Situacija koja se događa jednom u životu i to samo pravo odgojenim muškarcima. Naime, svaki normalan otac koji vodi računa da mu sin, nosilac prezimena, produžitelj loze, stekne na pravi način prvo seksualno iskustvo sa ženom, to neće prepustiti slučaju. Svaki pravi otac zna da će to iskustvo uticati na seksualni život sina, oblikovati ga kao jebača. Jer, mlad čovek u današnje vreme vrlo lako zastrani, i nedao bog jednog dana se pretvori u onog lika koji sedi u papučama sa likom Miki Mausa, dok u pozadini sluša Celin Dion, i tiho jeca dok u Opra šou gleda scenu porodične drame između Majkla i njegovog partnera Breta, koji imaju problem jer se Bret oseća povređeno što mu Majkl ne posvećuje dovoljno vremena te ne ide sa njim na salsu...
I zato pravi otac, domaćin, glava porodice, kad dođe vreme stupa u akciju. Žena donosi domaću rakiju, deset godina staru, prepečenicu žutu kao dukat. Zapoveda sinu da sedne. Seda sin, koji je još mlad i ne shvata ozbiljnost situacije. Otac vadi kesu na sto: tu su nova bela potkošulja, tri pakovanja turskih sapuna od 100 dinara, crni kaiš, crne cipele, zelena Malicija i Pino Silvestre brion. Ne štedi se - sin jedinac, rumena delija sa šakama velikim poput plećke od praseta, očeva dika, ide po prvi put da jebe, mora se urediti kao pravi preldžija. Noć pada, vreme je za polazak. Sedaju u Opel Askonu, boje više trula nego višnja, i kreću. Mater posipa za njima kofu vode, suza u oku se nazire dok joj se uzdah otima iz grudi uz pomisao "Sin će mi postati jebač..."
Askona stiže pred Stojinu birtiju, seosku kafanu Monako. Ispred parkiran traktor Ferguson, plavi Golf dvojka, i bicikl naslonjen za zid birtije. Ulaze. Na šanku tri Moldavke, polovnjače od dobrih tridesetak godina obučene u tigrasto, sa helankama i šljaštećim štiklama. Otac teškim korakom odlazi do Stoje, vlasnice birtije, polovnjače, seoske konobarice. Ozbiljnim tonom dogovara posao, vadi iz novčanika 70 evra, teško zarađenih na građevini o Ilindanskoj žezi, ali nije mu žao. Sin ide da jebe. Moldavka prilazi mladom preldžiji, sa osmehom iskusne žene koja je upoznala ironiju života, hvata ga za ruku i odvodi na sprat gore. Mladom momku srce kuca kao u zajapurenog vola dok slobodan trči ulicama Pamplone, jer shvata... Jebaće!
Otac sedi za šankom, posmatra. Dok drhtavom rukom primiče rakijicu, krišom briše suzu radosnicu koja mu teče niz naborani obraz. Ponosan je, u glavi mu misao zlatnim slovima vezena - "Sin će postati jebač!"
U jugoisočnoj Evropi, na poluostrvu Balkan, u brdovitom rezervatu Srbija, živi ugrožena i nezaštićena (sebi prepuštena) vrta čoveka, po imenu Homo-Srbijens. Ukoliko je za verovati rečima homo-srbijensa, on verovatno vuče korene sa Afričkog kontinenta, jer u predelu međunožja, u smislu veličine, često se mogu primetiti karakteristike identične onima kod homo-afrikanijensa (kolena im miluje ud). Takođe, ukoliko je za verovati homo-srbijensu, on barem tri puta dnevno upražnjava svoju reproduktivnu funkciju, MINIMUM. Međutim, homo-srbijens od davnina baštini paradokse, i to iz pukog hobija. Nigde većeg uda, nigde više seksa, nigde manjeg oploda. Nije ni čudo. Uvek su kvaliteti bili rariteti, pa tako i homo-srbijens - raritetna sorta. Sledstveno reproduktivnom deficitu, homo-srbijens je počeo da manjka krvnim srodnicima. Nenaviknut na takav nedostatak, on je pronašao srodstvu valjani supstitut, te je otpočeo da se upušta u specifičnu vrstu vankrvne relacije, poznate kao „kumstvo“. Kumstvo je vrhunac prijateljstva, važnije od roditeljstva, cenjenije od bratstva. Kumstvo je najspecifičnije u slučajevima kada nije predmet izbora, već se prenosi s kolena na koleno. To je tradicionalno kumstvo. U takvoj vrsti vankrvne relacije, vladaju vrlo specifični odnosi, koje je moguće dočarati na jednom kraćem primeru.
Kum kuma pozvao na večeru. Suhomesnati i mlečni proizvodi. Krupne teme su prelistane. Sada se mezi sočno. Milozvučje sa Pinka fino upotpunjuje neprijatnu tišinu. Spontano nastaje jedan sasvim običan razgovor, tako-reći čavrljanje...
Domaćin: Jaaaaaaa, usta gu se poserem na ovuj Zoricu, još peva eba gu usta. Sto godine ima, vidi gu kakva je rašrafena.
Kuma: (...iju, Bože kakav prostak, ne mogu verovati, kako ga nije sramota... c c c...)
