
Suptilan način da skrenemo pažnju osobama kojima se meze jako svidelo pa postoji opravdana bojazan da ćemo uskoro svi blejati u prazan tanjir, a da nismo stigli na miru ni da probamo.
Rođeni brat od Blejati, unuk gospodina Dangubiti i ćale svakog neradničkog uma. Ko otvorena kisela, vreme ide a ona gubi na kvalitetu.
- Šta radite s tom pivčugom na toj klupici klošarskoj?!
- Eo, lapimo.
______________
- Ustaj, gasi ta govna, idi radi nešto! Samo lapiš tu ko konj!
Čekati. Dugo blejati na jednom mestu. Visiti bez i najmanje želje za pomenutom radnjom.
Inače, redovna pojava pri i najbezazlenijoj interakciji sa rendom službom državnog aparata...ili ste, jednostavno, OPET bili dovoljni glupi da sa svojom lepšom polovinom pođete u jebeni šoping. Tačka.
- Aman, bre, dokle ću ja više da džedžim ovde, pizda mu materina?!?!?!
- A vi ste...?
- Petar Petrović, pre četiri sata ste mi rekli ćete mi za 5 minuta overiti ovaj ugovor!
- Jeste li uplatili taksu od 1.500 dinara?
- Jesam!
- Jeste li kopirali sve u 3 primerka?
- Jesam!
- Jeste li...'Ajde, dobro, neću više da te zezam, ionako sam dobila opkladu sa koleginicom...SMILJKAAA, ČEKAO JE DO SADA, PARE NA SUNCE, ŠČULA?
*
- Pa, dobro, gde si to do sada, krv ti jebem da ti jebem, ženo?!
- Nisu imali moj broj...
Pošto si blejao ceo ispitni rok, spremiš olovku i gumicu, naviješ alarm, i legneš u krevet.
blejati na cosku ulice.
uglavnom se tu skupe mutni tipovi iz kraja i pricaju se price iz kraja.
cosak na kome se coskari se lako prepoznaje i kada se ekipa razidje-beton na kom su stajali je JAKO ispljuvan. :D
Каже се некоме кога нисте видели 100 година. Живи у крају, пре сте стално блејали, нема дана да нисте провели заједно, а сад! Хајде што не блејите него се ни не виђате. Нит' те зове, ништа. Као да је у земљу пропао...
-Оооооо па 'де си, Чаславе, нема те к'о белца у Француској?!
-Па ту сам у крају, где бих био...
-Шта знам, не виђам те уопште...
-Па не излазим много, запослио сам се, знаш.
-Хајде?! А где то?
-Па овај...хммм...као медицински брат.
-Ти?! А некад си био кул лик...
Osoba koja često bleji na nekom krovu, bilo to od kuće, zgrade ili solitera. Kao i ovaj legendarni ker iz crtaća i stripova koji spava na krovu i većinu vremena gluvari na istom, emocionalno je vezan za neki krov. Što da ne, bleja na krovu je gotiva.
-Ooo, de si ti, šta ima?
-Evo ništa, odo da pazarim neki vops.
-O, pa fino, gde sad blejite? I dalje na krovu u Vojvode Stepe, a?
-Taj stil, brate. Evo večeras tamo blejčuga neka, pa možeš da dođeš.
-Koji ste Snupiji, hahahaha. E, može, vidimo se tamo.
Slogan na kome leži kapitalističko društvo. Zašto ne iskoristiti činjenicu da ne postoji šljam koji dobra reklama ne može da proda? Važno je samo oslušnuti potrebe tržišta za namirnicama koje morate imati još danas i ubetiti isto to tržište da je taj šljam nešto spektakularno, a ovčice će blejati isto samo bez vune.
- Šefe, je l' ste sigurni za ovo?
- Što? Ideja je genijalna.
- Da... Ništa nije potrebnije narodu od kineskih vibratora. Ko će da kupi taj krš?
- Imamo dobru reklamu i pristupačnu cenu. Ne razumem šta fali?
- Pa, ako deset hiljada vibratora može da se proda u trgovinama Babine Grede i Dedinog zuba onda ništa.
