Jedna od omiljenih aktivnosti u firmama koje imaju razgranatu mrežu kupaca i dobavljača. Ko bi rekao da tako mala država kao Srbija ima toliko gradova pogodnih za igru reči, na Vukajliji poznatoj kao metamorfoza reči.
Počevši od bezazlene metamorfoze:
Pančevo -> Rančevo
Loznica -> LozanaPreko škakljive:
Smederevo-> Smrderevo
Kragujevac -> KragujebacDo vulgarne:
Vršac -> Svršac
Bačka Palanka -> Jebačka Palanka
Osoba koju je nemoguće ugasiti. Lik koji, prosto rečeno, nije ložana.
Ne možeš ga iznervirati. Ima živce kao budistički sveštenik i odgovarajuću repliku na svaku ružna-ti-mama glupost koje možeš da se setiš. Stamen kao potporni stub avalskog tornja, bistrog uma kao đak generacija Matematičke gimnazije. Neosvojiva tvrđava lokalnih zajebanata. Ni svoje postojanje na Zemlji ne uzima za ozbiljno, a kamoli tvoje fore na račun njegove đane.
Zašto zippo? Skuplji upaljač od neplemenitog metala naći nećeš (osim ako nisi toliki 'tard da sad guglaš do sutra-ujutru kako bi mi zajebao ovu tvrdnju), a svoju skupoću, osim dobrim marketingom opravadava i činjenicom da je otporan na vetar. Duvaj bato, al' ovoga ugasiti ne'š.
Zajebant: Au što dismr nešto! Sale jesi se ti to upuvao?
Zippo lik: Upuvao ti se ćale kad te napravio.
Zajbant: Misliš onda kad ti kar'o kevu?
Zippo lik: E da si barem povuk'o deo njene pameti gde bi ti kraj bio.
Zajbant: Hoćeš da kažeš da sam ja onaj lepši u familiji?
Zippo lik: Hoću da kažem da si toliko lep da bi ti riba popušila na prvom sastanku samo kad ne bi reč progovorio.
Zajebant: Št..? Ma daj, živeli brate.
Klasičan odgovor maloumnih debila.
Ložana: 'De si bre nema te, šta ima, kako si, ideš na rejvaru sad za vikend? :))
- Eo ti
Izraz za neko mračno i smrdljivo mesto, neretko i hipstersko.
Indija šopovi su inače postali popularni šezdesetih, tokom procvata hipi kulture i loženja na Indiju od strane Bitlsi. Inače, karakteriše ih komila vintidž sranja sa amblemima slonova ili nekih šlj indijskih bogova. I žešće vonjaju na mirišljave štapiće.
-Opa, ćero, vratila si se ranile? Jel' bilo snošaja?
-Nije, ćale. Pusti me.
-Mojne si ložana, ćero. Ložim te malo. Nego, šta se zbilo?
-Ne pitaj. Odemo kod njega u brlog, ja se nadala nekom pristojnom stančiću, a ono jebeni polosoban indija šop. Baš je šit situacija. Šta sad da radim?
-Daj nogu smrdljivoj hisperčini lololo
Sinonim za ložaru. Lik kojeg je dobro imati za saigrača, a veoma loše za protivnika, ne zbog njegovih kojekakvih igračkih sposobnosti, već zbog čudne naravi. Iskorišćava najbolje što može to što ćete biti kažnjeni ako ga udarite dok traje tekma, tako da verbalno provocira, podjebava, gestikulira na najgore moguće načine...Uživa u tome. Tip igrača koji je miljenik navijača kluba u kojem igra, dok svi ostali koji ne spadaju u taj tabor ne mogu da ga podnesu. Teška paljevina, hepo kocka. Povlačenje ka svom košu dok mrda glavu u stilu Džim Kerija u a najt et d Poksberi, i obavezno pokazivanje zaštitnika za zube crvene boje, su mu glavne odlike, koje izvodi redovno da pokaže svoju nadmoć.
Priča se da Pera Ložač koristi ovaj nadimak baš zbog dotičnog iznad. Naime, posmatrao ga je dok je još ovaj igrao u mlađim kategorijama, raspitao se za broj 9, saznao ime, i rešio da to iskoristi.
