Blago retardirani hipster koji je navro ko mutav na telefon da uniđe u Evropsku uniju, al da ga pitaš zašto, ne bi imao blage veze da ti kaže, eventualno bi počeo da papagajiše nešto što je čuo u vestima na B92, sve kako ga Maša Mileusnić (usnice joj milovo Soroš, garant!) naučila.

Najveće sranje koje može da te strefi na putevima...

Se opisuje kao stanje ili poremećaj čije poreklo datira negde iz predškolskog uzrasta, manifestovalo se manjkom interesovanja za igračke, tv i kompjuter (na veliku radost roditelja) i preteranom opsednutošću sopstvenim, a potom i tuđim pupčevima (slobodna interpretacija, jer ova reč ne postoji)!

Ovo u najmanju ruku neobično dete nakon prvobitnog ushićenja počinje ozbiljno da zabrinjava roditelje, mada je roditeljska briga i ovaj put bez naučnog dokaza (rečenica koja će kasnije postati poštapalica).
Prva osoba koja bude prepoznala naklonsti ove dece i to stavila do znanja svima, biće verovatno neki rođak u poseti po prvi put, komšija sa prvog ili pak kasirka mešovite robe, tada će izgovoriti nešto poput: ”ova/ovaj vaša/vaš mala/mali je rođeni doktor”! Od tog trenutka je sudbina male/maloga zapečaćena.

Sa nepunih 19 godina mala/mali, sada već uveliko stasala/stasao, upisaće medicinski fakultet, pa makar on bio i u Foči (ovo ni po kojoj osnovi ne bi trebalo da uputi čitaoca da pomisli da je u navedenoj sredini veća zastupljenost datog poremećaja, već je poremećaj otprilike jednako zastupljen na svim medicinskim fakultetima sveta, nažalost).
Potom sledi apdejtovanje slike u pasošu, ličnoj karti, gsp povlastici i naravno profilne slike na fejsu, izgled bi bio otprilike sledeći: beli mantil, kostur i ja, sa varijacijom na temu: beli mantil, Neterov (Netter) atlas i ja ili beli mantil profesorka/profesor i ja (najtužnija od navedenih varijacija)!

Godine prolaze, školovanje traje i traje više ili manje uspešno.
Slike, statusi i komentari na fejsbuku, odakle ih prijatelji iz srednje i šira porodica jedino može pratiti, ostaju manje-više isti, promene su estetske prirode, dobitak (češći) ili gubitak na kilaži, eventualno druga boja mantila, iz belog u zeleni (hirurški) ili tako nešto. Statusi i komentari su tipa: „položila/položio tu i tu -logiju sa tom i tom ocenom ili tipa ne mogu više da učim, bla bla bla, baš su mi teške knjige, a jel zna neko kad je predrok itd”!

Odjednom će Vas cimnuti data osoba na mobilni, pomislićete da želi da Vas čuje, ali da nema kredita. Ok, to je skroz legitimna situacija, može to svakome da se desi i brže bolje okrenućete Vašeg prijatelja ili rođaku jer se ona/on Vas setila/setio, baš Vas, daljeg rođaka koji im je još davne neke, tako vešto odredio životni poziv ili prijatelja iz srednje škole ili osnovne, koga zbog obaveza ni ne viđa više!
Iznenađenje!!! Javiće se, kratko i odsečno i reći: „E na dežurstvu sam u hitnoj, ne mogu da ćaskam”! Probaćete ponovo, misleći da ste u brzini pogrešili broj! Javiće se opet, sada još kraće i sa izvesnim prizvukom zadovoljstva u glasu: „U hitnoj sam, žur….tuuuuut”! Bićete zabezeknuti, šta se upravo desilo?!
Situacija će Vam biti donekle jasnija sutradan, kada budu svanule prve slike na fejsbuku, Vaša rođaka ili prijatelj u belom mantilu sa stetoskopom oko vrata pozira ispred Urgentnog centra, na parkingu Urgentnog centra, na stepeništu Urgentnom centra, u čekaonici Urgentnog centra, sa natpisima ispod slika: Urgentni centar - druga kuća, Urgentni centar - novi dom, moj život je - Urgentni centar, kada odu svi ostanemo mi - Urgentni centar!
Na slikama osim Vama poznate osobe biće još po neki saučesnik (vršnjak - istomišljenik), biće jasno svima da su slike napravili upravo ljudi koji se na njima i nalaze, negde se vidi i ruka osobe koja drži aparat ili mobilni telefon!