Kum: Nemoj tako kume, žena baš lepo peva.
Domaćin: More pevala ona na Ibarsku magistralu sa noge uvis, a sad će mi tu napirlitana glumi neku važnos. Sve to ista bagra, sve su one počele tamo gdi su startovale. Kurve raspale nedoklepane. I ne samo teja pevaljke, sve je to ista nekrst kume moj. Veće poverenje imam u mojega Rokita (mešanac jazavičara i zenke nemačkog ovčara, ko zna pod kojim uglom, čuvarkuća) nego u teja ženetine, veruj mi na reč.
Kuma: Oh Bože kume! To su zapravo zastarele predrasude o nama ženama. Ne mogu se sve žene staviti u jedan isti koš. Ima i onih koje vole svoje porodice i žrtvuju se za njih. Ali mentalitet naših muškaraca je prosto zaostao, te stoga oni, usled nekih sporadičnih slučajeva misle da su sve žene neverne. (...u tom trenutku kumi stiže sms od „Micke“ - zapravo šifra za Miću-Kikireza, blagajnika u mesnoj zajednici Vrtište, sadržaja: „Nemogu da do čekam da te vidim. Oću da ti mesim toplinu dojke. Dolazim sutra po tebe na poso, na pauzu za TOPLI OBROK hehehehe.“ Kuma odgovara: „o kej“)
Domaćin: (...slušaj gu be ova kakvo lomoti. A juče sam video kako gu dovozi Mića-Kikirez. E, kume, kume, rogovi ti do grlo kroz guzicu nabutala...)
Kum pita ženu: Od koga je poruka?
Kuma vraća telefon u tašnicu: (...jao kako je dosadan sa tim pitanjima...) Od Micke. Treba sutra da idemo da kupimo pribor za decu, za školu ovo što polaze...
Domaćica sramežljivo stupa u razgovor: Ja se slažem sa kumicom, nisu sve žene takve. Ima i poštene.
Domaćin baca pogled u svoju ženu: Ma nije valjda? Ti otkad gledaš onu televiziju, odi onoga Verana, mnogo si se opametnila nešto, sve si ti naučila. More kad ti zašijem jednu preko klapne ima se potklobučiš ko iz pčelinjak med da si sisala. Mnogo si ti jezik oklembesila. Krati ga, da ti ga ja ne kratim! Će mi se ti tu meni... Aj donesi onu šljivu iz orman što gu čuvam za kuma, da izujemo jaj kum po jednu. A kume?...
Domaćica misli u sebi „more, da ti se naserem u brci tija tvoji požuteli, tiljčo tuljavi“ i sramežljivo dodaje: ...Evo sad će rakija da dođe!
Kum: (...jadna ova žena sa ovim neandretalcem...) Pa može kumice, al samo jedna čašica.
Kuma svome mužu: Ti ne možeš da piješ! – na šta muž ćutke povija glavu.
Domaćin razmišlja „Vid gu be ova krvopija, izgleda gu ne opravlja dobro Mića-Kikirez. Sve će upropasti ovoga zlatnog čoveka. Stvarno si be kume somuran.“ Ustaje u kumovo ime, kum nije dugme: Dobro be kumice, neće mu ništa fali od jednu čašicu. To je dobro za cirkulaciju.
Kuma: Dobro može, ali samo jedna.
Domaćica donosi rakiju. Sipa prvo mužu pa kumu. Kucaju se. Kum sikće kao da su mu u anus sipali sumpornu kiselinu: Ssssssssssssssssssssss, auuuuuuuuuuuh, jaaaaaooooooooouuuhh, auuhh bog te vido. Ček da udahnem vazduh. Ovo razgrađuje dijamant, ži mi ti...
Domaćin ponosito: Lično sam je peko. I ostavija sam dve flaše samo za tebe i mene. Da dezinfikujemo kad dođeš.
Kum se vraća u život, u licu liči na nekog ko ima crvena krvna zrnca za izvoz: ...Auh, mislim, ne znam čime sam zaslužio kume. Hvala ti! (...ovaj oće da me otruje...)
Domaćin baca svoju tešku ruku na leđa svoga kuma: Nema na čemu, kume moj!
...I tako iznova i iznova, okupljaju se u večnom vraćanju istog ...
By Friedrich Nietzsche
...kako treba, ali to i nisam morao da dopišem, je l' da?
Elem, difolt srpskog gostroprimstva, subprovinijencije ispraćanje gostiju/onanisanje na svoj lik i delo, koji nedvosmisleno dokazuje hipotezu koliki smo mi Srbi uber-kompleksaši i iz kojih se zapravo pobuda toliko trudimo prilikom kada nekoga gostimo u ataru sopstvenog nam habitata.
