Dedina deviza kad se ujutru ospe paljba i ćaletovog dalekometnog topa marke trocevac m-55, i kevine haubice wz38 po mojim jadnim ledjima jer sam veče pre toga jedva kuću potrefio, i izuo cipele pred kapijom. Sve se svodi na to kako ne mogu da se ožderem ko sav normalan svet, neg' ih je uvek posle 5 dana sramota.
I šta sad, kao i svaki put, jel' si se mor'o derati ulicom kad si iš'o kući? Pa jel' svako mora da te čuje kad se vračaš? Ko da sam mahmuta napravio umesto čoveka, pa šta sam ti Bože zgrešio u životu?
U pravu ti je otac, imaš 22 godine, već bi čovek treb'o da si post'o, ja čupam kosu svaki put kad odeš od kuće negde! Pa sestra ti je zlato za tebe, ima 15 godina! manje brinem kad ode na eksukrziju u inostranstvo, nego kad ti sidješ kod Mite na jedan špricer! E bože, Bože, što nam ovo radiš?
Milorade pusti dete, pa nema pedes' godina pa da leže u jedanajs' ! JA kad sam bio njegovih godina pobeg'o sam sa mamom tvojom dva meseca od kuće, niko nije znao di sam, pa koji mi očin danas fali?
I nije se on napio što je pio, neg' što nije mezio! Jel' tako ime dedino?Tako je deda, normalan sam doš'o kući, samo mi je....
DOSTA, NEMOJ DA TE ČUJEM!!!! A ti tata, ne zna se koji je gori od vas dvojice, il' ti tako mator, il' on balavac! Bežte mi obojica s'očiju!!
Hvala deda!
Ajmo mi ime dedino do podruma na po jedan, nije se setio da te pohvali što si ceo dan juče okopav'o baštu,sramota!
Devojka puna dinamike i temperamenta, a libida ima na izvoz. U seksu nezasita i spremna da preuzme kontrolu i inicijativu. Ne folira se i ne prenemaže.
-I?
-Šta ''i''?
-Šta se praviš prost? Pa dao sam ti gajbu prekjuče da privedeš koleginicu na prvi kres. Pričaj kako je bilo...
-A to?
-Da to! Kao fircaš svaki dan pa ne znaš šta me kopka? Balaviš za njom mesecima i sad mi se foliraš. Hoću detalje bre!
-Pa šta da ti kažem? Jednom rečju, živahna.
-Hm, definiši živahna.
-Pa eto, na vratima krenula da mi glaba Džonsona i dok nismo krenuli kući nije me pustila. Šibao sam je u sve rupe, u svakoj prostoriji, na svakom parčetu nameštaja, na podu, pod tušem. Lu-di-lo!
-Pa i jesi pričao da ti deluje kao kurožderka. Znači, dobro si je procenio?
-Više nego dobro. Kad sam mislio da ne mogu više, dokazala mi je da mogu, a tek što je glasna? Pravo derište. Mislim da je cela zgrada čula...
-Ahaa, znači zato me komšije gledaju sa rispektom i zovu na vopi?
-Vrlo lako moguće. Kako me sve nazivala i hvalila kako je dobro arčim, očekuj da ti i komšinice počnu dolaziti na vrata sa tanjirima punim kolača.
-Joj hvala ti ko bratu...-jedan dan kasnije-
-Šta ti je to na glavi? Taj zavoj...
-A to? Pa njen muž Sekvoja te tražio. Toliko je bio živahan, da nisam stigao da mu dam tvoju adresu.
-Joj, hvala ti ko bratu.
-Posle jesam...
Sejanje semena tolerancije, u duh tradicionalno netolerantnog naroda. Na nama Vukajlijašima upravo zato leži ogromna socijalna odgovornost, da kao skupina avangardnih pojedinaca okupljenih oko motiva „HUMOR !“, ukažemo ostatku našeg napaćenog društva na koj način bi trebalo upražnjavati raznovrsne seksualne sklonosti i slobode. U ime toga:
Par dana ispred, prajda halabuke,
okupiše se silni, orgijaši s Vuke.Sabrao sve ih je, mali gorski Meša,
„Vazda dosadno je, ajmo malo treša!“
Ko tu koga šlajfuje, ne zna se odavno,
za seks samo mare, sve ostalo ravno.
Vozić ćićifuje, Sevast usred reda,
Celt ga vata zguza, Seva cepa spreda.
Ciklon se protivi, u grudi se drmusa,
Džimi ga ne ferma, od iza ga bambusa.
Iskusni se čvrsto, slepio uz zid,
guzn’o bi se i on, al’ ne daje mu stid.
Neke ženske vrište, loži njih ta slava,
od sve pompe Bleka, zabolela glava.
On ih ignoriše, jer voli guze muške,
Lakija savatao, zicka ga trbuške.
Laki sav cvrkuće, pod staminom uda,
„U teretani benčam, bleka oba muda.“
Tulum razjareno, sav drven upada,
„Mučne ste mi babe, ima l’ neka mlada?“
Šana brakolomka, Tulumu tad viče,
„Odi vam’ kod mene, ćelavo mi piče.“
U to čiča Kajzi, upada na Vuku,
sponzorke staističarke, vuku ga za ruku.
Jarost mu splašnjava, diže se za njima,
samo mlade celiva, (nikad ga me prima!).
Vlajko je fin „Gospodžo, ispo’ ve silikon“,
oće da se očeša, za neku picu i on.
Gospa ni da čuje, utrčava Seleni,
ova je obnažena, maca joj se peni.
Stari lisac Vujak, voajer iz ugla,
neko mu seme ustajalo, orgazmira na vugla.
„Surovi picajzlo, zviznem ti ja Stojka!“,
izgubljeno-nađeno - „Čija ovo dojka?“
Euglena dernja se „dojku moju vrati,
ako oćeš klatiš, onda molim plati.“
„Pa pobogu ovde je, sve za dž na Vuki!“
JTU pravdu ganja, a šteka se za tuki.
"Ajd’ mali ne štekaj se", gladna je Insolent,
Peđa s praga ludosti, postaće violent.
Arte šapće tiho, Gvozdi gorostasu,
„Ajrone božanstven si, divim ti se stasu!“
Ajron masturbira, na nekog što plevi,
to Kurd je matori, neku devu ševi.
Neko viče „Kurton! Opasnost od side!“,
ma mali ti je prst i ostalo pride.
Harlekin se krsti „ta di će vam duša?“
na ušima sise, niko ga ne sluša.
Postrance odoleva, čedna Elenn lepa,
„Jahve satri Sodomu, duša im je slepa“„U moje vreme moto beše - na kolac to nataći“
Al’ Kuvajlija došo dan da to se odomaći.
Kad uvidiš da je Prodigy dušu dao za slušanje tokom hodočašća ili kakvog putovanja ruralnim sredinama, bez obzira što članovima benda događaji iz srpskih pojebina nisu bili ni na kraj pameti kada su pisali tekstove.
Tako zapičiš pešaka seoskom knez Mihajlovom i poistovećen sa sredinom turiš muziku u ušesa. Ptičice cvrkuću, sunce se probija kroz granje, mačka zapišava poljsko cveće i namiguje. Gradska duša ti se obraduje, o, divnog li mesta, skoro pa da pozavidiš narodu koji tu živi. Osetiš miris sena i još nečeg poznatog... Mleko! Mora da je pala neka muža (setiš se spota „Girls“ u kom neke sisate kaubojke umešno muzu krave, a ustvari... muzu krave). Taman se nasmeješ, kad te spopadne nalet smrada - puši li se puši od paljevine („I’m a firestarter, terrific firestarter“). Vešto izbegneš prepreku, al’ ne lezi vraže, tu se asfalt završava i skontaš da se nalaziš na minskom polju od kravljih govana. Dok pažljivo biraš korake ne bi li ih nagazio i ostao bez dostojanstva, u sebi zapevaš „Breathe“ („Inhale, inhale, you’re the victim, come play my game, exhale, exhale, exhale”). Dobro, jebiga, seoska idila, trte-vrte. Opet asfalt, opet ptičice, opet neki poznat zvuk, ovog puta ne tako dobrodošao. "Oca ti jebem kučećeg, meni si našla da kradeš kobasice s tavana! Dođi da te ja na'ranim, boga ti ne ojebem!" (“Change my pitch up, smack my bitch up!”). Tu nekako ožališ kerušinu sudbu kletu, osnažen činjenicom da si iz Čukojevca, kulturnog centra regiona, stigao u Pluževinu. Ne stigneš ni da se ozariš zbog blizine cilja, kad te pozdravi skičanje neke krmače. Ne, oštroumno zapaziš, to je ipak ljudski glas. "Mileniiiijaaa! Priđi k ogradi da ti kažem! Onu tvoju ćeru da obuzdaš, si čula? Suknju da joj produžiš, papke da joj skupiš! Mi’š da ne znam da tatli s mojim Mikicom, a njemu, fala bogu, malo treba! Da obratiš pažnju, da ve ne zavijem u crno, a ti znaš moje mentode!” “Ma, kome ti pretiš, svinjarko iz Pečenoga? Te čari ionako ne deluju ako u nji’ ne veruješ!” (“It’s an omen") “Ne' da bacam čini ja! Sam’ mi jedan dan pukne… Pa se ti pitaj što ti lipsuje stoka!” Sad već naglas pevaš "I got the poison, I got the remedy”… Ok. Seoska idila ostade u Čukojevcu, a koga nema, bez njega se može. Prodavnica na pomolu, tu će znati da ti kažu kako da se snađeš dalje. Gle, onaj lik sa Jagodinskog piva sedi ispred i izdajnički manda orošenog rogonju. “Izvin’te, kako da nađem kuću Durkalića?” “A od koga si ti? Ne znam te odovud.” “Milkica mi je koleginica, a ne znam tačno gde živi…” “Aaaaaa, i ti učiš decu okupatorskim jezicima! Ko ve to naučio, bre, tadićevska gamadi? Kad ste zaboravili da su bombardovali Lađevce? A u Vitanovcu onomad kad izginuše? Ma i da nije, koji će deci krasni to? To treba da zna da okopa, da zasadi, da pomuze..." "Kontam, čiča, "Invaders must die”. Hvala, doviđenja.”
