Umirujuća rečenica domaćina koji gostima garantuje bezbednost od napada svog kučeta.
Mitrovdan, kasni jutarnji časovi, jedna porodica kreće na slavu rodbini da bi otarasili obavezu jer imaju još pet slava. Širom raširenih ruku ih čeka sveže obrijani domaćin u kasnim 50im, sa većim viškom kilograma i vidnim podočnjacima jer se prošle noći očigledno nije naspavao. Ali, jedina prepreka između srdačnih poljubaca i standardnih čestitki je domaćinov pitbul.
Snajka na kapiji: Milovane pomeraj ovu džukelu da mogu da uđem u dvorište.
Milovan: Uđte snajka, uđte slobodno, ne bojte se neće on... Beži jebem ti svetog Iliju u pičku, čibe čibe.
Dešava se isključivo povodom slava, preslava, ispraćaja, svadbi, sahrana, rođendana, Novih Godina, Božića, Bajrama, suneta, krštenja i slično. Ima 5 stadijuma. Prelaz između njih zavisi isključivo od količine uništenog alkohola i toka razgovora.
1. Dolazak i raspoređivanje
-svi su kulturni, uglađeni, jedu isključivo uz pomoć escajga i trude se da nikoga ne uvrede. Ukoliko je sahrana, kao jedini tužan povod, u pitanju, svakih par minuta pominju preminulu osobu po dobru.
2.Dnevni i skorašnji događaji
-Počinje kada je alkohol već malo proradio. Prepričavaju se dnevni događaji kao i anegdote i događaji iz bliže prošlosti, gde svi istovremeno pokušavaju da budu najintresantniji govornik. Ukoliko je sahrana u pitanju, pokojnika više niko ne spominje.
3. Politička polemika
-Počinje kada je alkohol već uzeo maha. Diskutuje se isključivo o politici. Kad će Rusi da skenjaju Amere, a njih sve zajedno Kinezi. Ko je oteo Kosovo, koji političar je dobar, a koji gad, lopov i đubre itd. Traje sve dok neko ne pomene Boga u bilo kom kontekstu kada počinje
4. Religijsko-filozofski stadijum
-Koja je religija prava, ko je stvarno bio Isus, a ko Muhamed, ima li vanzemaljaca, šta kriju Amerikanci po bazama itd. Niko više ne vodi računa o bontonu, a domaćin gubi svako poštovanje prisutnih i sete ga se samo ako treba da donese još pića. Na kraju rasprave sledi neprijatna pauza od 5-10 minuta, a onda počinje i poslednji
5. Kretensko-idiotski stadijum
-traje najkraće i tokom njega gosti se već polako razilaze jer samo što nije svanulo, pa valja na spavanje. Povraćanje i padanje u nesvest su očekivana pojava. Krase ga izjave tipa:
"Zamisli kume da imaš cigaru koju koliko god da pušiš, ne mož' da izgori!"
"Nije mi jasno koji moj ne pakuju pavlaku u tubu k'o majonez, baš bi bila do jaja fora..."
"El' znaš brate da Rusi imaju neko sranje kao disk i staneš na to pa letiš. Nji'ova vojska koristi. Gled'o sam na televizor, majke mi."
Najjaktivniji forum svakog malog mesta. Obično stacionirana u "centru". Vlasnik je poznati domaćin. Pravi multitasking lik. Pored toga što otključava kafanu, on je i konobar i mušterija u isto vreme.
Sklepana kao da ju je pijani i nadogrigrani menadžer projektovao. Poseduje jednu čudnu karakteristiku. Svako ima svoje mesto. Slušaju se samo rani radovi Minele, Sinana na dopu i Bore Drljače u pubertetu. Ne služe se strana pića. Lokalci su homofobični prema njima.
Idealno mesto za konverzacije o prinosu kukuruza, šećerne repe i komšinice sa kraja sela. Puna živopisnih likova, na kojima bi Piter Džekson, da je znao, uštedeo mnogo novca za šminku pri snimanju Gospodara.
U ovoj instituciji, gde muškarci mlađi od 14 godina ne smeju da piju sokiće, je nastradalo mnogo više zuba nego kod prosečnog stomatologa. Savršena lokacija za praksu ako planirate da se bavite strit fajtom.
Za stranca ne baš dobro mesto za okrepljivanje. Ako uđe i samo ćuti, sa pogledom uprtim u pod, može proći sa lakšim telesnim povredama. Ukoliko pijani brđanin, koji se brije sekirom, uhvati pogled nedužnog lika, bolje bi mu bilo da ima kenijske krvi. Šta se desilo sa onima koji su suprotstavili ovim proizvodima turbulentnog braka dvocolaša i gorštaka, nećemo otkriti još neko vreme. Dok ne počnu arheološka iskopavanja u okolini kafane.
Ako ste kojim slučajem kod nekog rođaka, ni tada vam odlazak u najveće seosko svetilište, ispred crkve, neće lepo pasti. Pošto, jelte, tamo nema bolnice, sa samim tim ni toksikološkog, oporavak će biti negde na relaciji hladan potok, kanal. Oni divni ljudi što sede na dve, tri stolice, peku rakiju koja bi omamila poveću Godzilu. Čak insitut u Vinči razmišlja da ovaj domaći melem proglasi hemijskim oružjem.