Jer, čak je i vrapcima u njujorškom "Central Parku" opšte poznato da boravak u kući jednog pripadnika nebeskog naroda, kakve god on prirode i pozadine bio, pod sobom podrazumeva kraljevski tretman i to u samoj esenciji značenja istog. Srpski domaćin i domaćica će se, naime, potruditi da se u toku trajanja vaše posete na njihovoj adresi ne samo osetite kao kod svoje kuće, već da se osetite i kao kod tuđe, što je, reala - a kako nam to i nezavisna istraživanja saopštavaju - i najzastupljenija tajna želja svih nas. Šta? Vaša vizita je neplaniranog karaktera? Ništa ne brinite. Dok se vi još budete raskomoćivali uz od strane domaćice svetlosno izneto meze&rakiju, vaš srdačni houst će u takođe svetlosnom roku odnekud izroditi prase il' jagnje i izneti ga pred vas uz skromno podrignutu floskulu "izvin'te ako se o'ladilo...". Šta? Ipak je u pitanju 2 dan star poziv na večeru i druženje? Očekujte nešto slično Slavi, samo bez prašnjave ikone Svetog Luke, sada misteriozno nestale iz područja trpezarije.
Ali...svakom treba potvrda kvaliteta, dovoljno glasno priznanje za prikazan rad&trud i ako ste mislili da je vaše već učestalo komplimentiranje na račun ića, pića i ćerkinog Bahovog preludijuma (odsviranog u intermecu između pečenja i doboš-torte; prim. prev.) dovoljno za orgazam vaših ljubezno-galantnih domaćina - prevarili ste se k'o Čeda Jovanović kada je mislio da će da pređe cenzus na poslednjim izborima. Sve u svemu, tada na scenu stupa tradicionalna rečenica iz naslova koja, upakovana uz oval jagnjetine a la zausput i 4 ogromna parčeta dobošice, odlazećim gostima daje idealan šlagvort da još jednom otklone svaku sumnju oko eventualnih "ekcesa" koji su se bili mogli dogoditi tokom dotične "skromne večere sa prijateljima" i tako producentima iste pruže još od pre njihovog dolaska u kuću tako žarko priželjkivani svrš ponosa.
Mislim, šta može da bude, majku mu jebem stvarno.
- Joooj, kumo, nemoj toliko torte, k'o Boga te molim, deca su mi večeras pojela šećera za godinu dana!
- 'Ajde, 'ajde, kumo, pa videla sam ja kako im se dopalo...Recept sam ti stavila u tašnu, da znaš, hihihi...
- E, pa, kume, šta da ti kažem...Hvala vam što ste bili i izvinite ako nešto nije bilo...
- Ma, šta nije bilo, kumaro, sve je bilo savršeno! Kumo, dođi i tebe da izljubim... :mwa, mwa, mwa:
- Pa, eto, trudimo se, hehehe...:Aaaaaaaaaaa...:
- Doduše, rakiju bi, kume, trebalo da poboljšaš, nije ni prineti onoj mojoj, hehe...
- Ako ti kažeš, kume...:Pu, crk'o dabogda, prekide mi vrhunac!:
U nekim krajevima Srbije gde stara dobra robno-robna razmena, ili bolje rečeno, trampa još uvek odoleva naletu neoliberalizma i kvazitolerantnog, pičkastog odnosa između ljudi, ovaj izraz svedoči o zaboravljenim dobro-susedskim, na prs' u dupe, punim poverenja odnosima između meštana tih zadnjih ostrva čojstva u nas a i šire.
Naime u mestima, gde ljudi za život zarađuju baveći se stočarstvom, povrtarstvom, a u konkretnom slučaju voćarstvom, poljuprivredom uopšte, i shodno tome nemaju puno slobodnog vremena da obilaze tržne
centre, hiper markete, obije, ikee, metroe, mege, tempoe, delte, kurce i palce, postoje, dve, tri a ponegde i samo jedna mesna ili seoska prodavnica opremljena svim onim što je potrebno da zadovolji godišnje životne potrebe jednog poštenog seljaka. Vlasnik ovakve prodavnice je
obično ugledniji seoski domaćin, kome se sreća osmehnula da mu se dedovina nalazi u centru sela, gde je i otvorio prodavnicu u kojoj rade naizmenično svi ukućani, mada seljani najviše vole dok ih uslužuje mlada snajka. Sva roba se dovozi iz grada starom ladom karavan, koja je svoj vek odslužila kao sanitet hitne pomoći, ali sad, prefarbana, je idealna za prevoz robe neophodne za radnju, radnju koja u selu radi punom parom, punom parom ali na poverenje i na reč, reč čiji su garant pošteni ljudi i rečenica iz naslova.
Na konto marele, znači, platiću,
2 džaka veštačkog đubriva, džak soli, džak šećera, 10 litara ulja, 2 džaka brašna, etioal za prskanje pasulja, ovo sredstvo protiv krompirovih zlatica, onaj porcelanski serviz za ručavanje koji nosim kumu na svadbu, 3 flaše sudomila, 10 sapuna, 5 šampona, boks cigara, gajbu piva za ekipu ispred i sladoled za ovog Švrću ovde(mazi po glavi goluždravo dete koje upravo utrčava u dućan),
kad oberem marele i naplatim pare.
"Piši na konto marele, komšo".
"Nema lošo komšo, kad Bog tebi ti meni."
Uhvatiće ga, al' za kurac.
Milan Akrep (32) iz sela Grobovi počinio je strahovit zločin.
Naime, on je svoje komšije najpre silovao, zatim ubio, isekao i napravio ljudski paprikaš od njih. Da bi stvar bila zanimljivija, Akrep je tanjir paprikaša odneo u lokalnu policijsku stanicu i ponudio gladnim organima reda koji su to zdušno prihvatili.