Eh, ali da je to kraj… po povratku kući snimiš fajerstartere kako pale kontejnere, šaban smekuje bičarku pesnicom u glavu jer je krala kobasice sa tuđih tavana, a ti inhejluješ i ekshejluješ pod nekim auspuhom da se posle čistog seoskog vazduha vratiš u prirodno stanje.
Definiše zajeb lika koji se zatelebao u dosta mlađu devojčicu ubeđen da je još netaknuta. Po pravoslavnim običajima kada se ulazi i izlazi iz crkve ljube se vrata hrama. Poznato je da čak i oni polovično religiozni Srbi idu u crkvu bar na Božić. Pa sad računajte posetioci puta dva kisa u vrata koliko je to....
Sloba, lik u tridesetim. Prošao i sito i rešeto, a naročito rešeto.
Đomla, stari vuk, poznatiji pod nadimkom čagalj, ne propušta ništa žensko što hoda na dve noge i što je mlađe od godišta njegove keve a upada u pravnu kategoriju 18+.
Deki, šunjara panevropskih razmera. Samo ćuti i smrdi okolo.Sloba: Ženim se, ženim se stare ću cureeeee rasterati s.....
Đomla: Alo bre debilu, koji ti je?
Sloba: Tebra našao sam ribu, nova tebra, muška ruka nije pala na nju, čak i ženskog ginekologa ima!
Đomla: Daj jbt danas se klinke satiru....
Sloba: Tebra, kad ti kažem, devedes'šesto decembar!
Đomla: Bratiću to ne postoji kao ni mercedes C klase iz 2002 godine koji je prešao 128.000 KM.
Sloba: Ali provereno 100%. Pricao sam sa njenim burazerom, Krletom, što radi u kladionici na bulevaru.
Đomla: Krletova sestra?! Vesna?!
Sloba: Jeste bato, ne ljubljena kao ruža ranaaaaa......
Đomla: Batice, ona je neljubljena k'o crkvena vrata na Božić! Prošle godine redaljka bila u bilijar klubu....čekaj, čekaj, pa tvoj burazer je bio tamo, ima i home video.
Sloba: Aj nemoj da jedes g...
U tome dolazi i bata Deki.....
Đomla: Deki, daj onaj video sa malom Vesnom da vidimo.
Deki: Di bre, pa to sam izbrisao od kad sebe. Maloletna kurva bila umalo bajbok da napipamo. Šteta, Krle dobar momak a sestra mu....ali puši mala za sve pare!
Sloba: Kupi mi maaaajko top!
Đomla: Konjuuuuu khjkhjkhjkhj
Ultra, mega giga zajeban, opičeni ili jednom rečju - lud. Izraz se koristi da izrazi najviši nivo zajebanosti, viši i od samog Josifa Visarionoviča Staljina.
Koliko je Staljin bio zajeban, može se sagledati iz sledećeg primera:
Staljin: Kašljem, slinim, kijam... Šta mi je?
zamenik: Ne brinite druže Staljine! Idem smesta po najboljeg lekara u državi!
:kasnije:
zamenik: Druže Staljine ovo je dr. Kadranovič najbolji lekar specijalista interne medicine! Kažu da je najbolji u celom Sovjetskom Savezu!
dr. Kadranovič: Čast mi je lečiti vas, druže Staljine!
Staljin: :lekaru: Nemoj da me dodiruješ! Neznam 'di su ti ruke bile...
:posle sat vremena:
dr.: druže, vi imate UPALU PLUĆA!
S: MOLIM?
dr.: Ponovio sam analize, imate blaži oblik upale pluća
S: LAŽEŠ KUJO! RECI KO TE PLAĆA, DA TE NE BI' MUČIO! KAZUJ, KURVO! ZAMENIČE, STRELJAJTE GOVNO FAŠISTIČKO - KAPITALISTIČKO, LAŽE, 'OĆE DA ME TRUJE! STRAŽA! STRELJAJTE MI ZAMENIKA I LEKARA KADRANOVIČA! UROTILI SU SE PROTIV MENE JADNIKA! ŠTA SAM JA IKAD KOME URADIO?
kasnije:
novi zamenik: Ja sam vaš novi zamenik, druže Staljine!
S: Odlično! Nađi mi lekara, kašljem, kijam...
:situacija se ponavlja u nedogled, dok ne poubija sve bolje lekare:
novi zamenik: Druže Staljine, ostao je samo jedan bolji lekar u celom Sovjetskom Savezu
S: :KHM! KHM!: Vodi me... kod njega... KHM! da me leči... KHM!
:u bednoj kancelariji odlepljenih tapeta pored praznih flaša, na stolu spava lekar:
S: Dobar danm dok... KHM ...tore imate li moje nalaze?
lekar: Mmhm imam, hik, tu dole u, hik, polici...
S:Od čega bolujem?
lekar: Od, hik, upale mišića! Svako jutro se kupajte u 'ladnoj vodi, da se mišići opuste, ima budeš zdrav k'o dren, o veliki vođo!
S: ODLIČNO! KONAČNO JEDAN ISKREN ČOVEK! ODSADA SI MINISTAR ZDRAVSTVA!
Sjećam se kao da je jučer bilo.
Bila je veljača 2009 godine. Ima sam 13 godina i roditelji su mi još bili skupa.
Bilo je to brutalno spuštanje (roast) koji nije bio namjeravan i kojeg sam na pola puta improvizirao.
FBI: Di si dosad bio?
Ćale: Susrea sam prijatelja kojeg nisam vidia 20 godina. Jbg, zalomilo se. Nisam puno popio. 3-4 pive samo.
FBI: Puhni u mene.
Ćale: Neću ženo, šta mi ne viruješ.
Ja: Šta je, ćaća, bojiš se alko testa?
Ćale: Mali, ne seri i idi u krpe.
FBI: Ne virujem, puhni.
Ćale: Evo, pušem.
FBI: 8 pivi.
Ćale: Koja si ti vištica, uvik znaš. Šta je za mene 8 pivi, pokazat ću ti balans.
FBI: Ajde da te vidim.
Ćale (dodiruje livim laktom desno koljeno s jednom podignutom nogom i obrnuto): Vidiš da sam priseban.
Ja: Ćale, stoj na jednoj nozi.
Ćale: (stoji na jednoj nozi, prvo na livoj pa na desnoj) Jesi vidia sine svoga ćalu (pijani cerek).
Ja: Podigni livu nogu i drži je u zraku i istodobno nasloni desni lakat na livo koljeno te dotakni desnim palcem nos, mali u zraku i 3 prsta povuci k sebi.
Ćale: (diže livu nogu, drži je u zraku, nasloni lakat te dotakne desnim palcem nos i poklikne slavodobitno): A nevjerne Tome, jesam vam reka da nisam p'jan.
FBI: Jbg godine iskustva, otupia si ti na alkohol ako nije baksa.
Ja: Majko, je, dokaza je. Nego mene je uvik zanimalo kako je to imat kućnog klauna.
Ćale: (zabezeknut, u nevjerici, zamrznia se, nikad dužih 3 sekunde):Ja, ovaj...
FBI (hihoće se): Je li se ovo upravo dogodilo?
Ćale: Je me navuka i zakovilja. Ajde, bit će nešto od malog Židova.
Osobina. Jako loša osobina, direktan produkt umobolnosti osobe skolne samopovređivanju. Egzistira u narodu u par oblika, od najbezazlenijeg do najozbiljnijeg.
- Prvi oblik bi bio taj najbezazleniji, iako ni on nije naivan. Javlja se kod fizički nesposobnih osoba koje se stalno povređuju. Tanka je linija koja razgraničava povređivanje od samopovređivanja kod ovih osoba. Prevagu u korist drugog donosi njihova sapetost koja je neposredni uzrok svake povrede. To su one osobe koje su u stanju da se poseku na prženo jaje ili da polome domali prst punjačem za telefon.
- Drugi oblik je samopovređivanje usled napravljene greške. Naravno da tu ne spadaju slučajevi svima nam bliski, kao povrede prouzrokovane nervozom. Ne, ovo su ljudi koji sebe kažnjavaju kao srednjovekovni katolički isposnici i to uglavnom zbog krajnje nebitnih stvari. U stanju su da sebi iskopaju oči, odgrizu prst i ko zna šta sve još.
- Najgori oblik samopovređivanja je onaj prouzrokovan depresijom. To je ono: "ostavila me žena/devojka, sad će vene da se režu, da se skače s Brankovog". Ubedljivo najgori, jer je karakteristika mentalno nestabilnih ljudi koji i ne znaju zašto bi se ubili, karakteristika klasičnih pički nesposobnih da izađu na kraj sa problemom čak i tako bizarnim poput raskida.