- Đes Milorade!
- Đes Tiosave!
- Oćemo po jednu? Žurim na njivu.
- Može! Rade, donesi meni flašu jabuke, a mom kolegi dunju.
- Od dva litra ili od pet?
- Ti to nas zajebavaš?! Nemoj unuče da si mi doneo, inače iz kafane izlazim kroz drugi zid!
Simbioza je bliska, često dugotrajna interakcija dvaju organizama različitih vrsta, zbog koristi barem jednog od njih. Od organizama, koji žive u paru, veći je obično domaćin, a drugi je parazit ili mutualist.
Odnos organizama u simbiozi može biti: parazitski (štetan za jednoga), komenzalski (jedan ima korist, a drugi ni korist ni štetu) i mutualan (povoljan za oboje).
Najpoznatiji primjer simbioze je onaj koji smo nekada učili u biologiji i koji se odnosi na neke rakove i vlasulje u morima gdje su rakovi obezbjedjivali zaštitu, a vlasulje hranu ili obratno ili ... nije više ni bitno.
Ja bih se još malo zadržao na ovom dijelu koji opisuje mutualan (povoljan za oboje) oblik simbioze i pokušao trezveno hladne glave secirati simbiozu koja pokazuje stariju mušku (obično bogatu) i mladju žensku (obično zgodnu) osobu. To je onaj oblik simbioze koji mi često nazivamo koristorublje, ljubav iz interesa, sponzorstvo ...
Naravno, na ovu temu su mnogi moralisali, držali vjerske govore, pametovali i zaključivali o neprirodnosti ovog odnosa, nemoralnom ponašanju dviju osoba, nepostojanju ljubavi u koristi i sl.
Ali ja sam apsolutno za, Evo upravo smo bili na jednom poslovnom sastanku. Naravno kao i svi Balkanci sastanak smo držali u jednom lokalnom restoranu, a stol pored našeg je sjedio jedan privatni poduzetnik od svojih cca 45-50 godina sa svojom "ljubavi" koja nema vise od 20. Divan su par, zaista. Ona se okoristila novim audijem i stanom, a on se okoristio mladom piletinom (čitaj ženskim tijelom). Simbioza koja funkcionira perfektno i u kojoj svaka zainteresovana strana zadovoljava svoje potrebe. To što ljudi okolo palamude da to nije moralno, da to nije u redu, okacili su macku o rep i uživaju u blagodetima ovozemaljskih zadovoljstava.
Pokušajmo ući u kožu ovih dvoje ljudi i zaključiti šta se zaista desilo:
Njena strana - šta ja mogu da radim? Otac i majka siromašni (u najbolju ruku penzioneri jer je to stabilan mjesečni prihod), nemaju novca da me školuju, dakle SSS (Srednja Strucna Sprema). Roditelji radili negdje u industriji, kao fizikalci, nemaju nikakvih veza, tako da ja mogu raditi u trafici ili kao konobarica u nekoj kafani, gdje će mi na kraju vlasnik kafane ponuditi "sex na brzaka" jer sam "njegova roba" i ako to ne uradim dobit ću otkaz i neće mi vratiti radnu knjižicu, a o uplati zdravstvenog i penzionog osiguranja da ne pričamo i gdje sam JA onda? Na ulici, bez novca, sa starcima na grbači koji prigovaraju da nisam ništa postigla u životu ... NE ... Šta mogu ponuditi svijetu? Imam tijelo, imam plavu kosu, razvijena sam gdje trebam, imam ono što muškarci žele ... Akcija ... Eh, evo ga blento s problemom "krize srednjih godina", ima keša, ima firmu, problem riješen ... lagano, izmuzimo sve što možemo u što kraćem roku, osmijeh, piće, priča ... posao završen ...
Njegova strana - život mi je dosadio, djeca na faksu, samo traže "daj, daj", žena non stop kuka i zvoca. Mogao sam to trpiti dok je bila mlada i zgodna, a sad je stara i BAŠ NEZGODNA. Sex sa njom je kao s plastičnom lutkom, samo legnemo i rutinski odradimo posao, poslije se okrenemo svak na svoju stranu kreveta ili ja odem u drugu sobu da gledam TV. Posao? Koga to jos uzbuđuje, fercera sve odlično, ovaj novi dečko koji vodi posao je sposoban, jak, voli da se dokazuje - neka čupa neka radi. Ja ću povremeno dolaziti da pratim šta se dešava i isplaćivati dobit na kraju godine. Šta da radim u svom životu? Da li sam uopce potreban ovom svijetu ... bzzzz ... prekid programa, javljanje uživo sa novog plavog objekta cca 20 godina starog ... Bože, da li griješim? Pa mlađa je od moje kćerke ... šta će ljudi reći? Ali to meni treba ... Ne, nije moralno, vjera brani ... ufff ... gleda me, smješka se ... ponudiću joj piće, neka se nešto desi ... prihvata ... dolazi ... jao kako imamo istih razmišljanja, kako je samo zgodna i pametna ... vidi te grudi, mlade, čvrste. Ona moja nema takve, nije nikad ni imala ... ma koga briga šta će svijet reći, meni je lijepo, kao u pubertetu, zaljubio sam se ... kupiću joj auto, stan ... sve ... imam pare ... Volim je ...Eto to ti je to ... Simbioza, zadovoljavanje čovjekovih potreba. Svi bi to prihvatili, odbijaju dok nemaju priliku, ali prva prilika i ulazimo u rollercoaster života. Pa neka se vrti, bar dok ima energije (čitaj novca) ...