Takođe se sumnja da je polne organe svojih žrtava posebno mleo, stavljao u zamrzivač i servirao gostima svog restorana kao specijalitet koji je bio pravi hit. Komšije kažu da je Milan bio uzoran čovek i pošten domaćin, uvek se uredno javljao svim komšijama.
Policija još uvek intezivno traga za počiniocem ovog gnusnog dela.
Ne dam! Ne može! Možda, uz jako dobro obrazloženje.
Običaj starijih da ukinu samopouzdanje mlađim, a ponekad i navika pojedinica da ukažu na štetnost i nepotrebnost neke stvari koja je u posjedu nekog drugog.
- Tata može neki marakeš?
- Štaćet?
-Mmmmm...:u glavi razmišlja kako će večeras kupiti tri dvoguze i čokanj starog brendija:...izlazim sa djevojom večeras.
- Ne može. Razguli, ispred televizora, počinje utakmica.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Ore domaćin njivu plugom koga vuče konj. Poklopio plug nečim da budu dublje brazde.- Komšo, ščime s to poklopio plug?
- Neki komad željeza, našo kasam oro jednoč!
- De vidim....krute jebo štaćet ovo izginćeš!
- Što? Šta?
- Ovo ti je bomba iz onog rata!
- De ba šta ti je budalo, dvije godine otkivam kosu na ovom.
Idiom, koji i pored fonetske sličnosti, nema nikakve veze sa prostaklukom i ljaksicizmom, nego opisuje stabilnu, normalnu, prizemnu i skromnu osobu. On dobro zna šta može i koliko može, nije preterano ambiciozan, niti nabeđen, blago mu trne ćuna za sve, a sa druge strane ima dodir sa realnošću, jer čvrsto stoji na zemlji i uspravljen gleda životu u oči. Kakav je u komunikaciji, takav je u svim aspektima života: direktan i neposredan, ponekad osirov i prek, ali uvek pravičan i iskren.
Duševan čovek, veseljak i umereni hedonista, sa smislom za meru, smislom za humor, na svoj i na tuđi račun. Domaćin, porodičan čovek, spreman da se žrtvuje za svoje prijatelje i porodicu, posveti borbi za ideale, a u današnje vreme mukom zabavljen obezbeđivanjem suve egzistencije, jer je pošten način uvek teži put, put kojim kod nas jedino idu zanesenjaci-sanjari i dobroćudne poštenjačine, zbirno prozvani imenom "budala" od strane moralnih mizerija nakoćenih u žabokrečini sunovrata moralnih i ljudskih vrednosti. Nekada veoma čest tip čoveka sa naših prostora, ali danas u doba gde statistički na 10 ljudi dolazi 4 gladna čoveka, 2 radnika težaka, 1 beogradski organizator gej parade i 3 menadžera, vrsta koja izumire poput belog međeda, jer prost čo'ek ne da ne zna da se lakta po novokomponovanim pravilima kapitalizma, nego on to ne radi čisto iz džentlmenskog razloga: to mu je ispod časti. Vođen srpskim inatom, a sa moralnim vrednostima usađenim porodičnim vaspitanjem, radije će umreti gladan, ali uspravljen, ponosan i neokaljan, jer ipak postoji nešto važnije od punog stomaka.
Da, vrsta prostih ljudi izumire nezapamćenim tempom, jer se ne može efikasno lagati izražavajući se lakonski sa pešest reči kao što prost čo'ek radi, nego kurtoazno, evropejski, slatkorečivo u maniru ljupkoglagoljivih menadžera, srpskih političara, velegradskih korporativnih devojčica. Sitnim vezom gramatički pravilnih, kitnjastih reči, i lažnih obećanja zamađijati žgadiju, koja je, eto, dovoljno tupava i kratkovida da prostog čo'eka nazove seljačinom, a šarlatane i moralne mizerije gospodom. Jebeš ga, žgadija je oduvek bila teški mazohista - prvo dopusti nekom da je uzjaše, kulturno izjebe, pa onda lepo kuka i daje priloge u crkvu za bolje sutra. PU!
Igra se u nekoliko nivoa.
Priprema se sastoji od toga što se s ekipom olešiš od svog omiljenog piva, a onda kreće igra. Prvi nivo se satoji u tome da se iznese sve piće koje postoji u kući i počinješ da mešaš nadajući se da nećeš naleteti na onu ubitačnu kombinaciju koja će te sastaviti sa zemljom k'o iz keca u kec. Onda kreće pijano filozofiranje gde se domaćin nada da se neće stići do baš one jedne škakljive teme koja će rezultovati opštim fajtom i razbijanjem kućnog inventara za koji će gore navedeni da najebe kad se starci vrate kući. Onda, kad se strasti smire, svi skontaju da su gladni a da na gajbi nema ništa da se jede. U sitne sate izlaze u potrazi za nekom roštiljnicom i nalaze neki krš od kioska sa diskutabilnim mesom, u kom radi još diskutabilnija radnica sa dugim crvenim noktima a na pultu, pored zdela sa majonezom i kečapom, stoji pepeljara puna opušaka. Tu naši junaci naručuju hamburgere i sendviče u nadi da neće pohvatati neke bolesti ili, u najboljem slučaju, jutarnje povraćanje zbog pokvarenog mesa. Na putu kući peške, nakon što su pojeli svoju sumnjivu večeru, sreću neke devojke i tu počinje muvaža. Jedan uspeva da zabode i odlazi s ribom na nepoznatu lokaciju a ostatak ekipe se nada da srećnik nakon devet meseci neće postati tata, ili da neće pokupiti neku bolest od nepoznate lepotice. Na kraju svi odlaze svojim kućama, uključujući domaćina koji se sada, nakon što ga je večera bar malo otreznila, nada da gajba nije uništena do neprepoznatljivosti i da su kevine kristalne čaše na broju. Takođe se nada da mu je ostalo dovoljno kinte da nadoknadi ćaletov viski koji je stoka popila.
