Ako ste se u poslednje vreme eventualno pitali zašto je spisak stvari koje vam neopisivo idu na ganglije toliko dugačak al' opet nekako nekompletan, onda se pred vama nalazi tekst koji će konačno odgovoriti na to, nikako retoričko, pitanje.
Elem, iako je naslovna kategorija u našoj zemlji i dalje u povoju, odnosno tek poprima svoj zastrašujući oblik i kritičnu masu debogenih poklonika, mora se istaći da njeni počeci obećavaju maglovitu budućnost životu na koji smo navikli na ovim prostorima, a možda i samom SRPSTVU kao takvom. Naime, kako potencijal jednog naroda leži isključivo u njegovom naraštaju tj. deci, a kako smo i vi i ja nekad bili deca pa znamo kako je to, siguran sam da možemo da se složimo oko toga da je pored ljubavi, pažnje, porodičnog okruženja, igre, igrica, rođendana u Mek-u i kićenja jebene jelke za Novu Godinu, za jedno zdravo odrastanje i stasavanje u zrelu ljudsku osobu potrebna i ZDRAVA ISHRANA, što u srećnom slučaju ovih meridijana znači konkretna i(li) obilina konzumacija MESA i proizvoda nastalih od istog. Znam da klimate glavama i u redu je. Jer ono na šta sam uvek mogao da računam od svojih balkanskih, rudimentarnih i ne-evrointegrisanih roditelja - a pored šljaga, šamara, izvučenih ušiju i ostalih delotvornih vaspitnih metoda - jeste redovna, možda ne i svakodnevna, ali svakako redovna porcija mesišta, bre, jebem mu majku stvarno. Na tome sam odrastao i odrastao u ovakvog konja kakav sam sad - zdrav, prav i lud, kao i svi mi što smo. I na tome sam, zajebavanja bez, do jaja zahvalan svojim matorcima. Kevi, pre svih.
Ali...zapitajmo se na trenutak gde bih i kakav bih ja danas bio da mi je majka bila Dr.Feelgood psihopata, ženski imbecil zatrovan idejom da je "samo zeleno zdravo", "soja nezamenljiva" a "bezglutenska dijeta apsolutno kru-ci-ja-lna za intelekt deteta"?! Kakvim bih čovekom posato da mi je pravila šnicle od tofua, salatu od nori-algi, kolač od susama i pirinčanog mleka?! Sasvim je sigurno da bih mutirao u prokletog žutaća, o seksualnoj orijentaciji uopšte i da ne govorimo.
Elem, naravno da su nakaze iz naslova još jedan talas zapadno-evropske pomame za besmrtnošću, ovoga puta bazirane na veganskoj kuhinji, redovnom čišćenju jetre uljem od crnih školjki i svakodnevnom meditacijom od po 12 sati, baš ekstra što ne postoji posao i računi za struju. Mislim, kada bi se ta ravnogruda hipi-rebra barem za jedan trenutak zapitala zašto im jebena deca imaju jebenu intoleranciju na laktozu, alergiju na grinje i ostale STRRRAAAAŠNE boleštine, došla bi do saznanja da je to upravo zato što ih kljukaju mlekom od kokosa, 'mesto svojim, i što ih 'mesto jednom nedeljno u kafanu svaki dan odvode u lokalno-sektašku bio-radnju kako bi im kupila namaz od bundeve i bezglutenski hleb sa ekstraktom ulja aloe jebene vere! Ako nisu, fazon, alergična i na to, nedobog.
Imajući sve ovo u vidu i znajući da se budući očevi u tome ništa neće pitati, apelujem na buduće mlade srpske majke da ne budu idioti k'o ove evropske i da odgajaju svoje klince onako kako su njih odgajale njihove mame a ne kako kaže neka lezbača u knjizi ili ćelavi majmun u siledžiki. Triput pogađajte zašto.
Srdačan.
- Jaooo, gospodine svekre, jesam vam stoput rekla da ne dajete malom tu vašu...slaninu, pa znate da je INTOLERANTAN NA SVINJSKE PROTEINSKE LANCE?!
- Pa, kad mu nisi davala sisu, snajo, nije siroto dete krivo, hehe...
- To uopšte nije vaša stvar! JA sam njegova majka a ne vi...Uostalom, mogli biste malo da smanjite i sa tim sirom, znate li vi koliko adrenalina krava pusti u mleko kad je muzu?!
- Ne znam i ne zanima me. Znam samo da je onaj moj klipan treb'o odaaavno tebi da pusti krv pa da ne sikćeš k'o zmija otrovnica, ščula!
Razni plemići iz naše srednjevekovne istorije o kojima dotična istorija jako malo zna. Najviše o njima saznajemo iz epskih narodnih pesama gde su opisani kao najveći dobrotvori, najjači i najhrabriji ratnici itd. Međutim, kada malo čitamo između redova, shvatamo da oni nisu bili ništa drugo do razmaženi plemići, kavgadžije i alkoholičari. Radi bolje ilustracije navodim dva junaka, Miloša Vojinovića i kraljevića Marka Vukašinovića.
Primer 1.
Miloš Vojinović
Sestrić cara Dušana Silnog. Živi sa čobanima na Šar Planini. Po nagovoru svoje braće nepozvan odlazi u svatove da bi branio ujaka od eventualne prevare domaćina. E, kada stigne na svadbu, do izražaja dolazi njegov karakter.Kad su bili putem putujući:
Zlu nauku Miloš naučio
Kod ovaca u Šari planini,
Pospavati svagda oko podne;
On zadrema na konju kulašu;
Kako dizgen oslabi kulašu,
Diže glavu, ode kroz svatove,
Obaljuje konje i junakeDakle, džabalebaroš koji je navikao da spava po ceo dan, pa pošto je rano ustao, prispavalo mu se oko podne i odmah po dolasku je napravio metež i pometnju. I još mu nije dovoljno što je napravio pičvajz već mu je za to kriv konj, a ne on sam, jer, šatro, konj bi trebalo da bude fini i kulturan.
Kad se prenu Miloš Voinović,
Te sagleda caru oči čarne,
Kulaš ide s konjma carevijem,
On pokupi dizgene kulašu,
Pa išćera njega iz svatova,
Udara ga oštrom bakračlijom,
Po tri koplja u prijeko skače,
Po četiri nebu u visinePošto se malo smirio pretukavši tri gosta koja su htela da mu uzmu konja, logično, prvo je potražio kafanu.