- Jebote, nećeš verovati šta se desilo. Popravljam veš mašinu juče i dođe Sloba, pita treba li mi pomoć. Ja rekoh, 'ajde, što da ne, neka ga nek pomogne kad je već tu. I, jebiga, ja mu kažem da mi doda motorcangle i on ih podiže iz kutije. Sledeće što me je zadesilo je litar krvi i deo palca na kupatilskim pločicama. Samo sam ga pitao: "Kako, jebote!?"
- Brate, jes' mi poneo svesku?
- Jao, NE, NE, NE, NE, NE! AAAAAAAAAAA! Kako sam tako glup!; počinje da lupa glavom o zid.
- Ej! Šta ti je?! Sti puk'o!
- Ja sam kriv, brate! Ja sam kriv! Izvini, molim te, brate! Sutra sigurno, sutra sigurno!
- Ma, okeanija, jebote, nemoj da ludiš.- Draga Marija, ovo je moje oproštajno pismo. Dok ti ovo čitaš, ja već ležim mrtav na krevetu gde smo nekad se strasno voleli. Zašto? Zašto si morala da odbaciš našu vezu? Mi smo bili Romeo i Julija našeg vremena, Tristan i Izolda, Kejt Vinslet i Leonardo Di Kaprio! A ti si sve to bacila niz reku. Reći ćeš, bili smo zajedno samo dve nedelje, ali ja sam za te dve nedelje dobio vernu drugu i srodnu dušu, a i ti si, samo što to ne shvataš. Čak si odbila i "Sve za ljubav"! Meni život bez tebe nije isti, ja odlazim. Zbogom Marija, moli se za moju dušu.
*
- Vidi naslov: "Šesnaestogodišnjak pokušao da sebi oduzme život".
- Pa, šta je bilo?
- Pa, malo se zajebalo. Mislilo da je popilo otrov, al' je popilo ricinus.
Pandan kontradiktornosti. Filozofski-lingvistički koncept koji je utemeljio George Orwell u romanu 1984. Vjerovanje u svjesnu laž koja se prihvaća kao neupitna istina - aksiom.
- Idemo li na 'Ajduka? Gorit će sve.
- Ne da mi se. Proša me taj đir. Ima bitnijih stvari od baluna u životu.
- Koja si pička, ne mogu vjerovati. Još igramo protiv Dinama. To je pitanje života i smrti.
- Daj reci, odakle ti pare? Non stop cviliš da si dekintiran i slušam tvoje kukulele.
- Škapulat ću se nekako do kraja miseca. 'Ajduk živi vječno, Bog i niko više. Odjebi mi, majmune. Volim te, Ajduče (nana nana na na)!!!- Šta je s Makijem? Nisam ga dugo čua?
- Al' ne znaš? Pa on ti je u mirovnoj misiji u Afganistanu.
- A e. Pa meni je reka da mu je pun k rata.
- Nije ti rat i mirovna misija jedno te isto.
- Aha... skužaj. Imam nešto obavit. Aj, jebač, vidimo se.Premijer: Građani moraju shvatiti da je MMF tu da pomogne iz ove nepovoljne gospodarske situacije. To je financijska injekcija koja će nas pogurnuti prema likvidnosti.
- Dida, al' nas ovo još dublje neće gurnut u govna kao Grčku s njihovim mjerama štednje?
- Sinko moj, di MMF zakorači nogom, tu trava ne raste.- Jes' čita da je naša prćija prva u svitu po provođenju represivnih mjera?
- Mali, ne seri. Triba željeznom rukom vladat. Da bar prođe ovaj zakon o praćenju putem mob'tela, pa da se stoku kontrolira i onda prekrš'telje obisit.
- Al' ovako se otvara mogućnost za policijsku državu. Ovake mjere nisu bile od rata.
- Bolje biti rob i živit u miru.
Prema Američkim filmovima, veoma isfrustrirana persona koja ima veoma kratak fitilj i najmanja varnica može da dovede do njegove eksplozije. Pretpostavljamo da je to zaista tako, jer dovoljno je samo zamisliti srednjovječnog siromaha u plišanom kostimu na plus 30, pred hiljadama ljudi i sve je jasno.
Čim radi to što radi, logično je da je u pitanju očajnik kome je svaki dolar bitan, što da bi djeci platio školu, što ženi alkohol i bratu kauciju zbog krađe veš-mašina. Kostim mu NIKAD nije neki kul lik, tipa Betmen ili Pamela Anderson, već je to uvjek neki retardirani rođak Teletabisa (sisata krava u vojničkoj uniformi na primer) u kojem on mora da se ponižava pred publikom za tričavih 190 dolara mjesečno.
Misaoni dnevnik maskote- Zeleni Delfin, dan 714.
-Još jedan dan. Počeo je veselo -jebeni kikiriki. Neki klinci sa zapadne tribine me gađaju pregorelim kikirikijem. Opet! Ne bi to toliko smetalo da mali govnari ne pogađaju delfinu u oči pa mi sve upada u kostim. Do sad su se već spustili do tabana, k'o da gazim po žiletima. Opet će Džejn da me pošalje u pičku materinu kad joj budem tražio masažu nogu. Kurva. A ovi klinci će da najebu, ovog malog znam, znam u koju školu ide, Tom se zove, kikiriki ću u dupe da mu nabijem, mamu mu balavu.
Uf prošlo 20 minuta, moram da skakućem opet. EN-DEN-DI-NI-SA-VA-RA-KA-TI-NI....
na tribini
-Bobe, Bobe, vid' delfina blesavog! Ha ha ha!
-Ej ti zeleni delfinu, skači fino jebem li ti strinu! Ha ha ha!
-To Bobe! Čuo te je, ha ha ha! Vidi ga, pokazuje srednjak!
-To što ti je u ruci, sestrici zavuci! Ha ha ha!
-Ha ha ha! Bobe kralju! Evo ga trči ka nama! Vid' ga oće da preskoči ogradu! Zakačilo mu se peraje za šiljak, Auf ase razbio! Ha ha ha! Gađaj ga koka-kolom, Bobe!
-Puf! Bulzaj!
-To! Prsnulo ga je u oko, vid' kako se bacaka okolo! Ko riba na suvom! HA HA HA! I odvede ga murija! Eh!
-FAK JU DOFIIIIIIIN!
-Bobe mađijo, mislim da sam se upišao od smijeha!......
Ponedeljak, dvorište osnovne škole Ambraham Linkoln, 1:50 PM
-Aaaaaaaa! - začuo se krik u daljini. Iznenađena dječurlija se okrenu prema izvoru buke. Zaprepašćeni, vidjeli su plišanog zelenog delfina sa kesom kikirikija kako trči prema njima. Razjareni delfin je išao pravo na pjegavog Toma koji je uplašen stajao u mjestu. Bjesni delfin mu ote kockastu YU-GI-OH torbu i poče je šutirati parkingom, pa je plasira Bekamovskim efeom na direktorovog Forda. Knjige i sveske poispadaše, a sveska iz Biologije sa nacrtanim dojkama pade pred Sintiju iz sedmog-tri. Psiho delfin se tu ne zaustavi, već uze kesu kikirikija i strpa je Tomu na glavu ujedno mu lupajući šamare. Na kraju, delfin skide Tomove gaće, ponese ih kao trofej i ode u pravcu Đakovice ostavivši upišanog i uplakanog Toma da godinama kasnije ima noćne more o definima.
Veoma zanimljiv skup ljudi sa kojima provodiš vreme samo kada te uhapse pripadnici Ministarstva Unutrašnjih Poslova.
Naravno, dobro ti dođu da ubiješ vreme između dva ispitivanja a još plus ako je neki prošvercovao pljuge, odmah ti je i najbolji drug. Naravno neki budu kraće, neki budu duže ali svako ko uđe u tvoju ćeliju ima neku svoju ludačku priču i razlog zašto je tu.
Pandur: Evo vam ga novi član za ovu vašu finu skupinu. Lopov. Krao kola i još se vozika okolo u njima.
Lopov: Nisam majke mi. Joj kuku lele šta će žena da mi kaže? Šta će deca da mi kažu? Šta će selo da priča? Joj sramote.
Džoni: Šta ti je bre ljakse, šta kukaš? Pao pa pao nije smak sveta.
Lopov: Jooooj nisam krao matere mi, kupio sam kola od jednog čoveka u kafani a auto ukraden. Joooooj šta će selo da priča? Da sam lopov.
Šaner: Čekaj bre, pa kako si uzeo taj auto? A papiri?
Lopov: Kak'i papiri?
Džoni: Au brate pa ti si baš sa neke čuke, koji su te kurac dovodili ovde?
Lopov: Kažu u zatvor da ću sada da idem do kraja života joooooooj.
Šaner: Ma smiri se bre, sprdaju se sa tobom, koji će sudija tebe da osudi, vidi bre na šta ličiš, vidi se da nisi ni žvaku marn'o u životu. Doveli te da opišeš ovog što je pozajmio, sigurno misle da je neki odavde.
Džoni: Ma iskuliraj bre čoveče, nego jel imaš neke cigare? Ovaj Trandža je uneo par komada i izotimali smo ga ali nema više.
Trandža I niste mi dali ni jednu. To nije način da se ophodite prema dami.
Šaner: Ej huligan, budi se, Trandža opet progovorio a naterao si ga na zavet ćutanja.
Huligan: Uf bre što me budiš jedva sam se namestio na ovoj krivoj dasci. Alo bre derpe, jesam rek'o ja omerta. Nemoj da sam te čuo više.
