Jedna od omiljenih aktivnosti u firmama koje imaju razgranatu mrežu kupaca i dobavljača. Ko bi rekao da tako mala država kao Srbija ima toliko gradova pogodnih za igru reči, na Vukajliji poznatoj kao metamorfoza reči.

Особа коју је немогуће угасити. Лик који, просто речено, није ложана.

Не можеш га изнервирати. Има живце као будистички свештеник и одговарајућу реплику на сваку ружна-ти-мама глупост које можеш да се сетиш. Стамен као потпорни стуб авалског торња, бистрог ума као ђак генерација Математичке гимназије. Неосвојива тврђава локалних зајебаната. Ни своје постојање на Земљи не узима за озбиљно, а камоли твоје форе на рачун његове ђане.

Зашто zippo? Скупљи упаљач од неплеменитог метала наћи нећеш (осим ако ниси толики 'тард да сад гуглаш до сутра-ујутру како би ми зајебао ову тврдњу), а своју скупоћу, осим добрим маркетингом оправадава и чињеницом да је отпоран на ветар. Дувај бато, ал' овога угасити не'ш.

Klasičan odgovor maloumnih debila.

Izraz za neko mračno i smrdljivo mesto, neretko i hipstersko.
Indija šopovi su inače postali popularni šezdesetih, tokom procvata hipi kulture i loženja na Indiju od strane Bitlsi. Inače, karakteriše ih komila vintidž sranja sa amblemima slonova ili nekih šlj indijskih bogova. I žešće vonjaju na mirišljave štapiće.

Синоним за ложару. Лик којег је добро имати за саиграча, а веома лоше за противника, не због његових којекаквих играчких способности, већ због чудне нарави. Искоришћава најбоље што може то што ћете бити кажњени ако га ударите док траје текма, тако да вербално провоцира, подјебава, гестикулира на најгоре могуће начине...Ужива у томе. Тип играча који је миљеник навијача клуба у којем игра, док сви остали који не спадају у тај табор не могу да га поднесу. Тешка паљевина, хепо коцка. Повлачење ка свом кошу док мрда главу у стилу Џим Керија у а најт ет д Pоксбери, и обавезно показивање заштитника за зубе црвене боје, су му главне одлике, које изводи редовно да покаже своју надмоћ.

Прича се да Пера Ложач користи овај надимак баш због дотичног изнад. Наиме, посматрао га је док је још овај играо у млађим категоријама, распитао се за број 9, сазнао име, и решио да то искористи.

Један од ретких који може да му парира по наложености је свакако Штимац.

Клинци, студентарија и сви инфантилни ликови, тј. све ложане које трипују кулоћу, односно који се пошто-пото труде да покажу опуштеност пред другима.

Попију корпу, откачи их девојка, девојка на коју се ложе отишла са другим на море, имају девојку - не да, девојка/жена се угојила и не депилира се, не јебу, јебу ретко - али лоше, падну испит, падну годину на факсу, немају посла, имају посла - мала плата, нема плате, Вучић је разочаран, Вучићевић је тужан зато што је Вучић разочаран, Борко Стефановић не зна да ли је нови Лењин или Че Гевара, Тадић купио погрешну крему против бора... нема везе, они на сав глас урлају како "кило грања леше" и ништа их не може избацити из такта.

У стварности они и не знају ни како изгледа вутра или су осетили њен мирис пар пута у ВЦ-у неког клуба док су бацали пеглу од превише разводњеног румунског концентрата хмеља и јечменог слада него су слушали први пут Ајс Нигрутина и сад смарају околину изигравајући зајебане ликове и љуте главе које објашњавају живот, док и даље кад остану сами плачу у неком ћошку собе нпр. зато што их је млада и лепушкаста касирка из попреко погледала.

Италијански тајкун швајцарског порекла(франкофоног).

Рођен у Швајцарској, са само седам година остаје без родитеља у саобраћајној несрећи и усваја га млада италијанска породица са југа. Одрастајући у сиромаштву, Сере одлучује да се обогати по сваку цену. Завршава школу и факултет у рекордном року и одмах се баца на истраживање тешких метала у том подручју.

Годинама без открића, спремао се да одустане, али сасвим случајно у Јадранском мору проналази нафту. Гради прву бушотину и у року од неколико година постаје најбогатији Италијан. Шурује са мафијом и бива оптужен за проневеру, али бежи у родну Швајцарску да би тамо сачекао застаревање случаја.

У Швајцарској му на памет пада још једна велика страст из младости: фудбал. Оснива АЦ Ложану, први фудбалски клуб у граду у којем је одрастао, и улаже у њу огроман капитал. Клуб брзо напредује и он се по истеку случаја враћа у Италију да би у клуб довео најјачи тандем италијанског фудбала: Томија Реција и Тотија Жемку. Клуб долази до историјских успеха и Паре постаје све омиљенији.