Zadnji deo ruleta je sutradan, kada naši junaci zovu drugare da pohvataju konce od sinoć i nadaju se, iako je verovatnoća mala, da neće čuti ništa zbog čega će poželeti da su sinoć ostali kod kuće i gledali Top Gear.
Osoba sa kojom je jako teško naći zajednički jezik i uspostaviti komunikaciju. U biti dobre osobe, ali jako prgave i osorne naravi.
Moj pokojni djed je bio poznat po tome, što je jako puno radio. Što u željezari, što na selu. Bio je od onih koji pomažu svima, ali je isto očekivao i od drugih. Klasičan seoski težak i cenjen domaćin. Međutim jako teške naravi. Desilo se jednom da su mu komšije došle pomagati oko okopavanja kukuruza, a on ih je oterao sa njive, jer sporo kopaju. Takav je bio. Isto tako, je prestao pušiti posle 25 godina, jer mu snaja nile našla cigare za vreme rata. Kad mu ih je donela posle par sati, samo je rekao da više ne puši.
Izraz jednog "iskusnog" poznavalaca pečenja koji zna da li je prase dovoljno peceno ili dali je trebalo da se okrece s leva ne desno ili s desna na levo.Eeej,on je stručnjek!ON ZNA!I da si uradio sto ti je on rekao mogao bi komotno da ga poslužiš kraljici i tražila bi jos.Iako je pojeo pola ovala njem nije dobro pečenje.Jedan(za domaćina) jako iritantan izraz.
1-Uff,kakvo pečenje,ubija na mestu!
2-(poznavalac)Nije lose,uopste samo trebao si jos 5 minuta da ga ostavis na vatri i oslicno bi bilo!
3(domaćin)-Ajde Radovane,ne seri,treci oval za tebe iznosim jer si mi pola kuce pojeo i popio,i još ti ne valja?Da nećeš možda da mi kažeš da sam trebao da ga obrcem na desno umesto na levo a?
2-Ne nego samo sam...
3-Ćuti tu i jedi dok ima!
1-(pokunjeno)Meni je lepo.
3-Vidis Milojku nista ne fali.Sad cu njemu i da zapakujem kad krene kući.A tebi cu da ostavim da se peče jos 5 minuta.
Naravno ne misli se na period biološkog života. Izraz koriste dede, i odnosi se na period kad su bili mlađi, kad su žarili i palili, kad su mogli sve... a ne kao mi, današnja kilava omladina.
Jer, tada su živeli punim plućima, a sad, kad im je štafeta postala klatilo, samo životare.
- Je li bre mali? Ti zinuo u taj komLJuter, ne vidiš kakva devojka prođe ulicom? Što li sam te poveo sa mnom u park.
- Deda, lap top bre!
- Ma kao da je bitno... Dok sam ja bio "živ", ni jedna nije mogla da prođe pored mene a da ne orosim beleđiju bar do polovine!
- ?????
-----------
- Ej deda, ova drva bi lako bilo natovariti i i prodati nekom drugom kad domaćin ne bude tu, a?
- Eeeeee, deco, da sam ja ono što sam bio dok sam bio "živ", ja bih ovo na licu mesta prodao. Što da lomim leđa da utovaram?! Vama mladima fali malo stila!
Ne, nije u pitanju žurka u nekom fensi ultra giga tera super kul objektu. Nema se novčanica za to. Sve otišlo na školarinu. Radi se o kućnoj žurci. Bahanalisanje uz krvave orgije. Dobro, bez krvavih orgija, ali nije ni to isključeno. Šta zna raja gde bije posle dobijanja prvih sedih u čitaonici i amfiteatru.
Organizacija. Posle utvrđivanja domaćnistva, tj. gajbe koje biti neće posle žurke, traže se žrtve. Najčešće su organizatori muškarci. Realno, ja ne znam da li ribe uopšte organizuju ovakvu paradu alkohola i povraćanja, ili jednostavno mene niko ne zove. Sastavlja se spisak koji počinje sa, sve ribe koje znamo. Od tih svih riba, pojave se 3,4 najhrabrije. Tipa dve bacačice kugle, muškarača i jedna dobra. Naivna devojka, ne zna gde je došla. Skuplja se harač od muških organizatora za kupuovinu pića. Vino u tetrapaku, Merak pivo, votka sa trafike, rakija iz plastične flaše, takođe sa trafike, frutela, i ostali dobitnici nagrada za najnezdraviji proizvod Novosadskog sajma. Kada je sve sređeno, žurka može da počne.
