Neteman ženskog roda. Vrsta ženskog čeljadeta koja se endemski usidrila na Balkanu, regionu gde se svako odgaja kao da je bogom dan, mestu gde se za mačo-muškarce izdaju oni koji život progmižu vukući majčinu suknju do pokrova, i gde svaki lokalitet koji po vasceli dan tuče 'ladnu pivu ispred zadruge životari u tvrdom ubeđenju da je popio svu pamet sveta. Sasvim očekivani nusproizvod roditeljstva koje decu vaspitava po krkanskoj šemi ako sam ja radio, ne mora moje dete, i načina života gde se sve što se radi otaljava, pa i odgoj dece.

Dobrano u'ranjena i pomasnija, sa opštom ocenom lepote kao prosek kontrolnog iz matematike u srednjoj mašin-bravarskoj, podarena inteligencijom jednoćelijskog organizma, pihtijastom guščurdom impozantnih dimenzija i kurčevitošću srpskog seljaka nakon kupovine ganc-novog Zmaj kombajna. Samopouzdanjem pothranjenim iskrivljenom percepcijom o svojim kvalitetima našla se u raskoraku između ogromnih želja i veoma malih mogućnosti... u raskoraku prepeta kao gatačko buša goveče stoji pred životom i nezaobilaznim kauzalitetima koje realnost uslovljava. Svakom rečju kod sagovornika instantno indukuje neopisivu želju za intenzivnim udaranjem tvrdim kurcem po čekrli-čelenci, sa prećutnom nadom da će joj se mozak opraviti k'o babin crno-beli EI Niš televizor nakon par ćuški po kućištu. Sama pomisao da bi mogao jednu takvu da oženiš te čini veoma verovatnim dobrovoljnim pacijentom vazektomije u ordinaciji najbližeg veterinara.

Zbog darvinističkog gađenja prema pomisli o oplođavanju jajnika devojčure, samim tim nastavku žgadijskog poroda, ni krive ni dužne dobre devojke podlete pod statistiku koletaralne štete usled postupaka razočaranih junoša. Nažalost, kad često nalećeš na krave, umesto romantične večere uz sveće, po navici serviraš silažu za goveda.

Fraza kojom sagovorniku dajemo do znanja da nas boli qrac za predmet njegove priče koja je obično tugaljiva, patetična, i nadasve glupa, i nama kao slušaocu je, razumljivo, smor da je slušamo.

Pojava koja golom oku nevinog posmatrača najčešće promakne.
Razlog neverovatnog besa i želje da se nekome počupaju lopovski prsti.Želja da dotični doživi muke malog Radojice.
Okidač za okolinu da vam udeli mnoštvo korisnih saveta gde sve i po kojim pregradama da razbacate dokumenta da vam ih ne bi sva pokrali sa novčanikom.

Razlog bezuspešne posete i protraćenog vremena u policiji.

Jedan dosadan i usiljen humor. U nedostatku orginalnih ideja, centralna tema komedije mora da bude beli čovek, koji se premazuje i puni najgorim mogućim fekalijama.

Ekipa glumačke postave uglavnom je sastavljena od:
1) afroamerikanaca,
2) priglupih belih klinki koje žele da opšte sa afroamerikancima,
3) i dva glupa belca.

Prvi belac je glup na kvadrat i u filmu glumi glavnog negativca. Intelektualno nedorastao da nadmudri naše glavne heroje, ispada naivan i urnebesno smešan lik.
Drugi belac je isto toliko glup, samo na kub, za razliku od prvog on je peder. Obično igra neku sporednu ulogu, veliki je umetnik, vaja uvrnute skulpture i voli da se mazi.
Činjenica je da su u privatnom životu, oba ova lika u suštini jedna velika govna. Takvu proliv ulogu, može da prihvati samo jedan veliki govnar i niko više.