Нажалост, Сере Паре завршава своју причу на трагичан начин. У току летовања на Флориди, у његову вилу упадају пљачкаши и сасипају му цео шаржер у вугла. Одмах му је подигнут споменик испред стадиона Ложане, али клуб је од тада у великим проблемима, јер га је преузела непопуларна Шате Габри.

Kada drustvo ima svega 500-600 dinara, a zeli da ih na najbolji moguci nacin investira u alkohol, pa svako da neki svoj predlog.

Najbolja zamena za seks sa samim sobom još od klasičnog drvljenja kurca zarad što bržeg svrška. U običnom drkanju se postiže klasičan osećaj zadovoljstva na kratke staze, pomoću pomagala u vidu xxx filmova, traženja najbolje scene za konačno ispaljivanje semena u bezdan svoje tvrdokorne zavese, pomoćnog peškira ispod kreveta, wc šolje i neretko lavaboa, ako se ima vremena i ako vam je volja jača od fizikusa. Uostalom, Dule tu umnogome objašnjava neke stvari. Ali to je danas lejm i ne pruža ni približno onoliko zadovoljstva koliko bi vam pružio tru seks sa suprotnim polom. Ako ste prerasli tinejdžersko višednevno drkanje, ili ste malo matoriji za takav vid samozadovoljenja, tada na snagu stupa tantrički drk. Naravno, da bi tantrični drk bio što uspešniji, ovo iziskuje iskustvo kako u seksu sa samim sobom (što verujem svako poseduje), tako i u seksu sa suprotnim polom (e, to tebe jebe, je l' da?).
Sad, kako to postići? Jebiga, ako nikad do sada nisi umočio svog jarana u tuđu,pravu čku, teško da možeš da doživiš i tantrički drk. Ipak je to glavni preduslov za tako nešto. Niko se rođen nije naučio, pa nećeš ni ti. Možeš da pokušaš, proba se ne plaća, ali male su ti šanse za tako nešto ipak. Tantričkim drkanjem odlažeš ejakulat dovoljno dugo tako da ubediš svoj napaćeni mozak da ti stvarno jebeš, baš onako kako bi u stvarnom životu radio, pomerajući tako granice konvencionalnog seksa na jedan viši, spiritualni nivo. I ne, ne vodiš ljubav, već uživaš u seksu. U seksu sa samim sobom, ali ipak jebeš čku. Stvaranje prave slike u glavi, od najsitnijih detalja tipa presijavanje plastične flaše Koka-Kole na noćnom svetlu, preko zvuka saobraćaja ispod tvoje zgrade pa sve do odvezane ukrasne mašnice na bokovima njenog veša i osećaja njenog vlaža na donjem delu tvog stomaka. Postepena ložana sa vrhuncem od koga će ti se grčiti nožni prsti u sopstvenoj režiji. Nemoguće, a? Veruj da jeste. Pokušaj bar.

Легендарни италијански нападач, врхунски голгетер, сјајни асистент, један од најомиљенијих играча у историји италијанског фудбала.

Одрастајући у сиромашном градићу на југу Италије, Томазо, одмила Томи, је горко патио због недостатка фудбалског клуба у његовом крају. Сели се на север, мења клубове и полако израста у једног од најбољих офанзивних играча на полуострву. Са 22 године добија број 10 и капитенску траку репрезентације Италије, поред играча као што су Диви Гавајо и будући му велики пријатељ Тоти Жемка. Италијани долазе до трофеја на Европском првенству под његовим вођством, а он бива проглашен за најбољег играча. Постаје омиљен у свакој италијанској породици. Девојке су се гурале на аеродромима да би додирнуле Томија, свака мајка га је желела за зета, а чак ни очеви се не би противили.

Зато је многе изненадио Рецијев следећи потез у каријери: чувши да је недавно основани клуб из његовог родног града ушао у прву лигу, прихвата њихов позив и убеђује саиграча из репрезентације Тотија Жемку да пође у АЦ Ложану са њим. Они убрзо постају најбољи тандем који је Италија видела, и тешко их је било замислити одвојене. У својој првој сезони у елитном такмичењу, Ложана стиже до четвртог места и првог изласка у Европу, мада, како ће се касније испоставити, и јединог.