Nevaspitano ili previše hiperaktivno dijete,koje pravi haos,lomi stvari,grize,psuje se...na bilo kom mjestu,ali obavezno u gostima.Roditelji su jedini,koji toga nijesu svjesni.
Najavili se gosti i dolaze za pola sata.
- Oćeli dovest malog sa sobom?
- Aha,pa ne mogu ga ostavit samog kući.
-Uhh,koji je ono teksirat prebio bih ga.
-Ćuti da nas ne čuju ,naljutiće se.
Gosti došli,postavljene meze,a mali rukama hvata sir,odgrize pola i vraća nazad.
Majka teksirata ne obraća pažnju,otac gleda,a domaćin kaže:
-A,nemoj sine,uzmi sve to,da porasteš veliki.
Mali ga gleda i kulira,a sir ne dira.
-(uhhh,nesoju jedan ) u sebi kaže domaćin.
Domaćinov sin,tinejdžer ode u sobu,a malu ulazi i skače na krevet,otvara fijoke.
-Ejj,neka,ne skači tu,nije lijepo.
-E,oćuuuu,aaaaaaaaaaaaa
-Aj,bare se izuj.
-Pušti meeee,hoop,hop,uhhaaaa
-Uhhh,majmune mali,bezobrazni!!
-Sad ću da te kažem kod majkeee!
-Nemoj,nemoj,rekao sam majstore mali.Aj,evo ti autić da se igraš.
Gosti kreću kući,soba nagrđena,autić polomnjen,sir se ubuđao...
-Hvala vam puno,nadam se da je moja sreća bila mirna
-A,kako nije,to je fino dijete (isprebijao bih ga dobro da je moj).
-Jel' se igrao fino u sobi?
-Jeste,bio je dobar,sladak.(Skot majmunski,sad treba ja sobu da namještam ,a autić,uspomena od ujka...uhh skot pokvareni)
-Dođite nam opet. (Dok je taj teksirat s vama,slobodno ne privirujte ovamo).
Recenica kojom se najavljuje hrpa psovki i ruznih reci.Izgovara se u prisustvu dece i starih osoba.Uglavnom,oni koji trebaju da 'proste,znaju vise psovki,nego sto si ti cuo u zivotu.
Slava.Svi sede i rucaju,jedino Mile drzi neki svoj govor.
Mile:Idem ti ja tako neki dan Knez Mihajlovom,kad prodje neki tip pored mene i zakaci me ramenom onako....ja se okrenem i kazem mu,da prostite:Mamu li ti jebem u picku s ledja,konjino jedna,ajde opet to uradi ako smes,serem ti se u usta!Odma je pobego....
Sin domacina koji sedi pored njega:Ma ko ga jebe.....nemoj da se ustrucavas pred nama da psujes,jel tako cale?
Domacin:Pa 'fala kurcu da je tako!
Rucak se nastavlja.....
Nedeljni ručak kod devojčine familije....I to prvi put ideš tamo! Kako poetično! Dolaziš npr. u ulicu Mijatove Njive u Sremčici, gde ona živi, ulaziš u dvorište, do kolena u blato. Napada te njihov doberman, ali tvoja cura izlazi i sprečava ga. Sabiraš se, pozdravljaš sa njom i sledeće zapaziš npr. Fiat Argentu (ili neki drugi krš od auta) i ujedaš se za jezik da ne prokomentarišeš KOJE GOVNO OD AUTA! iako to misliš... Posle tradicionalnog izuvanja, ulaziš u kuću, i dok te devojka predstavlja, njeni matori pilje u tebe ko nenormalni... Njena sestra te šacuje usput, i odmah odlazi u sobu i javlja drugaricama da njena seka ima nakazu od dečka (radi to iz ljubomore)... Domaćin (njen ćale) ti za aperitiv daje neku rakiju koja ti sprži grlo, ali iz pristojnosti je popiješ (u sebi je kuneš), a njena keva iznosi boraniju (npr. ili nešto drugo što ne voliš) i još poneko posluženje (resto od juče, lepo aranžirano), na silu jedeš, a povraća ti se... Onda počinje srpska postručkovna konverzacija... Odakle su ti roditelji, gde rade, šta studiraš ili u koju srednju školu ideš, šta si u horoskopu (devojčina keva- odmah ide da proveri kako se to slaže sa znakom i podznakom njene ćerke) i slično.... Njena seka u međuvremenu šeta, lovi još koji trač i meri te, sediš kao da imaš zmiju u džepu.... U najgorem trenutku, ko iz topa erekcija, a ti sad se izvinjavaj, pa onako upadljiv, pravac klonja.... Vratiš se, čudno te gledaju, ali isleđivanje se nastavlja...Negde oko 22h kad se setiš da treba da ideš (ili te puste jer si smorio) ona ti kaže DOĐI OPET... Ti glumiš radost... DAAAAA, HOĆU! A u stvari misliš JEBEM TI KAD SAM DOLAZIO! Opet doberman, argenta, kaljuga, i naravni kruna svega, trocifraški bus koji duva, a ako te ni vreme ne posluži, prokišnjava....