Pomislićete možda da je Vaša rođaka ili drug napokon postao neko i nešto na tom Urgentnom centru. Međutim situacija je malo drugačija. Rođaka ili drug je niko ništa, ima upotrebnu vrednost poput vešalice za garderobu, ormana, otomana ili nekog drugog komada enterijera i to samo ukoliko ume da stoji mirno! Ali silno želi mnogo toga.

Ako je data osoba već dosegla toliko količinu samoljublja i uobraženosti, moramo se priupitati šta će se tek desiti ako stvarno jednoga dana postane neko i nešto?!

Izvesno je da će sebe posmatrati poput malog ili malo većeg Boga među ljudima! - Auuuć (zvuk koji nastane kada se prstom dotakne vrela ringla)!

Šta činiti i kako lečiti?
Ovaj poremećaj ili stanje se jedino može lečiti udarnim dozama prizemljavanja i određenom dozom samohumora!

Ova reč sve više postaje univerzalni pleonazam.
Skoro da više ne postoji jedna jedina stvar u životu koja nije bar malo kancerogena. Krenite samo od industrijske proizvodnje. Svaki božji artikal koji sadrži u sebi one emulgatore sa prefiksom "E" - E220, E416, E133, Emilion. Onda svi sapuni koji sadrže aluminijum i one trinitrotitaniumhidroksidne smole, pa onda kravlje mleko, pa beli hleb, pa slanina i čvarci, pa sveže voće i povrće zbog pesticida, herbicida i ostalih homocida, zatim voda česmovača jer sadrži fekalije, deterdžente, fenole, nerastvorljive metale, te rastvroljive teške metale, onda imamo zagađen vazduh kojekavim živama i olovima i glupostima koja smo sami izasrali, pa dalje - Sunce, ne znam samo kako je dozvolilo da se ovakav život i razvije, onda malo spavanja, pa umor, ali i odmor, pa imamo kojekakva zračenja - gepopatogena (što znači da je i majka Zemlja kancerogena), pa razna elektromagnetna zračenja od mobilnih, debilnih, monitora, predajnika, prijemnika, mikro talasi (takođe umeju biti zajebani), nikako ne smete ništa ispržiti na ulju ili masti, a tek reš pečeno što je otrov, zatim idu cigarete, alkohol i droga, kažu da je i masturbacija, onda razne spodobe koje te nerviraju (isto mogu da izazovu rak), pa kad si tužan, jer je to stres, a ne znam da li ste znali - i smeh je stres, onda je tu stan u azbestnim zgradama, a on je otrovčina živa, pa automobili iznutra kad su novi, jer sva ona poliuretanska vlakna isparavaju, a tek ono olovo sa novina što se resorbuje u organizam preko prstiju, te uspeh i neuspeh.
Rekao bih da OVU PLANETU NE NASTANJUJU LJUDI, NEGO RAK, ili rakovi, kako vam drago.
Jedino nikada nisam čuo da je Mesec kancerogen. On samo izaziva ludilo kad je pun i krvarenje kod žena, ali šta je to? Sitnica.

Rečenica kojom ti vlasnik kaže da je predmet u njegovom vlasništvu na prodaju. Može i druga ruka, ponekad. Cena? Sitnica... Sve je na prodaju, ranije ili pre.

Osoba sa retkim zubima koja za vađenje ostataka hrane između njih ne koristi čačkalicu ili šibicu, već upaljač.

Postoje likovi koji iz sprdnje pljuckaju kroz prednje zube. Za razliku od njih, ova ne pljucka - ona poliva.

Analogija sa Nokijom C3 je više nego očigledna, s obzirom da su dugmići na ovom telefonu postavljeni tako da bi im i Voja Nedeljković pozavideo.

