Karakteristična vrsta koja živi u Nacionalnom parku Srbija.
Popularni nazivi su "gotičari", "darkeri" i slična imena koja su povezane sa gothic/dark kulturom (Naravno, nazivi variraju od pola). Mužjaci pripadnici te podvrste su prepoznatljivi po crnoj odeći, dugoj puštenoj kosi, ogrlicama sa gothic motivima, narukvicama sa nitnama i martinakama (NAPOMENA: ne mešati sa mužjacima blekera, slični su). Ženke se prepoznaju po korsetima, dugim crnim suknjama, crnim/ljubičastim/crvenim/mešanim bojama kose, tripovima sa čarapama umesto rukava, martinkama, izbledjenim licima i gomilom bespotrebne šminke. Opšte teme za komunikaciju sa ovom podvrstom su: gothic, mrak, gothic, fetiš odeća/obuća, gothic, to kako su svi ostali smor.
Postoji nekoliko podvrsta

* DMG: Debela Masna Gotičarka - tipičan primerak, smatra sebe pojmom lepote iako bi joj većina dala lopatu i rekla da sebe zakopa u grob pošto ni grobari to neće koliko je ružna.
* MNG: Mala nadrkana gotičarka - Tinejdzerka u kasnim 16 godinama, sa izraženim potrebama za dominacijom i neiskaljenim besom prema sestri koja joj je nekada davno ubila hrčka/papagaja/morsko prase isl dok je spavalo.
* ĆG: Ćutiljiva gotičarka - podvrsta koja samo sedi i ćuti celo veče, ne želi da komunicira, ali želi da bude u grupi.
* DMNG: Debela masna nadrkana gotičarka - Slično DMG, samo što ima izuzetno preku narav zbog problema sa kilažom koje ima i viška masnoće u krvi.
* AG: Arogantna gotičarka - podvrsta poznata po svojoj aroganciji i narcisoidnosti. Istrebljena je pre nekoliko meseci kada se desio Veliki Prdež.
* KNZKKSPG: Kurvasta Ne-znam-koliko-kuraca-sam-primila Gotičarka - najniži pripadnik vrste, onaj procenat zbog kog svi imaju loše mišljenje o ostalima. Poseduje osobine svih gore navedenih podvrsta, ali i još jednu veoma gadnu - kad vidi kurac, ne misli na temu čiji je.

Verovatno postoji još neka podvrsta, ali ovo su one najizraženije i za koje sam video da još uvek ostavljaju neki trag.
Za ovu podvrstu GPUC (Gomila Prilika u Crnom, stručan naziv za metalce sa Trga Republike) se može zaključiti da živi noćnim životom, koji počinje odmah po zalasku sunca (ne zato što tripuju da su vampiri nego se plaše da će malo pocrneti i da njihova koža neće biti više bela kao gaće oprane Vanishom). Voli da pije vino (zato što je boje krvi) i ima čudne tripove. Poprilično je perverzna, i u trenucima kad nema potrebe za to. Komunikacija je na nivou "Gothic gothic gothic gothic". Većina mužjaka pripadnika ove podvrste je naopako što se sexualne orijentacije tiče (read as: više volim kurac u svom dupetu nego leba da jedem). Podložni su fetišima. Kao i izazovnom oblačenju, iako većina nema šta da pokaže.

* Važna napomena: Ne ulaziti u raspravu o muzici, pošto ćete ostati bez živaca jer im je sve sem gotika sranje.
** Još jedna važna napomena: sav metal koji ima elemente simfonije i operski vokal je gotik. I tu nema dalje rasprave. Kao i sav metal koji ima sumorne tonove i dosadne
klavijature.

*** Najvažnija napomena: autor ovog pisanija nema ništa protiv gotičara. ovo je napisano samo u zabavne svrhe. sarkazma mi.

Pohodi naših, dragih nam navijača(čitaj huligana), u koje idu u duhu vere, svi sa svojim krstačama naravno, da bi branili svoju otadžbinu srBsku. Na okupljanjima kao što su gej parada i sl. oni izlaze na ulicu zarad odbrane svojih stavova i stavova naroda koji brane. Taj miran protest, takođe protiče mirno i skromno, bez nasilja - u duhu vere, sve kako je Bog rekao!