Tako teku dani jedne strasne romantične veze!
Razmišljam nešto i shvatih da su izbori možda i najlepši period u godini, ukida se PDV na opremu i hranu za bebe, sve deluje moguće, pa čak i EU do pre koji dan, misaona imenica, a na licima svih političara vidimo veću dozu optmizma od one na koju smo navikli, ako je ikad uopšte i bilo, ne računajući izbore.
Ali dok se mi brinemo šta ćemo sa tim povišicama koje nas očekuju posle izbora, gde ćemo na more, možda Barsa ili Maldivi (ja ću na Kipar) , gde ćemo se zaposliti kada nam otvore toliko obećanih fabrika i firmi, možda gore navedene životinje jedine ostaju na zemlji (figurativno rečeno) i unapred znaju o čemu se radi. Da mogu da pričaju svašta bi rekle, ali nažalost ne mogu. Pogotovo one koje imaju više izbornih kampanja iza sebe (što nije slučaj sa Milenijom sa kojom će te se upoznati na kraju teksta). Znaju da će ih ovog meseca milovati, maziti, i raspitivati se o njima, slušajući obećanja koja se prodaju njihovim vlasnicima zarad jednog jedinog glasa, ali u suštini znaju da će sve biti isto, i da ih posle ovoga neće ni videti ni čuti bar neke 4 godine, ukoliko ne otele ljubičasto, zeleno ili plavo tele, u tom slučaju, i to će biti lepa šansa da se ubere koji poen.
Krava za vreme izbora postaje najbolji mogući marketing, a povrh svega je i besplatan. Sada ona floskula ipak dobija smisao,a ona glasi da je poljoprivreda kičma ove države, gledano sa ove, ili one strane...
Krenula je još jedna kampanja u kojoj će naši dragi kandidati skinuti svoja odela i otići na još jedno prebrojavanje paradajza i milovanje stoke, kao i svake četvrte godine u ovo vreme, radi skupljanja nešto jeftinijih poena, koje će osvojiti sa svega nekoliko lepih reči i praznih obećanja, dosta lakše nego što su očekivali. S' obzirom da se iste face vrte na sceni u poslednjih 10 godina nikome ovo nije strano, svi su se dobro ispraksovali i već su prihvatili kao redovnu aktivnost svake četvrte godine.
Novinarka: Danas u Lužnicama kraj Kragujevca Predsednik Srbije susrešće se sa delikatnim problemima tamošnjeg stanovništva i depresijom u kojoj se njihove krave nalaze već duže vreme, što se najviše odrazilo na veliki pad u litrima mleka sa kojima se gazdinstva susreću.
Njegovo veličanstvo Predsednik Srbije: Došao sam čim sam čuo o čemu se radi, Radosave upoznajte me sa vašom situacijom, mislim da imamo rešenje za vaš problem, o čemu se tačno radi?
Domaćin Radosav: I tako vam ja gos'n precedniče onomad u Ćupriju, sednem sa Miloradom i ubedim ga da mi proda onu Mileniju, mlada, daje po tri'es litara dnevno, metnem je ja u kamijon i doteram.....
Njegovo veličanstvo Predsednik Srbije: Dobro Radosave, da skratimo malo. Koliko vam recimo ova krava daje litara dnevno?
Domaćin: Pa to je bik Draško gos'n precedniče.
Režija: Piiiiiiiiiiiiiiiiiiip prekid programa zbog tehničkih problema.
Veče koje zapravo i ne postoji u životu mladoženje ako mu je svadba iole valjala. Čak se ni pare ne broje ko što prodaju foru ovi koji su iznad toga da jebu prvu noć.
- Prva rakija:
Daj sipaj jednu, drma me trema jebena da li će sve da prođe kako treba. Ne znam šta mi je :eksira:, dak još jednu!
- Od druge do nepoznato:
Dobro je, krenuli smo po mladu na vreme. Stižemo. Kume je l' si poneo pljosku?
Jesam, u kaseti je.
To u kurac te ljubim :klokloklo:
- Od nepoznato do muštulaka:
E pa zete daj da nazdravimo, platio si mi dete pošteno, nek vam je sa srećom! Na eks ovo mora (na eks pošto je oženio Kosovarku)
- Od muštuluka preko venčanja u crkvi i opštini sa onim iz kasete u kumovim kolima do ulaska u salu de se odigrava svadba:
Konobar! Vidi, meni donesi bokal rakije one što je domaćin doneo i skloniu u stranu, da ne šetaš stalno.