Posle kraja filma i knjige u kojem Frodo napušta Srednju zemlju iz Sivih luka desilo se :

Aragorn: živeo je još stodvadeset godina. Ratovao protiv svih naroda iza mora Run.
Dobio je sa Aruenom sina naslednika Eldarioa. Sa svojih 208 godina umorio se od života i otišao u grobnice svojih predaka gde je legao na svoj odar i tu izdahnuo.

Legolas i Gimli: posle Aragornove smrti Legolas je napravio brod i njih dvojca su otplovili ka Dalekim obalama. Gimli je imao 242 godine kada je napustio Srednju zemlju.

Frodo: brćka se u đakuziju na Dalekim obalama.

Sem: dobio je tuce dece sa Rozi. Prva se zvala Elanora. Sedam puta je bio biran za gradonačelnika Okruga. Elanori daje Frodovu crvenu knijgu . Tada je imao 109 godina šuška se da je i on kao kratkotrajni nosilac prstena otišao iz Srednje zemlje. Isto preko Sivih luka.

Meri i Pipin: živeli su srećno i veselo kako znaju . Pred kraj svojih života posetili su Jomera koji je te jeseni i umro . Tada su otišli do Aragorna sa njim su proveli nekoliko godina a onda su i oni umrli . Sahranjeni su do Aragorna koji je umro 57 godina posle njih.

Gandalf beli: otišao sa Elrondom i Galadrijelom u Sive luke.

Boromir: umro na vodopadima moćnog Raurosa. Sahranjen je sa svim ratničkim počastima koje je zaslužio , bacili su ga u isti Rauros.

Jomer: ziveo je dugo i uvek se pozivao na ratne pozive kralja Elesara. Oženio se sa ćerkom princa Imrahila od Dol Amrota, Lotirijelom. Umro je sa 90 godina, 62 posle odlučujuće bitke.

Faramir i Eoven : oženili su se i postali namesnici Itilijena.

Posebna vrsta zanimljivih vremešnih ljudi ponekad u amaterskom a češće u profesionalnom izdanju. Mršavi, visoki i usukani, na licu nekoliko dobrih planinskih venaca i pripadajuće im klisure. Ispod tamnog pudera bela koža i staračke pege. Besprekorno beli komplet ravnih zuba daje novi šmek novom osmehu. Da ima kosu puštao bi je i farbao, ovako maštovita perika je tužna neminovnost. Model: "30 minuti trofazna me struja ondulirala" je najpopularniji. Odeća je u stvari fotografija Las Vegasa noću u koju se stari umotao pa nekako proturio ruke i noge. U gaće je smotao barm tuce klobuka starih čarapa. Moćno međunožje je uvek bilo njegov zaštitni znak.

Isluženi roker u klimaksu sada obitava na američkim vašarima i rodeima gde se rodeo jahači i bikovi nadmeću u igri u čijoj glavi je ređa testosteronska kaša. I tako će malo kasnije, nakon kraćeg provlačenja vremenskim cevčicama, rodeo jahači pokupiti svu mladu pičetinu, bikove bifteke i pivo ...
.... i baš tad će se začuti gitara. A gitara? Poslušni Fender koji će ga i ovog puta učiniti čarobnjakom i još jednom izbaciti sve one arhizvukove na najlepši mogući naćin. U tom trenutku roker će osetiti dašak stare slave. Ali samo dašak. Artritični prsti i napuko glas Fender ne može našminkati. Niko se ne obazire na to. Ipak je on samo islužena rokerska drtina, a mi se dobro zabavljamo cepajući sve što se pocepati može.

Posle još malo gurkanja u vremenskim tubama otići će on sa svojom ne tako mladom i ne tako lepom curom koja je u naglašenom intelektualnom fazonu i objasniće joj kako je nekada on radio ovo i ono, pržio tamo i vamo, kako smo svi mi samo još jedno krdo mladih bikova ... ali i kako večeras ipak nije loše prošao.

Da, bilo je i onih koji si prošlli užasno loše. Pre svega neki bikovi i neki rodeo jahači u gipsu.

Još jedna od korisnih stvari koje mogu da se nauče u kafani. Deo sa Eskimima je prilično jasan, oni uzmu parčiće leda, naređaju kao cigle, naprave da dobro dihtuje, izbuše rupu za ulaz i nadaju se da beli medved neće da provali da su ključ ostavili ispod grudve pored vrata.

