U gostima si. Moras na veliko polje (iliti da kenjas), uvek neprijatna situacija. Posle duge borbe tela i uma, ipak telesne potrebe preovladjuju. Ulazis u WC, skidas gace, i polako spustas dupe na dasku, odlazuci sto vise trenutak samog sedanja. Samo cekas da ti kroz telo prodje jeza od ledene daske. Spustas se milimetar po milimetar, i sedas, kad ono, daska topla! Obuzima te osecaj neizmernog zadovoljstva. I onda shvatas da ne moze tek tako daska da bude topla, nema u Srbiji onih pametnih solji sto ti lepo automatski greju dasku! Hvata te panika, neko je sedao svojom golom guzicom na to isto mesto gde ti sada sedis samo nekoliko minuta ranije. Najgori deo je kada pocnes da razmisljas ko je to bio.

Totalni anti-talenat u svakom sportu u kojem se zahteva da nečim pogodiš nešto ili nešto ubaciš u nešto. Tehnički, jebena preciznost i ništa više. Jednostavno mu ne ide to. Bitna stavka je to da je svaki sportski negativac, NESUDJENI negativac, jer on kukavac nije birao da bude takav, a suviše je verovatno pička sam sebi to prizna, pa gazi dalje u nadi da će mu se ruka/noga automatski izlevelovati na željeni skil.

Nažalost, poseduje prirodno urodjeni talenat negativca, ono što krasi sve one storm trupere, lude Meksikance i Talibane, dok su pokušavali da nabodu mete poput Skajvokera, Ramba, Sigala, Vilisa i kompanije (Otpisane ne računamo, jer njih ne bi pogodio ni Skols/Ćavi hibrid), a to se ne leči.

Bilo koji monitor u kuci u kojoj ima male dece.

Jezik koji nije osetio dodir četkice i paste za zube, jezik sa primesom jutarnjeg zadaha koji traje ceo dan.

Čuvari Konačnog Odgovora.

Kakav hadronski kolajder, kakav Habl i ostale trice, one su te koje znaju tajnu života, Vaseljene i crne rupe u međunožju Suzane Mančić. I, pogađate, kriju je u torbi.

Na prvi pogled krhke i nježne, sa lakoćom nose ogromnu torbu, koja, ukoliko napusti njihovu ruku, nepažljivom rukovaocu iznenađenom njenom tonažom može da polomi sve i jednu metatarzalnu kost u stopalu. Ova anomalija nastaje zbog zipa koji ima programsku funkciju. Naime, sve što može da uđe u torbu automatski se kompresuje i postaje dio unutrašnjeg mikrokosmosa gubeći svoju zapreminu, ali zadržavajući masu. Tako, djeva iz torbe može da izvuče maskaru, parfem, kilo pudera, vlažne maramice, šal, presvlaku za njivu, ogledalo njene veličine, majzlu, fanglu, ključ 27 okasti, tučak za meso koji je podsjeća na baku i sendvič ako ogladni.

Po pravilu, što veća torba - to bolja treba. I veća tajna koju krije i ljubomorno čuva u unutrašnjosti. A, spremna je na sve. Da je zgrabi i ne pušta, da viče "lopov" i "silovanje", da skreće pažnju, zamajava, zavarava, pa čak i da te uljudno ponudi pičkom iako joj to nije bila namjera, ako se pokažeš previše upornim, ali ti neće dati ni da virneš unutra i otkriješ misteriozni sadržaj.

Koji moj više vucaraju u njima?

Mesta nalik našim kafićima, u kojima je moguće kupiti legalno do 5 grama marihuane ili skanka. Takođe, tu može i da se kupi i popuši neki već smotani džoint, u staklom ograđenom prostoru, nalik velikom akvarijumu.
To je inače jedna od stvari(legalizacija lakih droga), kojima se Holadnija diči po svetu kao tekovinom visokorazvijene liberalne demokratije.