Za razliku od belaca, glavne junake filma krasi neverovatna hrabrost, antička lepota i nadprosečna inteligencija. Oni su pravi primerci alfa-mužijaka, imaju neodoljiv šarm i za njih je svaka bela kučka lako osvojiv plen.

Dobro sad, pošto je ovo ipak komedija ima tu i nečeg smešnog.
Medju crnom bratijom povremeno se pojavi i neki čudni batica sa nekom smešnom pletenom kapicom na glavi. On je meni u suštini najomiljeniji uglješa. Stalno se nešto buni, uvek je za neku pravdu i protiv je nekog sistema. Ima neverovatne ženske vokalne sposobnosti. Dok mjaukastim glasićem izgovara ono čuveno "WTF Maaan!!!" čovek bi pomislio da mu neko zavrće mošnice ili da je slučajno priklještio svoje levo mudo. Sa njim je uvek i njegova verna družina. Oni se njišu i klate u ritmu muzike, nose spuštene pantalone do pola dupeta i rukama prave neke čudne znake, izgovarajući još čudnije reči i pozdrave kao što su "Yooo...brother!!!" ili "Black Power Yeee!!!".

Covek kojeg masa bezglavo prati i podrzava, bio on stolar, bravar, zidar, ili sta drugo.

Nekada, izraz je opisivao nezahvalnu i razmaženu osobu, večito nezadovoljnu koliko god mu ugađali.
Danas, opisuje muškarca čija je životna saputnica opsednuta zdravim životom i ishranom, a da bude još gore i njemu to nameće. A često se i ova tumačenja prepliću, zavisno od aspekta.

Babina i kevina recenica koja se godinama ponavlja, iz situacije u situaciju. Zabrana u svakom pogledu prema toj stvari (obicno prema jelu ) koja se odnosi na mene i matorog .

Izraz koji u sebi izgovaramo kada sami sebe ispalimo. Najradije bi ga uzvikivali na sav glas, ali iz samopoštovanja ne možemo.

Takođe, izraz se koristi kad želite iskazati nezadovoljstvo onim što što su vaša braća/sestre napravili (u ovom slučaju vikanje se podrazumeva).

Podmladak Aljoše Vučkovića, samo nema brkove. Jebiga, ipak je on trsio Viki Popadić iz Boljeg života, tako da nema greške. Ako ti se ona ne sviđa, divi samo ovu na novoj reklami za ono od čega se diže palamar, ne znam kako se zove, al' znam reklamu. Opaaa!
Stari šarmeri bi rekli da si mladi lisac. Zamračena kuhinja, crno vino u do pola ispijenoj čaši, fensi ljubičasta kecelja, raskopčana košulja i tanak nož kojim čistiš oradu ili neku drugu morsku ribu sa nadrkanim imenom dok u pozadini piči Željko Vasić. Ma, svako žensko odma' vlaži na samu pomisao o ovome (osim ako nije neka metalika, pa vlaži samo na mrak i sveće, onda jebiga). Opaki šarmer spreman da sačeka svoju draganu (ne Mirković) na romantičnoj večeri za dvoje uz sveće, 'talijansko vino i opet, Željka Vasića.
Naravno, ovo prolazi samo ako nisi lud da pržiš babušku koju si napecao na kanalu Dunav-Tisa-Dunav, onda jedino možeš da odvučeš u krevet lokalnu konobaricu koja je upravo predala pazar u kafani "Krajina".

