Specijalna vrsta pogleda kod klinaca, ka onom djelu police ili vitrine gdje znaju da se nalazi nutela, eurokrem ili neka druga vrsta slatkog namaza, dok konzumiraju čorbu, poparu, ili neki drugi od repertoara zdravo proizvoda.

Легендарна пошалица Џ.К.-а (Џисз Крајст, шта сте ви мислили, јеботе?!) и једно од контроверзнијих учења истог, које ће дефинитивно ставити ваше "верујем веру-славим славу-фурам тетоважу/крстачу, 'начи, кои сам верник!" бусање у прса на ултимативну пробу искрености, али и испитати колико далеко сте у стању да у животу идете трновитом стазом дрводеље из Назарета, а колико сте у фазону "Ма, зајеби то, има тротоар два метра поред...".

Елем - трол или једна од највећих мудрости икада изречених? Дилема која би бацила у ребус и оне најмудрије састављаоце тикета. Уопште, читава Његова Беседа на Гори обилује филозофско-теолошким загонеткама, духовно изазовним, малтене немогућим идејама, и то највише у смислу њихових практиковања у стварном животу. Наведимо само каменорезачко-пекарску "Ко тебе каменом, ти њега хлебом" и мазохистичко-штокхолмско-синдромску "Љуби непријатеља свог" (?!).

Исус се, свакако, није двоумио око претходно поменутих синглова. Мислим, ипак је Он (био) Богомладенац, Божји Син, и слутио је да ће на крају највероватније бити спашен пошто на себе буде презуео све грехе Човекове...што се на крају, јелте, методом из 2 у 1 и догодило. Ко ће, међутим, улетети за Човека, есенцијално је питање и главна сумња у вези насловног израза сваког иоле разумног бића тј. оног које не дозвољава да му какве књиге или попови испирају мозак и ужљебују живот. Скромно је мишљење, пак, аутора ових редова да је насловни Кредо, иако контраран нашој логици и искуству живљења у данашњем Паклу од света, можда баш и због тога једини путоказ ка ослобођењу од наших смртних тела и коначном доласку у оно што прост народ зове Рај, у место у којем ћемо спознати свог Творца - у нас сâме.

Лако је рећи, додуше...

to je pitanje koje koristim u svakoj zgodnoj prilici za to, naravno kad moj cale ubedjeno prica sa mnom, i sta god da pomenemo naravno ja nemam pojma nista, a on k'o da je dva dana mladji od isusovog magarca i da je preziveo sve moguce i nemoguce na ovom svetu... tipa skole, zivota, izlazaka, koja pica nikako ne treba mesati, onda kako smo mi danasnja omladina kerov kurac naspram njih i kako,pride, sva moja skola i fax ne mogu nikako da se porede sa njegovim od pre 30 godina...
"eeeee, znas sine, mi nismo imali kompjutere, pa nije bilo tih vasih prezentacija, slika i formula... mi smo to lepo sve peske, a sada, vi pojma nemate...samo spavate po zadnjim klupama...( ko da su sve zadnje, naravno)"
onda dodje situacija kad treba da se zameni kabal na pegli jer je riknula, a keva bas treba da mu ispegla kosulju za odelo, jer ima vazan sastanak...i tu se ja stvorim, i pre nego sto ista zajebem ili pre nego sto ista uradim dobro, cujem cuveno "ne znas ti to, daj meni,sjebaces nesto k'o uvek.."naravno sa pogrdnim naglaskom u fazonu "imas 20 i kusur godina, ja 50, tek su juce dupe naucio da obrises, a sad ces to bolje od mene".. iako je peglu uzeo u ruke zadnji put pre 10 godina, kad je pokusavao da odlepi neki cosak od tapete..... tada ja ulazim sa svojom prepoznatljivom teorijom pameti izmedju oca i sina...
"cale, kad si, vidim, strucan za sve grane ovog sveta,a i vi stariji, vidim, sve bolje znate od nas, kazi mi ko je izmislio struju...??
naravno, pun pameti "pa ko je, pa tesla naravno....!!!"
"jel' tesla??? pa sto nije onda njegov tata izmislio,a???"

...e posle ovako necega, u njihovim ocima vise necete biti za baciti, kad vam kazem ;)

Naravoučenije je pouka koja se muči da pronađe put do glave jer, ili je glava mala , pa pouka zaluta u telo, tj.u dupe, ili je pouka staromodna, pa se teško uklapa u ova moderna vremena. Zato se ponekad primenjuju metodi direktnog transfera naravoučenija ka glavi iz dupeta-makar i lopatom. Ma kako bila jasna pouka, ona za sobom vuče i neke utehe i sumnjiva obrazloženja da nije baš sve tako kako izgleda, što je rezultat industrijskog napretka, a naročito porasta proizvodnje krivih ogledala.