Jedan od retkih koji može da mu parira po naloženosti je svakako Štimac.
- RAAARGH! De ćeš kašikom na bager?! De ćeš?! Rusija sine! Opaaaa! Nema prolaza!
- Dobro je Popoviću, jednom i ti mene da blokiraš, š'a si se pogubio? Naša lopta.
- Ne prezivam se ja tako.
- Znam ja dobro kako se ti prezivaš.
Klinci, studentarija i svi infantilni likovi, tj. sve ložane koje tripuju kuloću, odnosno koji se pošto-poto trude da pokažu opuštenost pred drugima.
Popiju korpu, otkači ih devojka, devojka na koju se lože otišla sa drugim na more, imaju devojku - ne da, devojka/žena se ugojila i ne depilira se, ne jebu, jebu retko - ali loše, padnu ispit, padnu godinu na faksu, nemaju posla, imaju posla - mala plata, nema plate, Vučić je razočaran, Vučićević je tužan zato što je Vučić razočaran, Borko Stefanović ne zna da li je novi Lenjin ili Če Gevara, Tadić kupio pogrešnu kremu protiv bora... nema veze, oni na sav glas urlaju kako "kilo granja leše" i ništa ih ne može izbaciti iz takta.
U stvarnosti oni i ne znaju ni kako izgleda vutra ili su osetili njen miris par puta u VC-u nekog kluba dok su bacali peglu od previše razvodnjenog rumunskog koncentrata hmelja i ječmenog slada nego su slušali prvi put Ajs Nigrutina i sad smaraju okolinu izigravajući zajebane likove i ljute glave koje objašnjavaju život, dok i dalje kad ostanu sami plaču u nekom ćošku sobe npr. zato što ih je mlada i lepuškasta kasirka iz popreko pogledala.
- Nešto si miran u poslednje vreme. Vidim da ne kukaš zbog Jelene, ne kukaš kako su sve devojke kurve, kako je ovaj svet nepravedan. Nego, što si sav naduven kao da imaš neku alergiju?
- Ma rešio da promenim život iz korena. Kilo granja da lešim, matoreee! Sve mi leeeepo, brateuuu! Malo mi otekle oči od dima, ali navićiću se.
- Aj ne kenjaj! Opet si išao kod doce po dozu antidepresiva, pa si posle ronzanja na njegovom kanabetu, drmnuo šaku pilula. Naduvaš se kad prođeš pored otvorene kante sa farbom, nisi ti travu u životu onjušio. Nadam se da su lekovi počeli da ti deluju, stvarno nemam više živaca da slušam priče o Jeleninom zlatnom međunožju koje navodno prlja neka prestonička svinja.
Italijanski tajkun švajcarskog porekla(frankofonog).
Rođen u Švajcarskoj, sa samo sedam godina ostaje bez roditelja u saobraćajnoj nesreći i usvaja ga mlada italijanska porodica sa juga. Odrastajući u siromaštvu, Sere odlučuje da se obogati po svaku cenu. Završava školu i fakultet u rekordnom roku i odmah se baca na istraživanje teških metala u tom području.
Godinama bez otkrića, spremao se da odustane, ali sasvim slučajno u Jadranskom moru pronalazi naftu. Gradi prvu bušotinu i u roku od nekoliko godina postaje najbogatiji Italijan. Šuruje sa mafijom i biva optužen za proneveru, ali beži u rodnu Švajcarsku da bi tamo sačekao zastarevanje slučaja.
U Švajcarskoj mu na pamet pada još jedna velika strast iz mladosti: fudbal. Osniva AC Ložanu, prvi fudbalski klub u gradu u kojem je odrastao, i ulaže u nju ogroman kapital. Klub brzo napreduje i on se po isteku slučaja vraća u Italiju da bi u klub doveo najjači tandem italijanskog fudbala: Tomija Recija i Totija Žemku. Klub dolazi do istorijskih uspeha i Pare postaje sve omiljeniji.