Pa on ode tražit' mehandžiju:
"Mehandžija! daj da pijem vina."
Mehandžija njemu odgovara;
"Id' odatle, crni Bugarine!
"Da s' donio Bugarsku kopanju,
"Ako bih ti i usuo vina;
"Za te nisu čaše pozlaćene."
Pogleda ga Miloš poprijeko,
Udari ga rukom uz obraze,
Koliko ga lako udario,
Tri mu zuba u grlo sasuo;I, naravno, šta je prvo što je uradio u kafani? Prebio je konobara.
Malo kasnije menja cara u dvoboju i ubivši svog protivnika, kao svaka bitanga, ne pokazuje prema njemu ni malo poštovanja.
Pusti koplje Miloš Voinović,
Te prikova bijelo Latinče,
Prikova ga za Leđanska vrata,
Pak mu rusu odsiječe glavu,
Kulašu je baci u zobnicu;Da ne dužim o njemu dalje zbog mesta za pisanje, nego da pređem na drugi primer.
Primer 2.
Marko KraljevićNaš ultimativni junak i najveći alkos od svih Srba u pisanoj istoriji. Skoro svaka pesma o njemu počinje sa:
Vino pije Kraljeviću Marko...
A još maltretira i konja da pije sa njim:
Pola pije, pola Šarcu daje...
Poznat po uništavanju putne infrastrukture, koja inače svima treba, al' on govedo zapeo da preorava put. Kada su mu Turci fino rekli da to ne radi, jer koja budala preorava puteve, on ih je pobio. Šuruje sa vilama, koje su inače zla bića u našem folkloru, pa bi se moglo reći da bi to u modernom smislu značilo da ima veze sa kriminalnim krugovima. Ne poštuje vlast:
Dok ne dotera cara do duvara...
I žene tretira kao robu:
Pa on uze tri đevojke
I podijeli braći za ljube...Jedina pozitivna stvar koju je učinio je da je on začetnik diplomatske korespodencije u Srba:
Knjigu piše Kraljeviću Marko,
Sitnu knjigu caru u Stambolu,
Marko piše, car mu otpisuje...
Opružio se koliko dugačak, uživa, i ne razmišlja ni o čemu u životu. Sve mu ravno do Kosova, ma kakvog Kosova, do Krfa. Da padaju bombe ne bi ustao ni prozore da pozatvara. Eventualno ako se nekim slučajem promuva do prodavnice, ako nema koga da pošalje da mu kupi pivkan, jedva bi se i za to nakanio. Boli ga uvo za krizu na Bliskom istoku, što je porasla inflacija, pa i šta su večiti radili za vikend. Pustio konja na ispašu, nezainteresovan ni za šta, praktično, landaraju mu muda za sve.
Milena: 'ajde Radovane, zvao te komšija Pera, mora d' izvlačite drva iz šumu! A i moraš naći kalem, znaš da si slomio kundak onomad kad ganj'o bele miševe po podrumu! A o'kle se tebi prikazaše miši u podrumu mene nije jasno!
Radovan: Ama ženo, što sam nač'o onu rakiještinu, kičma mi se osušila! Reci d' odložimo mi to za sutra, valja se, sutre ponedeljnik. Kaži da mi nije dobro, studen me neka udarila sve od nogu!
Milena: A znam ja šta je tebi kukavče moj! Sinoć ste kad ste čačkali oko traktora zapatili i konja da poterate, sad je mene jasno!
Radovan: Ma kakvog konja, šta je bre s tebi? Sve me nešto žiga u nedra, živ nisam. Ili bolje reci prekosutra, da odmorim jošte malo. Pusti me bre ženo malo da danem dušom.
Milena: Od čega da daneš dušom, tri dana iz kuće izlazio nisi. Sve do večeri kad se uputiš kod gazda Milanove kafane. Ustaj, i rani svinje, nemoj mene sve da čekaš. Znaš da treba da posečimo po nedelji!
Južnjačka verzija izreke ''Izbirač naiđe na otirač'', jer, mi sa juga, mi se tim stvarima nikada nismo bavili tako gospodski unutra, pa da nailazimo na tepihe i otirače, mi sve to onako prirodno, po kal, pod plemnju, samo na baru i mož' naić'.
-Nikad se ja neću odadem, Milevo. Men' samo budale me oćev. Onaj Milisav, kurvar, pustahija, dom se ne svrća, on me 'oće. Pa za toj li men' majka čuvala, za toj li se dva dana jadna ne bila porađala, gorke suze lila i u krv se davila! Zatoj li? Pa mi onomad onaj Zare prišeja, on kav je jadan tipka ga nema, da dunem ću ga oduvam, toj li je muško da mi decu pra'i, toj li je muško da te u'vati...onakoj...znaš... Pa onaj Slobodan što 'oće bajegim neke čkole da završava, pa mi pisuje pesme, kuku majko, koju će taj njivu da ti okopa! Ću se utepam! Ću se obesim! Ću idem u Beograd da ripim pod tramvaj!
-More, Džano, mlogo ti probiraš. Te ovoj ti ne valja, te onoj ti ne valja, te ovaj ovakav, te onaj onakav! princa li čekaš? Bolje si konja zajaši dok još i toj možeš. Nema princi, svi su konji. S'm ti biraj, pa će dočekaš i tija konji da begav od tebe! Znaš kako se vika: bir, bir, pa u vir.
-Ja l'? Pa ja li ko ti da budem, pa svaki da si mi je dobar, pa po selo da me bije glas? T'g li u vir neće upadnem?
-More, i t'g će u vir da upadneš. Do kolena. kolena i obraz će ti budu kaljavi, al' ti će se smeješ i će ti bude lepo. I po selo će te bije glas da si kaljava, al' tebi će ti bude lepo. Ovako te bije glas da si usedelica, a tebi ti nije lepo. Pa si ti pa biraj sama. Kako ga okreneš, tebe vir te čeka, s'm treba da biraš u koj vir će ripaš!
Film koji bi kad bi bio snimljen ponizio originalni film toliko da bi Stalone lično došao da popuši glavnom glumcu. Bio bi to film sa mnogo krvi, jer prosečan Srbin inače ima mnogo neprijatelja, pa dok ih sve ispegla i natakne na kurac i 10 delova bi bilo malo. Materijala ima na pretek.