Konobarski metod za pravljenje kuće od leda zahteva malo više matematke i računanja sa velikim brojevima i malim procentima. Dve bitne stvari kod sipanja pića u kafani koje konobarima omogućuju da prave kuće od leda su:

1) piće se sipa do crte, pa se onda ubaci led
2) poznato je koliko čaša može da se napuni iz jedne flaše

Ako konobar prvo ubaci led, pa onda sipa piće do crte, uštedeće neku malu količinu pića, koju niko normalan ne može primeti, ali će na taj način da zaradi jednu čašu pića na svaku prodatu flašu. Pare od te čaše pića onda stavlja u svoj džep umesto u kasu i tako pravi sebi zaradu. Ovo deluje kao smešno mala zarada, ali kada se uzme u obzir to koliko se flaša popije i činjenica da konobari idu u penziju tek kad im se noge izližu do dupeta, od leda se zaradi sasvim dovoljno para za izgradnju jedne kuće.

Poslednjih godina, piće se ne toči direktno iz flaše, nego preko dozera koji nepogrešivo uvek sipa istu količinu, tako da konobari nemaju mogućnost da prave kuće od leda. Ovo je izazvalo da građevinci koji bi radili na tim kućama ostaju bez posla, da se u lokalnoj prodavnici ne kupuje pivo za majstore, da fabrike nameštaja ostaju bez mušterija i da rabadžije koji bi sve to vozili nemaju šta da rade. I tako je propala srpska ekonomija.

Izbeglički kampovi za one koji su imali rđava iskustva sa insektima.

Niko nije siguran!

Reci STOP nasilju!

slamka spasa. Ono sto ti je poslednje ostalo. Ono sto ce ti pomoci da prezivis dan, nedelju, mesec i godinu. Ono sto ako prodas imaces para koliko nisi u zivotu video. Ono sto ne pustas iz ruku ni sekunde jer moze da se desi da ti ukradu a onda si mrtav covek.

rom. šampon aloe vera
Bočica šampona Aloe Vera pronađena na smetlištu od strane Cigana s poremećajem ponašanja.

To su u stvari "batice" sa malo više love i boljim automobilima, na čijoj garderobi mora biti istaknut neki od brendova Armani, Versace, D&G, a ni Sweet Years ne treba zaobići. Njihovim stajlingom dominira beli kaiš, ali i poneki cirkon na obavezno uskoj majici upadljive boje ili dezena (zmajevi i tribali su veoma poželjni, naročito na leđima). Ovi likovi kapiraju da je bočica ulja za kosu proizvod za jednokratnu upotrebu i da se naočare za sunce nose podignute na glavi.
Sa njima je uvek iskvarcovana i napucana riba (boja kose je nebitna u ovom slučaju) koja skenira pogledom sve frajere u okolini dok njen dečko šalje SMS-ove svojim ortacima (pomoću svog najnovijeg mobilnog čijih 90% funkcija ni ne razume) , devojčica ne progovora često, a kad nešto izusti to je najčešće: Ekstra, vrh... To je čula od njega... Devojkama poklanjaju za rođendane parfeme i mobilne telefone na kojima su već download-ovani narodnjaci, dok se kupovina krpica smatra dnevnim obavezama.

Pred TV kamerama koriste dva-tri izraza:
- Za domaću ligu uvek je spremna čuvena floskula: "Idemo po tri boda";
- Za Evropske utakmice rečnik se malo obogati pa onda slušamo: "Ostavili smo srce na terenu, dali smo 110% svojih mogućnosti".

Onda odu na Kipar, Maltu, u Emirate, Kinu, Japan a nekolicina kvalitetnijih i na "zapad" (prvo i jedino što tamo pročitaju je Gradski vodič za restorane i klubove), zarade neke novce, vrate se nazad sa 35 godina, otvore kafanu (šta bi drugo) i boli ih uvo!!!

A ja treba da osmislim marketing strategiju za povećanje tržišta u godini krize, da bih zaradio bonus od 500 Evra! Super!

Šaljiv savet prijatelju, devojci, kolegi sa posla..Kada ih uhvati ludilo i počnu da histerišu, deru se, postanu krajnje nervozni i prave gluposti.