- U pravu si. Šta da radimo?
- Pet hiljada pustite u promet, a ostalo delite uz uloške. Nek žene razmišljaju o onome što propuštaju tokom onih dana.
- Koji si ti bolesnik, jebo te... Genijalno!
Kad u Cirihu pokušaš kupiti jagnje u marketu.Kako objasniti švajcarcu šta je jagnje?Pokazuješ i rukama i nogama,al ne vredi.Tek kad počneš blejati,prodavac ti pokaže zamrzivač.Al' 'oceš,ima samo tranžirano.Posebno,butovi,posebno vrat,posebno rebra.Nigde nema zaponjaca,a jebeš jagnje bez zaponjaca.Na paljenje ražnja ne smeš ni da pomisliš.Odma dolazi inspekcija i piše kaznu 500 eurića,pa se ti misli.Zato uzmeš one delove od jagnjeta,pa ispečeš u mikrotalasnu...Evropski nema šta.
Ovaj momenat desava se pretežno u mjesecu junu, usred ispitne gužve, kad se nalazite u gomili lekcija i knjiga. Sa stoprocentnom tačnošću nailazi kasno u noć pred ispit kad onako pospani shvatate da ste miljama daleko od iole pristojnog fonda znanja i da ćete sjutra blejati na fakultetu jer na ispit nemate zašto izlaziti. Tad vi sklapate knjigu i žurite da uhvatite to malo sna što imate na raspolaganju prije nego ujutro još jednom padnete ispit, po mogućnosti onaj isti od prošle godine.
Šta? 3:45???
Ma ko će ovo naučiti?
Ma nije to za mene.
Konj rže, svinja grokće, mačor mjauče, ovca bleji, petao kukuriče, krava muče, vuk zavija, magarac njače, vrana grakće...pas laje, vetar nosi!
Rezultat je uvek isti: status quo.
Ti kao ljudsko biće dangubiš čitajući ovu definiciju koja neće promeniti svet.
Ja sam već izdangubio pisajući je. Mogao sam u međuvremenu skuvati pasulj.
Тип који стално виси у крају илити блок-у. Кад год прођете кроз тај део града можете га затећи како испија дволитру пивкана. Често је он тај који клинцима прича ловачке приче и у њима наравно испада највећи мудоња у њиховим годинама. Ни сам Бог не зна зашто, ал' често је ОН узор тој дечурлији. Кад се пика неки спорт у крају, он наравно седи крај терена и гледа, никада не игра. Превелик је то напор за његово тело. Има он кућу, ал' у њу иде само када мора. Често остаје сам до касних сати. Никада није имао ђевојку, ал' по легендама је био највећи јебач у крају, и наравно остао. Често га момци називају шумаром због браде и дугачке косе. Сви га поштују и цене, јер је он тај који вам својим причама може улепшати дан, може да прича са вама док чекате рибу, увек је за неку пијанку, увек има пљуге... доброћудни лик.
Који смор, 'ајмо до блокџије да изблејимо мало, па ћемо до мене на пес...
Врдати, мутити, барити само да бисмо извукли сопствену буљу из проблема и исту сачували у досадашњем положају или је чак сместили у удобнију фотељу. Веома користан поступак којем прибегавају ако не сви, онда велика већина, лишава вас главобоље и неутралише скоро све врсте срања која смо направили. Чудо па га још не изрекламираше на Топ Шопу.
Он - Ћао жемска! Шта чиниш?
Непријатна тишинчина.
Он размишља - Који јој је сад па курац? Шта ли је испливало? (Фаст форвард свих глупости начињених у последње време) Последњи пут сам имао ону са стране у Амстердаму, пре који месец, а и то сам поштено платио, Молдавка беше, мајку ли јој јебем, да ли је сазнала за то? Одувек је блејала са равама, ал' ова ми стварно изгледала к'о гари. Ма не није. Е до курца, гола сам вода. Немој да пушташ виниле, видеће да си се се усрао, а ту је онда крај, проваљен си.
Наставља наглас - Рекох ћао. Има ли шта ново?