...ili ne? Tako nam oni to samo predstavljaju. Oni koriste svaku priliku da izađu na ulice, razbiju izloge i ukradu za sebe novi šuškavac i nove patike, baš njih zabole patka po pitanju pedera, nikad nisu ni razmišljali o tome. Neko je rekao "ubi pedera" i oni neće ni da čuju ni za šta drugo, a kamoli da sami razmisle o tome!

Ne podržavam gej paradu. Ali da li treba ubijati pedere? Ne treba, ali šesnaestogodišnjaci u šuškavicima i air-maxu očigledno nisu ni razmislili u tome, oni kao čopor slede ideje alfa mužjaka - samo da bi se dokazali i bili bolji i opasniji u očima ostalih iz čopora.

Kao što Abraxus reče u nekoj defki, stvaraju neprevaziđenu ironiju a da to i ne shvataju - izlaze da ruše Mek Donalds, jer je američki brend, u Nike Air-Maxu, američkom proizvodu. Tako samo dokazuju kako ne razmišljaju i samo slepo slede nekog nevidljivog vođu i nečije sulude ideje.

Dakle, zašto poređenje sa krstaškim ratovima? Zato što je poznato da je papina ideja da oslobodi Hristov grob od islamske vladavine bila samo varka za oči, jer je prava namera bila pljačkanje bogatih istočnih zemalja, i Hristovog groba koji je navodno bio sav u zlatu itd. da ne zalazim dalje u polemiku, nisam čak ni vernik, razumeli ste poruku, isto se dešava i ovih dana u Beogradu, isto postoji neki papa(n) koji se navodno zalaže za neke ideje i stavove, a u stvari samo gleda svoju korist i ispira mozgove mlađoj, naivnoj generaciji.

Sa druge strane, isti ti koji to rade su do skoro vikali Kosovo je Srbija i vikali su na sav glas kako će ići da brane Kosovo itd. a sada kada je stvarno sranje na Kosovu niko od njih se ne čuje? Zašto sad ne idu da brane Kosovo? Zato što je to bila samo varka za inače naivan narod. Zamaži im oči kako ideš da protestuješ protiv američkog zalaganja za nezavisno Kosovo i protiv gej parade, a onda izađi, uništi grad i obezbedi sebi nove patike, pa ko jebe pošten narod.

Jadanje seljaka kad rano ujutru dođe na njivu i vidi da mu je komšija spalio svu pšenicu.

Najveća noćna mora svakog deteta koje ulazi u pubertet i čija je majka opsednuta savršenim zubima.
Deco, nemate razloga da se brinete, proteza se nosi samo godinu, dve.
Evo, samo pročitajte moju priču:

Čovek koji se jednog dana budi svestan da je juče bio najvažniji dan u njegovom životu. Do juče je bio slabić, pio sedative, bio geek od IQ 140, gledao kako drugovi igraju karate, kako promiskuitetne devojke zajebavaju pola škole, pa i njega, i zapravo je to (luzer) i ostao, ali ostvario je SVOJE snove, a ne tuđe, što znači da se prilepio uz guz nekom profesoru i zamenio ga. Sada može sa ponosom da turi ono Žikino ,,Ko cvika, može da se slika'' jer se on na kraju ipak slikao, i to kao profesor na nekom konzervatorijumu ili fakultetu prirodno-matematičkog tipa, koji putuje po celoj Evropi, nema ženu i decu jer se to ne može postići radom, talentom i IQ-om. Ostvario je svoj najveći san, dokazao se, ljudi koji su bili protiv njega u prvoj fazi sada su ili i dalje neutralni, ili ga se plaše, ili su se popeli na isti ili viši stupanj kao on (only in Serbia and United States of America, respectively). Međutim, njegova majka je pasionirani ljubitelj bangladežanske kulture i san joj je da tamo ode. Ona jednog dana umire, tužni sin koga je majka vaspitala da bude malo manje štreberčić u klasičnom smislu a malo više autentični, neshvaćeni genije, sada donosi ružu na majčin grob i smišlja plan kako da se preseli u Bangladeš, da tamo predaje na Univerzitetu u Daki. Već je potegao vezu, pisao o bangladežanskom matematičaru, šansa se sama ukazala i eto rešenja i za brak- oženio je siromašnu bangladežanku kojoj je edukovani, ali malo manje siromašni stranac bio najbolja prilika, jer do lokalnih bilmeza u najgušće naseljenoj zemlji na svetu teško se dolazi preko roja ljudi. Tako se srećno završava i njegova i njena priča, sem što budu kasnije dovedeni do prosjačkog štapa kada on izgubi posao, i pita se zašto nije u Srbiji, jer sada nema ni za kartu do Nju Delhija, a kamoli do Beograda. Ostaju zajedno kao pravi ljubavni par, ali sin ili ćerka rade naporno da izdržavaju ovaj m(j)ešoviti brak. Ono što je zajebano jeste što sin ima potpuno istu ideju kao tata, a nije retkost da ćerka takođe nauči da čita sa 2-4 godine, postane matematički genije i emigrira u Srbiju...Gde će biti novog bombardovanja, i krug se neprestano vrti na relaciji Bangladeš-Srbija. Prokletstvo koje je započela majka glavnog junaka ove priče, a koje će se nastavljati daleko posle njegove smrti. Rodiš se, malo si fizikalisan, malo si Abi Linkoln+Bendžamin Frenklin, malo si ROCKY BALBOA u Rocky 4, malo si asistent, malo fizikališeš, malo si asistent, malo fizikališeš, malo emeritus, pa umreš.