Žurka. Ljudi polako dolaze. Priča se o faksu, ispitima, fudbalu i slično. Cirka se polako uz neku fensi muziku. Čisto da i ono riba što je došlo ne bi pobeglo na poslednji bus. Gradski prevoz više ne saobraća, vreme je da se pređe na Jašara, Ipčeta, Sinana i družinu. Zagoreli čopor crvenookih likova napadno gleda sve ribe. Važno je jebati, nije važno koga. Havarija na sve strane. Najuporniji su se već srodili sa vc šoljom. Panduracija je svraćala, ali sve boli kurac za to. Par kvazi fensera bacaju kugle kao Goku uz Asima Brkana, tužni likovi zbog padanja ispita, plaču zagrljeni uz Cou Lukasa, dok neki kamikaza kog niko ne poznaje trči go po kući i maše njihalom strave, dok u pozadini ide Rade i Seksi seka. Naivna devojka je shvatila da je ona ovčica u čoporu vukova i brže bolje je zapalila na taksi, i po cenu da taksisti popuši za put do kuće. Ujutru od gajbe su ostali samo dugmići. Go kurac. Studentski stan nedeljom ujutru. Domaćin se kaje što je uopšte pomislio da organizuje ovu perveziju, i shvata da će lakše da pomiri Daču i Natašu, nego što će kuću srediti.
Poslednja vrsta usluge kod domaćina kojem su se gosti popeli na glavu.
-E domaćine daj još jednu kajsiju,da sperem ovo sranje od paprikaša!
-Alo volino,gde je to pivo,osušismo se ovde čekajući te,jebem te spora!
-Dobro bre,ko tebi dade dozvolu za rad?!Pa jel ti sediš na ušima?
(Nakon par sati ovih trauma,domaćin prilazi klincima za drugim stolom)-Izvolite momci,treba li vam nešto?
-Da treba,zovemo te pola sata,već bi tri crnca svršila dok ti dovučeš svoje debelo dupe!
-Mali,jel si ti nekad pio dlanovaču?
-Nisam,šta ti je to?
-E pa vidiš,ja tebe pitam hoćeš li dlanovaču,ti pitaš šte je to,a ja kažem OVO!
TRAS!!!
Nakon ovog,gosti su se smirili,paprikaš je odjednom postao ukusan,a i gazdino dupe se smanjilo.
Kad se ženi sin jedinac naš narod ima posebne običaje. Obzirom da je to jedina svadba koju otac može spremati kao domaćin, on se tu dobrano potrudi da se događaj upamti u selu bar za izvestan period.
Najpre se pozove sva familija, uža i šira, kumovi i njihovi rođaci, komšije, njihova rodbina i prijatelji, a zovne se i baba Anđelija iz drugog sela iako svi znamo da je veštica pa zbog toga moramo otići po nju kolima. Posebne pozivnice se upućuju onima koji rade kao gastarbajteri sa naglašenom činjenicom da je u pitanju "ženidba jedinoga sina", a pošalje se i pozivnica katoličkom svešteniku i muslimanskom verskom poglavaru - za svaki slučaj, zlu ne trebalo, a i da se vidi kako smo mi evropski orjentisani.
Zatim se pripreme dve hladnjače veličine šlepera, jedna za piće, a druga za torte i meso. Obe se uključe dva dana ranije da ne pije narod vruće pivo, ali ih bezobrazna dečurlija svu noć otvara pa na dan slavlja budu mlake flaše (a podosta i pofali).
Nadalje se spremaju salate i sitni kolači. Sve žene iz komšiluka učestvuju, a kupe se i oni "gospodski" iz marketa (minjoni valjda, jebemliga). Kad se to sve organizuje pristupa se pripremi mesine.
Po izvršenom pomoru polovine stočnog fonda domaćina (kolji i ovna, kume, što da Markova svadba bude veća od moje), sitnije se nosi u kuhinju na kućno spremanje i odvajanje "za čorbu", a krupnije se natiče na ražnjeve. Vo se sprema posebno na vučnoj štangli komšijinog Fap-a. Sazovu se sinovi stričeva i ujaka pa se svi ti ražnjevi strateški rasporede "šoferima" (mali, ajde malo da vrtiš ražanj - treba ti praksa za vozački), a matori otresu flašu-dve šljive i pet gajbi piva (mora malo prase da se zalije pivom, bude kožica hrskavija).
Kad se sve pripremi, unese u okićenu salu i postavi, sačekuju se gosti i u tefter upisuje šta je ko doneo (da se upamti, za vraćanje) i pristupa se redovnim običajima i delatnostima kao i za druge svadbe, osim što mladoženjin otac svako sat vremena drži pozdravni govor gostima koji su došli na njegovu svadbu kojom oni ženi sina jedinca i želi da se svadba upamti. Sve dok ga njegov venčani kum ne pozove napolje da mu nešto pokaže.
- Što, mislim, što si me zvao kume? Tek sam počeo da se zabavljam.
- Kume, gle sad ovo iznenađenje!(... uz potmule eksplozije u voćnjaku počinju da izleću šljive iz zemlje i padaju na štalu, dvorište, kuću, uplašena preživela stoka riče do besvesti, baba Anđelija se kune na mikrofon da nije ona ništa prizvala...)