Она - Био Маре малопре, тражио неки шке. Каже ниси му врн'о има шурнаест дана, а сад му је фрка, рече да је дужан к'о Грчка.
Он (у себи) - Е мамицу му његову, није јој ваљда рек'о за шта је била намењена та лова. А још горе ако ју је уз то и повалио. Упропастићу га к'о ђус вотка малолетницу. Педер један.
Наглас - И шта је још рекао, је л' спомињао још нешто, то јест, је л' бацио још какву спику?
Она - Што? Је л' требало нешто да прича?
Он - Ма откуд знам, одувек је био говнар, тај лаже чим зине, прави политчар, па реко' можда је избаронис'о још нешто. Интересује ме чисто онако.
Она - А је л' ти кријеш нешто од мене? И за шта ти је улетео сто евра бре?! Што ми ниси ништа рекао за то? А веровала сам ти. Сложићу ја коцкице, не брини се ти ништа.
Он, у себи - Рекао је, одлежаћу га, скењаћу га к'о свиња масан џак. Педерчина једна, она класична гејчина, дукатлија јебени.
Наставља наглас - Ја да кријем нешто од тебе? Шта те интересује. Све ћу ти испарлати. Дао ми је паре, ономад, у Амстердаму бре, хтео сам да ти купим нешто лепо, неку гардеробу, хаљину, за све прилике нешто, знаш. Не бих ја тебе никад товарио тако. Знаш ваљда?
Она - Знам, знам. А где је тај поклон са предумишљајем од сто јевреја? Да није беба можда, па да сачекам још само два-три месеца, боже, божe, са каквим сам ђубретом ја заглавила.
Он - А што ти увек мислиш на оно најгоре, стварно си, ма немам речи. Па бре ми кренули тај дан пред пут да ти узмемо поклон, гањали то, јурцали и заустави нас дрот. Одрао нас, болео га курац што журимо, сиса она црначка, црнчуга распала, морали смо да му искеширамо на руке по сто јура харач, пресело му дабогда, ма дабогда му за лек требало, нек' цркне.
Она - Да, да. И шта је онда било?
Он - Па испуших за поклон, остали смо без ђунте, јебига пребијене паре нисмо имали. Вратили смо се у бус и за Србију, па верујеш ми ваљда, никад те нисам лагао.
Она - Ниси ниси, сем оних двадесетак пута, кад си причао да си заглавио на послу, а враћао се п'јан к'о дупе, оговедао се. Класика - шио ми га Ђура.
Он - Па добро, немој и ти сад да цепидлачиш, то су биле ситнице.
Она - Ајд' ајд', знам да ме дриблаш само тако, ал' јебига, опраштам ти овај пут. Мада ћеш морати добро да се исцимаш да би спасао образ.
Он - Срце си, кажи шта треба да радим. Мислим је л' да оперем суђе, или оперем говна из ВЦ шоље, да се тако духовито изразим. Само кажи, све ћу да урадим, само да моја девојка буде срећна, ако ме разумеш.
Она - Ајде немој ту да ми изиграваш папучара, к'о најгора кломпа си, дођи да ми испoлираш пицу, ајд' брзо вади мочугу и долази у кревет. Брзо!
Naziv koji bi trebao da se koristi za starlete.
Ipak njihov mozak je na nivou prosečne letve.
Ćerka: Stanija otvara novu školu za starlete. Tajo šta misliš da l' da se prijavim.
Otac: Ma, prijavi se ćero, ionako već tri godine blejiš u drugoj godini. Bila bi odlična starletva.
Ucrvljao se. Ubuđao se. Slepio se za stolicu kao mokra majica za sisu misice. Trlja kauč ceo dan. Ekspert nivo noulajfa. Dok nije upoznao čari istog izgledao je kao normalna osoba, a sada više liči na debelog bradonju Deda Mraza. Samo što matori bar jednom godišnje izađe iz kuće i ne smrdi kao čučavac na železničkoj.