Tri lica savesti. Ako svaki čovek na svetu ima neko svoje oličenje dobrote koja ga navodi na dobra dela i valjan i ispravan put, onda ih Balkanac ima tri, i još ne mora ni da ih zamišlja - uvek će biti tu da mu pridikuju:

Povratak autora ovih redova pisanju Lepih srpskih običaja može značiti samo to da mu je inspiracija konačno doterala tamo gde "trava ne raste". S tim u vezi definitivno stoji i nedeljama zakasnela isporuka iste, a koju je autoru ovih redova odavno obećao njegov diler, ozloglašeni Mahmud.

Bilo kako bilo, primoran da, poput svakog skribomana, piše iako mu to niko nije niti tražio, niti platio, cenjeni autor je odlučio da se uhvati u koštac sa jednim skorijim, svakako modernijim običajem, možda pre i štosom nego običajem, ali, ono - imajmo bar malo razumevanja za njegovu aktuelnu apstinenciju...ako je njegova lepša polovina već nema za onu standardnu.

Elem, međ' nama pripadnicima nebeskog naroda oduvek je vladalo uverenje da su strani pokušaji učenja našeg jezika - iako od starta osuđeni na propast - krajnje simpatični u svojoj debilnosti. Rogobatni akcenti, retardirani konsonanti, mutavi umlauti...samo su neki od razloga zašto jedan Švaba, Francuz i Englez nikada neće biti kadri da k'o ljudi izgovore makar i najprostiju rečenicu na jeziku budućih kolonizatora galaksije Andromeda 3567. godine. I da ne bude nikakve zabune - mi Srbi smo u pitanju.

Uglavnom, pomenuta "simpatičnost" nadahnula je međ' tradicionalno predusretljivim narodom srpskim specifičan vid sprdnje sa neslutećim žrtvama iz ostatka sveta, a koji se definiše ljubaznim mada džukačkim poturanjem najosnovnijih psovki 'mesto svakodnevno-korisnih-turističko-kosmopolitskih fraza poput "Dobar dan", "Dobro veče", "Hvala", "Doviđenja" i "A (da mi vratiš) kusur?", a koje bi eventualno i zanimale zalutalog stranca u našoj zemlji. A i realno: lakše (čitaj: interesantnije; prim.prev.) jednog strendžera naučiti da kaže "Puši kurac!" ili "Jedi govna!", nego čekati i pizdeti pola čuke dok on zapliće jezikom u abortus-pokušaju da kaže "Zdravo".

Ponekad je baš do jaja kad ti maternji jezik nije svetski jezik, zar ne?

Potpuno suprotna stvar od onoga što poraženi kaže. Najčešće se može videti na nekim izborima za mis i sličnim sranjima, emisijama gde se bira pobednik između dve osobe.
Naime, tom prilikom, onaj koji nije pobedio, se trudi da pokaže kako je sve kul i da mu nije nikako krivo. Ne, ne!
Mada, zapravo bi pojeo svoja govna samo da pobedi.

Jedan od neobičnih fenomena ženske psihlogije, i generalno uopšte ljudske psihologije i međuljudskih odnosa. Gledam u daljine, dakle pička je slučajna ili svrshishodna metoda ili nuspojava koju beta mužjak upotrebljava, da bi namamio humanoidnu žensku jedinku, ala bičarku.