Trandža Ali ja....
Huligan: Jel imaš još cigara?
Trandža Nemam.
Huligan: Onda tišina. Zbog cigara si izbegao linč al' nemoj da me nerviraš. M'rš u ćošak.
Šaner: Evo ga žandar opet. Koga će da vode gore?
Pandur: Ajde Džoni, Inspektor Blagojević te se uželeo.
Džoni: Sranje, odoh na terapiju. Nabavite neke pljuge dok dođem.
Huligan: Brate izdrži.
Šaner: Stegni zube batice. Ne daj se.Sat vremena kasnije.
Pandur: Evo vam ga ovaj nazad.
Džoni: Huligan, beži malo sa te klupe da sednem, da mi se bubrezi vrate na mesto. Au Blagojeviću mamu li ti jebem.
Huligan: Sedi brate. Odmori malo. Mamu im žandarsku jebem.
Džoni: Uf bre, nego šta se dešavalo dok nisam bio tu? Gde je ljakse i kakva je to krv tamo kod zida.
Huligan: Ma kukao ljakse kako hoće da se ubije pa ga ložio Šaner da se zaleti i pukne glavom u zid. Odveli ga u bolnicu.
Džoni: A 'de je Šaner i ko je onaj ganci?
Huligan: Ma krao poklopce od šahtova. Zamisli lik se zove Avatar hehehehehe
Džoni: ahaha.....joj....nemoj da me zasmejavaš boli k'o đavo. Ej Avatar jel imaš neke pljuge?
Avatar: Nemam. Ne pušim. Neću mlad d'umrem od njih.
Džoni: Pu! Niko nema bre jednu cigaru umreću.
Avatar: Izvin'te a di bi ja mog'o da šoram?
Huligan: Pišaj tamo pored Trandže u ćošku ionako voli da gleda u močuge.
Trandža Moram da protestujem jer neću da neki Romulanac piški po meni....
Džoni: Alo bre, jel imaš još cigara?
Trandža Nemam.
Huligan: Omerta bre onda!
Džoni: Ne reče mi, gde je Šaner?
Huligan: Pustili ga kući. Čim izađem idem do njega da kupim neke tike.
Džoni: Ma jebeš tike, ubio bi za cigaru. Evo ga pandur. Valjda dovodi nekog sa pljugama.
Pandur: Evo vam novi gost. Sveže ufiksan.
Džoni: Au vidi ovog dramaturga na šta liči.
Huligan: Alo pajdo jel imaš neke pljuge?
Narkoman Nisam ja n-n-n-n narkoman. Nego šećeraš.
Džoni: Ma 'de ovaj ima cigare. Ajde mr'š tamo kod Trandže i Gancija. Evo ga ker opet. Šta sad hoće koji kurac?
Pandur: Ajde huligan, i ti na terapiju.
Džoni: Tebra izdrži, pa ih opet prži.
Huligan: Izdražaću brate, pa nisam ja neka cava ko ovaj trandža.
Nismo uradili ništa pogrešno, ali smo izgubili - izjavio je u suzama 2016. tadašnji direktor Nokije kada je firma prodata Majkrosoftu.
Život je kučka, jebiga. Odigraš svaku kartu kako treba, a dobre karte imaš, upičkumaterinu dobre. Na kraju se ispostavi da je hrpa ljudi ili imala bolje karte ili s gorim kartama uradila više.
Ne znaš šta više boli.
Petak popodne i tvoja smena na mešalici je konačno gotova. Platio si infostan, kiriju, kamatarima taman toliko da ne bude krke kolenca i ostalo ti je za dva vinjaka. Krasno. Jedini lik kojemu je očigledno gore nego tebi je za šankom i smrdi na alkohol, znoj i očigledno fin duvan. Sedaš kraj njega u nadi da ćeš se ogrebati za cigar ili dva. Nisi ni uspio zovnuti kelnera a već čuješ:
- Osoblje, daj ovom žgepčetu kriglu piva i vinjak i daj meni kriglu vinjaka i vinjak.
- Odmah, Direktore.(cangrrrr)
- Hvala na piću, gospodine.
- Ne gospodine, direktore. DI-RE-KTO-RE.
- Ok, ok. A što vas zovu direktor, ako smem znati?
- Jer sam očito glup ko kurac i to već dulje vreme.
- o.O
- Do pre nekoliko dana sam imao sve. Žena, poso, familija, sve pod konac. Para na bacanje. Više sam na Bahamima bio nego ti na skeli.
- Pa šta bi, Direktore?
- Bravo. Kelner, de malom kriglu piva i kriglu piva, a meni kriglu vinjaka i kriglu vinjaka.(cangrrrr)
- Žena, kao i u svakoj tužnoj priči tipa ova. Nakon decenija pažnje, dijamanata, doručaka u krevetu, štajaznam više čega, dođem kući malo ranije i vidim da je Glovo dostavljač prislonio bemiks na moj drugi maserati, a moju ženu na zid naše spavaće sobe. Ni prekinuo ih nisam, samo sam došao ovde i počeo piti.
- Kada je to bilo, Direktore?
- Cenim pre osam dana, ali nisam siguran, nešto me pamćenje ne služi u zadnje vreme.
- Jesi li je bio, varao, sramotio?
- Ništa, ko kap vode na dlanu je držao, u nju ko u boga gledao.
- Da dostavljač nije bio Sudanske nacionalnosti, možda? To bi objasnilo štošta.
- Pošteno pitanje, mali. Vidi ovo.
(onomatopeja otkopčavanja šlica pa zatim mljaskav zvuk udaranja dvajeisdva centa dobrog domaćeg kurca o šank)
- Mašala, Direktore. Pa koji je onda jebeni razlog, nije mi ništa jasno.
- Nije ni meni, mali, zato i jesam ovde. Cenim da ću izdržati još dva-tri dana, a onda ću da se roknem negde u parkiću. Bilo bi lakše u veceu, ali znam čistačicu, fina žena, nema smisla da je traumiram. Aj uzdravlje i nemoj se ženiti.
- Uzdravlje, Direktore.
Sajt na kome se očas posla možemo uvjeriti koliko malo znamo, odnosno koliki je okean našeg sopstvenog neznanja u kome plivamo.
Kao ilustraciju navodim stranicu sa Wikipedije "List of electronic music genres".
Ko li je samo čuo za sve te žanrove, a kamo li da zna o svakom od njih reći bar prostu rečenicu?! A zamislite tek, da neko iz svih ovih žanrova zna po dva-tri izvođača i da ima svoje omiljene izvođače i pjesme? Da li je danas uopšte moguće biti stručnjak za elektronsku (ili bilo koju drugu vrstu muzike). Da li takav stručnjak zna i kako su svi ti žanrovi nastajali, razvijali se i uticali jedan na drugi? Ako je odgovor potvrdan, to znači da smo stigli do tog nivoa civilizacije na kome uopšte nije moguće imati kvalitetno opšte obrazovanje, a specijalističke grane su toliko porasle, da za potpuno ovladavanje samo jednom specijalnošću nekda ni čitav život nije dovoljan.List of electronic music genres
From Wikipedia, the free encyclopedia
Jump to: navigation, searchThis is a list of electronic music genres, sub-genres and styles, though for the latter, not all possess their own article (in which case, see the main genre article).
* Ambient
o Ambient house
o Ambient techno
o Dark ambient
o Drone music
o Psybient
o Space music
o Italo house* Breakbeat
o Baltimore Club
o Big beat
o Broken beat
o Florida breaks
o Hip hop
o Nu skool breaks
o Progressive breaks* Disco
o Cosmic disco
o Eurobeat
o Eurodance
o Euro disco
o Hi-NRG
o Italo dance
o Italo disco
o Nu-disco
o Spacesynth* Downtempo
o Acid jazz
o Balearic Beat
o Chill out
o Ethnic electronica
o Glitch
o Illbient
o Minimal Electronica
o New Age music
o Nu jazz
o Trip hop* Electronic music
o Analogue & digital
o Berlin School
o Electroacoustic* Electro
o Electro-hop
o Electro backbeat
o Freestyle music
o Techno bass* Electronica
o Electropop
o Folktronica
o Glitch
o IDM
o Nu Jazz
o Trip hop
* (UK) Garage (UKG)
o 2-step
o 4x4
o Bassline
o Breakstep
o Dubstep
o Funky
o Grime
o Speed garage* Hardcore/Hard dance
o Bouncy techno
o Breakbeat Hardcore
o Breakcore
o Darkcore
o Digital hardcore
o Doomcore
o Freeform
o Gabber
o Happy hardcore
o Hardstyle
o Jumpstyle
o Makina
o Noisecore
o Speedcore
o Terrorcore
o UK Hardcore* House
o Acid house
o Bubblegum dance
o Chicago house
o Dark house
o Deep house
o Disco house
o Electro house
o Fidget house
o French house
o Freestyle house
o US garage
o Ghetto house
o Grind house
o Hi-NRG
o UK Hard house
o Hip house
o Italo house
o Kwaito
o Latin house
o Merenhouse
o Minimal house/Microhouse
o Progressive house
o Scouse house
o Electronica
o Skacid
o Tribal house
o Tech house
* Industrial
o Aggrotech
o Ambient industrial
o Cybergrind
o Dark ambient
o Dark electro
o Death industrial
o Electronic body music
o Electro-industrial
o Futurepop
o Industrial DnB
o Industrial metal
o Industrial rock
o Industrial techno
o Japanoise
o Martial industrial
o Neofolk
o Noise
o Power noise* Jungle/Drum and bass
o Clownstep
o Darkstep
o Drumfunk
o Hardstep
o Intelligent drum and bass
o Jump-Up
o Liquid funk
o Neurofunk
o Raggacore
o Sambass
o Techstep
o Trancestep* Rock/Punk influenced electronic music
o Alternative dance
o Cyber metal
o Dance-punk
o Dark Wave
o Digital hardcore
o Electroclash
o Electro rock
o Electropunk
o Ethereal Wave
o Industrial rock
o Industrial metal
o New Rave
o New Wave
o Synthpop
o Progressive rock
o Synthpunk
o Ambient rock
* Techno
o Acid techno
o Detroit techno
o Free tekno
o Ghettotech
o Jtek
o Minimal
o New beat
o Nortec
o Schranz
o Wonky techno* Trance
o Acid trance
o Ambient trance
o Classic trance
o Dream trance
o Euro-trance
o Hard trance
o Hardstyle
o Nu-NRG
o Progressive trance
o Tech trance
o Uplifting trance
o Vocal trance
o Hard Trance* Psychedelic trance/Goa trance
o Dark psy
o Full on
o Nitzhonot
+ Uplifting
o Psyprog
o Psybient
o Psybreaks
o South African psytrance
o Suomisaundi* Nu rave
o Hardcore breaks
o Rave breaks
o Jungle techno* Chiptune
o 8-bit
o Bitpop
o Demoscene music
o Nintendocore
o Picopop
o Game Boy music
o Gamewave* Oldschool jungle
o Ragga-jungle
o Intelligent jungle
o Darkside jungle* Other Derivatives
o Europop
o Eurobeat
o Eurodance
o Dance-pop
o Euro-Trance
o Happy Hardcore
o Bubblegum DanceUkupno: 20 žanrova, u okviru kojih je 201 podžanr !!! A to je sve samo jedna vrsta muzike: elektronska muzika!