Provodimo sve više vremena zajedno, i upoznajemo se sve bolje : gradimo medjusobno poverenje, on mi otkriva sve više njegovih mogućnosti, a ja mu pokazujem kako izgledam, govorim mu šta volim a šta ne, kako se osećam i da li sam usamljen (fb). Nikada me nije izneverio, a priča mi i pokazuje mnogo toga : nekada je bio crno beli, vremenom je učio da govori, a danas ima i boju, govori u više jezika, i sve ih prevodi kako bih ga razumeo. Nikad me ne kritikuje ako ja to ne želim - prebacimo kanal na vedrije teme, i opet smo srećni.
Od njega sam naučio toliko toga, zna neverovatne stvari o ljudima i životinjama, planetama i davnim vremenima, i toliko su zanimljive i lepe, da ne mogu da se nateram da spavam.
Sa njim mogu da igram fudbal i kada je napolju kiša, drugari, ja i naš prijatelj kockasti ekran, i tada nam ne treba niko više.
On se druži sa mnogim ljudima, i svakog dana uči sve više i više. Čoveče! kad se samo setim koliko vremena sam izgubio čitajući knjige! A mogao sam da odem na youtube i gledam šta rade pravi, živi ljudi. Mogu da vidim kako padaju, kako se igraju i smeju, prave gluposti ili bilo šta drugo, i sve to sa mojim prijateljem monitorom.

On mi uvek kaže šta želim da čujem i šta želim da znam, ne traži mi da mu kupujem poklone, da se tuširam i brijem, ne budi me dok spavam i ne traži mi mane. Prihvatili smo jedan drugog takve kakvi jesmo.
Moji prijatelji i devojka kažu da sa njim provodim previše vremena, ali ja mislim da su malo ljubomorni.
Neki ljudi čak tvrde kako će zbog nas propasti ljudi i svet, ali šta ja tu mogu? Ako drugi ljudi počnu nešto da preduzimaju, onda ću i ja. Gladne dece će u Africi biti uvek, i to se ne može promeniti. Uostalom - zašto lupati glavu oko takvih stvari? Čemu? Sinoć je bila liga šampiona, odoh da pitam mog kockastog vernog prijatelja kakve su bile utakmice. Ja sam zaspao, ali on je gledao umesto mene.

Ne možeš mi ništa, na južnjački način rečeno. Savršeno jasno šta je objekat pri'vatanja ali je opet sama reč izostavljena kako bi delovalo kulturnije i izostavilo se "da prostiš". Često se ovaj izraz iz naslova dopuni sa "...i da vičeš 'Uzbuna!' " kako bi se sagovornik dodatno iznervirao i unizio.

Jeste pojava kad nakon dobre žurke sa dvojicom komšija i drugara, krenete kući, Zastavom 128 i kao prvo shvatite: da niste zaključali vrata pre odlaska na žurku, drugo- da vam je neko ukrao mp3 i šešir iz auta.
Sreća u nesreći je ta što kao prvo- mp3 je bio neispravan, kao drugo to i nije vaš auto, i kao treće - iste budale kao što ste vi, pokušavaju da upale vašu zastavu 128, a ne zna se čija je veći krš!

Postupak koga prate simptomi koji su vrlo slični onima koji se javljaju pred prvi izlazak. Manifestuju se u vidu intenzivnog timarenja i čišćenja celog tela od višednevne zapuštenosti, neodlučnosti oko odabira odeće, ponaročito nervozom oko odabiranja odgovarajućeg donjeg rublja i čarapa koje neće aromatizovati prostoriju odmah nakon izuvanja.