U stvari, kada dođete tamo, prvo morate da imate sa sobom pasoš ili ličnu kartu sa čipom(to je obavezno) i na vratima vas sačeka ljubazna osoba koja vam taj vaš dokument provuče kroz spravu za skeniranje, kakva postoji na svim graničnim prelazima. Ta spravica je inače direktno povezana sa, naravno policijom, te tom prilikom automatski budete evidentirani u policijskoj bazi podataka kao uživaoc marihuane.

Tako, na taj lepi, mirni i krajnje liberalno-demokratski način, budete za celi život zabeleženi u policijskim arhivama kao neko ko duva...

Neobičan fenomen koji se dešava kad god šetate pored bandere koja je funkciju osvetljenja postavila na iste principe keo EPS-ovo snabdevanje strujom devedesetih. Dakle fenomen se svodi na to da bandera reaguje na svakoga koga prođe tako što automatski gasi ili pali svetlo što može rezultovati problemima ako su sve bandere u parku postavljenje na tom principu, jer onda ćete se osećati kao Dambldor koji gasi svetlost u "Kamenu Mudrosti" sem što nećete moći da odbijete mračna stvorenja iz parka prostim mahanjem štapića osim ako nije velik kao prosečna letva. Niko još ne zna kako to bandere uspevaju tako da reaguju, neki tvrde da je to tajni plan komunalnih službi al' se većina ljudi slaže da je ovo stanje bandera prokleto nervirajuće...

Kao po pravilu ovo je profil na telefonu koji je aktivan kad smo kod devojke. Razlog tome je što nikad ne znamo koja će Suzana Mančić da nam pošalje poruku. Zvuk je precizno kratak ton dovoljno jak da ga mi čujemo a dovoljno slab da ga ne čuje naša lepša polovina . Mada...

Najzajebanija stvar za definisanje i to ne samo na ovom sajtu nego od velikokg praska do danas uopšte.

Singularitet je termin, fenomen, pojava (a niko ne zna šta je) koja prkosi zdravom zemaljskom (a možda i vanzemaljskom) razumu na svaki način zbog toga što je on verovatno SVE i verovatno i istovremeno NIŠTA. Neće vas valjda zbuniti (a znam da hoće) ako kažem da je to mesto (ako je uopšte mesto) u kome je SVE i od koga sve POČINJE (ako uopšte u njemu pojam vremena nešto znači što svaki početak nužno zahteva). Sve u svemu, nešto što vas može učiniti konfuznim više nego bilo šta na ovom svetu i nešto što će najefikasnije ubiti volju u vama za saznavanjem i otkrivanjem tajni univerzuma i naravno definisanju istih. Uzročno-posledično pitanje “šta je straije kokoška ili jaje?” je prava teletablis zanimacija u odnosu na tajne singulariteta.

Singularitetom se opisuje stanje kada je sve na ovom svetu, ali ama baš sve, bilo u stanju kosmičkog embriona ili nečemu što je još mladje od embriona. Iz ovog beskrajno majušnog i beskrajno gustog zametka nastala je cela Vasiona i ono što je u njoj. Ako zamislite (a ne možete) tačku koja je toliko mala da i nema dimenzije i da u njoj sabijete svu materiju Vasione blizu ste onoga što se zove singularitet. Rekosmo zamislite i sabijte … e tu je kvaka, kao mislilac, sabijač i u neku ruku kreator singulariteta morate da se nalazite negde, ali negde van singulariteta ne postoji, negde ne postoji ni u samom singularitetu, što vas baca u logičku zajebaciju da je mislilac i sabijač ili singularitet “lično” i ne može da ga vidi, zamišlja i razume a kamo li sabije, ili se potpuno sjebete pa zaključite da mislilac i sabijač uopšte ne postoji jer nema gde da postoji.

Ako singularitet ipak zamišljate kao malu, okruglu petardu koja “visi” negde u prostoru i “čeka” da prasne velikim praskom i podari vam radost postojanja u Vasioni, opet ste se zajebali. Izvan singulariteta PROSTOR NE POSTOJI, nema ničega, jednostavno petarda nema gde da “visi”, nema čak ni vas koji čekate da vidite vatromet jer ste vi produkt velikog praska i deo Vasione koja još uvek “čeka” da nastane i “kreira” prostor za posmatrače. Da, pomenusmo glagol čekati … opet kvaka, nema čekanja u singularitetu jer u njemu vreme ne da ne teče - VREME NE POSTOJI.