Postoje oni momenti koji kao da se stalno ponavljaju.Jedan od njih je i nesigurnost o statusu bojlera.Moš' ti proveriti da li si ugasio bojler 30 puta i opet ćeš,po ulasku u kadu i prvom kvašenju biti u nedoumici da li je ostao upaljen.Roditelji nas od malena uče da tuširanje sa upaljenim bojlerom donosi veliku opasnost od eksplozije,500% uvećan račun za struju,nuklaernu katastrofu,izbacivanje iz crkve,odlazak u pakao,itd,itd.

Zbog tih velikih rizika postoje različite reakcije na ovaj problem i nekoliko tipova ljudi prema rešenjima:

Zatvorski sleng u kombinaciji sa savešću ruskog tipa. Odležati; odslužiti kaznu. Na jednoj strani; bez imalo muke, sa lakoćom, u odsustvu savesti koja razara psihu, jede nokte do mesa i krvi, i kida zanoktice. Hodanje stazom popločanom sudbinom sušte suprotnosti od one koja je zadesila Raskoljnika, stazom koja zaobilazi patnju, muku, agoniju, bol i stradanje. Ležanje na jednoj strani je kao posledica zadovoljivanja pravde svojim alatom, bez čekanja na metafiziku i Boga, sa odlućnošću i sigurnošću razaranja nečije besavesne lobanje i neodgovornosti.

Metod dostizanja Paorovog optimuma pri kupo-prodaji artikulturnih proizvoda. Zaokružuje se na prvi ceo broj ukoliko se minimalno pretekne prethodni.

Човек кога карактерише хронична индиспозиција, јер га све изреда смара, све му је исфурано, све је лејм, од свега му се сере и повраћа.

То је нпр. кад блејиш са неким људима и укључе да гледају Ивана Ивановића и кидају се од смеха на његове супер форе, а ти, уздишући дубоко, колуташ очима, јер су ти тако лејм, иако би се можда насмејао на нешто од тога да си неколико година млађи. Али и то 'можда' је под знаком питања. Или кад сретнеш друштво из средње, па крену да препричавају форе из школе, кикоћу се истим интензитетом као пре сто година, константно преживајући неке извештале фазоне који су те још у трећем средње сморили, који би ти евентуално били смешни кад би се добро нациркао или устондирао. Најјаче је што је њима то смешно и док су трезни, па постављаш себи питање како ли им је тек добро кад се напију. Али ипак си фин и глумиш да ти је до јаја, да не би награисао кад почнеш да негодујеш, иако ти је сваки пут све више мрско да их гледаш како нимало нису напредовали за све ове године. Тад се запиташ да није можда и њима све тако лејм као и теби, па само глуме финоћу, али курац -- чвокне те по потиљку питање 'Јел има неко ДВД са матуре да окачимо на Јутјуб?'. Јеботе.

Или нпр. упалиш ТВ и који год канал да окренеш, а тамо се неко просерава за медаљу, имаш утисак да Жидовима који гостују код Мире Адање Полак испадају говна из уста док дробе о свом тегобном животу након национализације имовине, а док хипнотисан гледаш у Мирка Цветковића као какав крвоок, сконташ да га увек чујеш како прича нешто, иако не можеш да се сетиш да је икад нешто рекао. Чак и људи који су ти били готивни, сада су ти патетични, на челу с јебеним Рамбом који грли дрвеће које ионако треба да цркне. Све ти је срање. Онда гасиш ТВ и окрећеш се својим плејлистама и кутрењу уз музику, па укапираш да имаш на стотине албума које ниси пустио годинама, јер те је више блам од самог себе да их слушаш, а кад их негде ван куће чујеш, доживиш то као да ти неко прди у уши, па те је још више блам што си то некад слушао.

Популарне ствари су нарочито срање и терају те да издуваш стомачни садржај кроз нос, а срање су уједно и јер их воле срање људи од којих ти се такође баца пегла, па уместо да се бавиш нечим што је ин и популарно, ти идеш у боћарски савез да се социјализујеш с пензионерима, ионако изгледа да си већ стар.

Savet koji uglavnom nema nikakve veze sa vašim problemom.