- A, kume? Minir`o sam čitav voćnjak, da se zna kad moj kum pravi svadbu!
- Kume, pa to nije moj voćnjak nego komšijin! Moj je onaj sto metara desno!
- Sa` će i taj, minir`o sam ja i njega! Neće biti šljivovice u selu bar pet godina! Nek se pamti!
Neuracunljivo stanje duha i tela koje se moze predstaviti matematickom proporcijom gde je pomenuto stanje direktno proporcijalno kolicini unesenog alkohola a obrnuto proporcijalno moralnoj barijeri.
Pre trovanja alkoholom:
-Tebra gle one 2 kurve sto stoje sa onom grupom pacenika koji na pomen Soraje odmah prepisuju kucu i okucnicu, toliko kila imaju da su kurije oci istisle kao mitisere...
-Verovatno su je na sistematskoj u osnovnoj vodili na stocnu vagu..Posle trovanja alkoholom:
-Tebra, sad nesto razmisljam, jesu stoka al', znaju da uzivaju... Jebes mi sve, odo kod onog balvana da ga izljubim, krknem pivcugu, mozda se i okumim, vidi se da je covek domacin.. Mozda i onu debelu opalim, mozemo mi da kenjamo da je debela, al' znas kako kazu, k*rcu vreme prolazi plodio ili ne!
pa ustanete za vas prilicno rano (oko 11-12h) a do tad su sva najbolja mesta na avali , adi i u kosutnjaku ugrabljena pa tad mrzovoljno konstatujete da je svaki "seljak" vama u inat ustao bog te pita kad zauzeo neko lepo mesto samo da vas nervira . potom shvatate da niste kupili cumur , meso za rostilj ima neki cudan miris jer ste ga preko noci ostavili u gepeku kola pivo je mlako jer ga je keva izvadila iz frizidera sinoc kad je trazila kupus za sarmu . ortaci koje ste poveli da vam pomognu vec uhvatili ono mlako pivo i debelu ladovinu i kukaju kako ste los domacin i organizator prvomajske terevenke jer niste uspeli ni ladno pivo da obezbedite . tu vasim mukama nije kraj jer se vasoj devojci piski nema toaleta a suma je puna odvratnih stvorenja buba gusenica a videla je i nekog dekicu perverta koji se sunja po gustisu i krisom je zagleda da ne pominjem stikle koje upadaju meku zemlju i slomljeni nokat o kome ce vam draga zvocati u kolima kad krenete kuci . sad sta je tu je iz ove se koze ne moze iako vam je glava kao kosnica (navalio sinoc kum da gledate tekmu ladan jelen i eto desava se) , vi herojski uzimate tupu sekiricu iz gepeka i krecete usumu kao nekad davno vasi preci u potragu za ogrevom konacno vam se smesi sreca jer ste nasli neko suvo polutrulo granje pa uspevate da zalozite vatru i pripremite zicu za rostilj . bacate snicle i cevape na zicu i zamolite nekog upolovacenog ortaka da prpazi na meso dok vi skoknete po ladno pivo iz obliznje prodavnice koja danas prodaje pice po duplo vecim cenama . vracate se sa pivom meso je izgorelo jer su svi otisli da pikaju loptu draga ne prilazi rostilju da se ne nadimi i isprlja a vama pada mrak na oci . sedate u kola ostavljate nezahvalnu pijanu stoku i nervoznu bestiju i palite tri lepe . sta vam uopste i bi da se bahcete oko uranka ? sami ste krivi :)))
A šta ti ja znam, valjda im trebaju i prosti mehaničari tamo u planetama zone Zlatokose. Haha nisam čak ni neki zajeban mehaničar koji se bavi solarnim generatorima, kapsulama za preživljavanje, landerima, ne. Bukvalno samo popravljam frižidere, fenove, miksere. Ali, kada su rekli da će off-world kolonije biti pristupačne svima, a ne samo visokokvalifikovanima, stvarno su tako mislili.
I tako, par dana pre nego danas zamrznu (msm ne zamrzavaju nas stvarno, samo usporavaju metabolizam ali prepederski mi je to da izgovorim), na medicinskoj kontroli, vidim ti ja nju. A ona dobra, dobra, prava džekpot mačkica, sisići stameni, na dodir, siguran sam čvrsti, dovoljne mobilnosti da možeš da tvrdiš da su pravi. Dupence posno, maleno, daleko od otromboljenog, ne volim ogromna twerk dupeta, to mi je neukus. Riđa. S naočarama. Odradiše nam klistir i ja onako hehe, mogli su barem večeru da nam kupe, ja sam Srđan, glavni inženjer, ona kao distancirano, jer ja vidim da me provalila da lažem, Megan, svemirski biolog, žurim. A drska... drska, drčna, uh. I ja tu već vizualizujem jedan seks pun mržnje, izbiću joj celi Berkli fakultet, pa ti si mala bila jebana samo od strane smešnih kurčića iz bratstva, ne znaš ti šta je muško.