Glavni način takmičenja u selima širom Srbije, pred svaku slavu i za vreme slave, čak i posle vode se teški ratovi. Poenta je da u malom selu, gde se svi poznaju i svi stanovnici ukupno slave ukupno 2-3 slave jer su uglavnom u srodstvu svi stanovnici. Želja za pobedom, biti bolji od drugoga, sačuvati prošlogodišnju pobedu je oduvek u ljudskoj krvi, pa se onda u ovakvim mestima javlja takmičenje u toku slavskog perioda između kuća. Ko će više sarme napraviti, ko će imati više gostiju, a ko je imao sva 3 dana goste, kome će doći gosti iz Beograda, a kome iz Kragujevca, ko će imati više kolačića, ko ima veći sto, kome je sveća veća, ko je bio prvi u crkvi, kolko se vina, rakije, piva popilo, sve su to merila ovakvog takmičenja, posle kog u selu se stiče poštovanje drugih tokom cele godine. Ovakva prvenstva su popularna i za ostale praznike, kao što su Božić, Vaskrs, kao i za ispraćaje, svadbe, sahrane i svaki drugi povod za slavlje u Srbiji.
Milorad Đukić: O dis Davore!!!
Davor Sretenović: Ooo Pa Milo di si ti, i tebi bila slava prošle subote (iako već slavi 20 godina
MĐ: Pa kako ne, malo smo ove godine skromnije, bilo samo 2 bureta vina i 10 gajbi piva, bili nam ovi iz Kragujevca i Niša, što sam ih upozno u vojsci, jesam ti pričo već (30 putha), nismo hteli da se rasipamo, znaš da će mali da mi se ženi .
DS: Znam, znam, nek mu je sa srećom, pa evo i kod nas slabije ove godine, samo 20 litara rakije se popilo, i 3 bureta vina, prasiće smo poštedeli ove godine, samo 5 smo zaklali, nek žive jel, i njih je Bog stvorio
MĐ: A kolko sam reko vina? 2? a nisam ti reko što smo dodatno otvarali bure drugi dan, a i 4 jareta i 3 praseta smo morali, a kasnije treći dan još jedno klali, nije nam bilo dosta...
DS: Pa i mi smo i za drugi i treći klali još, nego napravila ova moja nesreća samo 700 sarmi, pa nam nestalo već prvi dan, a došli nam sinovi iz Beograda, pa smo morali još da koljemo i spremamo.
MĐ: Pa znam ja problem je to, i mi smo pravili pored prvih 500 pravili još 400, pa smo opet treći dan morali, kad su nam došli ovi Hercegovci iz lova.
DS: Da da, pa vi ste poznati po njima, nego odoh ja kreno sam dole ove moje da odvezem pa se vidimo, svrati na rakijicu.
MĐ: Ma dođi ti bre, moja vrata su ti uvek otvorena...
...
DS: Čuli bre ti ženo ovo, kako laže ko pasče, dabogda mu ruka otpala...
MS: Ču ču, jadna li mu majka.
Jedna posebna vrsta reklama, koja je možda i najmanje iritirajuća, a to je najverovatnije iz razloga što se bavi nečim što ekstremno gotivimo, a to su meso i mesne prerađevine, tako da i ne mogu pretarano da zaseru.
Dobro, Srbija je to, mogu da zaseru, ali za sada moderni trendovi advertajzinga još nisu načeli tu granu, tako da osim kiksa sa onim malim, debelim, plavim, kovrdžavim, rumenim somom od deteta, nisu imali drugih grešaka.
Generalno gledano, u ovim reklamama je najlakše pogoditi suštinu. Stavi sliku nekih gotivnih kobaja, kulena, pršute i suvog vrata, na vr' ekrana neka se pojavi ime tvoje firme i ljudi od toga najverovatnije neće ni čuti glupi slogan koji ti je marketinška agencija smislila za tu reklamu, a da budemo iskreni, ovde i nije baš toliko lako napraviti pravi slogan. Zato je dobro što nije bitno.
- Gazda.
- Šta je Čvarkov?
- Onaj mali iz DS-a što smo ga zaposlili ima neku novu ideju za reklamu. Da ga uvedem?
- Uvedi ga.
- Miškoooo. Ulazi, gazda 'oće da te vidi.
- Dobar dan gazda.
- Zdravo mali. Čvarkov mi reče d'imaš neku ideju za reklamu.
- Imam gazda. Ima da oborimo sve s nogu, a prodaja će da poraste za milion posto.
- Aj da čujemo.
- Paz' ovako gazda. Do sada smo reklame snimali na jedan način, a sada ćemo prvi put snimiti reklamu po svim sveckim marketinškim standardima. Biće skupo, ali vredeće.
- Slušam.
- Prvo moramo da dovedemo Severinu da glumi. Ubila je u reklami za sladoled. Tako sam i dobio ideju.
- Dobro. Može. Muka mi je od onog debelog klinca. Pojede nam svu salamu.
- Mislio sam da reklamu režira Dejan Milićević.
- Ko?
- Dejan Milićević. On režira spotove za Karleušu. Najpoznatiji je. Obuče aktere da budu šareni k'o mongolska mlada, krupni kadrovi i tako to. To je sada u modi.
- Je l' skup?
- Jeste, al' vredi.
- Dobro. Dalje.
- Onda kao reklama se dešava u cirkusu. Prvo se pojave neki klovnovi, kerebeče se i žongliraju.
- Kobasicama?
- Ne, ne. Lopticama nekim.
- Onda?
- Onda možemo d'ubacimo kako na trapezu lete neki ljudi, pa slonove, žirafe, krotitelje lavova i sve to. Ljudi tapšu, huk se čuje pri svakoj opasnoj stvari koju akteri izvode.
- Ma di su tu bre kobasice?
- Polako gazda. Evo stiže. I odjednom mrak. Tišina. Počinju bubnjevi da bubnje, svetlo se pali i pojavljuje se Severina obučena u gaće i brus. Kreće pesma "Mili moj", a ona kao glumi gutačicu mačeva, samo što mesto mačeva, u ruci drži velike bačke kobasice i kreće da guta jednu ogromnu. Muzika staje. Opet kreću bubnjevi. Kada je proguta celu, a videli smo već da to ume, aplauz se razlegne po čitavom šatoru i opet kreće pesma, dok se ona lagano poklanja publici. Ma ne mož ' d'omane. Samo još neki slogan napravimo, kao tipa "Pažljivo gutajte" i to je to.
- A kol'ko će to da košta?
- Pa ovako. Milićević deset 'iljada. Šator oko pola 'iljade. Publika tu negde isto. Cirkuzanti malo više. Severina oko tri'est 'iljada. Životinje deset, a kobasicu možemo džabe da nabavimo. Znači negde oko pedeset 'iljada.
- Dinara?
- Evra gazda.
- More da ti jebem ja nanu naninu za pedeset 'iljada evra. Vrći debelog u reklamu kako krka suve vratove za stolom i da te nisam više vid'o ovde.
Nema to zapravo nikakve majstorije, a nekako se jebeno nameste sve te bušilice i rupe, svi ti muški i ženski delovi i, nekako, po opisu zanimanja (neka, majstor ce), sav humor gospodina majstora se svede na guranje i vadjenje. Majstorski.
"I kakav je to problem sa osiguračem?"
"Jebem li ga, ja ga dignem, on se odmah spusti."
"Je l'? Gledam te nešto i baš ne mogu da verujem."
"Ok je, majstore, ne bih ja tebe zvala da mislim da je problem u meni."