Znači nikako. Nema tu igre ni u romingu, lopta k'o da putuje na junikornu, meljavo, nepovezano. Nula bodova.

Konstruisati niz priča koje nemaju nikakvu važnost za početnu temu ili su toliko nepovezane i apsurdne da ih ni paranoidni šizofreničar ne može skontati.

Osećaj krajnje sramote. Najbolji opis transfera blama. Od ovoga ne mož' gore, "Zemljo, otvori se" je lajt varijanta u odnosu na ovo.
To je osećaj kada vas obuzme takav stid, zbog sopstvenog ili tuđeg postupka, da krv više ne može da vam boji lice, već se spušta ka genitalijama, u čijem predelu počinjete da osećate toplinu i peckanje.

Posuda u kojoj se sipa hrana za krupnu i sitnu živinu. Obično pravljena od dobre oblice drveta izdubljenog u sredini ili sečenjem bojlera brusilicom na dva dela.

Pritisak svuda na telu smiruje čoveka, a i životinje. Zato ljudima prija da budu zagrljeni kada su rastrojeni i uznemireni. Iz istog razloga se krave stiskaju pred klanje, kako ne bi bile nemirne.

Poput zatišja pred oluju. Neka riba te grli? Ne voli te sine, nego se sprema da ti kaže da ćete ostati prijatelji.

Najveća mana nas Srba. Ogleda se u hrani i piću. Uvek se kupi barem duplo više. Najgore od svega toga je što se na greškama ne uči. Pa se i sledeći put, ponovi isto.

Dudla je drugi naziv za cuclu koji se odomaćio u nekim krajevima naše zemlje. Možda zbog seksualne konotacije, takav smo narod.
Koristi se kako bi beba poverovala da je dobila sisu. Kod starijih, ima ulogu zamke, navlakuše, kako bi pomislili da smo dobili šta smo hteli. Sisu ili češce, neki drugi organ.

Osjećaj koji te uhvati u 1 ujutru, kada nemaš šta da radiš, no dođeš na Vukajliju i prosereš neku definiciju iz malog mozga, za koju i tvoja dvogodišnja sestra zna da je žešće sranje i nema veze sa mozgom, ali te jednostavno zabole za to jer tebi je, pobogu, dosadno i moraš tu dosadu iskorijeniti na najbolji mogući način.

Dosada je 'perpetuum mobile'.Nikada ne prestaje.Hronična i akutna pojava.Vukajlija je samo usputna stanica.Nažalost.

Stavljena je tačka na jednu epohu. Nema više kevine kuhinje a posledično, ni jela na kašiku, koja iznuđuju eskivažu tog obroka ukoliko te isti podseća na traume iz detinjstva i ujnu koja nakon obroka obliže i brkove. Nema ni tih nekih sitnih udobnosti roditeljskog doma poput ćaletovog deranja na televizor kad tekma krene u smeru suprotnom od očekivanog. Nema više ni švecinog poluretardiranog kerića koji oduševljeno bulji u veš mašinu koja se šeta po stanu dok centrifugira.

Jer ti sada, ko-na-čno, živiš sam. Štono kažu sad si ekonom svoga dobra, pritom potpuno nesputan mogućnošću da ti neko bane u sobu dok poliraš kacigu.

Moš mislit, taj dugo očekivani osećaj slobode se vrlo brzo isprao i ostavio priično gorak ukus u ustima. Ushićenje povodom apsolutnog odsustva bilo kakvih ograničenja i civilizacijskih normi koje bi mogle sprečiti, recimo, pišanje u flašu koju držiš kraj kreveta jer te mrzi otići do ćenife je iznenađujuće brzo isparilo. Društvo ne zoveš kod sebe - delom jer su se poženili, a i gde da ih smestiš, u svoja 4 kvadrata ? Jok, vi koji ste izmakli bračnim okovima jer vas nijedna neće, ste sada klapa samostalnih sivih sokolova kojima je plata magacionera dozvolila let iz roditeljskog gnezda u pravcu Sunca, i vi u maniru civilizovane gospode se izvoljevate zapijati u birtiji. Privođenje riba ? Ne preterujmo.

Ono što je, dok je još bilo u domenu mašte bilo tvoje malo kraljevstvo, sada je nešto veoma slično svinjcu. Društvo ti za ono malo časova kada ne rmbaš da bi platio svoj penthaus od 4 kvadrata čiji zidovi pamte Rankovićev pad, ili ne spavaš pravi buđ koja se onako svojevoljno kultivisala usled tvoje sklonosti da redovno čistiš prostor u kom obitavaš. Suvi obroci iz pekare su već dovoljno naškodili konzistenciji tvoje stolice, a bogme i frekvenciji iste na dnevnom nivou.