Srpski vojnik Ratko se vraća iz rata u svoje rodno selo u podnožju Goča. Zbog remećenja javnog reda i mira pod dejstvom domaće radze hapse ga i odvode u lokalnu stanicu. Kad se otreznio, popizdeo je i ispeglao lokalne muljave pandure pa su ga prebacili u Beograd. Tamo ga u zatvoru muče zbog frizure "Milanče Stanković" i on pada u depresiju. Porodicu nema. Izjeli ih vuci na Goču. Uskoro mu puca kurac i priprema totalnu osvetu. Plan je spreman. Beži iz zatvora i snabdeva se srpskim nožem, rakijom i bombama. Vraća se u zatvor da pojebe upravnika i sekretaricu, baca par bombi i sve ih pobije. Diže se opšta frka. Vanredno zasedanje skupštine. Derbi se odlaže. Upada u skupštinu, izjebe predsedavajuću, baci par bobmi i reši narod bede. Usput je zapalio par ambasada i pobio sve unutra jer mu Hrvati, Šiptari, Ameri, Nemci, Francuzi, Liliputanci, Gvinejci i Kongoanci idu na kurac. Rumune neće da dira jer su Bugari. Nastavalja dalje u novim er maks patikama. Baca bombe na banke, državne ustanove, Toleta, Vuka i mnoge druge, jer mu i oni idu na kurac. Šalterske službenike je zakopao u grobnicu na Kališu. Na kraju kreće ka konačnom cilju, da smeh Lee Kiš pošalje u zaborav. Upada u njenu emisiju gde nailazi na Zoranče, najveću neprijateljicu koja je pokušala da ga spreči u njegovoj nameri. Ali Ratko uspeva da baci bombu i hrabro gine, a sa sobom na onaj svet je poveo Leu i Zoranče. Svi srećni i zadovoljni, Ratku se diže spomenik umesto konja. Kraj.
Najčešće umeju da ispadnu i najgore namere u isto vreme. Obično znak da ste dotakli dno, ili makar izazvali blagu sumnju u vaš budući uspešan život od strane radoznalog prijatelja, roda rođenog ili komšinice koji, kao i svako drugi ko zna kako se zovete ima svako pravo da vam se meša u sve sfere života. Ipak vam je on komšija, srpski komšija, zna se šta to znači.
-E, ćao. Kako si?
-Hehe, evo, hihi, dobro sam, draga, hihi, nego, hihi, baš mi je drago što si došla kod nas.
-Reko' aj' da se iscimam, pošto ti je tooooliko značilo da dođem... Tu ste samo vas dvoje?
-Jao, hihi, pa, hm, jao, hehe, znaš, doveo je i Marko jednog, hihi, prijatelja, mislili smo da nam sutra vas dvoje pravite društvo, znaš ono, ručkić, kolačići, i to, i moj mukica se složio, ipak je sutra Dan Zaljubljenih, a šta kažeš?
-E, idem ja kući.
-MOLIM?
-Idem ja kući.
-PA JA TO IZ NAJBOLJE NAMERE, HTELA SAM DA TI POMOGNEM DA NAĐEŠ SVOG KONJA NA BELOM PRINCU!
-Naravno, naravno, i to nema nikakve veze sa činjenicom da je popust pedeset posto ako didu zajedno dva zaljubljena para.
-Kako možeš tako nešto da pomisliš?
-Ajde, bre, mala, kako se zoveš, pusti njih, lepo se najedemo, ja sam zato i pristao.
-E, ja slavim Svetog Trifuna, pa ti navrati na klopu kod mene, a? namig
______________________________________________________________________
-Sine, ja ti iz najbolje namere kažem dustaneš od tog kompa, sada kada si doktorirao, šest meseci kasnije nego što sam ti zacrtala, inače, uzmeš da se zaposliš, kreneš da zarađuješ i da mi podariš tri unučeta, jednu devojčicu i dva dečaka blizanca, i da kreneš da ideš na one Milevine prijeme gde dolazi njena ćerka Ana-Marija Ikodinović-Anđelković Venclović što završava francuski.
-Biće.
Preterati u nečemu, bilo da je hrana, piće, jebanje.
-Brate nešto si mi pozeleneo, šta ti je?
-Joj ćuti, juče sam vozio neku robu na NBG, svratim kod Trpkovića u pekaru i tražim četvrt bureka.
-Au brate, pa kod njih je to 600 grama!
-Ma znam i što je najgore, uzmem onaj sa šunkom i kačkavaljom, a ono curi mast do lakta jbte. Udaro sam se po glavi kad sam pojeo, čim sam došao do firme morao sam da popijem Ranisan.
-Pa šta sad radiš?
-Brate sad sam na postu narednih nedelju dana, treba i pop uskoro da mi stigne da me pričesti, pošto ja do crkve ne mogu da dođem.*
-Aj donesi jedno pivo, ovo već pri kraju.
-Ma bih ja, al ne mogu.
-Ne seri bre mrcino, ceo dan se tu izležavaš, koji ti je?
-Ćuti, sinoć sam doveo Mariju kući, pošto su mi matorci bili na nekom seminaru.
-Ček, ček...Mariju Kurcolomku?
-Da baš nju, glavom i pičkom.
-Ti si lud brate, nije ona džaba trenirala atletiku. Gde ćeš ti tako mrljav sa njom, ne bi izdržao ni sat vremena.
- Četiri sata brate! I još sam morao da je teram kući, zajašila me ko konja. Sad me jaja otkidaju, imam osećaj da su poplavela koliko me bole.
-Ccc bem te alavog, mesto da daš Sanji Ciklami 500 đunti da te odradi, ti sa onom skakačicom. Sad se jebi.
-Aj ne seri tu, nego idi po to pivo i donesi mi kesu zaleđenog graška iz zamrzivača.
-Šta će ti grašak?!
-Pa da stavim dole.
-Brate ja u tvojoj kući više ne jedem, samo da znaš. A i ovo pivo ko zna gde si gurao tako šašav.
Modus operandi u koji upadaju neke ribe, a sve u stilu "e baš tebi ne dam pičke makar ti lek za rak bila". Zulumćarka može svaka da postane i to iz čista mira, onako došlo im da neće pa sve i da međ' nogama Amazon ističe.
Razlog verovatno ne postoji, možda je to sindrom poštenja koji se iznenada pojavljuje i sjebava vam radnju, možda su se baš u tom trenutku setile staramajke kako ih kori jer ih svako veče drugi đuvegija dovozi kući. Svejedno kada ona uđe u zulumćarka mod nećeš' jebat pa makar bio mutant između Bred Pit i Antonio Banderasa sa đokom Ron Džeremija.