Evo stiže odmah.
Sipaj!
:eksira:
Šta ti je, što sipaš ko na vatru?
Joj ljubavi, samo da sve prođe kako treba. Najviše me brine ujak, on ume da uzme muziku pa nikad kraja. Sve neke žalopojke a ima pare sunce mu.
Ma biće sve u redu, nemoj da brineš dušo.
Joj daj Bože.
- Treći bokal rakije:
Ljubavi jel može moj tata malo da uzme muziku, krenuli bi kući pa da se provesele?
Ne može. Vidiš da mi se ujak veseli? A i oni tvoji će one Kosovarske, da se povataju za ramena pa da đipaju, treba svadbu da mi rasturiš. Možda posle
:Zove pevaljku, seda na zemlju i ujaku pomaže da sedne pored njega. Bokalče je stiglo. Hladno kao taštin pogled. Naručuje prva ljubav zaborava nema i polako počinje da mu se muti pogled. Nije da ne vidi ali slabo, kao kroz maglu. I neke zvezdice se pojavljuju:
:mladoženja se budi, vremenski dvaes minuta, posle prve bračne noći mota film i sklapa kockice:
- Uf, ženo daj stavi mi kafu jednu da se razbudim, ne znam gde sam...
Ženo?
Ladna špiritualna iz frižidera, na topao ljetnji dan. Ledi krv u žilama i sasvim moguće da izaziva upalu unutrašnjih organa, od grla do bešike.
- E, gdje je Marko? Nešto ga nema ovih dana.
- Ma ćuti, ušljemo se neko veče.
- Pa? To je naš Mare, hehehe.
- Šta sereš tu. Znaš onda kad smo igrali basket prije par dana?
- Da?
- E, Mare ode na žurku u nekom domu poslije toga.
- Okej?
- I domaćin iznese neku izuvaču, a ladna ko vještičja sisa.
- I budala pio? Nakon basketa?
- Jes, i eno ga, leži. Ne može prstom da mrdne, priča ko Dart Vejder u lošim danima, a na lijevo oko ne vidi.
- Sreća pa ga nisam pratio. Nego, ajmo da razbacimo jednu partiju, a?
- Aj.
Uh, fala Bogu i to prođe. Jeste bilo čupavo, sinuse i kosinuse sam za zadnje dve nedelje učio više nego sve ostalo u životu, ali isplatilo se. Dala mi je dvojku i zvanično imam najgori prosek u razredu. Jebe mi se baš za prosek!
Ovde na selu se zna, ako hoćeš da imaš para, moraš da radiš kao konj. Posla se ima, od jutra do mraka, težak je seljački dinar, ali kada uveče izađeš u obližnje selo, rasadnik budala, briga te što te lokalni indijanci gledaju popreko i peglaju ti crnu košulju. Tebi je super. Kinta za pivo, kinta za pljuge, kinta za gorivo, kurtone doneo komšija sa Exita za dž, neke Flumper Bumper, ali rade posao. Ako imaš sve to, radodajke same dolaze. Dobićeš pičke, ili po pički.
Ipak, ovo leto beše drugačije - ćale je dobio otkaz. Nakon 29 godina pišanja krvi u fabrici došao je neki kurton koji mu je rekao da je višak. Višak? Lep izraz za floskulu "koji ćeš nam kurac". Odmah sam shvatio da ovo leto neće biti kao drugo, ima da se radi, a pare će ići za neke druge, meni mnogo manje bitnije stvari. I tako je i bilo. Legla dnevnica, treba za koncetrat, legla dnevnica, fali prašak za veš, legla dnevnica, stigli računi. Sa sedamnaest godina se osećam kao domaćin, ali koga da krivim, ćuti i trpi. Bog sve vidi.
Leto, ko za kurac, nikad toplije! Upeklo Sunce, probija plafon, pa kada se podigne prašina za kombajnom ili kada krene da isparava otrov kojim si prskao repu, psuješ i njivu, i život, i majku što te rodila. Posla sve više, gazda se nešto uzjebao sa novim reklamnim kulturama, pa mora sve da bude tip-top. Neka se goni u kurac.
Na bazen i reku nisam mogao ići, zbog posla, radio sam svaki dan. Ako ne radim, onda pada kiša, pa mogu samo u sobi da budem. Bio sam zahvalan i na tome, ali me je negde duboko pekla savest što blejim bezveze, umesto da radim. Odem napolje i počistim šupu, da ne moraju moji da se cimaju. Bolje to nego ulica.
Pitate kako sam proveo letnji raspust? Jebeno, vrelo, pražnjavo i znojavo. Napokon došao prvi septembar i počela škola, pa da mogu da odmorim ko čovek.
Definicija napisana za takmičenje Pačija škola.
Izraz koji se najčešće koristi pri prodaji neke ljute mašine (automobila, motocikla, kamiona itd.), kako bi se privukla pažnja kupca i dočarao kvalitet i istrajnost iste.