Nažalost, Sere Pare završava svoju priču na tragičan način. U toku letovanja na Floridi, u njegovu vilu upadaju pljačkaši i sasipaju mu ceo šaržer u vugla. Odmah mu je podignut spomenik ispred stadiona Ložane, ali klub je od tada u velikim problemima, jer ga je preuzela nepopularna Šate Gabri.
- Brate, kako Ćomi non-stop prolazi sa desetkama, a ne zna ništa? U čemu je fora?
- Sere Pare, buraz. Ti misliš da su svi pošteni, a? Pun je k'o brod, malo kad tutne u šaku profi, sve se lakše sredi.
Kada drustvo ima svega 500-600 dinara, a zeli da ih na najbolji moguci nacin investira u alkohol, pa svako da neki svoj predlog.
Sigurica tip: Ma ja sam za to da uzmemo piva za sve pare, batali me eksperimentisanja.
Lozana tip: Ma vodka momci, vodka! Uzmemo onu sa najvecim procentom alkohola i odvalimo se na brzaka. Verujte mi, to je to !!!
Eksperiment tip: E, video sam u onom dole dragstoru na cosku neki novi liker, izgleda da se tek pojavio u prodavnicama. Zasto to ne bismo probali, ionako pivo pijemo svaki dan?
Tolerantan tip: Daj da raspodelimo to malo para i da probamo da kupimo od svega po malo. Svi srecni-svi zadovoljni.
Svejedno-mi-je tip: 'Ocete li se dogovoriti koji k*rac ?! Kupite sta bilo, samo da krenemo da pijemo.
Najbolja zamena za seks sa samim sobom još od klasičnog drvljenja kurca zarad što bržeg svrška. U običnom drkanju se postiže klasičan osećaj zadovoljstva na kratke staze, pomoću pomagala u vidu xxx filmova, traženja najbolje scene za konačno ispaljivanje semena u bezdan svoje tvrdokorne zavese, pomoćnog peškira ispod kreveta, wc šolje i neretko lavaboa, ako se ima vremena i ako vam je volja jača od fizikusa. Uostalom, Dule tu umnogome objašnjava neke stvari. Ali to je danas lejm i ne pruža ni približno onoliko zadovoljstva koliko bi vam pružio tru seks sa suprotnim polom. Ako ste prerasli tinejdžersko višednevno drkanje, ili ste malo matoriji za takav vid samozadovoljenja, tada na snagu stupa tantrički drk. Naravno, da bi tantrični drk bio što uspešniji, ovo iziskuje iskustvo kako u seksu sa samim sobom (što verujem svako poseduje), tako i u seksu sa suprotnim polom (e, to tebe jebe, je l' da?).
Sad, kako to postići? Jebiga, ako nikad do sada nisi umočio svog jarana u tuđu,pravu čku, teško da možeš da doživiš i tantrički drk. Ipak je to glavni preduslov za tako nešto. Niko se rođen nije naučio, pa nećeš ni ti. Možeš da pokušaš, proba se ne plaća, ali male su ti šanse za tako nešto ipak. Tantričkim drkanjem odlažeš ejakulat dovoljno dugo tako da ubediš svoj napaćeni mozak da ti stvarno jebeš, baš onako kako bi u stvarnom životu radio, pomerajući tako granice konvencionalnog seksa na jedan viši, spiritualni nivo. I ne, ne vodiš ljubav, već uživaš u seksu. U seksu sa samim sobom, ali ipak jebeš čku. Stvaranje prave slike u glavi, od najsitnijih detalja tipa presijavanje plastične flaše Koka-Kole na noćnom svetlu, preko zvuka saobraćaja ispod tvoje zgrade pa sve do odvezane ukrasne mašnice na bokovima njenog veša i osećaja njenog vlaža na donjem delu tvog stomaka. Postepena ložana sa vrhuncem od koga će ti se grčiti nožni prsti u sopstvenoj režiji. Nemoguće, a? Veruj da jeste. Pokušaj bar.
Jebanje je tako lejm i pase. Tantričkim drkanjem postižeš onaj osećaj zadovoljstva kakvog ne bi osetio ni da ti sama Džena blajvi. U stvari, tantrički drkaj na nju, e pa to, to.