Nisi ga metnuo otkako si zadnji put dobio na kladži petnaest hiljada pa si sebe častio rasnom moldavkom, kad vidiš žensko dlanovi ti se znoje a pritisak diže. Jebo bi ružne, debele a možda i babe.
Na lokalnoj žurci pikiraš Cicu, ružnjikava je, ima deset kila viška i sluša Grand ali je izbacila sise na gotovs i pouzdano znaš da je radodajka. Krneš tri vinjaka i nekako uspeš da je smuvaš, voziš poluraspadnutim jugom u obližnju šumicu i očajnički spopadaš, misliš blickrig je najbolja stvar.- Stani, stani, STANI! Pa ja nisam zato došla ovde sa tobom.
- Pa kako maco, Cico a zašto? (počinješ da budeš sladunjav jer se zavaravaš da još imaš neke šanse da muneš)
- Pa eto lepo, nije mi do toga, hoću da pričamo. Znaš i ja imam osećanja.
U tom trenutku crna spoznaja te preplavljuje i svestan si da nećeš jebati.
- Pa što lepo ne kažeš da hoćeš da pričamo, hajdemo onda u kafić kao ljudi. Ajd izađi samo čas da mi pokažeš da izađem unazad, ne vidim baš najbolje. I zatvori vrata dušo, da vidim retrovizor.
Silinom od 45 konja potpisuješ ćelave gume iz 91', kad si malo odmakao otvaraš prozor.
- Put kući peške pička ti materina! Zulumćarko nijedna, pu kurobeštijčino!
Igrači igrice Travian povremeno se dogovore da izađu u neku kafanu po mogućstvu tamo kod glavne autobuske, da se na miru nacirkaju i prepričavaju najuzbudljivije pljačke, rušenja i otimanja sela. Izrazi koje koriste potpuno su nepoznati onima koji tu igru nisu igrali.
Jedno od naših okupljanja…
Kafana Dva cvetića, 20h
A : Uuu bratee, al je gužva. Gde da se zabodemo?
B : Aj tamo u onaj ćošak, ima slobodan sto pored onog dede sa šajkačom. (vidi sliku)23h
Posle 15 tura piva…A : I tako ti ja pošaljem moje gromove i kate da mu jebem milu majku, oteo mi krop 9! Srušio sam mu silos na lvl 3. Sad imperijanci mogu da mu jedu govna, pošto žita nema.
C : Znam, brate. Vid′o sam log. Upiš′o sam se od smeha! Ma, da im vođa nije multihunter i da ne igraju na kvarno sravnili bi ih sa zemljom, pizde jedne. Farmaćemo ih ko stoku uskoro.
B: Ništa, samo ti štancuj batinare i tevtonske vitezove, a možeš i sekiraše, ne jedu mnogo žita. Prvo da malo obnovimo vojsku i ima da ih razguzimo!
D: Joj, kad reče žito, nisam poslao u glavni grad jedno 4k, pomreće mi vojska, sve do poslednjeg! Jel ima neko krede da zovnem sitera, ili još bolje, jel ima neko net na mobu, časkom da rešim taj minus. Imaš? Brate, car si…Ulazi na nalog…
D: Jooooj, u kurac! Imam napad! Imam napad! Imam napad!
Ljudi ga gledaju misleći da je epileptičar…
D: Imam napad od ovog konja što sam mu oteo petnesticu pre neki dan. Šaljem kružnu da mi svi puste pojačanje, inače sam mrtav čovek!
A: Ma smiri se, svi te gledaju. Sad ćemo da mu napravimo sačekušu. Za početak pošalji mu fejkove da se usere.24h, posle 20 tura piva
Ljudi sa nevericom gledaju u nas i krste se. Polako se kupe i odlaze. Možda misle da smo neka sekta, ko zna…
01h
B: Eee, lepo smo popili, ajd′ sad na neki burek. Valjda nešto radi, u pičku materinu!
malo kasnije...
D: Mljac, mljac… daj mi opet net, moram da okupiram onu oazu sa 50% žita. Jedno 2k vitezova će biti dosta za ove medvede i tigrove, a? U jbt, ima i jedan slon!
A: Ma puna kapa!07h
Čekam bus.07:30h
Stižem u moj kraj. Srećem brata koji ide u školu.
- Eee ... de si mali, šta se radi?
- Evo idem u školu, znaš valjda da sam prva smena.
- Mmmaaaa…(zeva) …ma ′de znam… ae piči, klinac!
Šatro.
Prekinite da romantizujete prošlost i nostalgišete o nekakvom mitskom gostoprimstvu starih "domaćina".
Jahao je na umornom doratu, kome je krvava pena na brnjici sve manje bivala penom a sve više svežom tamnom krvi. Imao je dve strele u sebi, jednu u butini, jednu u slaboj tački oklopa, izmedju rebara i pazuha. Štit sa obeležjem njegove kuće, crni hrast na žutom polju, izgubio je pre dvadeset liga.
Drumski razbojnici su ostali drski i neustrašivi, iako se buktinja rata već mesecima pretvarala u nejaki žar.
Kiša mu je dobovala po verižnjači, odora ispod nje mokro se slepljivala uz ranjeno telo.
Sati grozničavih snova i klackanja na konju. Buncanja. Ili su to bile godine?
I onda, odjednom, zamak. Koliko god ubedjivao sebe da je to vrućica, fatamorgana i opsena. Mali i stameni zamak, sa spuštenim mostom preko šanca je bio tu. I na bedemu zastava, besni jazavac na zelenom polju. Zamak ser Tagarta. Njegovog starog i vernog prijatelja.
Polumrtav udari po kapiji, razdra se zadnjim mrvama snage MILOOOOST
--------------
-Burazerče aj neki drugi dan, ljubim te, skinusmo sad s Jelenu Sons of Anarchy malo da se opustimo, a i pozitivni smo bili ovi dani, ništa nismo stigli da čistimo, bedarica mi ovako u lom da te primim. Aj ljubi brat.
---------------
MILOOOOOST
Sledeće što je čuo je vriska konja koga je strelica samostrela pogodila između očiju. Konj se prope, on padnu s mosta u šanac. Strelica namenjena njemu, došla je kao poklon.
Rusija je ogromna zemlja u kojoj ima oko 10 miliona žena više nego muškaraca.
A i to malo muškaraca žene ne interesuju previše. Kad im zatreba, pokupe neku.
Šta ćeš, zakon ponude i potražnje. Zato Ruskinje neprestano love muškarce.
Čak i one koje imaju nekog.