Radnja je smeštena u jednom Mačvanskom selu, zaseok Ključ, tačnije ulica gde je smestena radnja se zove Ključ. Dolazi kupac kod uglednog domaćina kome, sto se na prvi pogled dalo primetiti je falilo nesto novca kako bi vratio neki dug. Prodaje kamion marke TAM zelene uobičajene boje, u solidnom stanju enterijera i eksetrijera, sa malim kvarovima na motoru. Te kvarove ugledni domaćin nije otklonio do dolaska kupca pa vešto prikriva činjenicu da će njegova mašina upaliti na parolu (nije da se hvalim na guranje palim). I tako dok po običaju ''ciganin hvali svoga konja'' zbunjeni i sluđeni kupac očaran lepotom TAM-ove mašine rešava da poznatog Tamića stavi na poslednji finalni test, i time zada glavobolju prodavcu. Probna vožnja koja se podrazumeva kod svake kupovine nekog prevoznog sredstva nije baš odgovarala domaćinu, ali Mačvanin ne bi bio Mačvanin da ne ume da blago zaobiđe istinu. Okupio je svu familiju iz kuće, zatim su on i kupac ušli u kamion, sa sigurnošću je govorio kupcu: ''ne brini se druže moja mašina pali na po' ključa''.I zaista nije lagao, familija je složno izgurala Tamića na sokak, i tako kad su bili na polovini Ključa kamion je upalio ostavljajući u dimu članove porodice koji su ga gurali, nadajući se da ce kamion biti prodat. Domaćin je u tom momentu rekao kupcu: ''druže jesam rekao da pali na po' ključa'' kupac je u cudu izvadio novac seo u kamion i zapalio..
Možda vam gordo zvuči, ali meni je gordost jedna od najmanjih stvari koja mi smeta u njima.
Miloje, siroče od devetn'es leta, imao je ovna, ovcu i dva jagnjeta. Kao i svakog jutra, dok se zora još crvenila nad Suvarcem, izveo ih je na pašu gore u Suvarac ni u čijim livadama, jer svoje nije imao...
Sišao je na podnu nazad u selo, sav krvav bez stoke. -Vuci su ih pojeli, rekao je. Narod se sažali, pozlati mu i ovna i ovcu i dva jagnjeta. Skupi Miloje na njihovoj žalosti za sedam mladih jagnjića. Proleće dočeka sa punim torom. -To je domaćin, pričalo je celo selo. Bila je šačica, sada se već mož' reći opozicije, koja nije verovala u njegovu priču, jer niko nije video tragove poklane stoke. Pričali su oni da ih je Turcima prodao.
Zarati se sledećeg proleća, diže se raja, a Miloje već obor knez, sa dva'es' još i siroče. Velika većina ljudi u selu ga je neizmerno poštovala, što iz sažaljenja, što iz sposobnosti da ni iz čega napravi nešto. Turci, o kojima je sa penom u ustima, pričao pred mehanom nisu ga dirali kad su došli i poklali sve vidjenije ljude u selu.
Pokupi od seljana najboljih momaka, stoke i žita i odmetnu se u hajdučiju. Momci se od tada nikad nisu vratili kućama...
Prošlo je sedam godina od bune i jedan momak iz sela kakvim poslom završi u Stambol. Kleo se da je video Mustaf-agu, istog Miloja, tamo.
Sad da l' je Miloje prodao stoku Turcima i da l' je kao, jebeni, Majkl Majers ubio oca i majku još kao dete?! To niko u selu nije sa sigornošću znao, a svi posumnjaše. Ali svi su znali da je bio dobar ono, što će kasnije zvati političarem... A gordosti mu je uvek manjkalo.
1. Trenerski nagoveštaj rodbini i prijateljima da će tekma doći iz iksa, pa da uplate.
2. Jebena rabota, slaba karika, Kriptonit.
- Očekuje nas svakako teška utakmica, znamo da je na svom igralištu u Surdulici domaćin tradicionalno neugodan protivnik za nas, ali mi ćemo svakako izaći da se borimo, da igramo fubala i verujem da ćemo ih, iako ćemo krenuti jako od starta, pozdrav za kumaru, slomiti u drugih četrdeset pet minuta.
--------------------------------------------------
- Pa šta je ovo, Dragomire, posle prvih pet igara imate minus 16 poena. Da li je trema il' ko zna šta li je?
- Ma nije trema, nego su mi slagalica, moj broj, pa i naredne tri igre tradicionalno neugodan protivnik, ali zato asocijacije kidam!
Vidjao sam tog cicicu ispred lokalne prodavnice, sedeo je uvek u drustvu postara i ispijao pivo. Uvek samo jedno. Polako, natenane, onako kako stariji ljudi to znaju, sa uzivanjem i merakom. Iskusno, ne dozvoljavajuci mu da se ugreje ali ne naiskap. Pogleda malo zanesenog i praznog. Postari su se menjali a on kao da to nije primecivao, uvek bi odvojio pola sata dnevno da postara casti pivom. Kad bi ispio pivo, ustao bi, pogledao u nebo i rekao "odoh za poslom".
I onda sam cuo pricu.