Pa šta postoji koje pičke materine u tom singularitetu pitamo svi.

Pa postojala je cela naša vasiona (sva njena materija) koja nije ni u prostoru niti u vremenu. Eto to je singularitet, x=0, y=0, z=0, t=0, m=∞. Sve za šta znamo je bilo u njemu ali na način i u formi koju ne možemo da zamislimo. Jednostavno ljudski mozak ne poseduje “dimenziju” neophodnu za shvatanje tvrdnje da je u singularitetu sve, ali to sve nije ni u prostoru (NIGDE) ni u vremenu (ne postoji reč za NIJE U VREMENU), pa ako nije nigde onda verovatno i ne postoji, a svi jebeno znamo da postoji. Ili, singularitet je sve, što po ljudskoj logici znači i svuda i uvek, ali kako u singularitetu prostora i vremena nema to automatski znači da nije nigde, … i slične zajebacije i logičke vratolomije.

Zašto ljudima nedostaje moždana “dimenzija” za potpuno razumevanje singulariteta? Pa verovatno iz istog razloga zato što krokodilima nedostaje moždana “dimenzija” za razumevanje integrala ili, recimo, književnosti Milorada Pavića.

Na kraju, pitate se gde je ovde zabava i neophodna zajebancija u definisanju. Odgovor naslućujete; u singularitetu nema ni prostora ni vremena za zajebanciju, a i kad bi bilo ne bi vam mnogo stalo do toga. Isuviše je “skučen” i “statičan” za ozbiljniju zabavu.

Jebeno za definisanje u pičku lepu materinu, ali ipak donekle zabavno.

Nekada popularan hobi, prva brokerska iskustva.

Posle škole, svi iz ulice se skupe, počinje kurčenje, razbacivanje malim kutijicama, razmene, dilovi, ova moja vredi tries' pet dinara, džabe kad je moja četres', i tome slično. Povremeno upadne neki zalutali padobranac sa izjavom da je nabavio Classic i Best i automatski biva stavljen na stub srama i ismejavan jer, zaboga, to su tako aut primerci, svi ih toliko imaju da su ih i izbacili iz upotrebe. Nije bilo bitno ima li paklica sve folije, pa čak ni poklopac, bitno je ono što piše na njoj i vrednost na tržištu. Posle mnogo ja-rek'o-a-ti-još-pričaš konverzacija i eventualno neke amaterske psovke, nađe se kompromis i svi odu kućama da ljubomorno proučavaju nove, tek stečene, kartonske zanimacije. Skupljali smo tako paklice i nismo marili za novac, danas skupljamo novac da bi kupili paklice.

Čuvena putna isprava i dokument iz doba SFR Jugoslavije. Mlađim generacijama Srba(svi rođeni posle '80)apsolutno nepoznata, ali se zato legenda o njenim mističnim moćima prenosi sa generacije na generaciju. Slušajući razne priče starih jugonostalgičara, titoista i njima sličnih likova, mladom Srbinu koji nije lično doživeo da uživa u čarima ovog magičnog papira se može učiniti da je u pitanju neka od vanzemaljaca lično poslata narodu Jugoslavije sprava koju kad pokažete na carini bilo koje zemlje automatski dobijete felacio od strane ženskog dela carinskog osoblja, novog rols-rojsa sa sve šoferom i dve gratis Ukrajinke da vas animiraju prilikom posete toj zemlji. Plus naravno bocu Čivasa starog kao Toplica Milan i diplomatski imunitet.

Takođe, jedna od omiljenih stvari za pomenuti istih tih jugonostalgičnih pripovedača(uz naravno nezaobilaznu frazu „eee kako se tad živelo...uvek je bilo para“(?!) i famozni Trst) kada počne da se priča o Golom otoku ili gušenju slobode govora u toj istoj divnoj Jugoslaviji.