"Vidi ti malu! E, a što ja to da popravljam, baš je kul ovako u mraku, svašta mi pada na pamet."
"Aman, bre, popravljaj mi to dok se još nešto vidi, smrzla sam se, ni peć mi bre jebeno ne radi, a ti si sad našao da me zajebavaš. Spavam bre dva dana po tudjim kućama!"
"Jaoj, pa da si rekla ranije, mogao sam ja da dodjem da te zagrejem."
"Snalazim se, fala na pitanju. Sad na posao! Da sam 'tela komičara, išla bih u pozorište."
"Dobro de, evo sad ću ja to".
-osigurači zamenjeni-
"Eto, mogu sad da ostanem celu noć da vidimo da li će sve da radi kako treba. Znaš kakav sam majstor!"
"Evo prilike da to i dokažeš; puklo neko crevo valjda tu u odvodu."
"A, znači zapušilo ti se; treba majstor da prodžara!"
"Jok, treba majstor da zameni crevo!"
"Ma znaš kakvo crevo majstor ima!"
...grrrrr...di mi je kuhinjski nož?
"A, ne mogu sad ovo, treba materijal, doći ću sutra."
Iz kupatila dopire jecaj: "Jebem mu sve, bojler procurio! Aj sad i ovo pogledaj! Jebem mu miša!"
"Procurelo, a? Ma, majstor kad dodje, kod devojke sve procuri na sve strane..." -kez šmekerski.
"Da, majstore, curi mi znoj na sve strane od svega u pičku lepu materinu."
"E, tako, otvorimo to malo da može da prolazi i super, pa za bojler kad dodjem."
"A je l' bi mogao ti sutra sve na jedno, da popraviš i sudoperu i bojler?"
"A kako bismo se inače češće vidjali?"
"Ok, sad molim te odgovori na pitanje."
"'Sve sutra, lutko. Kad dodje majstor sa crevom."
:seda na net, kad već ima struju, da naruči motornu testeru:
Zauzima teritoriju unutrašnjosti svih javnih gradskih vozila, gde su neprikosnoveni gospodari. Prolaz dozvoljavaju samo pojedincima koji poseduju dragoceno parče plastificiranog papira sa njihovim podacima, iz policijskih izvora saznajemo da se radi o dokumentu poznatom kao "IL CARTA MENSILE" iliti u slobodnom prevodu MESEČNA KARTA. Ne zna se na koji način se može nabaviti, ali obaveštajni izvori tvrde da košta Boga oca. Takodje, prolazak je dozvoljen i uz jednokratnu propusnicu koja se jednostavno zove "IL CARTA" (koja se može nabaviti na mestu poznatom kao "IL TRAFFICA") i njenim poništavanjem u posebnom aparatu predvidjenom za to, koji se zove "IL AUTOMATO", dozvoljena vam je vožnja. Iz policijskih izvora o njima saznajemo sledeće:
Najozloglašenija kriminalna grupacija na teritoriji Beograda, koju su 90-ih godina prošlog veka osnovali članovi sicilijanske mafije Cosa Nostra, braća Pazzini - Giuseppe i Slivestre. Naime, oni nisu bili pravi članovi Cosa Nostra, zauzimali su zadnju lestvicu u mafijaškoj hijerarhiji. Bili su obični prevoznici i raznosači kradene robe, ali im to nije smetalo da se pred ortacima hvale kako su okoreli mafijaši. Saznavši za njihovo ponašanje, Capo di tutti capi (iliti glavni baja) je naredio njihovo ubistvo. Anonimna dojava u 5 do 12 im je spasila živote i oni su odlučili da prebegnu u glavni grad, tada ratom zahvaćene Jugoslavije, Beograd.
Tada je na teritoriji Beograda delovao veliki broj kriminalnih organizacija, i suočivši se sa neverovatnom konkurencijom, braća Giuseppe i Silvestre su odlučili da se bave sitnim poslovima, a akcenat su stavili na akcije u gradskom prevozu, koji u to vreme nije bio ni pod čijom jurisdikcijom, a uz to je bila jedina slobodna teritorija za nezakonito delanje. Imali su mali broj članova, dobro obučenih za jednostavne, čiste i sigurne operacije, kao što je džeparenje putnika u, već smo gore pomenuli, gradskom prevozu. Poslovali su nekoliko godina u senci, daleko od policijske pažnje. Tako je bilo sve do operacije Sablja i eliminisanja vodećih klanova, kada su zauzeli kriminalni primat u beogradskom podzemlju budući da su bili jedina organizacija tog tipa, koja je u to vreme brojala čak 17 članova. Uvidevši šansu koja je pred njima, braća Pazzini su započeli do tad nevidjenu kriminalnu ekspanziju. Konačno je svetlost dana ugledala "Il GSP mafia" (koja je dobila naziv prema inicijalima svojih osnivača - Giuseppe i Silvestre Pazzini).
Broj novih pridošlica je vrtoglavo rastao iz dana u dan. Ljudi bez ikakvog obrazovanja (najčešće onog osnovog) nesposobni da nadju neki drugi posao i sa IQ-om bolivijske veverice su prosto hrlili kako bi postali regruti nove mafije koja im je pružala puno mogućnosti. U zavisnosti od njihovih sposobnosti i talenata, njih su delili u dve osnovne grupe:
1) *IL CONTROLORE" iliti "crem de la crem" GSP mafije. Najbolji od najboljih, prvi medju jednakima, prosto rečeno - elita. Vladali su posebnim znanjima zbog kojih su i nosili tu svečanu titulu, a neka od njih su bila - ulazak u autobus/trolu/tramvaj, poništavanje "IL CARTE", proveravanje ostalih putnika, zapisivanje podataka osoba koje su zatečene bez gorenavedene propusnice, zapisivanje registarskog broja vozila. Naravno, jedan nije mogao posedovati sve ove talente, tako da su uvek išli u grupama od po 2-3 čoveka. Na sam pogled njihove uniforme, drečavo zelene, skoro fluorescentne boje, preplašeni putnici su u strahu napuštali vozila. Nesrećnika, koji bi bio uhvaćen bez propusnice, zadesila bi strašna sudbina. Uzeli bi njegove podatke, što je nešto najgore što može da se desi jednom živom biću. Kroz par dana, on bi nestajao bez traga i glasa zajedno sa svojim bližnjima, a na stolu bi policija zaticala parče žutog papira sa logom GSP mafije - to je bila njihova podsetnica.
2) "IL ASSISTENTE CONTROLORE" - dobro obučeni pojedinci koji predstavljaju suštu suprotnost svojih kolega specijalaca. Za razliku od njih imaju pasivnu funkciju u mafijaškom sistemu, jer su vezani za isključivo jednu teritoriju - trolejbus. Ne vladaju naprednim znanjima kao što je ulazak u vozilo (provode sve vreme u istom), poništavanje propusnice (imaju kombinaciju istetoviranu na ruci, jer nisu mogli da je zapamte), ali i dalje predstavljaju važan šraf u mafijaškoj mašineriji. Nose narandžaste, manje upadljive prsluke sa mafijaškim obeležjima, kako bi se uklopili u narandžastilo gradskih trola, i iznenadnom reakcijom prepali putnika bez propusnice. Nedostatak okrutnosti nadoknadjuju manjkom pameti, tako da zadržavaju prestupnika do dolaska iskusnijih kolega. Treba napomenuti i veliku ljubomoru koju oni gaje prema grupi "IL CONTROLORE", pre svega zbog njihove narandžaste boje prsluka, jer iste takve nose i djubretari, pa ih često mešaju sa njima.
Njihov glavni suparnik predstavlja odomaćena nemačka banda "DER SCHWERTZ", čiji se članovi "SCHWERTZERI" oglušuju o zakone GSP mafije, izbegavaju kazne, ulaze u fizički ili verbalni sukob sa njenim pripadnicima. Glavno oružje ove bande (koju mnogi još, zovu i ISKOCIMA, budući da su mogli stići i uteći i iz vozila u pokretu iskočiti) u borbi sa njima je bila pamet, odsustvo čije je bila glavna mana članova GSP mafije. Ali o njima nekom drugom prilikom...
- Prego, carta!
- Šta bre čoveče??? Nemam, daj pusti me...
- Documenta, per favore!
- Ma daj, kakva dokumenta??? Vidiš da sam zauzet...
- Ti napustila vozilo, ili spavala sa ribama!!!
- Molim?! Ne smem da napustim vozilo, čoveče šta ti je!!!
- Vaffanculo!!! Rodrigo, Gianluca, venire ovde, smesta!!! Uno rebello, nemala "IL CARTA"!!!
- Aman čoveče, prestani da mi se dereš iza uva i pusti me da vozim autobus na miru!!!
Veoma retka pojava, al' ume da se dogodi.
Rat favela je sukob najvišeg intenziteta među Romulanskom populacijom i dešava se kada zbog nekog krupnog razloga zarate cele dve favele pa krenu u sukob jedna protiv druge.
Naravno, oružja koja se najčešće koriste su kobra, bokser, štangla ili obične motke i često se dešava samo jedna bitka pa ko pukovnik, ko pokojnik.
U tim sukobima često pobedu donosi konjica, to jest, vozači skalamerija sa kojima se ide u sakupljanje sekundarnih sirovina koje kada je rat, u korpama umesto sirovina imaju po dva mala naoružana Romulanca, koji mlate sa motkama sve oko sebe.
Pobednici onda ulaze u favelu poraženog, kupe plen, ruše im sve kartonjare i odlaze nazad do svoje favele, ovenčani slavom, uz muziku Dragana Kojića Kebe.