Srbi koji rade u Rusiji imaju relativno dobra primanja i za ruske standarde.
A Ruskinje svakako više vole Evropljane nego na primer Uzbekistance.
Dakle jedan i jedan su dva. Srbi i Ruskinje se jebu k'o šašavi.
- Dobro došao mužiću posle 6 dugih meseci provedenih u Rusiji.
- Jaoj ženo jedva sam čekao da dođem kući.
- A jesi li me prevario tamo u Rusiji?
- Ko? Ja? Šta ti pada na pamet? Tamo sam otišao da zaradim pare, a ne da jebem.
- Pa nemoguće da 6 meseci nisi bio sa ženom. Kako si izdržao?
- Ma jamo tamo samo radim i radim. Da zaradim za ova naša dva konja ako mogu.
- Pa valjda izađeš neki put u grad. Ima tamo Ruskinja... Znam ja sve.
- Ma kakve Ruskinje. Ja tamo štedim da platim školarine Predragu i Nenadu.
- Pa zar baš ništa nisi uradio sa toliko Ruskinja i toliko para što si zaradio.
- Ne interesuju me Ruskinje. Samo mislim na tebe, na porodicu i na naša dva sina.
- Ko u Rusiji nije jebo? Nisi valjda najgori? Pa kakav si ti muškarac?
- Ma šta je bre sa tobom luda žena.
- Kaži slobodno. Steva je priznao ženi da živi tamo sa Ruskinjom? I ona shvata to.
- Stvarno joj je rekao za Ljudmilu? I ona se ne ljuti?
- Ma ni najmanje. Mi žene razumemo to? A ti mužiću? Kako si ti prošao?
- Ma ja... Šta ja? Ja ništa. Nemam ja vremena za to. Tamo radim za tebe i decu.
- Kaži slobodno. Nije ništa strašno. Meni to ne smeta ni malo. To je tvoje pravo.
- Dobro. Bio sam sa par njih, ali ja nisam živeo ni sa jednom od njih. Vikendom...
- PIČKA TI MATERINA KURVARSKA! ODSEĆI ĆU TI GA KUNEM TI SE! ĐUBRE JEDNO...
Najvažnije sredstvo u borbi protiv pošasti i sticanju kolektivnog imuniteta. Možemo se mrštiti na njega koliko hoćemo, ali osamdesetogodišnji čiča sa četvrtastim parčetom tkanine navučenim do očiju predstavlja vrlo važnu, čak presudnu kariku u ljudskoj evoluciji i koraku bliže ka stvaranju superčoveka, koji bi bio snažan i otporan na svaki virus i bakteriju koji bi se mogli pojaviti. Biološki virusi i otrovi? Radijacija?! Sitnica! Ovaj vredni mrav, u nasumičnom lutanju kroz lavirint bulevara i ulica, obavlja nezahvalni posao prirodne selekcije odvajajući žito od kukolja i ubijajući ljudski škart - slabe i neotporne. Glavni punktovi za dopunu su mu dom zdravlja, ap'teka i pijaca, a neretko ordinira i po keju i u parkovima (ako je napolju zima, polje delovanja prebacuje na markete i tržne centre).
Penzionerska maska, prva linija odbrane čovečanstva, minijaturni je univerzum u kom, u manjoj ili većoj slozi, obitavaju mikroorganizmi poznatih i nepoznatih karakteristika i porekla. Jer penzioner je jedino biće sa dozvolom da masku za jednokratnu upotrebu nosi duži vremenski period, dok ova ne poprimi sivo - zelenkastu boju i potpuno se stopi sa kožom (laž je da je bacaju nakon mesec dana korišćenja, u 94% slučajeva upotrebljava se i nakon tog roka). Ako deda ima tri zuba koje ne održava - dobro je, ako nema ni jednog - još bolje, jer na taj način sredstva dezinfekcije ne narušavaju svekolike mutacije i prirodan proces nastanka flore i faune. Masku je dakle neophodno nositi što duže vremena i odlagati je na vrat tek u slučaju preke nužde, da bi se liznuo prst zarad okretanja novinske stranice ili pojeo tanjir pasulja sa kolenicom. Ako malo safta kane na površinu - dobro je, jer sve je dobrodošlo. Bolesni krajnici i isparenja od panklava i vinjaka takodje potpomažu proces vrenja, a, u slučaju da je letnji mesec i rukavi su ostali kod kuće, u istu se, sasvim slobodno, može izduvati i nos.
Stojim malopre na pijaci, u jednom od onih vijugavih redova za koje nikada ne znaš kuda vode, pa umesto celera i šargarepe, na kraju, možeš nabasati na sardinu i toalet papir. Iza mene stoji visoki, mršavi starac sa izrazom bolesnog, isluženog konja i kašlje mi u potiljak. Natopljena maska sa dve žute i jednom crvenkastom flekom počiva uredno zategnuta; tik ispod nosa, dve korone drže jednu jadnu ebolu dok je sida leši bejzbol palicom. U uglu, u fotelji, sedi kolera što pomalo liči na Milorada Vučelića, puši tompus i pita, rezignirano - gde je moja kamata Ebi? Dao si mi svoju reč... - Oprostite patron Koki, zlikovci mi pozatvarali sve kladionice...Ali Koki je gluv za izgovore i slep za tudju patnju; skreće pogled ka meni i pita - jeste li vas dvoje zajedno? Reko - jok, ja došao da pazarim neke špargle i kelerabu ako se nije razgrabilo, izvinte me što smetam...Okrećem se i gledam svoja posla, iza mene, čiča, u maniru Dart Vejdera, ispušta hrapave oblake pare i boji vazduh zelenkastom patinom Černobila. Slutim kako bi svakog trenutka mogao izvući neonski mač negde ispod kaputa i probosti me kroz ledja. Nesrećnom Ebiju, dželati seku mali prst na levom pipku u znak upozorenja. Dere se i zapomaže. Šta ja tu mogu...
Rodi majka dva sina nejaka
jedno Nenad, a drugo Damire
jednoga smo sa kurca skinuli
drugi ce nam jakom dosaditi...
Pojave se tako odjedanput nesnosni ljudi istog prezimena, i krenu da nas uništavaju, bili smo svedoci epidemije Unkovića, pa Djilasa, ali izgleda da će Okanovići ipak biti ti koji će nas dokusuriti. Možda i nisu rod, ali nas jebu bratski.