Robijaš najnižeg ranga. Izopšten, ponižen, redovno jeban i maltretiran, sa statusom u razini sobnih papuča. Predodređen da završava sve najprljavije poslove umesto drugih zatvorenika, a često u nemilosti i kod stražarske službe.
Obično je u pitanju neki cinkaroš, pedofilčina ili silovatelj.

Savremeni vid apgrejdovanja hrane, nezavisno od toga da li je ista šit ili ne. Marketinška tehnika potekla sa trulog Zapada, a u nameri da svoje već otrovane potrošače eventualno još dodatno ošteti. Meni lično, pojava iritantnija i od dueta Mina Lazarević – Ivan Bosiljčić za 1. januar u jebenoj «Ulici otvorenog srca».

Elem, sednem ja jutros da doručkujem – burek sa sirom, razume se – i k'o što bi svaki drugi pravoslavac u datoj situaciji učinio, potegnem da sipam JOGURAT, taj nezaobilazni srpski katalizator uživanja. Imlek. «Kravicu» jebenu...I tako, sipajući moj omiljeni beli nektar ( pederi STOP! ), sa zaprepašćenjem primetim sledeći slogan na ambalaži istog: «MOJA KRAVICA jogurt je sjajan izbor za sve one koji žele da ih tokom celog dana prati dobar osećaj...» ŠKK?! To je prokleti jogurt, eeej, ne jebena Džena Džejmison! Ne budem lenj. Počnem da kopam po frižideru, špajzu, i imam šta da vidim - gomile i gomile jebenih Dr.Feelgood - šatro-guru-moj-te-pipa izvala na nalepnicama za ulje, šećer, slatkiše («Pekmez je ukus detinjstva, probudite dete u sebi i jedite ga krišom, prstom iz tegle, baka se neće ljutiti!» ), kvasac ( «Za dizanje vašeg raspoloženja»?! ), cerealije ( što bi rek'o Vlasinarbuljar ), kornišone itd. Ustvari, skoro svaki proizvod je imao neku takvu maštovitu poruku da podeli sa svojim žrtvama! Ne znam. Možda i nisam otkrio neku toplu vodu ali se ubuduće držim domaće slanine, babine gibanice i belog luka, pa makar ljudi bežali od mene!

"lebara" -- leb ---- hleb.
To je ona osoba na poslu koja svakog dana gleda da uhvati krivinu i da što manje radi.oće "leba bez motike" Stalno se žali na radno vreme, platu i kako samo njemu zapadne najteži poso.Puni mu dzepovi opravdanja za izostanke na poslu . Stalno pravi pauze, kao da ima propalu bešiku. Šetka se od jednog do drugog radnika, kod prvog ogovara poslovođu a kod drugog ogovara ovog prvog. Prvi ide na pauzu, zadnji kreće da radi. Bira lagane poslove. Neće da se oznoji.vata "ladovinu" *de stigne. Nove radnike koji dođu u firmu na fin način nagovori da odrade neki poslić umesto njega, jer zna da su novi pogubljeni prvih nekoliko dana. Poslovođa ga juri po ceo dan, ne može da ga nađe, a on zaseo negde,sve četiri u vis puši cigare. Obično to bude neki sestrić ili bratančić generalnog direktora ili šefa pogona, zato ga poslovođa i trpi i ne obraća mu se.

On nije stomatolog, on nije doktor, on je zubar! Nize bice stomatoloske struke. Neatraktivan, nepoznat, neinspirativan. Stvorenje kojim su vas plasili od malena, redovni posetilac u nocnim morama, surovi sadista ciji je jedini cilj da uziva u vasem bolu!
Neljubazan je, ne pita vas od vrata kako su vam zena i deca, vec od cega ste sve jos bolesni. Ne daje vam da po ustima muckate mirisljave vodice, vec vam ko nezdrav lupa po zubima dok vam ne utrnu. Popravlja ih na zivo. Dere se na vas zato vam dete ima karijes, umesto da mu povadi lepo te zube sto su se pokvarili. Uverava vas da ce vam zubi poispadati, umesto da vam lepo da onu pastu od koje parodontopatija momentalno prolazi.
Kad izadjete od njega necete sresti ljubav svog zivota u hodniku, koja pada na vas blistavo beli osmeh. Necete jesti sladoled, jer vas vise ne bole zubi, vec cete jesti sladoled da zaustavite krvarenje nakon vadjenja zuba. Stavice vam crne plombe na bocne zube, iako to vise niko ne radi! Redovno padate u nesvest kad odete kod njega...