Hronologija velikog rata između favele kod Delta City-ja i favele preko puta pumpe na Bežanijskoj Kosi.
---01.04.2012.
07:30 Favela kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.Randu: Znaš očem’ sam razmišljao Envere sine moj?
Enver: Očem’ tatko? Jes’ opet razmišlj’o da se odseliš u Marinkovu Baru?
Randu: Ne sine, gledam Avatara. Dvanajs mu je. Stas’o je za ženidbu. Ako ga uskoro ne priženimo k’o vo će da rilja.
Enver: Hoću tatko, ali nemo’ sada. Dobio sam jednu grandioznu ideju. Hoću da napravim Paradu Romulanaca i zauzet sam tim ostvarenjem mog sna, a i nisu vremena kao nekada. Sada se sve kasnije ženu. Neće pre trinajste pa to ti je.
Randu: Paz’ se te politike sine, mnogima je došla glave. Nego danas već da odeš do one favele kod Delta Sitija i da mu nađeš neku žensku, poslušaj oca.
Enver: Dobro tatko, skoknuću danas, taman tamo idem po neki šahtovi pa ću da svrnem.---01.04.2012.
18:30 Favela kod Delta City-ja.Halid: O Envere, otkud ti?
Enver: Pa bio sam tu poslom, pa reko’ da navratim, jer čuo sam da imaš jednu ćeru za udaju a ja imam sina za ženidbu pa da se orodimo.
Halid: Imam Envere, ćeru. al’ da se zna da nije jeftina. O Đelferijinoj lepoti se pesme pišu a čak je i Jašar dolazio da je prosi, al’ nisam je dao, imala je tek 8 godina. Za Đelferiju je napisao pesmu “Jagnje moje malo”.
Enver: Dobro tvrdiš pazar Halide, ali imam ja šta da ponudim. Dajem ti dve flaše vinjaka, boks drine i dres Roberta Karlosa.
Halid: To je i Jašar ponudio. Nije dosta.
Enver: Dobro, nudim i 50 kila kartona. To je dve kuće ovde da sagradiš.
Halid: Hmmmm...nećkam se, nećkam sada. Dobra ponuda.
Enver: Na sve to nudim i mog konja Zorana. To je moja poslednja ponuda. Zorana volim k’o sina rođenog.
Halid: Prihvatam. Daj ruku. Mo’š da vodiš Đelferiju. Dođ’ sledeće nedelje sa svatovima po nju.
Enver: Evo ruke. Sledeće nedelje, dolazimo po mladu.---01.04.2012.
20:30 Favela kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.Enver: Tatko bio sam kod Halida. Isprosio sam lepu Đelferiju od njega. Morao sam i Zorana da dam za nju.
Randu: Đelferiju. Hmmmm.....jesi li siguran Envere da ona nije oštećena roba? Priča se da se Jašar oko nje vrzmao a i Keba isto. A ‘de se njih dvojica vrzmaju, tu je uvek belaj.
Enver: Čista je tatko kao suza. Pa ne bi se Halid sa time zajebav’o valjda.
Randu: Ne znam, videćemo. Diži šator Envere, zovi celu favelu, Avatar nam se ženi.
Avatar: Neću sa Đelferijom da se ženim. Ja volim Kasandru.
Enver: Prisluškuješ a? More nemoj da te sada odalamim sve zvezde da vidiš. Ženiš se sa Đelferijom i tačka.
Avatar: Neću bre tatko. Đelferija je bušna k’o goblen. Neću. Spav’o je ko je stig’o.
Enver: Ma sa’š ti da vidiš svoga Boga. Tatko, daj kaiš. Zorana sam dao za nju barabo nezahvalna.---08.04.2012.
12:00 Svadba Avatara i Đelferije u faveli kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.
Sto za VIP zvanice.Keba: Lepa svadba Jašare. Enver se baš isprsio. Doveo je i Blek Panterse da pevaju. A vidi Džejku kako se razmahao i skače po stolovima. K’o malo majmunče je.
Jašar E Kebo, jeste lepa svadba, ali biće čupavo kada provali Enver da je mlada već probala zabranjeno voće.
Keba: Kako se ti Jašare poetski izražavaš, zato ljudi i vole tvoje pesme, ja to ne znam pa ih ‘vatam na eleganciju. A biće čupavo, i to čupavo k’o ta tvoja “šatorka” od frizure ali mi ćemo da se nakrkamo i bež’mo odmah odavde. Dok ne eskalira sukob.
Jašar A Đejka?
Keba: Ma ako ovde izbije, njega niko neće ni primetiti. On ti je k’o hobit. Protrči ispod stolova i pobegne.
Jašar Trpaj klopu u džepove pa da begamo još malo.---09.04.2012.
Jutro posle prvog dana svadbe, favela pored pumpe na Bežanijskoj Kosi.Enver: Tatko jesu se probudili više, da proverimo čaršafče?
Randu: Jesu Enver čulo se nešto. Neka me zla slutnja obuzela. Gde je Halid i njegovi gosti?
Enver: Odoše kod njih u favelu da se odmore malo pa dolaze opet u podne, da nastavimo.
Randu: To mi je sumnjivo Envere sine. Nisu ostali da prisustvuju starom običaju širenja japanske zastave. Ček’ evo Avatara.
Enver: Avatare sine, daj čaršaf, pa da nastavimo pijanku.
Avatar: Ovaj, tatko nisam je još spav’o, ovaj, bili smo umorni od svadbe i ovaj, kasnije ćemo....di ćeš tatko unutra, pa gola je....
Enver: Sklon’ se bre. Daj čaršaf ovamo. Šta je ovo? Prevareni smo!!!!!! U rat!!! Opremajte se odmah!!! Svi!!! I ti Avatare.
Avatar: Ali tatko, pa nema potrebe....
Enver: More uzimaj kobru i za pet minuta da si ispred.
Randu: Polazite svi. Idemo da im jebemo majku ciganjsku.---U isto vreme, favela kod Delta City-ja.
Motivacioni Govor Halida ratnicima iz njegove favele pred neminovni sukob sa Enverovom vojskom.
Halid: Braćo moja. Do sada su verovatno Enver i njegovi psi s’vatili da smo im uvalili raspalu Djelferiju, i krenuće ovamo svom silom na nas.
Mi smo spremni da branimo našu favelu i ako treba položimo živote za nju. Braćo moja, borite se kao da sunce sutra neće svanuti i ovo je poslednji dan vašeg života. Poslednja prilika da učinite neko slavno i odvažno delo koje će čergari prenositi na sve strane sveta. Danas je dan kada ćemo počiniti takva dela o kojima će Džej pevati balade. O kojima će Mel gibson snimiti film. Braćo moja. Danas ćemo pokazati da se naša favela saginjati neće.
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: OOOOOOOOOOOOO
Halid: Sačekaćemo ih kod Kineskog tržnog centra. Odatle će doći. Znam. Vi što trenirate boks i mečkari u prvi red stanite. Na moj znak prvo pustite mečke pa onda se zalećite. Ostali iza njih stojite i pre nego što mečke stignu do prvih Enverovih redova zaspite ih flašama i ciglama pa i vi u zalet. Slomićemo ih za minut.
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: OOOOOOOOOOOOOO
Halid: Krećemo! Živela favela kod Delta Sitija!
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: Živela!---Epilog velikog rata između favele kod Delta City-ja i favele pored pumpe na Bežanijskoj Kosi iz pera Romulanskog istoričara i povremenog dens muzičara Hamita Đogaja poznatijeg pod scenskim imenom Đole Đogani.
Dana 09.04.2012. godine dogodila se velika bitka između dve favele, one kod Delta City-ja i one pored pumpe na Bežanijskoj Kosi, koje su do tada imale istoriju čarki, ali nikada se nije desio ovoliki sukob.
Sukob se odigrao kod kineskog tržnog centra, gde je Halid postavio svoju vojsku jer jer računao da će Enver u besu krenuti najbližim putem ka njegovoj faveli.
Vojsku je postavio savršeno i bio je brojčano nadmoćniji, ali Enver nije upao u zamku direktnog zaletanja u Halidovu vojsku, nego je mudro obišao Delta City i prvo uleteo u Halidovu favelu, potpuno je sravnivši sa zemljom a onda je došao Halidu sa leđa i jednim brzim jurišom, pre nego što se Halid snašao, uništio njegovu vojsku. Iako je Halid možda i tada mogao da se odbrani, ipak nije uspeo jer od iznenađenja dalekometno oružje (flaše i cigle) nije moglo da se iskoristi, a uznemirene mečke su se oslobodile i počele da prave rusvaj u njegovim redovima a ne neprijateljskim. Bitka je kratko trajala a Halid je uspeo jedini da pobegne iz nje jašući na konju Zoranu i dok je bežao, prokleo je Envera i zakleo se na osvetu.
Kasnije se pričalo da je Enver znao za Đelferiju i da se sa Gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom dogovorio da naprave ovaj rat, da bi očitili Halidovu favelu, zbog zgrada koje tu treba da se grade, ali to nikada nije dokazano.