Kao da 30 Packmana koji skaču po tvom ekranu nije dovoljno iritantno, nego ove napasti moraju, ali baš moraju da urliču ko nenormalne. Najviše to vole da rade iz zasjede kada ti gledaš u neki drugi tab, pa i ne primjetiš da su se došunjali. U takvim trenutcima jedno njihovo ''woohoo'' je dovoljno za manji srčani udar.

je specifičan organ koji se nalazi jedino u telu žena i koji sem naziva deli veoma malo zajedničkih osobina sa muškim pandanom.
Naime, ženski mozak ima urođenu potrebu da od vašeg prvog sastanka sa njegovim posednikom tj. devojkom analizira svaki vaš postupak, ma koliko on vama delovao banalan i nebitan, i stavlja ga u kontekst situacija koje se mogu javiti tokom vašeg budućeg suživota.

Vrlo česta pojava u filmovima američke produkcije a naročito onima koje je režirao Tarantino (Petparačke priče, Ulični psi).

Za razliku od indijskog okršaja u kojem je cilj da se što više pogubiš u krajnje bezazlenoj situaciji, u meksičkom je potrebno ostati što prisebniji iako se nalaziš u začaranom krugu iz kojeg može izaći samo jedan.

Elem, mekisčki trougao predstavlja situaciju u kojoj troje ili više naoružanih ljudi (mada tada to onda više nije trougao...) nišane jedni druge tako da niti jedan ne nišani onog koji nišani njega.
Zvuči zbunjujuće? Tek smo počeli.

Ukoliko jedna osoba zapuca na drugu, ta osoba automatski biva oborena od strane treće koja će zapucati na nju. Na taj način bi se moglo reći da u najvećem broju slučajeva preživljava samo osoba koja je bila meta prve pogođene osobe ali dobre reflekse i mogućnost da neko od aktera ima dva pištolja nikada ne smiješ zanemariti.

Kao što se vidi iz priloženog, gotovo jedini način da pobijediš u igri jeste da je ne igraš do posljednjeg trenutka.

Tradicionalni Srpski sport,koji je star koliko i mi.Poenta igre je da igraš sam,svi su ti protivnici,a pobednik je onaj koji zabije najviše noževa u najkraćem roku.Zabijanje noža bliskim osobama donosi najviše poena i takmičar napreduje na viši nivo,gde može jednim zabadanjem da pokosi više protivnika.
Vrhunac igre je doći na vlast,na primer postati predsednik ili ministar.
Tada zabijaš jedan veliki nož u leđa celom narodu i automatski postaješ prvi na "Score" listi,iznad onih koji su bili pre tebe.
Na kraju,neko će tebe počastiti penalom i ispašćeš,a on će doći na tvoje mesto.Ko god prekine ovu igru,ne zaslužuje da hoda zemljom,jer on je uzurpator,koji hoće da preotme titulu.Zato njemu sleduje mač kojim mu se odseca glava u startu i tako se sprečava narušavanje toka igre.
Jer igra se ne sme prekinuti,sve dok ima leđa i noževa.

osim osnovnog značenja

Sve više postaje ustaljen termin za usvojene tuđe vrednosne procene pojava (najčešće u umetnosti), i to one široko prihvaćene vrednosne procene proverenih autoriteta. Ovaj izraz, iako ga neosnovano koriste pomaže ljudima bez sopstvenog ukusa ili onima koji se plaše većinskog mišljenja da nezasluženo dobiju besplatnu kartu za boravak u društvu svih drugih iskrenih uživalaca umetnosti i života.