Serem, jebanje vašljive ciganske kurve od 500 kinti je šes' puta bolje od bilo kakvog drkanja ololo.
Legendarni italijanski napadač, vrhunski golgeter, sjajni asistent, jedan od najomiljenijih igrača u istoriji italijanskog fudbala.
Odrastajući u siromašnom gradiću na jugu Italije, Tomazo, odmila Tomi, je gorko patio zbog nedostatka fudbalskog kluba u njegovom kraju. Seli se na sever, menja klubove i polako izrasta u jednog od najboljih ofanzivnih igrača na poluostrvu. Sa 22 godine dobija broj 10 i kapitensku traku reprezentacije Italije, pored igrača kao što su Divi Gavajo i budući mu veliki prijatelj Toti Žemka. Italijani dolaze do trofeja na Evropskom prvenstvu pod njegovim vođstvom, a on biva proglašen za najboljeg igrača. Postaje omiljen u svakoj italijanskoj porodici. Devojke su se gurale na aerodromima da bi dodirnule Tomija, svaka majka ga je želela za zeta, a čak ni očevi se ne bi protivili.
Zato je mnoge iznenadio Recijev sledeći potez u karijeri: čuvši da je nedavno osnovani klub iz njegovog rodnog grada ušao u prvu ligu, prihvata njihov poziv i ubeđuje saigrača iz reprezentacije Totija Žemku da pođe u AC Ložanu sa njim. Oni ubrzo postaju najbolji tandem koji je Italija videla, i teško ih je bilo zamisliti odvojene. U svojoj prvoj sezoni u elitnom takmičenju, Ložana stiže do četvrtog mesta i prvog izlaska u Evropu, mada, kako će se kasnije ispostaviti, i jedinog.
Posle ubistva predsednika Sere Parea i tiranije nove vlasnice Šate Gabri, većina boljih igrača napušta Ložanu. Reci odlučuje da ostane iz ljubavi prema rodnom gradu, a Žemka iz dubokog prijateljstva prema Tomiju. Tu nevoljama nije bio kraj. U četvrtom kolu kvalifikacija za Ligu Šampiona protiv Dalilud Sitija, Tomiju nogu lomi Žilimi Jaja, a Ložana gubi utakmicu. Tomijeva karijera od tada ide silaznom putanjom, i za dve sezone on se penzioniše u tridesetoj godini, posvetivši se porodici koju je zasnovao sa svojom devojkom, odbojkašicom Isise Idupe.
- Brate, jesi sredio neki alkohol za večeras?
- Ma šta alkohol, sine, i votku i vinjak i ribe i muziku, sve je rešeno.
- Tomi Reci buraz!
- Toti Žemka. Biće do jaja.
1996 godina, K21 negde u Srbiji
"They've got
A power and a force
that you've never seen before.
They've got
the ablilty to morph
and to even up the score.
No one will ever take them down
the power lies on their side
Go Go Power Rangers
Go Go Power Rangers"
:skakanje po kući uz pesmu iz špice:
Evo, ima punih 20 godina od njihovog nastanka, da vidimo šta se sve promenilo? Postoji zanimljiva teorija naučnika sa univerziteta u Blacu po kojoj: ako konstantu Zordon zamenimo konstantom antena (imajući u vidu da su obe konstante parametri evolucije determinisane u podskupu '93-'13) moguće je izvući jasnu paralelu sa evolucijom mobilnih telefona. Naime, njihova veličina je varirala od cigle, preko šibica da bi se vratila na ciglu. Ne menjajući prvobitnu suštinu i funkciju, jedina razlika je nestanak antene i pojava gomile sajber zajebancija. Dakle, sve je isto samo Zordona (Burzuma) nema, a tu je kamara novih turbo zordova.
Gde je i šta radi prvobitna ekipa?
Plavi: Bili, Dejan Cukić medju rendžerima, što psihički što fizički, gej aktivista.
Crveni: Džejson, kakva je ložana bio, nije ni čudo što se i danas bavi borilačkim veštinama.
Crni: Zak, crnac u privatnom životu.