Beta mužjak, ne treba biti epicentru, on je u ćošku vrti prstom oko čaše, dok pušta da se prividna intelektualna aura oko njega stvara. Ono što mačkice više vole od skrečovanja po Spužva bobu u vadžajni, jeste totalni bolikurac i sunovrat duše kod mužjaka. Niski kapci, samodestruktivnost, podočnjaci k'o u trauma hirurga u Nikaragvi, jedan pogled u njenom pravcu, and it goeeees..

Simbol za predmete i postupke koji se u momentu čine bog zna kako veliki i bitni, a kad se podvuče linija ispada da ne vrede ni bušnog himena.

Koristi se u konverzaciji u kojoj jedan od aktera iste želi ukazati drugom da je blizu doći do riješenja na postavljeni problem.
Upotreba vodi porijeklo od igre vruće-hladno.

Negde je popularno nazvano i obracanje za like. Sastoji se od mnogo zajebane rečenice mnogo zajebanog internet profila. Može biti inteligentan ili neinteligentan, korektan ili nekorektan ali kakav god bio nema poentu, jer je izrečen na pogrešnom mestu.

Rečenica koju izgovara tvoja "drugarica" kad posle 2 godine skupiš hrabrosti da joj priznaš da se ložiš na nju. Nije neophodno da ti je dobra drugarica.. To može biti i poznanica koja je u toj rečenici našla savršen spas. Ustvari nikad ne znači ono što bi trebalo, nego ima više značenja... Što si stariji to se manje događa...

Budala, ako je suditi narodnom verovanju. Čovek koji ovo čini krajnje je nesposoban i na njega se računati ne može u ozbiljnim životnim situacijama. Budala.

Uzgonio bi u nju k'o Šumi bolid u Grand prix Monte Carlo. Popio bi joj vodu posle kupanja, a sidu bi joj oprostio u svako doba. Deskripcija ženske persone čiji su atributi toliko izazovni da bi se i sam papa zapitao zašto koji kurac jebe dečake kad bi mogao posedovati takvu žensku lepotu? Lice Afrodite, a obline dovoljne da postignu ekvilibrijum u odnosu na sve daščare i lopate koje šetaju ulicama.

Njena pojava leči impotenciju, a ukoliko dozvoli braći Matić da je opipaju verovatno će od velike želje da je ugledaju magično progledati. Tip žene zbog koje bi i najtvrđi konzervativci drešili kesu i platili uslugu prijateljici noći, da se naša heroina kojim slučajem bavi opsluživanjem širih narodnih masa, a najveći hipohondar bi u nju uletio k'o Pantelić u ofsajd bez kondoma, te s guštom pokupio kondilome pride.

Tovarni konj, kao često spominjana životnja koja je morala da pretrpi svakakve muke da bi teški tereti u davna vremena bili prevezeni od tačke A do tačku B postao je sinonim za seksualne aktivnosti i korišten u konotaciji gde ljudi ispoljavaju sado-mazo porive prema ženkama.

Opšte je poznato da su Srbi skloni preterivanju i preuveličavanju događaja, pa je tako Kraljeviću Marko prikazan kao alfa mužijak od dva i po metra koji ustane iz kreveta, počeše dupe, ne opere ruke pre nego što pojede pola ovna za doručak, a drugu polovinu mu spakuju za užinu. Kada odradi vežbe zagrevanja, on uzme bojna šestoperca i liši sultana jedne armije janičara, nakon čega se prošeta do vile Ravijojle, a Šarca ostavi da cuga vino do sledeće misije. U stvarnosti je gmizao pred sultanom, što nije njegova krivica, već šuntavog mu ćaće, koji je poveo celu armiju na Maricu, a onda je pijanu stoku poklala jebena turska IZVIDNICA.
Pored njega, najhiperbolisanija ličnost naše epske poezije je Sveti Sava, a za ostale je najbolje pitati Cara, on se bolje razume u to.

Po pravilu, za ručkom bi trebalo da se svi na okupu, zahvaljujemo Bogu na obedu koji nam je dao, i da ga u tišini pojedemo.
Međutim, klasična srpska porodica razlikuje se od svih po svemu, pa i u ručku, počevši od menia pa sve do razgovornog repertoara.

Mnogo zajeban trenutak.