Sina Dragana smo na jedvite jade nekako izdržali. Bilo je par samoubitstava i sečenja vena kada se posle "Selo gori" pojavio da vodi neki kviz sa Mandom i Ajs Nigrutinom, kao svojim ličnim antipodom. Sin Dragan je predstavljao valjda seljake, sa svojom trejdmark facom debila koji je ušao u štalu i zatekao tetku i teču na gomili sa Šaruljom, dok je Ajs Nigrutin predvodio gradjane sa licem Badr Harija odmah pošto je primio levi direkt Semija Šilta. Manda je predstavljao sebe, dobrog glumca koji radi šta hoćeš za kintu. On to radi i danas, Ajs Facijalis se vratio muzici, a Sin Dragan posle jos par batrganja, ode da stane u red za Farmu 2025.
Ali ovaj drugi, mnogo opasniji Okanović ne pokazuje znake zamora. Čovek je formirao komitet, ne NVO, ne klub, ne odbor, nego baš KOMITET, prvi posle komunista, zaseo na B92 i počeo da nas uči šta je to saobraćaj. Kao da je bilo lako izdržati Mirka Alvirovića sa sve Mladenom. Čovek najdobronamernije (kao i svi dobri ljudi sa B92, Bljica, i njima sličnih) daje savete našim institucijama posle čijeg neslušanja dolaze poruke "ohrabrenja" iz Nemačke, ohrabrim im ga majke.
-Mirko- Dobro bre Damire, pička mu materina, kad ćeš da ubaciš u zakon da NAVAK akademija bude obavezna za svakog ko ima nameru da vozi auto sa više od 45 konja? Za šta smo mi pravili ona govna?
-Nenad-E ja sam u seriji vozio frezu...
-Damir-Ćuti bre moronu! Kurac sad još i to da ubacim, jedva sam spasao upaljena svetla preko dana, znaš da je 30% akumulatora više crklo samo prve godine primene! Znaš ti koja je to lova bre! I jedva progurah ovaj cetvorodupli atest za plin, i novi zakon za auto škole.
-Mirko-Pa šta je bio problem?
-Nenad-Freza isto ima sve četiri vuče...
-Damir-Kuš! Pričamo ozbiljne stvari ovde. Ma neki mudroser novinar se pojavio, kaže da naše nove mere bezbednosti nisu ništa doprinele, opet imamo 3% više poginulih nego prošče godine, i pita šta smo navalili sa tim atestima za plin kad nije dokumentovan nijedan požar zbog lošeg plinskog uredjaja, nego baš kontra zbog benzina.
-Mirko-Pa šta si mu reko?
-Damir-Svalio sam sve na onog pandura iz agencije, normalno. A što se svetla i plina tiče samo ponavljaš "Bezbednost nema cenu" i odjebeš ga na finjaka. Šta je koji moj?
-Nenad-A jel mogu ja kod Čika MIrka u emisiji da probam...
-Damir-ALO BRE idiote, serija je završena, izadji iz uloge više!
Jedan od retkih Crnogorskih vojvoda koji je u ratu uradio, za promenu, nešto uradio. Verovatno jedini Crnogorac koji je postigao nešto u tom žanru. Ako ne znate o čemu se radi, pa evo kratke pričice:
Naime Ruska carevina je početkom dvadesetog veka smatrala za svog jedinog pravog prijatelja i zemlju saveznicu ... Crnu Goru. Polaskani Crnogorci su bili tako ponosni da kada je Rusija objavila rat Japanu, Crna gora, da ne bi okaljala obraz, učini isto. Za svog vrhovnog komandanta, Crnogorci su poslali svog najboljeg, upravo Aleksu Leksu Saičića (ko bi rek'o da su davali takve nadimke pre sto godina?).
Kada su stigli na bojno polje, obe strane su poslale po jednog svog najbooljeg vojnika. Rusi Leksu, japanci nekog svog samuraja (kakav god da je, samuraj je samuraj). Sama bitka nije poznata, ali se zna da je Leksa samuraju odsekao glavu. Za to je, nećete verovati, dobio orden.
Rat se završio sledeće godine (nakon pobede Japanaca), nakon što je Rusija potpisala poraz, a naša Crna gora, zbog ulaska u kraljevinu SHC preskočila te papire. I dan danas se smatra da je Crna Gora u ratu sa japanom već 100 godina. (ovo nije sprdačina, tu me preseci ako nije tako)
Joza:... i kažem ja njoj : "Mala, kad se čika Joza iz Rusije vrati, okrenuće te jedno pe-šes puta ako o'š, al sad obraz moram da branim Crne nam Gore. Da branim braću Rus...
Marko: Evo ga Leksa. U oca ti jebem, sav krvav.
Joza: Jel jaše?
Marko: Jaše
Joza: ' El crna ata su četir'..
Marko: Jebem te usta man' se tih njegoških izraza, pun mi te kurac.
Leksa: Braćo bježmo!
Joza: Šta ti bi Lekso kućo? Ubi li ga?
Leksa: Ubi, al' ne viđoh ni šta bi on već pade mrtav.
Joza: Pa što da bježimo onda kukavče?
Leksa: Ma stao ja ispred njega, on ko balvane da je jeo. Izvuče on naku mačetinu i reče nake slogove nepovezane. Ja se, braćo moja, usro. Izvučem i ja jataganac. On uzme kost, baci je, presiječe na pola u vazduhu i sage se dole ki da čupa travu. Nešto se moli reko, sastavio ruke. Prije se sag'o no što je ona koščurina pala na dva dijela. Ja reko, bolje ja ovo da iskoristim, i dok se nije dig'o, ja brže bolje svoj jatakanc i odsečem mu glavu. E. A ovi njegovi samuraji zamnom, ja na konja ki soko pa brže, bolje niz brdo. A oni za mnom, njih trijes'! I evo me čoče, ovdje pred vama. No bježmo mi dok ovi nisu došli.
Raditi bilo šta tako da ni tvoj rad, ni posledice toga ne budu velike.
Uglavnom se koristi kod raznih smicalica, đavolija i podjebavanja, koje nemaju za cilj niko ozbiljno da najebe, već da se neko kratko, ali burno iznervira.
- Kako me nervira ovaj direktor marketinga. Znači jeb'o bi mu mamu.
- Brate nemoj da praviš neke gluposti. Dobiješ otkaz zbog budale i šta ćeš onda?
- Ma bole me kurac više, prebiću ga k'o konja. Ne znam kako ti uopšte uspevaš da se iskontrolišeš. Znam koliko ti ide na živce.