Pre ko zna koliko godina Postarov najbolji drug je bio mlad. I lep i visok, iz ugledne kuce, radan i vredan, domacin, prilika. U selu i u okolnim selima je bilo dosta udavaca ali on je mislio da je za njega devojka iz grada.
U to vreme telefon jos nije stigao u selo i on je toj devojci pisao. Svakog dana.
Svakog dana je i ona njemu odgovarala, po jedno pismo. Svakog dana je postar njega nalazio,zviznu bi kroz prste, mahnuo i doviknuo "ajde da bacis pivo, stigla posta". On bi preskocio tarabu, nakrivio sajkacu, nabacio osmeh i zagrlio postara kao brata najrodjenijeg. Uzeo bi pismo kvrgavim, radenickim rukama i obojica bi se zaputili do zadruge. Tad bi ispijao pivo nabrzinu, kao na iglama, uporno dodirujuci kovertu iz dzepa, kao u nekom strahu da je ne izgubi. Onda bi odlazio ispod kruske, u hlad, otvarao pismo i citao ga, ponekad i po pola sata. Ne daj Boze da mu se neko u tom trenutku priblizi. I tako mesecima.
Resio da se zeni. Napisao pismo u kome je devojku obavestio da ce doci sa roditeljima, kako i dolikuje, samo da ona kaze kog dana.
Nije mu odgovorila. Ni sutradan, ni prekosutra. Ipak je postara pocatio pivom, nije on kriv sto ovi iz varosi ne rade svoj posao.
Opet je napisao isto pismo, samo je dodao da se nada da nije bolesna ili tako nesto.
Opet mu nije odgovorila. Opet je postara pocastio pivom.
I dalje casti postara pivom i ceka odgovor, iako se devojka iz grada odavno udala za nekog kog su njeni hteli.
Na svadbi si tvog bliskog rođaka. Već je veče. Umoran si i gladan. Halapljivo navaljuješ na tek posluženu večeru i vino. Pomalo te hvata. Odlažeš viljušku i nazdravljaš svatovima za stolom.
U tom trenutku muzika staje. Domaćin najavljuje da su stigli prijatelji. Mladin brat predvodi kolonu na čijem začelju gordo koračaju one. Prije! U blještavim toaletama sa dubokim dekolteom i previše šminke, sprovode ih do njihovog stola ispred čela. Imaju crvenu ružu kao znak raspoznavanja i razlikovanja od svatova.
Lijepi naši običaji! Kako se neki predak sa razvijenom trsiteljskom taktikom fino sjetio da prije odvoji od mase sa tom ružom! Tačno znaš da nećeš nagaziti na rodicu koju u životu nisi vidio. Pa, još pozicija cvijeta... Ako je na lijevoj strani, odabrani primjerak je spreman za odstrel jer si siguran da nema muža koji će ti, naoružan i opasan, pred svima ispucati koljena.
Već si odabrao. Iskusan si ti, nisi krenuo u svatove bez... kravate. Crnooka, crnokosa. K'o od brda odvaljena bejbe. Gleda te prodornim pogledom. Jeste da voliš žgoljave, ali se ne možeš sjetiti kad si zadnji put pocjepao nešto mesnato. Jeste malo jača, al' i ti si momčina.
Kako je odvojiti? Lako! Najlakše! U tome je draž. Sama imenica "prija" izgovorena u vokativu završava pola posla. Šta pola? 3/4! Daje neki osjećaj bliskosti, kao da se znate godinama, kao da niste potpuni stranci. Samo čekaš da krene muzika za prijatelje.
Sa zvučnika kreće "Prijo moja kako ćemo? Prijatelju - lako ćemo!" Kao šilo se probijaš kroz masu i hvataš u kolo do nje. "Prija priku zvala na pariku..." Širok osmjeh i nekoliko duhovitih opaski... Jedan stiskavac sa njom, pa opet u kolo i stidljivo pristaje da izađe u toplo ljetnje veče sa tobom.
- Nemoj! Skloni ruke! Ne mogu! Sad će 12 sati. Znaš da prijatelji moraju da odu prije ponoći!
- Polako, Pepeljuga, tek je pola 12. Nemamo dovoljno vremena da me zapamtiš po trajanju, ali ti garantujem da moj ulazak u životu nećeš zaboraviti. Samo se ti okreni i malo nagni, a ja ću ti podići haljinu. Taaakooo...
Merna jedinica koja u sustini znaci suprotno.
Covek od 150kg u busu: decko jel mozes samo malo da se pomeris,da izadjem?
(pomeranje celog autobusa u jednu stranu kako bi gromada izasla)
..
Domacin na slavi: ajde bre uzmi malo mesa,znam ja da ti ne jedes meso,al hajde uzmi malo...
(2,5kg prasetine u tanjiru)
..
Lik na zurci: ajde majo popij ovaj koktel,sve sok,jako malo votke..
(posle 15 minuta maja,inace uzorna studentkinja,u wc-u sa trojicom)
..
Mirko: brate pesacimo vec pola sata,gde vise zivis?
Bojan: ma tu smo brate,jos malo..