После убиства председника Сере Пареа и тираније нове власнице Шате Габри, већина бољих играча напушта Ложану. Реци одлучује да остане из љубави према родном граду, а Жемка из дубоког пријатељства према Томију. Ту невољама није био крај. У четвртом колу квалификација за Лигу Шампиона против Далилуд Ситија, Томију ногу ломи Жилими Јаја, а Ложана губи утакмицу. Томијева каријера од тада иде силазном путањом, и за две сезоне он се пензионише у тридесетој години, посветивши се породици коју је засновао са својом девојком, одбојкашицом Исисе Идупе.

1996 godina, K21 negde u Srbiji

"They've got
A power and a force
that you've never seen before.
They've got
the ablilty to morph
and to even up the score.
No one will ever take them down
the power lies on their side
Go Go Power Rangers
Go Go Power Rangers"
:skakanje po kući uz pesmu iz špice:

Evo, ima punih 20 godina od njihovog nastanka, da vidimo šta se sve promenilo? Postoji zanimljiva teorija naučnika sa univerziteta u Blacu po kojoj: ako konstantu Zordon zamenimo konstantom antena (imajući u vidu da su obe konstante parametri evolucije determinisane u podskupu '93-'13) moguće je izvući jasnu paralelu sa evolucijom mobilnih telefona. Naime, njihova veličina je varirala od cigle, preko šibica da bi se vratila na ciglu. Ne menjajući prvobitnu suštinu i funkciju, jedina razlika je nestanak antene i pojava gomile sajber zajebancija. Dakle, sve je isto samo Zordona (Burzuma) nema, a tu je kamara novih turbo zordova.

Gde je i šta radi prvobitna ekipa?
Plavi: Bili, Dejan Cukić medju rendžerima, što psihički što fizički, gej aktivista.
Crveni: Džejson, kakva je ložana bio, nije ni čudo što se i danas bavi borilačkim veštinama.
Crni: Zak, crnac u privatnom životu.
Žuti: Trini, azijatkinja u privatnom životu (alal kurac za kasting), tragično preminula.
Rozi: Kimberli, moja prva ljubav, moj prvi predjen most. Moja prva ljubav, moja nevinost. Imao sam njenu sličicu koju sam zalepio preko glave Pamele, tako sam zamišljao savršenu ženu, jednom sam kad sam se igrao u kupatilu sa tom slikom nešto čudno je poteklo iz mog kureta i osetio sam struju kroz kičmu. Još je odgovorna i za prvu žensku tuču koju sam gledao. Kimberli, za sve veliko hvala. Zauvek si u mom srcu.
Zeleni,Beli: Tomi, po jednoj teoriji Deretić, dr Jovana (istorija Srbskih metalika od trijasa do današnjih dana) marginalna deca devedesetih koja su želela da budu beli rendžeri počela su da pustaju kosu da bi položili iole neko pravo na tu ulogu. Potisnuta jačima priklonili su se Crnom rendžeru, ali su zadržali duge kose.

O ostalim sezonama ne vredi trošiti reči, dovoljno je pogledati njihove debilske nazive: pobesnela džungla, tutnjava dinosaurusa, odred delta, koju mnogi porede sa Soni eriksonom t610.

Atmosfera koja se oseća u vazduhu, vuče da tako životinjski kažem, na parenje. Miris životinjskih nagona se širi i obuzima čitav duh i telo, dok letnja vrućina, prava sparina, samo podjarmljuje ono što zovem sparinom. Tada su miomirisi jači, da ne kažem jarčevina, ali neću, samo ću nagovestiti o čemu se tu radi. Sparine se javljaju i u javnom prevozu, ali one imaju negativniju konotaciju od onih sa slobodnim protokom vazduha, a ne bazduha, daleko od toga pupu.

Da se ne lažemo, jedan od preduslova uspešne kafane je njeno ime. U svakom slučaju svrha postojanja svake je ista, tu ne možemo a da se ne složimo, ali prava zarada se stiče njenim imenom. Zato postoje neka pravila za različite tipove gostiju.

Prvo pravilo- Udari u emociju.

Ovo su kafane gde obitavaju gosti starijih doba, oko 40 i 50, ne retko i 60 godina, koji su život profućkali na jeftine žene, rakiju šećerušu i sliku voljene u novčaniku, koja nikad nije bila tu,ili je bila dok nije 77' godine otišao u armiju, i onda se udala za lokalnog limara kao Seka Sablić što je Burduša ostavila. Piju do kraja, celu mesečnu platu, uglavnom sami za stolom, ne znaju ni sami više zašto to rade, ali drugačije ne umeju. A da se ne lažemo, drugačije i neće. U ovom slučaju srce im dirati sa sledećim imenimima: Ciganski san, Ciganska noć, (zna se koju emotivnu jačinu stvara cigan u ovakvim ljudima), Izgubljena ljubav, itd...