- Ma laganini. Otkriću ti tajnu. Stvar je u sitnim pakostima koje mu priređujem.
- Kakvim bre sitnim pakostima?
- Ništa preterano agresivno i ekstremno. Samo ga jebem na sitno. Veruj mi, uteraš mu mali kurčić, onako ništa specijalno. On odlepi na kratko, ti zadovoljan jer si ga prcnuo i mirna Bačka. Posle kada se on nešto izdrkava, samo se setiš neke sitnice koju si mu priredio, nasmeješ se i lakše ti je.
- Ne razumem i dalje, daj neki primer.
- Evo na primer znaš šta mu non-stop radim?
- Šta?
- Znaš da jede uvek tačno u deset.
- Znam.
- Jede 15 minuta i onda izlazi iz kancelarije da opere ruke.
- Dobro.
- Svaki treći, četvrti dan, uđem u kupatilo pre njega, odvrnem vrelu vodu, bacim ždrak da vidim kad dolazi, čim ga ugledam zavrnem vodu i pobegnem u kabinu. Šta god da odvrne, prvo će sekund dva ići vrela voda, a on konjina mora odma da gurne ruke pod mlaz. Umrem od smeha u kabini dok psuje što se ispekao. On popizdi, ja srećan što sam ga čačnuo i sve je OK. Nije to jedino. Imam još par sitnih đavolija koje mu priređujem. Odoh sad.
- Gde ćeš?
- Četvrtak, jedan i deset. Uskoro dolazi sa sastanka radne grupe. Skupljao sam pčele ovih dana, idem da ih pustim kod njega u kancelariju. Uvek kada je preko dvadeset pet stepeni ostavlja otvoren prozor.
Matora pank-rokerka, pedes i kusur koja fura fazon Džoan Džet a himna joj je pesma "I love RnR", a stihove "I knew he was about seventeen", shvata doslovno.
-Jel si probudila onog konja?
-Nemoj bre, kasno je došao sinoć i otprilike da je tu sa nekom devojcicom hihi...
-A tatin sin je to, nema zezanja! Al drva neće da se svuku i umetre sama, tako da idi budi ga, glupo ja da ulazim da prestravim to dete.
-Kuckuc-
-Sine.. Sine, izvini MOLIM TE što ulazim al kaže ti otac... LJUBINKA!!! Pa štaš tu pizda li ti materina pedofilska!
-Eeeee Caco, ćao nismo se videle sto godina...
-Ne videla dana više daBogda, MRŠ napolje, kako te nije sramota kobilo matora...
-E mojne Kevo da -šljas-
-Ostavi ga na miru i nemoj da mi TI glumiš finoću jel znaš, a kad smo 86 na gitarijadi onoj dvojici engleza pokazivale kako...
-Šta je bilo, oće li da ustaje il da ga... E de si Ljubinka ša ima?-Dva sata, jedna intervencija policije kasnije, na traktoru-
-E moj sine, crni moj sine... Pa de nagazi na onu Džetsonku.
-Ma pusti me u kurac, ne znam sad kako ću kevi na oči.
-Aaaaaj LAV ROKENDROL, pam param in d džuboks bejbe HAHAHAHA!
-E nemoj me jebeš, dosta mi je...
-Jeli jel ga još blajva vrhunski, stereo sa masažom jaja?
-ŠKK???
-Ma zajebavam te bre, babojebac... Matoro je to za mene, razjebano, razlokano, rasprdjeno, ne bi je jebo da mi daš soliter! Svaka ti čast kad si mogo, svima ću da pričam koji si heroj.
-Nemoj kad te molim!
-Dobro, ceo levi zabran je tvoj da središ letos.
-CEO ZABRAN! Pa jel si ti...
-AAAAAJ LAV...
-Dobro dogovorili smo se.
-Ih ljudino tatina!
U nedostatku bolje terminologije, opet pohrlismo za fudbalskim izrazima. Ovog puta samo delimično, da bi bilo jasno o čemu se radi.
Naime, fraza iz naslova se može idealno primeniti na ne mali broj učenika i studenata, koji žive u nekom svom svetu i zamišljaju svoje školovanje na neki sopstven način.
Reč je uglavnom o sasvim lenjim osobama, koje međutim nisu ni svesne svoje lenjosti (za razliku od lenjivaca koji svesno provode vreme od oktobra do maja po kafićima, a onda navalje na kampanjski rad).
Ono što ih karakteriše, jeste gotovo redovno "sačekivanje" profesora ili asistenta posle časa/predavanja/vežbi, u nameri da suptilno ubede dotične da okrutni nastavni sistem izokrenu tako da odgovara upravo njima samima.
1. oktobar, prvo predavanje kod strogog profesora
Profesor: ...Dakle, molim Vas, prolaznost kod mene je niska isključivo zato što niko ne obrati pažnju na sve one instrukcije koje dajem tokom ovih uvodnih predavanja. Toliko za danas, vidimo se u sledeći ponedeljak.
Student 1: E, e, sačekaj me samo da ga nešto pitam... Profesore izvinite... (diskretno šaputanje i žamor)
Profesor: Ne, kolega, ne može. Sve Vam piše u silabusu...
Student 1: Da, profesore, ali (diskretno šaputanje i žamor).
Profesor: Molim Vas, predavanje je završeno, vidimo se sledeće nedelje!
Student 1: Kakav drkadžija...
Student 2: E, znaš šta, iskuliraj ti to tvoje. Sa profesorima se ne raspravlja, možeš da dobiješ žuti karton!
(30ak sličnih završetaka predavanja kasnije)
Student 2: Šta bi za onaj tvoj slavni seminarski?
Student 1: Ma ništa. Magarac me oborio.
Student 2: Što, brate?
Student 1: Kaže da on ne toleriše improvizaciju i varijacije na temu. Sada sam pao na samofinansiranje zbog tog konja...
Student 2: Pa čekaj, brate, da li si ti išao da se konsultuješ sa njim oko toga?
Student 1: Ma ne, ali ja sam mu lepo rekao...
Student 2: Mozgu! Lepo je rekao da mu dolazimo na konsultacije i da ne toleriše improvizacije!
Student 1: Da, ali, ja sam mu lepo ko čoveku rekao da imam...
Student 2 (ironično): "Rekao sam mu ko čoveku". Konju! Tebi sam rekao još prvog časa da se ne raspravljaš sa njim da ne bi dobio žuti karton. Ali ti si genije. Dobio si direktan crveni!