Kada te gleda on te vidi kao piksele i teksture. Pogled mu je prazan. Raspoloženje mu je kao da se upravo vratio sa proputovanja pustim ostrvima sa Mirom Adanjom Polak, Oljom Bećković i Lazom Bakmazom. Zrači entuzijazmom kao fudbalska reprezentacija Srbije. Zanimljivije je gledati film Americki nindža 1,2,3,5,48 nego blejati sa njim. Četnici su za njega fini, obrijani i mirišljavi planinari. Poslednje kupanje koje pamti se dogodilo kada ga je auto poprskao na ulici, dok se vraćao kući sa novom igricom iz cd šopa.
Prso čovek. Odlepio. Učaurio se. Našao život u nekoj drugog dimenziji. Čak ga i Kirbijevi svedoci izbegavaju.
Akutni nejebitis na kub.
Mrziš ustajanje u 7h. Mrziš kosooke štrebere koji su izmislili tvoj LG. Mrziš kosooke retarde koji su napravili tvoj TV. Mrziš tiganj u kom ti kajgana uvek zagori. Mrziš to što nemaš para za novi orman. Mrziš svoju gajbu jer je na poslednjem spratu. Mrziš Tita jer su tvoji matorci u tvojim godinama imali svoj auto. Mrziš ljude koji kasne. Mrziš glupi fakultet kad ćes ionako blejati na birou ako ga ikad završiš. Mrziš svoje kolege jer će završiti faks pre tebe. Mrziš Đilasa i jebeni GSP. Mrziš komunalnu policiju koja pomaže GSP gamadi. Mrziš večeru jer nikad ne možeš u restoran. Mrziš RTS i glavonju Tijanića što ne prenose utakmicu tima koji takođe mrziš jer te prodao na tiketu. Mrziš sebe što se družiš sa kretenima. Mrziš konobaricu jer te namerno podjebava i neće da ti donese pivo. Mrziš Srbiju jer ima govnavu klimu, a da je bilo sreće rodio bi se na Havajima. Mrziš vlast jer su plate male pa nemaš ni za polovan auto. Mrziš tuširanje. Mrziš brijanje. Mrziš svoje telo. Mrziš glupe amere jer se pale na serije o vampirima pa ti nemaš šta da gledaš pred spavanje. Mrziš insomniju. Mrziš svet u kome živiš. Mrziš svoj život. Mrziš sebe.
Za oba nejebitisa, rešenje je jednostavno: Biti sa 20e na pravom mestu u pravo vreme.
Плачипичка. Особа која стално плаче или изгледа као да ће сваког тренутка да заплаче. Име добио по истоименој глумици са датим описом.
- Тебра, шта је са Лазом? Нема га одавно да изблеји у кварту...
- Лазом? Ено га кући, оставила га цура па се завук'о у собу, не излази већ 5 дана из ње...
- Оставила га? Али, шмрц, па зашто? Шмрц, заједно су годину дана, шмрц, како сад одједном?
- Јел' то плачеш?
- Ма не, шмрц, нешто ми сузе очи, шмрц, не знам ни ја што.
- Каква си Џоди Фостер, јеб'о ти пас матер...
definicija neophodna, primjer dovoljno slikovit
A: aj na kafu
B: ajd
Konobar: Dobar dan, izvolite
A: kratku kafu
B: meni isto
(posle sat vremena)
A: Mogli smo mraknut po jednu pivu?
B: Ne znam, radim sutra.
A: Daaaaaaj ba, koji ti je, konobaaar, daj nam dvije rogonje.
(posle deset minuta)
B: Konobar, daj nam jos jednu turu.
(posle deset minuta)
B: E, a gdje je Dule, mogli smo i njega nazvat?
A: (zove Duleta) Djesi ba, aj navrati na pivo.
(Dule naravno dolazi, jer ne moze vise blejati pred kompom)
Dule: Konobar, daj tri rogonje.
bilans: popijena, cirka dva kartona rogonje, povratak kuci oko trice, i naravno svi na posao posle tri-cetiri sata light sna...
Niska, a debela osoba.
- Ej, Džoni, šta ima, kakav si, nema te 100 godina...
- Ma ćuti, zaposlio sam se, nemam sad vremena da dišem, a ne da naletim u kraj.