To je ono za šta su neki stariji rekli mlađima da je kultno, pa sad oni govore još mlađima da je kultno, pa onda oni govore isto to nekim najmlađima i tako dalje, i u krug. Jedini cilj je njihova društvena integracija, koja se vrši pomoću sredstava verbalne asocijacije, a sredstva su pominjanje raznih reči (ili mantri) između ostalog i reči kao što je "kultno". U takvom razumevanju "kultno" se automatski izjednačuje sa "kvalitetno", i što je takvim ljudima najvažnije - obezbeđuje status "opšteprihvaćenog"

Ovaj zakon, pravilo ili postulat odnosi se na internet diskusije, na različitim forumima, chat sobama ili bilo kojim drugim virtuelnim sastajalištima. Godvin (Godwin) je primetio da kako se neka onlajn diskusija produžava, verovatnoća da se u njoj pomenu Hitler, nacizam i nacisti približava jedinici. Drugim rečima, o čemu god se povede priča i što se duže bude pričalo, gotovo je neibežno uključiti gore pomenute analogije. Razlog je verovatno taj da tokom diskusije sukob suprotstavljenih strana eskalira, a budući da je skoro svima Hitler i nacizam na vrhu lestvice zla, pre ili kasnije će se pomenuti u argumentaciji. Naravno, ovakvo neselektivno upotrebljavanje termina kao holokaust i Hitler vodi ka razvodnjavanju ovih pojmova i predstavlja napad ad hominem na suprotnu stranu. Ujedno je i logička greška i predstavlja, kako se to drugačije naziva, reductio ad Hitlerum: nevezano sa kontekstom rasprave, poredjenje jedne strane sa Hitlerom bi trebalo automatski da utvrdi neispravnost njihovih stavova.

Radio Televizija Srbije je prva otkrila kako stvarno treba prodavati proizvod (u ovom slucaju uslugu). Jednostavno se cena usluge treba dodati uz racun za struju (!?!?) i primorati sve ljude da ga plate. Ako se racun ne placa ide pretnja tuzbom. E a ostali toliko para trose na glupe reklame...
P.S. Ujedno i televizija koju osim u periodu 19.30 - 20.00 niko ne gleda.

Žanr narodne muzike, koji je karakterističan za šire područje zapadne granice Bosne i Hercegovine sa Hrvatskom, tačnije, potez Prijedor-Drvar-Knin. Ova muzika je uglavnom namijenjena stanovnicima ovog područja koji su igrom sudbine (ratni vihor ili klasično "trbuhom za kruhom") bili prinudjeni da napuste svoje rodne krajeve, te im je samo preostalo da se kroz pjesmu prisjećaju savršenog života u davno napuštenim krajevima. Ansambl se uglavnom sastoji od jednog pjevača, koji ima ulogu vođe i 3-4 "medvjeda" čija je glavna uloga da već otpjevani dio teksta ponove što glasnije, i to na takav način da se prosječnom slušaocu, nenaviknutog uha, automatski diže kosa na glavi. Naravno, i ime benda mora biti zvučno, u skladu sa muzikom koju izvode, tipa: Sinovi Manjače, Zmijanjsko krdo, Preldžije, Grmečki baritoni, Basovi Like i slično...Tekstovi uglavnom opisuju daleki i nikad neprežaljeni zavičaj, ljubavničke i boemske osobine stanovnika navedenih krajeva, te pokušaj prilagodjavanja novoj sredini i pokušaj očuvanja narodnih običaja u istoj.

Na početku svake godine, razredni starešina je dužan da sve učenike (ukoliko su pravoslavni) upita za datum njihove krsne slave, kako bi eventualni izostanci tog dana bili automatski opravdani. Mada će većina učenika izgovoriti pravi datum svoje slave, neki od njih kalkulišu unapred šta im se više isplati- shodno školskom kalendaru i eventualnom poznavanju kada koji nastavnik voli da ispituje. Ukoliko izuzmemo mogućnost da Slava pada za vikend (što se može objasniti činjenicom da može trajati čak 3 dana), tom prilikom postoje 4 moguća kriterijuma:
1) Slava nipošto ne sme padati za vreme letnjeg raspusta
2) Pogodno je da se praznik podudara sa početkom/završetkom nekog kraćeg raspusta, kako bi dotični trajao duže
3) Najbolje da pada u vreme nekog perioda kada se lako kvare ocene na odgovaranjima- tromesečje, poludodište,...
4) U krajnjoj liniji- dovoljno je da pada u oktobru, novembru ili martu- vremenskim periodima kada se ne nazire neki duži odmor po školskom kalendaru.