7 godina je do te planete, sedam godina ćemo spavati u tim kapsulama
I sedam godina ću imati betonsku erekciju na samo jedan scenario: kada nas tamo budu potamanili Alieni, a sigurno hoće, ovakvi poduhvati se samo na taj način završavaju, a ti i ja, biolog i sirovina ostanemo jedini preživeli, imaćemo momenat odmora od bežanja. U nekoj prostoriji za brifing. I tada ćeš spustiti gard, krenućeš da pričaš o kućnom ljubimcu ili nekom od prijatelja kog si upravo izgubila jer je postao domaćin nečemu odvratnom u svojoj grudnoj šupljini... i nagnućeš glavu da me poljubiš.
Ima da te karam tako brutalno, da ćeš moliti boga da one karakondžule ulete.
Niko bre Srđana ne šikanira.
Onih 15 minuta na slavi kada su svi mrtvi pijani, pod stolovima, rakije su poređane na eks, neki rendom gosti se vaćare, hrana je razbacana, ili pojedena, domaćica leži na podu i mrmlja nešto o najnovijem receptu za sitne kolače, i lokalni matori amaterski pevač počinje da ređa kafanske hitove napinjući svoje, od šljivovice ovlažene, zarđale glasne žice.
:sin i ćerka domaćina ulaze na slavu:
Ćerka: Ju! Pa šta je ovo!
Sin: Kakav haos! Gde je tata? I mama? O bože...
Domaćin: Ti li si, Miodraže! Dođi da ga ljubi tata, za diplomu, hik, a rekli su, hik, da niko iz moje porodice neće da položi, hik.. :pada nazad, i nastavlja da hrče:
Domaćica: Dodajemo 150 grama sitno mlevenih leštnika,hrk,hrrrk...Sve to pomešamo sa...hrk...3 kašike parmezana...Vuhu! :tup: Hrk!
Par u uglu: Dođi sad, što se izmičeš, niko nas ne zna...
Kum: Daj te sarme ovamo! Ženo! Ženo! :pljas: Uh, to boli, sunce ti jebem! O sole mio, mio, mio, mio...dgtgbghn Ženo!
Lokalni Sinan: A da vi zapevate samnom, a?
Kulturan način, da kroz šalu (a ustvari ste mrtvi ozbiljni) skrenete pažnju domaćinu kod kog ste u gostima da bi bilo poželjno (humano) da vam dopuni čašu.
… Slava, puna soba ljudi, temezgaju o politici, domaćin mi nazdravlja, uzmem gutljaj pa mislim se “dobra” i nakrenem do dna. Spuštam čašu na sto, ko velim, sa’će da dolije… Minuti prolaze, ja sve više zevam u praznu čašu na stolu i punu flašu na komodi. Rek’o bi mu al’ sramota. Sve jača diskusija o ministrima, lopovima i žena o zimnici. Ma nek ide život, kakva sramota, osuši mi se grlo…
– Nego Ratko (presecam priču o Slavici Đukić Dejanović i broju cipela koje poseduje) mani se politike, dobra ti ova rakija…
– A to nam je od pre pet godina, dva’ es’ gradi, ispekli deset kazana…
…Gledam ga bledo i u sebi “ko da me briga kad si je peko”
– ...“pa sipaj mi, nemo’ da se stidiš” ...
Mnogi ljudi su pokušavali da se dopadnu teta Caci, radnici iz trafike na okretnici seljobusa, međutim od lokalnih udvarača nema jebača.
Udvaranje jeste korak do njenog srca ali samo će pravi i istrajni muškarci poput Mileta i Ratka uspeti da taj put i pređu.
Njihovim stopama krenuo je i Svetislav, inače mesar, pravi domaćin i pošten seljak koji je gajio stoku i živeo od prodaje mesa. Meštanima je uvek ostavljao najbolje komade, dok je na svojoj trpezi uvek bilo svega i svačega ali lošijeg kvaliteta.
Takav je Sveta bio i sa ženama. Umeo je da ih nasmeje, iznenadi pa i udeli po neki kompliment. Izlazio sa misicom mature i sa ostalim lepoticama ali se nikad nije trudio da ih zadrži pa je tako i završio sa običnom ženom koja ga je izabrala kad mu je vreme prolazilo. To su one osobe kojih se niko iz generacije ne seća.
Želeo je Svetislav da se priseti starih dana i da konačno uživa u najbliskijem kontaktu sa ženom kojoj je dorastao. Plašio se neuspeha, bojao da ne napravi istu grešku ali je verovao dovoljno u sebe. Nije imao šta da izgubi. Kod kuće ga je čekala debela i bubuljičava, ona iz poslednje klupe u ćošku.
Idealnu priliku našao je u teta Caci, koja je radila na trafici na okretnici seljobusa, koja je bila redovna mušterija njegove mesare. Svakoga dana ostavljao je najbolje za nju. Krvave ruke momentalno je prao kada začuje lupkanje Cacinih štikli po pločicama mesare. Sklanjao je žilice jer je znao da ih Caca ne voli. I uz opaske i komplimente kupovao je njenu pažnju.
I konačno jednog dana, kad je Caca ušla, razmenili su poglede koji su sve govorili, spustio je sataru, "zatvorio" radnju, i uz "au kakvo meso, pa vrednije je od svega što imam u vitrini", oprao je krvave ruke i skinuo kecelju...
- Svetislave, ako može komad mesa, al' onako dobar da bude.
- A da uzmete kobasicu, al' onako konjsku, dobra je za pasulj!
