vazduhu, elegantno pokupio loptu, pokazao da je fudbal igra i pljunuo kapitalistima u brk. Laf. Samo, taj isti Egita je probao nekoliko puta da dribla napadače pa je primio gol. Ali bio je uporan, jebiga, i više niko ne pamti njegove neuspehe - ostaje ona legendarna odbrana.
Novopečeni vlasnik brade. Dakle, tinejdžer kome je brada tek počela da raste i javlja se tek mestimično. Uprkos toj činjenici, on je ponosno pušta pokušavajući da izgleda malo starije, nesvestan da izgleda kao potpuni kreten.
Porodica (otac, majka i petnaestogodišnji sin) odlaze na slavu kod kućnih prijatelja.
-Otac: "Srećna slava domaćine!"
-Domaćin: "Hvala, i nek ste mi dobrodošli, još sto godina da slavimo! Majku mu Rade, kako idu godine, gospođa ti je sve lepša, moram da ti priznam da si se dobro oženio! Vidi malog Đorđa! Ti kod nas na slavi nisi bio bar pet godina. Kako si porastao, čak i bradicu pustio, mangup mali! Znaš kako je mene otac zvao kad sam bio tvojih godina? Četnik početnik!"
-Sin: "Dobro ćale je l' ja moram svake godine da trpim ovo? Matori prekini da sereš i postavi da jedemo."
-Domaćin: "Ovaj... da. ŽENO, POSTAVLJAJ BOG TE VID'O!"