(stizu nakon 40minuta)
..
Sima: nemam kredita,jel imas brate za poziv?
Dule: pa imam nesto malo,ali evo ti..
(nakon *101#,iznos kredita 854.67 dinara)
..
Djole: ajde milice pusti me samo malo da zavucem ruku..
(nakon 5 minuta,milica u pozi razdragane kaubojke)itd..
Merna jedinica za rakiju iliti brljometar. Obicno se koristi da se zapuse usta hvalisavom domacinu cija rakije nije bas najboljeg kvaliteta.
- Koms'a, 'ajde svrni na po jednu ljutu. Juce sam ispek'o, da vi's ka'ka je, Sveta mucenica Preprecenica.
- Neka, fala.
- Nemo' si taki bre, svrni sam' na jednu.
- Kad si zap'o, eve idem.Par minuta kasnije donosi domacin svoj ponos zadovoljno se smeskajuci.
- Da smo mi zivi i zdravi i dogodine da zenimo i udajemo!
- Daj Boze.Dve sekunde kasnije...
- Pu bre, sta ti je ovo???
- Kako sta je?
- Pa opet ista ka' lane! Jebem ti domacina kad ne zna ni rakiju da ispece. Ovo dva grada jace od vode!
Bog domaćinluka i gostoljubivosti u slovenskoj mitologiji, najčešće prikazan kao čiča u belom ogrtaču i jašući belog konja, s početka uglavnom vezivan za običaje i verovanja u istočnoj Srbiji, odakle se kao zaraza kasnije širi na ostatak Srba i Srbije i stvara pomahnitalo čudovište danas poznato pod terminom ortodoksni srpski domaćin iliti OSD (obavezno brkati sa dijagnozom "opsesivno-servilna-dileja").
Da se ne razumemo pogrešno - gotivan je osećaj kada ugostiš neku dragu osobu i podeliš sa njom trpezu, krov nad glavom, ženu, šta ko ima. Lep je osećaj i kad tebe neko srdačno dočeka u svojoj kući, pa krene da ti ugađa k'o da si doš'o da mu prosiš u razvoju zaostalu ćeru (imena Dobrila)...al' ako sve to pređe granice normale pa ljudi počnu da dižu kredite za Slavu, dečje rođendane, rendom okupljanja, da u kuću zovu daleke rođake, predaleke poznanike i čitače struje samo da bi pred njih izneli pragnje i slanu tortu...e to onda, rođače, ali ič nije gotivno, ma koliko god ta slana torta bila predrkana. A bila je, jeste i biće dokle god postojala pavlaka da joj da njen jedini ukus.
Sve u svemu, istina u celoj priči je da smo mi, savremeni idolopoklonici Radogosta (ili Radegasta, što mu dođe još jedna od brojnih varijacija na njegovo ime), od originalne zamisli "mia casa e su casa" i tradicionalnog dočekivanja putnika-namernika sa hlebom i solju, sekirom i ključem od kuće - gde je svaki od navedenih "ajtema" simbolizovao jedan segment odgovornosti domaćina za pridošlicu - pretvorili ideju gostoljubivosti u ispašu za sopstvenu sujetu...sa svim suplementima za dodatne komplekse, razume se. Jer pred prijatelja a pogotovo pred neprijatelja će se za jedno veče izneti sve iz frižidera i skinuti sve sa tavana, a sutradan će ukućani zobati klot pasulj i tražiti zakrpe za ionako već rupičast kućni budžet.
Samo da se Radogost ne naljuti, zlu ne trebalo.
- Pa ti uopšte nisi normalan, idiote jedan!
- 'Ajde, ženo, ćuti i 'vataj ga za prednje papke...
- Aman, čoveče, šta si doneo to smrdljivo prase u kuću, prijaviće nas neko, znaš kakvi su Nemci?!?
- I to me zabole baš, gosti moraju nešto da jedu...
- Ti "gosti" misle da dolaze samo na piće, kretenu, par kolega iz produkcije koje i ne poznaješ!!
- Pa treba da se obrukam, šta? Da ne pominjem Radogosta i njegovu belu kočiju...
- Rado-koga?? Šta pričaš ti, bre?!
- Ma pišemo nešto na Vukajliji, nemoj sad i za to da me jebeš...
Malo stariji naziv za svinjac. Nova days kočina je obično gajba ortaka koji se zajebo pa rešio da pravi žurku.
Ponedeljak posle podne, ranjeni se lagano bude iz dvodnevne blage kome izazvane preteranim alkoholisanjem.
-Ćomi! Ćomi ustaj bogtejebo trče pacovi po tebi bre!
-AAAAAAAAAAA koji kurac mrš od mene gamadi jebena!!!
-(Domaćin se budi)Šta je ovo jebote... opet napravismo kočinu od gajbe, ubiće me bre matorci kad se vrate sa sela!
-Nije tako strašno, ima malo gamadi... al svi glodari su uglavnom u onom ćošetu de se izvrno oval roštilja, daj lopatu da mi to rešimo...
-Pušite mi kurac bre, nema više kod mene da se prave žurke, jel jasno?!