Dip slip. donji, najdublji, sloj. tanka skrama preko jezgra. potonuće u vizuelno nesvesno. beskrajni, plavi, krug ponavljanja ove sentence iskrzanih nebesa po krajevima. odškrinuta vrata detinjstva i prvog viđenog. podloga. zagrebano ogledalo. usporeno vreme. emisija o manastirima, žuti drugačije sunce među njihanim krošnjama starog drveća stare Metohije. stari ljudi pričaju, ljudi govore, sudbine, solunci, spomenici. godina je 1976. socijalne naočare potapanje sela izgradnjom jezera, kvrgave ruke, štap. nekadašnji crno beli beograd: umetnik saobraćajac jovan bulj na ulicama diriguje fićama, tristaćima. konfekcija kluz. pa prelaz u savremeno koje je nesavremeno: emisija bunt, garaža, kičma, muzika mladih koji nikad nisu postojali. art gruzijski film. ona plače i drka. drvo se suši vetar duva. njen otac u kupatilu kolje piliće. norvežani. metro, brzina, japanci ulaze u metro, japanci izlaze iz metroa. metropolis, otuđenja. topi se svet u ekološkoj katastrofi u inscenaciji branka milićevića. dete koje sad ima pedes godina gleda i ne veruje kako se plastelin topi. pa opet u prošlost, tri je sata noću, repriza trezora ali direktors kat. bojana andrić priča sa živojinom mišićem, u njegovoj kući. slatko na stolu pored vojvode. dlaka na filmskoj traci. trag od čaše. trag koji nestaje. o, c: otvaraju se osma vrata. raskovnik klija, pruža izdanke kruška nad kladencem. otvara se kovčežić pun blaga koje svetli. pobeda sunca i spokojnog života, sjaj mora, videli smo. odjavna špica, magnezijum, tišina, pucketanje između ničega.
:ništa, gustiš, ništa. gustiš, ništa, gustiš:
idemo dalje, vozi me, odvedi me u Kolorado, pusti na radiju koncert za violončelo, frutelu i kavijar. ekspreminetlano drečanje. pustinje Arizone. dalekovodi. dip slip. talasi, sve ređi talasi. upiši me u talase. vodi me kao talas. ja sam talas. alas. las. as. s.s s s.s.

H1N1 je obični, bedni pokušaj (koji je skoro uspeo, ne zato što je pokušaj dobar, nego što se narod prima k'o saučešće) velikih farmaceutskih firmi da uvale naivnom narodu svoje jebene otrove, da ih nazovu "vakcinama", i uzmu pet eura po dozi. Propratne pojave su, između ostalog, to što sada postoji još jedno sredstvo manipulacije širokim narodnim masama (kao da ih već nema i previše) i to što je skrenut fokus sa svetske ekonomske krize (još jedna prevara, ali o njoj ćemo kasnije).
Naime, od običnog, sezonskog gripa SVAKE GODINE umre od 250.000 do 500.000 ljudi. Pa ništa. U Srbiji umru jedan srčani bolesnik i dva šećeraša, i odma' svi nabiju jebene epidemiološke maske na nos. Koliko ljudi godišnje umre od raka? A od AIDS-a? Pa nikom ništa! Samo prave paniku...
A tek one "vakcine"... Ne mogu da verujem da postoje ljudi koji će da pristanu da budu ušpricani materijom koju je proizvela ista laboratorija ("Bakster") koja je, do pre nekoliko godina, proizvodila antraks. I još će platiti pet eura za to...
Shvatite, "vakcina" vas ne može zaštititi od "gripa" iz dva prosta razloga: to nije vakcina, a i grip ne postoji. Oni će od tog špricanja dobiti lovu, a vi Giljem - Bareov sindrom.
Uključimo i drugu mogućnost (da ne kažete da sam subjektivan):
Recimo, H1N1 postoji. Recimo. Ne bojte se ničega (ako niste astmatičar, šećeraš ili imate srčanih problema). Za vaše dobro, ne vakcinišite se i ne stavljajte epidemiološke maske. Citiraću jednog pametnog čoveka:
"Ja lepo uznem rakiju, čvarci i beli luka, i ne bojim se gripa."
Normalno da Meksikanci i Amerikanci otežu papke, kad ni 'leba ne jedu.
Pogotovo se ne bojte da ćete umreti. Svi ćemo jednog dana. Bitno je kako i zbog čega (ili za koga).
Da zaključim polako: Oterasmo sa ovih prostora i Turke i Švabe (i to Švabe dvaputa) a sada će te iste Švabe da me verglaju u zdrav mozak tako što će da mi prodaju fore o nekom "gripu", i što je još gore, da mi prodaju "vakcinu" protiv toga. E pa neće. Bar meni neće.
NE DAJTE DA VAS LAŽU, RECITE "NE" MASKAMA I "VAKCINAMA", I UŽIVAJTE U ŽIVOTU!!!