Drugo pravilo- Tradicija

Ovakve kafane jednostavno ne smeju da menjaju imena, ili u najgorem slučaju da pretrpe sitne modifikacije u svom nazivu. Razlog je jednostavan. Ako je moj deda im'o neomalterisanu kuću jer je svaki dan pio špricere u "kafani kod Miće", tata umal' nije ostavio i mene i mamu kod Miće u kafani, kako ja sad da idem u kafanu "Točak" dole u selo, kad to nije to jednostavno? Uđem, sednem, kažem ciganu da svira pesmu "sam od sebe bežim" i vadim pare, on kaže, tu ti pesmu ne naplaćujem, to ti je dedina pesma. Pa ako mi ne krene suza na to, onda i ne treba viš' nikad u kafanu da uđem. Ili kod Miće, il' nikud.
Jedan, i više nego dovoljan razlog da Mića ostane Mića, i da ne pokupi one malograđanske opaske, tipa: kafana Venera, Prestiž, ili još gore gradova nekih što pola ne znam ni di je,a kamoli da sam bio tamo. Kazablanka, Monte Karlo, Lozana i dr.
Dok je Miće, i moj sin će znati di da pije, i neće se ni njemu ići u Točak u selo.

Treće pravilo- Voljena žena

U ovom slučaju gazda, mnogo manje razmišljavši o zaradi, a više o emocijama, otvara kafanu svojoj voljenoj, u zavisnosti od iste, može biti prežaljena ili neprežaljena, ali poenta je ista. Da je ceo dan njeno ime u glavi, pa nek ide život. I kad ostane sam u svojoj kafani, gledajući kroz oblak dima mutnim i suznim očima natpis Suzana, da se seti te 85-te godine, kad je na 4 meseca od kuće pobegao i spavao po najgorim rupama, da bi bio sa voljenom ženom.
Razna imena pogađaju različite ljude, ali to nije striktno pravilo. Jednostavno, neko je našao vezu između gazdine Suzane i njegove Jovanke, i odnos njihovih duša postaje bratski. Kad kaže Suzana, misli Jovanka, i to je to. Takođe pije do kraja kao i onaj u kafanama emotivnog imena, ne žali to malo crkavice koje ima, a gazda se teši da ipak čini dobro delo što mu ljudi troše i poslednji dinar u kafani, sećajući se neke izgubljene ljubavi koja mu je dušu ostavila da se kroz život probija sama.

Četvrto pravilo- Rodna grudo

Još jedan način skupljanja mušterija, moram priznati veoma pametan, jeste davanje imena kafanama po kraju iz kog ste došli, ne što ste hteli, već što ste morali. Takve kafane su uglavnom u Vojvodini, jer je ista bila glavno svratište onih koji su morali doći povodom poslednjeg rata, jebem ga ja. Uglavnom su to predeli tipa: Krajina, Grmeč, Kordun i ostali, ali postoje i kafane objedinjenih imena kao što su: Kafana Bosanac, Kafana Krajišnik i drugi. Glavna karta lokalnog gazde je da svaki gost, ulaskom u njegovu kafanu zamišlja rodnu grudu, i izvor iz kog je 35 godina svako jutro umivao glavu, s tim što će se ovde verovatno umivati do iznemoglosti "zidarskom pivom" ili crnim vinom iz "bukare", kako to krajišnici popularno vole, i zamišljati dan kad će opet prošetati pored reke Zrmanje, goli do pojasa. Može se reći da je u pitanju prihod na tuđoj nesreći.
Treba uzeti u obzir da lokalni starosedeoci neće primirisati u kafane ovakvih imena, koliko iz kurtoazije toliko i iz raloga da je klijentela ovakvih lokala uvek ista, muzika takođe, i sve to đuture jednom Vojvođaninu nikako ne može da se uklopi u moždanu srž.
To je bitna činjenica, i gazda mora dobro da zna na kom mestu otvara ovakvu kafanu. Najpogodnija mesta za nju su Veternik i Futog, od milošte prema Bosancima prozvani Fjutog i Vjeternik.

Poslednje pravilo, je to, da ime kafani daš po nekoj dnevnoj inspiraciji, pa ako si pošten i vredan, radićeš i imaćeš, ali takvi su u startu par korak iza onih što veoma dugo i stručno razmišljaju o nazivu.
Ta imena su sledeća, ali mogu biti jako širokog dijapazona. Kafana kutak, kafana Majčina( moram priznati veoma interesantan naziv ), kafana Biblioteka, kafana Stari Grad, Evropa kao i mnoge druge.

Samo je pitanje u kojoj kafani ćeš ti da budeš "na svome".
Al' svakako, živeli!