Besplatne novine koje bi trebalo da plaćaju svojim čitaocima za baljezgarije koje pišu, kao i zbog toga što pokušavaju da na seljački način popularizuju sopstvenu zemlju i narod. Izazivaju gađenje, svakog ko je prvo čovek a tek onda Srbin.
pored ostalog drugorazrednog sranja u svakom broju i to u svakoj mogućoj rubrici novina nailazite na izlive lažnih rodoljubivih emocija redakcije 24 sata najčešće u vidu velikosrpskog proseravanja. Stalno se pominju uspesi (ili ono što redakcija 24 sata misli da je uspeh) Srbije. I to sve vrste uspeha čak i oni banalni, i u toj meri da kad ne bi živeli ovde pomislili bi da je ovo neka uspešna i srećna zemlja. Te uspehe donose neki ljudi koji su redakciji 24 sata jedino bitni zato što su Srbi, pa su zato odlučili da ih pomenu u tekstu. Uostalom svi iz dana u dan čitamo uglavnom naslove kao što su:
*u nekim zagradama, posle naslova, su stavljena moguća razmišljanja autora tekstova u 24 sata, ljudi koje inače redakcija kao da sakuplja na ulici (ili pokojem fakultetu :D).
"Srpski di-džej pokorio Britaniju" (Evo vam ga engleske svinje!)
"Prvi svetski..., otvoren u Srbiji" (prvo pa muško)
"Srbija svetski šampion po kompjuterskim virusima" (no.1 u cyber seksu - puni kompovi pornjave)
"Srpski dizajner izumeo eko semafor" (Nikad čuli za eko semafor, ali bitno je da je čovek naš)
"Srbija svetski vicešampion po odlivu mozgova" (Zamalo šampioni, biće bolje dogodine)
"Amerika ima 4 Beograda!" (Aaaa! Srbija - Amerika 4:0)
"Srpski student u Londonu kreće u štrajk glađu" (to legendo crkni od gladi za majku Srbiju!)
"U Hrvatskoj cveta šverc pasa iz Srbije" (Aaaa! Opet smo zajebali Hrvate - mada ne znam ni ja kakve veze ima...???)
"Ekipa iz "Seksa i grada uskoro će posetiti Beograd" (fabulozno - sada će mnoge naše devojke uživo videti kurve na koje se ugledaju!)
"Srbi izveli najveću pljačku u..." (ono što najbolje znaju)Pošto su besplatne misle da mogu da u ime svih nas govore o nama. Pa mogu li?
Vrijeme je stalo... pod uslovom da vrijeme posmatramo kao subjektivnu kategoriju, jelte.
Tor sjedi u nekoj ogromnoj stolici i masira čeoni sinus suzdržavajući se da ne zaplače, dok mu dvije Valkire purnjaju rac. Na drugom kraju kosmosa Ares se uhvatio za glavu od šoka i ignoriše na stotine tvitova u kojima je tagovan kako bi mogao iznijeti svoje mišljenje o onom što se upravo desilo.
Buda se ustaje po prvi put još od kad je umro Ipče Ahmedovski i krsti se.
Bodiroga je izgasio mobilni a Kaletu je svečano uručen otkaz.
Svega par trenutaka prije nego što će se sve navedeno desiti planeta zemlja je, da se tako bez lažnog proseravanja izrazim, otišla u kurac. Naime, istu je potresla najveća društvena katastrofa u njenoj istoriji.
Ono od čega se strepilo milenijumima iako se znalo da će kad tad morati da se desi. Ono zbog čega se i razmišljalo da li ljude uopšte treba stvoriti. Desila se kulmunicija postojanja ljudskog društva koje je, malo je reći, otišlo sa stilom.
Došao je čas da se slovenski i germanski narodi obračunaju jednom za sva vremena. Da se zna ko kosi a ko vodu nosi i da se vidi ko je imao veću kurčinu Hitler ili Staljin, pošto se već zna da je Hitler imao samo jedno jajo (prim. aut: ali vrijedno)
I evo nas! Diglo se i staro i mlado. Nejač, invalidi, Mujo i Haso, moja baba i tvoja baba i Bata Živojinović. Ma sve živo i mrtvo kreće ka granici između Austrije i JXXSFRJ (Jubilarna Dvadeseta Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija).
Svi su spremni za bitku sa posljednjom kraljicom našeg bitisanja kao naroda - Njemačkom i njenim vazalima Austrijom i Švajcarskom dok cijeli svijet gleda na nas u iščekivanju da se desi nešto fantastično.
Ameri neće da šalju mirovne snage jer je ministar odbrane odlučio da obrne roštilj taj dan.
U Japanu je neradni dan a u Nepalu uvode struju jednom selu iz kojeg zbog snijega nijesu mogli doći da gledaju direktan prenos.
U Sjevernoj Koreji uvode televiziju.
Njemci zatvaraju fabrike i vrše genocid nad gastrabajterima. Usput ubijaju i Turke i još 50 miliona jevreja kako prenosi "Glas Jerusalima."
Takođ pale pogranične gradove kako varvari ne bi mogli koristiti njihovu naprednu infrastrukturu u slučaju da ih zauzmu.
Sa druge strane u Moskvi Putin LXIV sjedi u svom kabinetu i grize cigar razmišljajući kako da kaže ovima iz JXXSFRJ da bi najradije da se odloži okršaj tamo neđe do poslije miholjskog ljeta jer kako tradicija kaže, na Rusiju se zimi ne ide.
Reći će im da mora da ide na krštenje neko. To će morati da ispoštuje čak i neokomunistički režim Jugoslavije.
Otključava telefon i kreće tražiti broj druga Radisava ali pali se govorna pošta: "Drug Radisav je otišao da jebe mater Njemačkoj bagri i povali švalerku u Klagenfurtu, ali kako mu je švalerka u 8. mjesecu trudnoće ipak će samo jebati mater Njemcima."
Drug Putin spušta glavu na ruke naslonjene laktovima na krilo i počinje da jeca.
Drug Dimitri ga tapše po ramenu i pita da li treba da mu popuši.
Drug Putin odbija.
Za to vrijeme Blagoje iz Popovih Drača, pukovnik u penziji koji već duže vrijeme ima problema sa alkoholizmom stoji na granici i drži govoranciju o tome kako su Njemci pobili
4 milijarde Jugoslovena u IV svjetskom ratu i kako je došlo vrijeme da pojedu sva govna koja su izasrali.
Poručnik Sinan Polumenta, koji je inače neki pra-pra-pra...-pra unuk Dada Polumente (iako on to ne zna) a koji je stajao najbliže granici u tom trenutku, diže ruke i uzvikuje "Tako'e!"
Ne shvata da je ušao u kazneni prostor desnim laktom... Ustvari shvata...
Zju!
...ali kasno.
"Ubiše Sinana!" odjeknu masom. Poručnik Blagoje viče na ljude da se ne uzrujavaju nego da počnu sa primjenom plana B (koji je u suštini bio isti kao plan A, samo je razlika bila u tome da se sačeka da Njemci prvi udare).
Masa se zalijeće preko granice. Ima momentum. Njemačke trupe situirane u Austriji padaju kao pokošene pred najezdom ove horde.
Grad po grad pada u ruke Jugoslovenskih trupa. Prave se pauze od po 15 minuta da ljudi ukradu po kojeg lava sa kapije kao suvenir... Niko nema pojma da Albanci zauzeše pola teritorije JXXSFRJ za to vrijeme. Ni Albanci nemaju pojma da Grci zauzeše Albaniju, a Grci nemaju pojma da Turci zuazueše Grčku...
Austrija je na koljenima... Isto i sa Poljskom jer su se njemci sjetili da je napad najbolja odbrana.
Južni sloveni kreću da čiste pogranične gradove u Njemačkoj. Njemci stižu na 20 kilometara od Moskve... Snijeg ovog puta neće pasti...
Putin zove Dimitrija da ovaj Zovne Sergeja pa da on zovne onog malog što radi sa onim bombama i da mu kaže da lansira pola na Berlin a pola na Ameriku i da prije nego bombarduju Ameriku pošalju njihovom predsjedniku poruku u kojoj piše da im se seru u usta kapitalistička.
Par minuta kasnije Njemci su na 10 kilometara od Moskve.
Američki predsjednik odgovara sa ženinog telefona: "Važi. Ovo mi je ženin broj, nemoj da je cimaš slučajno." i priprema kontranapad.
Na bliskom istoku su protesti jer ne učestvuju u ratu. Izbija građanski rat u kojem umire 10 jevreja i pola miliona Arapa. U Bijelu Kuću stiže izvještaj da je poginulo 5 milijardi jevreja i dvadeset hiljada Arapa. Amere boli kurac.
Ovima iz Kine isto dosadanu pa odlučuju da bombarduju Afriku jer njih niko neće a onda da unište i sami sebe... Prije toga na državnoj televiziji puštaju Valtera po posljednji put.
Francuska proglašava kapitulaciju i...
Bum!
Fast-forward par sati kasnije...
Savjet božanskih bića donosi odluka da je potrebno promijeniti pristup društvenom inžinjeringu i da su dinosaurusi zapravo bili najbolje riješenje i da je sve poslije njih bila čista komercijala.
Nedugo zatim, negdje u Kaliforniji, jedan krokodil se uspio zavući u rušvine dvospratne kuće koju je već počinjao smatrati svojom. Našao je nečiju ruku i krenuo se sa njom u čeljustima probijati kroz nered koji mu je blokirao put do dnevne sobe u kojoj je nanjušio ostatak svog obroka.
Taman kada se spremao ući u pomenutu, čuo je nešto što nikada ne bi očekivao u ovakvoj situaciji.
Čuo je kucanje na vratima a nedugo zatim i riječi koje su odzvanjale kroz cijelu kuću: "Došli smo da porazgovaramo o spasitelju."
...