Žuti: Trini, azijatkinja u privatnom životu (alal kurac za kasting), tragično preminula.
Rozi: Kimberli, moja prva ljubav, moj prvi predjen most. Moja prva ljubav, moja nevinost. Imao sam njenu sličicu koju sam zalepio preko glave Pamele, tako sam zamišljao savršenu ženu, jednom sam kad sam se igrao u kupatilu sa tom slikom nešto čudno je poteklo iz mog kureta i osetio sam struju kroz kičmu. Još je odgovorna i za prvu žensku tuču koju sam gledao. Kimberli, za sve veliko hvala. Zauvek si u mom srcu.
Zeleni,Beli: Tomi, po jednoj teoriji Deretić, dr Jovana (istorija Srbskih metalika od trijasa do današnjih dana) marginalna deca devedesetih koja su želela da budu beli rendžeri počela su da pustaju kosu da bi položili iole neko pravo na tu ulogu. Potisnuta jačima priklonili su se Crnom rendžeru, ali su zadržali duge kose.
O ostalim sezonama ne vredi trošiti reči, dovoljno je pogledati njihove debilske nazive: pobesnela džungla, tutnjava dinosaurusa, odred delta, koju mnogi porede sa Soni eriksonom t610.
Atmosfera koja se oseća u vazduhu, vuče da tako životinjski kažem, na parenje. Miris životinjskih nagona se širi i obuzima čitav duh i telo, dok letnja vrućina, prava sparina, samo podjarmljuje ono što zovem sparinom. Tada su miomirisi jači, da ne kažem jarčevina, ali neću, samo ću nagovestiti o čemu se tu radi. Sparine se javljaju i u javnom prevozu, ali one imaju negativniju konotaciju od onih sa slobodnim protokom vazduha, a ne bazduha, daleko od toga pupu.
Prilazi devojka u blago pripitom stanju na žurci momku kojeg odavno poznaje...
- Zdravo, samo sam želela da ti kažem, kako sam se nekada jako ložila na tebe... I tvoje drugare... Ali zaboravi to, posebno sam se ložila na tebe... Sećaš se kornjače... Kada sam viknula dok si pričao sa devojkom telefonom da ti dobro znaš da prepoznaš pol kornjače... Da si pravi biolog.... ehheheheh
-... Ja sam sad šokiran i zatečen. Pa ja sam mislio da si se ložila na mog drugara Vladu... Sad si me potpuno zaprepastila. A i sumnjao sam da tu ima nečeg... Bila si baš luckasta devojčica...
- Ma, ja se sada ložim na njega, kada me je potpuno smuvao... To je ložana prava... Ali onda... Pa ti nemaš pojma kakva je to sparina bila, tamo na livadi, kada smo zajedno svi gađali iz luka i strele... SPARINČINA samo takva
Da se ne lažemo, jedan od preduslova uspešne kafane je njeno ime. U svakom slučaju svrha postojanja svake je ista, tu ne možemo a da se ne složimo, ali prava zarada se stiče njenim imenom. Zato postoje neka pravila za različite tipove gostiju.
Prvo pravilo- Udari u emociju.
Ovo su kafane gde obitavaju gosti starijih doba, oko 40 i 50, ne retko i 60 godina, koji su život profućkali na jeftine žene, rakiju šećerušu i sliku voljene u novčaniku, koja nikad nije bila tu,ili je bila dok nije 77' godine otišao u armiju, i onda se udala za lokalnog limara kao Seka Sablić što je Burduša ostavila. Piju do kraja, celu mesečnu platu, uglavnom sami za stolom, ne znaju ni sami više zašto to rade, ali drugačije ne umeju. A da se ne lažemo, drugačije i neće. U ovom slučaju srce im dirati sa sledećim imenimima: Ciganski san, Ciganska noć, (zna se koju emotivnu jačinu stvara cigan u ovakvim ljudima), Izgubljena ljubav, itd...