- Opaaa, gdje radiš?
- Ma u Fiatu, nosim limove od jutra do mraka, al' nije loša kinta... Nego me jebu kila, kad dođem s posla boga oca pojedem, nabacio sam 5 kila otkako radim.
- A vidim ja da si se udeblj'o, još malo i eto te k'o tabure, k'o kad si metar i žilet.
- Popuši ga malo, znaš, bolje i to nego da blejim pred prodavnicom po cijeli dan...
- I to što kažeš... Ništa, vidimo se, jebiga, naleti nekad...
- Važi, vidimo se...
Човек кога карактерише хронична индиспозиција, јер га све изреда смара, све му је исфурано, све је лејм, од свега му се сере и повраћа.
То је нпр. кад блејиш са неким људима и укључе да гледају Ивана Ивановића и кидају се од смеха на његове супер форе, а ти, уздишући дубоко, колуташ очима, јер су ти тако лејм, иако би се можда насмејао на нешто од тога да си неколико година млађи. Али и то 'можда' је под знаком питања. Или кад сретнеш друштво из средње, па крену да препричавају форе из школе, кикоћу се истим интензитетом као пре сто година, константно преживајући неке извештале фазоне који су те још у трећем средње сморили, који би ти евентуално били смешни кад би се добро нациркао или устондирао. Најјаче је што је њима то смешно и док су трезни, па постављаш себи питање како ли им је тек добро кад се напију. Али ипак си фин и глумиш да ти је до јаја, да не би награисао кад почнеш да негодујеш, иако ти је сваки пут све више мрско да их гледаш како нимало нису напредовали за све ове године. Тад се запиташ да није можда и њима све тако лејм као и теби, па само глуме финоћу, али курац -- чвокне те по потиљку питање 'Јел има неко ДВД са матуре да окачимо на Јутјуб?'. Јеботе.
Или нпр. упалиш ТВ и који год канал да окренеш, а тамо се неко просерава за медаљу, имаш утисак да Жидовима који гостују код Мире Адање Полак испадају говна из уста док дробе о свом тегобном животу након национализације имовине, а док хипнотисан гледаш у Мирка Цветковића као какав крвоок, сконташ да га увек чујеш како прича нешто, иако не можеш да се сетиш да је икад нешто рекао. Чак и људи који су ти били готивни, сада су ти патетични, на челу с јебеним Рамбом који грли дрвеће које ионако треба да цркне. Све ти је срање. Онда гасиш ТВ и окрећеш се својим плејлистама и кутрењу уз музику, па укапираш да имаш на стотине албума које ниси пустио годинама, јер те је више блам од самог себе да их слушаш, а кад их негде ван куће чујеш, доживиш то као да ти неко прди у уши, па те је још више блам што си то некад слушао.
Популарне ствари су нарочито срање и терају те да издуваш стомачни садржај кроз нос, а срање су уједно и јер их воле срање људи од којих ти се такође баца пегла, па уместо да се бавиш нечим што је ин и популарно, ти идеш у боћарски савез да се социјализујеш с пензионерима, ионако изгледа да си већ стар.
- Брате, хоћеш да ми будеш кум на свадби кад се будем женио?
- Хвала, батице, али ајде не. Нисам ти ја за то.
- Што, бре?
- Па знаш, сви ти наши свадбени обичаји -- знаш да су ми шит. И трубачи су ми срање, а знаш да кум треба да се весели да буде човек број један на свадби, ја би' се само скењао кад видим све те леве госте који су позвани само зато што су нечији муж/жена/тетка/пашеног, а у ствари су извучени из нафталина и никад их не би звао, јер су жгадија, плус треба да се социјализујеш с њима и уз то се и смешкаш и да будеш пријатан, а знаш да сам ја прек човек и не умем да будем пријатан, да не помињем што сви хоће да те љубе у образ, а љубљење са 100 људи никако није хигијенски, плус ће музика да буде вероватно неко говно, а не бива да идем шчеповима у ушима, иако треба издржати неколико сати... Једино да ме напијете.
- Мојне бринеш за то.
- Ок онда.
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.