Poput golgetera u fudbalu koji pošalje gošu po burek, odradiš posao na najbolji mogući način, prevaziđeš samog sebe, pun si samopouzdanja, često i po prvi put u životu. Ali onda, niotkuda, tu se nađe neka ziljava prečka ili stativa i sjebe trenutak, pokvari sve i utisci koje si do tada ostavio padaju u vodu, a prilika... ko zna kada će se ukazati ponovo.

Murinjo je obavezno osoba muškog pola, starosti od četrdeset godina pa naviše. Obično je bangav u noge, ne zna da hoda, smotan je ko sajla i može mu se dodati još sličnih epiteta, ali itekako se "razume" u fudbal. Čitav svoj život trenirao je fudbal po raspalim fudbalski klubovima kao što su: Arsenal iz Malog Mokrog Luga, Brodarac i tome slično. Murinjo je u tripu da zna sve o fudbalu, da je fudbalski mag poput Messija, Kristijana, Pelea i Maradone, da mu niko nije ravan na kugli zemaljskoj, ali jebiga sjebala ga povreda Latissimus dorsija protiv Čajetine u gostima kada mu je Žika Britva nemilosrdno, sa dve noge, uleteo pravo u slabine, i to mu je načisto sjebalo karijeru inače bi on bez sumnje dominirao evropskim i svetskim fudbalom. Pošto mu je jebiga Žika Britva sjebao karijeru za ceo život (proklet da je, peder raspali!!) odlučio je da svoje fudbalsko znanje prenese na mlađe generacije, jer bi bila neizmerna šteta da toliko znanje jednostavno ponese sa sobom u grob.

Murinjo živi u zgradi na jedanaestom spratu, sa čije se terase jasno vidi fudbalski teren obližnje osnovne škole. Kada god bi Murinjo sedeo na svojoj terasi i video decu kako igraju fudbal, odmah bi se uputio ka svom ormaru, uzeo patike za fudbal, štucne, šorc, znojnice, svoj stari dres FK Arsenala iz Malog Mokrog Luga i odmah bi se uputio na teren.

Naravno, Murinjo je bio svima dobro poznata faca u kraju, kako i ne bi kada je svaki put kada se igrao fudbal u kraju on dolazio u svojoj prepoznatiljivoj opremi, prosipao svoje fudbalsko znanje i pričao o Žiki Britvi (proklet da je peder raspali!!). Tako je Murinjo neko vreme igrao fudbal sa obližnjom decom, dok ga nisu oterali u kurac zato što je previše pametovao u toku igre svojim komentarima: "Gde ćeš poprečnu!!??, "Na prvu igramo na prvuu!!!", "Jel si svestan sta bi ti Žika Britva uradio kad bi se tako sporo oslobadjao lopte?"
Vidno razočaran u današnju omladinu i njihovo razumevanje najvažnije sporedne stvari na svetu, rešio je da digne ruke od njih. Ali znanje ipak nekom mora biti prenešeno, ali kome!? Znam!, setio se Murinjo, brzo obukao jaknu seo u kola i otišao na utakmicu obližnjeg lokalnog tima. Naravno otišao je na mirniji deo tribine, da bi tamo jasno svi čuli i divili se njegovom fudbalskom znanju. Kako je utakmica odmicala Murinjo je počeo polako, pa sve više i više da deli taktičke instrukcije igračima na terenu: "Alo izađi bre na visok presinggggg!!", "Kakav je ovo playmaker ne može jedan pas da pogodi u pičku materinu", "Vidi ga ovaj prima je ko saučešće, eh šta bi im ja uradio kad bi ušao na teren, nego Žika Britva(proklet da je peder raspali!!)".
Posle nekog vremena Murinjo je postao dobro poznata faca na stadionu, nije propuštao nijednu utakmicu i uvek je imao nešto novo da kaže igracima ili pak nekom neznancu do sebe.
Međutim ni to nije večno trajalo... Jednog dana Murinjo je otišao na stadion ne sluteći šta ga čeka. Zauzeo je svoju standardnu poziciju i počeo da kenja kao po običaju.
- "Komšija jel vidiš ti ovog šuntavog sa brojem 8, pa ko ga napravi ovako smotanog?, oca mu jebem. Pa on ne može dva tačna pasa da sastavi! Strašno!"
Komšija ga je samo pogledao i zaboo ga u glavu, očigledno da je dotični šuntavi sa brojem 8 bio njegov sin.

Od tada Murinjo sedi u svojoj fotelji i preko malog ekrana deli savete Ser Aleksu Fergusonu.

Predstavlja govornu formu grobobrana.