To je momenat kad, posle višegodišnje veze u kojoj ste prošli Scilu i Haribdu, i čitavu lepezu osećanja od „brate, kakve oči ima, i struk, i guzu“ do „brate smučila mi se, ubio bi je na spavanju“ dođe čas u kome ti tvoja Maja ili Jelena ili kurac-palac snajka objavi kako je, eto, već neko vreme razmišljala da ti saopšti kako se odlučila da se poda nekom mrgovu iz susednog bloka kog je overila u teretani i koji će odsad imati tu čast da na svojim mesnatim plećima nosi teret njenih prohteva i želje za perspektivom, jer to je ono što ti je stalno nabijala na nos, to da joj treba perspektiva a s tobom toga nema, nema perspektive. I ti polako shvataš da ti je na vrata, kao dar s neba, pokucala – Sloboda, i tada, skroz cool, odjašeš sa poprišta oproštaja kao Talični Tom u izmaglicu njenog sjećanja.
-Sine, de si bre, smucaš se krajem ko duh, šta ti je, što si tako neispeglan?
-A-hm... da... de si, bre... evo, šetam malo...
-Dobro, š’a ima, de ti je Jelena?
-Ona je, znaš... sad sa Miletom Bizonom...
-Mile Bizon?!? Onaj što je na leđima istetovirao jedno ispod drugog citat iz Biblije, poslanicu Korinćanima 1.18, i stihove iz Karleušine pesme POSPAN POSPAN POSPAN RANJEN RANJEN RANJEN JOŠ TE VOLIM?!?
-Taj... mada nisam čitao to na leđima...
-Pa nisam ni ja, ali svi to znaju, to se prepričava... I kako se to dogodilo, jel je Bizon oteo sa konja, vezanu a tebe istreskao o ledinu ili je pribegao nekom sofisticiranom metodu, zakucavanje eksera pesnicom, nokautiranje ciganske mečke u prolazu?
-Ništa od toga, Jelena je bila preduzimljiva pa mu se preporučila nekim dubokim dekolteom na mašini za tricepse... ili to behu bicepsi? Sad valjda ima perspektivu...
-Pa koliko vidim, sine, ti si pustio cupi na ispašu! Mašala, alal ti kurac, sad si slobodan čovek... Mi mislili da ćeš zauvek da ostaneš u toj kaljugi, da će Jeca sirotom da ti isisa poslednju kap sperme i da te ispljune ko kožuricu slanine na zamrznutu ledinu!
-Nije se tako dogodilo, sine, Mile Bizon me spasao, ima sveću da mu palim svakog četvrtka!
-I da mrmljaš poslanicu Korinćanima naizust, jakako! Ajde ti meni lepo da platiš jedno pivo, valja se, dok Mile Bizon spava tvoju bivšu, neka ih, ljubi ih majka!
-I dva piva, sine, ako treba, i dva piva...
Onaj koji ne vata surlom slona ispred sebe za rep kao u stara dobra vremena, već koristi modernije metode za kuplung.
- I? De ćemo prvo, majmuni, lavovi, zmije?
- Pazi brate, sve, ali sve mi je jasno osim koji ćemo kurac nas dva matora konja u zoo vrtu umesto da visimo kod Gileta. Prazna mu gajba, nabavio ganju d'umreš s osmehom na licu a mi se tu jebavamo po ovom suncu.
- Što bre, baš je fora, aj priznaj kad si zadnji put bio. I još mi tetka dala karte, kaže izvedi devojčicu da mazite laviće, šta te boli kurac kad je džabe.
- Dobro ne smaraj, idemo onda da vidimo slonove, mnogo su mi kul, ceo dan sam mogao da ih gledam kao klinac.
...
- Jebote al je pripeklo, daj bar neko pivo da pazarimo.
- Nije ti ovo kafana some, nisu blesavi da prodaju alkohol pa pijane budale kao ti da uskaču da se rvu s lavom i međedom. Možeš eventualno da dobiješ sladoled ili možda... kocu tamanicu, a?
- Jebi se, ladno pivo ili ništa. E, evo ih slonovi, jebote kako mi sad nekako manji izgledaju nego nekad.
- Da nisi očekivao da budu veći, porastao ti pa porasli i slonovi, taj fazon?
- Ha-ha. E, pazi ga onaj tamo ide da uhvati ovog ispred za rep pa da marširaju, znaš jebote, ko u crtaću, znaš ono kad smo se drali onom malom klempavom retardu iz kraja "Ćiiirooo"!
- Ladno ide, ja mislio to zajebancija... čekaj brate, gde ovaj to tura surlu?
...
- Auuu, strašno, ni dim povuko nisam a gledam ružičaste slonove, nevera...
Izraz koji se najčešće koristi pri prodaji neke ljute mašine (automobila, motocikla, kamiona itd.), kako bi se privukla pažnja kupca i dočarao kvalitet i istrajnost iste.
Radnja je smeštena u jednom Mačvanskom selu, zaseok Ključ, tačnije ulica gde je smestena radnja se zove Ključ. Dolazi kupac kod uglednog domaćina kome, sto se na prvi pogled dalo primetiti je falilo nesto novca kako bi vratio neki dug. Prodaje kamion marke TAM zelene uobičajene boje, u solidnom stanju enterijera i eksetrijera, sa malim kvarovima na motoru. Te kvarove ugledni domaćin nije otklonio do dolaska kupca pa vešto prikriva činjenicu da će njegova mašina upaliti na parolu (nije da se hvalim na guranje palim). I tako dok po običaju ''ciganin hvali svoga konja'' zbunjeni i sluđeni kupac očaran lepotom TAM-ove mašine rešava da poznatog Tamića stavi na poslednji finalni test, i time zada glavobolju prodavcu. Probna vožnja koja se podrazumeva kod svake kupovine nekog prevoznog sredstva nije baš odgovarala domaćinu, ali Mačvanin ne bi bio Mačvanin da ne ume da blago zaobiđe istinu. Okupio je svu familiju iz kuće, zatim su on i kupac ušli u kamion, sa sigurnošću je govorio kupcu: ''ne brini se druže moja mašina pali na po' ključa''.I zaista nije lagao, familija je složno izgurala Tamića na sokak, i tako kad su bili na polovini Ključa kamion je upalio ostavljajući u dimu članove porodice koji su ga gurali, nadajući se da ce kamion biti prodat. Domaćin je u tom momentu rekao kupcu: ''druže jesam rekao da pali na po' ključa'' kupac je u cudu izvadio novac seo u kamion i zapalio..