Ipak, nije sve tako crno. Počinješ uviđati da od goreg može gore pa se ta odluka da počneš živeti sam svejedno može ispostaviti kao sudbonosna - sve ono što si tokom većeg dela svog života uzimao zdravo za gotovo počinješ neizmerno ceniti. Nad čistom WC šoljom vršiš apoteozu, toplo i kuvano jelo se više ne preskače. Ni boranija.

I tada ti posle par decenija sprcanih u dupe, iz iste te gujsce dođe u glavu da nije sve onako kako može izgledati na prvi pogled, da život nije holivudski film, i da si poprilično nesposoban da se staraš sam o sebi. A samoevaluacija je bitna stvar, dakako. Skapiraš da se, jebiga, život neretko sastoji iz kompromisa, i umilnim glasićem večitog apsolventa filozofije moliš ćaleta da ti pomogne oko selidbe stvari u gnezdo iz kog si potekao. To je što je, a osećaj kad navučeš čiste gaćerone uz lavež one idiotske džukele iz hodnika zaista nema cenu.

Rečenica koja simbolizuje krajnju mržnju prema nekoj osobi, nebitno da li je u pitanju neka stara rana ili je u pitanju neki noviji ispad dotične osobe.

Sveže otopljena plastika u dodiru sa bilo kojim delom tela svakako peče i odmah se lepi gde god da je kanula, tako da je dodir iste sa veoma osetljivim okom, verovatno bol koji teško može da se zamisli, a u očima onog koji ovo izgovara, sigurno je debelo zaslužena kazna za ono što je počinio.

Deminutiv koji uglavnom izgovara ćale kad keva vodi previše brige o svome razmaženom sinu.

Društvena igra za brzo napijanje.

Poreklo igre nije do kraja istraženo, autor definicije je uspeo da ga isprati do geta na Čukaričkoj Padini, mada postoje indicije da je igra tamo stigla iz centralne Srbije.

"Bacanje pakle" je zapravo više opis igre nego njeno ime, jer su svi predlozi za imenovanje ("Paklena Pakla" i slični) odbačeni od strane igrača veterana kao isuviše pederski. Za igranje je potrebna pakla cigareta, po mogućstvu napunjena do otprilike dve trećine radi boljeg balansa, zatim sto ili neka druga ravna površina, i alkohol. Cilj igre je baciti paklu tako da se ona prizemlji na jedan od svojih užih bokova, ili još bolje, na dno ili poklopac. Za regularno bacanje takođe je neophodno da pakla napravi okret od minimum 270 stepeni u vazduhu. Igrač koji izvede uspešno bacanje izaziva drugog igrača koji mora da uspešnim bacanjem odgovori izazivaču, nakon čega izazivač ponovo mora izvesti uspešno bacanje i tako sve dok neko ne pogreši. Svako dobro bacanje povećava količinu pića koje će morati da popije igrač koji prvi napravi grešku.

Pravila za količinu ispijenog alkohola određuju se pre početka igre, uzimajući u obzir vrstu pića i utreniranost takmičara. Uobičajeno je, recimo, da u slučaju ispijanja piva pakla koja padne na bok vredi dva gutljaja a pakla koja padne na poklopac ili dno tri, i da igrač koji pogreši na celu do tada nakupljenu sumu dodaje još jedan gutljaj i zatim ispija svoju kaznu. Nakon toga, suma se vraća na nulu i pakla prelazi u ruke sledećem igraču u krugu.

Bacanje se najčešće izvodi tako što se pakla položi na bok, a zatim lansira u vazduh palcem i srednjim prstom uz pridržavanje kažiprstom. Bacanje iz vazduha ceni se kao vrlo atraktivan potez, kao i bacanje pri kome pakla napravi veliki broj okreta. Nasuprot tome, bacanje sa malo okreta koje je neregularno ili na granici regularnosti propraća se negodovanjem i sumnjama u seksualnu orijentaciju bacača.

Strategija i taktika u igri su rudimentarne. Najčešće se primenjuju dve doktrine: koncentracija snaga, gde više igrača konstantno izaziva metu sa ciljem da je što pre obore pod sto, i kontranapad, gde igrač u cilju odmazde izaziva igrača koji ga je prethodno natovario.