One ne vozi Hondu, vozi Ladu, nema ga po reklamama za paste, vec plasi ljude na reklamama za banke, nije sav u belom, blistav i nasmejan, vec zguzvan, namrgodjen, do pojasa zamazan krvlju i gnojem. Stomatoloska sestra mu nije extra riba, vec zbrckana baba sa 30 godina iskustva. Ne letuje u francuskoj, vec u Paraliji. Ne ide na zimovanje na Kopaonik jer mu Lada ima zadnju vucu i tesko pali na hladnom... Ne jebe extra picke na stomatoloskoj stolici, jer takve ne dolaze kod njega, a i stolica se dosta rasklimala, nije bezbedno...

1) Za početak on bi ubacio Viga Montersena(Aragorn) da glumi kneza Lazara, Liv Tajler(ona riba i po vilenjakinja princeza) da glumi caricu Milicu, Vuka Brankovića bi dodelio da ga glumi Kristofer Li(Saruman) Jug Bogdana bi glumio Ian McKellen(Gandalf), a njegovih devetorica sinova bi svi nosili duge crne ogrtače i imali crne demonske konje
2) Druga stvar jeste da bi svojim neobičnim idejama uspeo da izmuze da se film radi u tri dela od po 3 sata, uspeo bi da dobije od filmske industrije sto miliona evra za potrebe filma, a onda bi otišao na Novi Zeland sa ekipom
3) A onda nakon tri godine neprestanog snimanja gde je zaključio da Jug Bogdan nije realan ako ne nosi dug beli ogrtač, belu bradu i izbacuje munje i gromove iz svog magičnog mača, gde smisli zaplet da je knez Lazar poslednji potomak drevnih srpskih careva koji može da komanduje armijom ludih duhova i da Vuk Branković umesto garde vitezova ima armiju od deset hiljada orkova nije ništa napravio od filma
4) Piter naravno radi sve scene po hiljadu puta iz svakog ugla, unajmljuje kovače da naprave oklope koji se nikako ne poklapaju sa Vizantijskim periodom (jer nisu realni) i počinje da dorađuje malo scenario tako što od Srednovekovne Srbije pravi mesto gde žive ljudi visoki jedva metar u rupama koje su lepše nego vile na Dedinju
4) A onda Piter pusti lepo film producentima, usput je od Murata načinio tri metra visoko gvozdeno čudovište koje maše buzdovanom i bije kao Marko Kraljević, a elitnim turskim odredima je dao ogromne leteće nemani koje se deru gore nego black metalci u stanju euforije, a takođe je namestio da Turci komanduju ogromnim vatrenim demonima koje Jug Bogdan razbija kao Brazilci fudbal
5) I na kraju triologija Kosovski Boj osvaja dvadesetak Oskara, postaje najveći hit u zadnjih pedeset godina filmske indutstrije, al' pošto naziv filma ne štima nešto Piter odlučuje da ga preimenuje u "Gospodar Prstenova"

Ne, problem nije što ih je ispalila agencija Conte, niti zato što je njihovu lokaciju zahvatio cunami, ili se autobus pokvario negde na pola puta. Problem je u njima samima. Čast izuzecima, ali mnogi ljudi nalaze nezadovoljstvo u stvarima koje su normalne, karakteristične za određeno područje, samim tim i lepe i interesantne na svoj način. I dok im do pre par godina, u jednoj susednoj zemlji nije smetala ni kanalizacija u plićaku, ni izdrkani konobari, ni papreno visoke cene, sada je situacija drugačija! Samo mi nije jasno, da li zaista očekuju da im neko za npr. 199 evra po aranžmanu služi od ptice mleko, pretvara vodu u vino, razdvaja more na dva dela i 'ladi ispod palme.