Lik iz kraja čije laži nisu one za koje postoji sumnja da li su istina, nego su potpuno ludačke i svima je jasno da to nema veze sa istinom. Tačnije, to nisu laži, to su samo neke potpuno ludačke priče.
Negde do dvanaeste godine svi misle da je samo maštovit klinac.
Od dvanaeste do petnaeste misle da je lažov.
A od petnaeste kapiraju svi da je jednostavno slučaj za Lazu gde ubrzo i završava.
Naravno, svi onda jedva čekaju da izađe da odslušaju još jednu njegovu ludačku priču.

Spot za kampanju - crno bela slika - namršteni Sergej Trifunović - muči ga to pitanje - pa nabildovani treći sin Rokvić neraspoloženi, pa Vlado Georgijev crno beli, isto nije mu ni do čega (mada njemu stvarno nije, trezni se) pa Dragan Ilić sa radija onaj majmun, guta knedle, gleda, ne veruje, Nikola Kojo se uozbiljio ne vata za dupe više od tri miunta prekrstio ruke, muči se i on, i svi kažu: kampanja, uozbilji se, i ti si govedo, ne poriči, manje tuci, više tucaj kao ja što tucam redovito – ozbiljne face, muževne face, crno belo... Pa slika pretučene Gorice Popović isto one sa radija, ne, Gorica Mojović, ne, Gorica... a u kurac kako već, pretučena Gorica uglavnom, masnica, ozbiljna lika i ona isto kaže: manje tuci oću kurac ustvari i onda na kraju Đoša ozbiljnog lica - a svi znamo koliko je njemu teško da bude ozbiljan i ne nasmeje nas - tristapet kila, drži transparent: tuci mene frajeru ako možeš a ne svoju ženu
tišina tišina tišina kuca srce:
I na kraju, statistika pretučenih žena – čita Vlada Jelić, kraj promotvinog spota, Bojana Maljević istučena se tetura, i šlag na torti, još jedna poruka:
Branislav Lečić, glumac, ispovest – ja sam Branislav Lečić i jebem mladu ženu evo već nekoliko godina i uspešno se borim s tim nije bilo uvek lako ali nekako teramo mnogo je lakše pretući je i poslati je u krevet ali nemoj ići lakšim putem jer ja sam inače glumio sudiju Risa znaš kad radim čučnjeve da impresioniram Daru Džokić – e pa jebo sam je posle a nije mi se jebalo pa ti vidi, mada kakve veze to sad ima, nebitno, a šta si ti uradio na današnji dan, tucitelju? pa pogled Bajazita i zaštitnika: ona da ti šmirgla karađorđa ti naramak drva iz šume da doneseš. Ispod piše – nađi i ti svoju Daru Džokić.

On je genije. Zanimljiv kao sagovornik, interesantan, promišljen, pun razumevanja. Uvek kaže pravu stvar u pravo vreme. Zna kad da poljubi, kad da šapne, kad da dodirne, kad da se našali. Izgleda kao ideal koji su zamišljale Grčke boginje. Uvek smišlja neke nove stvari kako da iznenadi izabranicu. Bezgranično strpljiv. Skoro pa savršen. Svakog trena devojka očekuje pojavljivanje svite koja mu donosi krunu i belog konja. Skoro pa izumrla vrsta. Usled evolucije, poslednji primerci se doživljavaju ili kao retrogradni ili kao imaginarni.

Misao koja se mota u glavi svakog studenta dan pre ispita. A ako ispit i bude odložen, bez obzira na koji vremenski period, ista misao će se motati u istoj glavi kada opet dođe vreme ispita.

Њемачка, за свиње.