Drugo pravilo- Tradicija
Ovakve kafane jednostavno ne smeju da menjaju imena, ili u najgorem slučaju da pretrpe sitne modifikacije u svom nazivu. Razlog je jednostavan. Ako je moj deda im'o neomalterisanu kuću jer je svaki dan pio špricere u "kafani kod Miće", tata umal' nije ostavio i mene i mamu kod Miće u kafani, kako ja sad da idem u kafanu "Točak" dole u selo, kad to nije to jednostavno? Uđem, sednem, kažem ciganu da svira pesmu "sam od sebe bežim" i vadim pare, on kaže, tu ti pesmu ne naplaćujem, to ti je dedina pesma. Pa ako mi ne krene suza na to, onda i ne treba viš' nikad u kafanu da uđem. Ili kod Miće, il' nikud.
Jedan, i više nego dovoljan razlog da Mića ostane Mića, i da ne pokupi one malograđanske opaske, tipa: kafana Venera, Prestiž, ili još gore gradova nekih što pola ne znam ni di je,a kamoli da sam bio tamo. Kazablanka, Monte Karlo, Lozana i dr.
Dok je Miće, i moj sin će znati di da pije, i neće se ni njemu ići u Točak u selo.
Treće pravilo- Voljena žena
U ovom slučaju gazda, mnogo manje razmišljavši o zaradi, a više o emocijama, otvara kafanu svojoj voljenoj, u zavisnosti od iste, može biti prežaljena ili neprežaljena, ali poenta je ista. Da je ceo dan njeno ime u glavi, pa nek ide život. I kad ostane sam u svojoj kafani, gledajući kroz oblak dima mutnim i suznim očima natpis Suzana, da se seti te 85-te godine, kad je na 4 meseca od kuće pobegao i spavao po najgorim rupama, da bi bio sa voljenom ženom.
Razna imena pogađaju različite ljude, ali to nije striktno pravilo. Jednostavno, neko je našao vezu između gazdine Suzane i njegove Jovanke, i odnos njihovih duša postaje bratski. Kad kaže Suzana, misli Jovanka, i to je to. Takođe pije do kraja kao i onaj u kafanama emotivnog imena, ne žali to malo crkavice koje ima, a gazda se teši da ipak čini dobro delo što mu ljudi troše i poslednji dinar u kafani, sećajući se neke izgubljene ljubavi koja mu je dušu ostavila da se kroz život probija sama.
Četvrto pravilo- Rodna grudo
Još jedan način skupljanja mušterija, moram priznati veoma pametan, jeste davanje imena kafanama po kraju iz kog ste došli, ne što ste hteli, već što ste morali. Takve kafane su uglavnom u Vojvodini, jer je ista bila glavno svratište onih koji su morali doći povodom poslednjeg rata, jebem ga ja. Uglavnom su to predeli tipa: Krajina, Grmeč, Kordun i ostali, ali postoje i kafane objedinjenih imena kao što su: Kafana Bosanac, Kafana Krajišnik i drugi. Glavna karta lokalnog gazde je da svaki gost, ulaskom u njegovu kafanu zamišlja rodnu grudu, i izvor iz kog je 35 godina svako jutro umivao glavu, s tim što će se ovde verovatno umivati do iznemoglosti "zidarskom pivom" ili crnim vinom iz "bukare", kako to krajišnici popularno vole, i zamišljati dan kad će opet prošetati pored reke Zrmanje, goli do pojasa. Može se reći da je u pitanju prihod na tuđoj nesreći.
Treba uzeti u obzir da lokalni starosedeoci neće primirisati u kafane ovakvih imena, koliko iz kurtoazije toliko i iz raloga da je klijentela ovakvih lokala uvek ista, muzika takođe, i sve to đuture jednom Vojvođaninu nikako ne može da se uklopi u moždanu srž.
To je bitna činjenica, i gazda mora dobro da zna na kom mestu otvara ovakvu kafanu. Najpogodnija mesta za nju su Veternik i Futog, od milošte prema Bosancima prozvani Fjutog i Vjeternik.
Poslednje pravilo, je to, da ime kafani daš po nekoj dnevnoj inspiraciji, pa ako si pošten i vredan, radićeš i imaćeš, ali takvi su u startu par korak iza onih što veoma dugo i stručno razmišljaju o nazivu.
Ta imena su sledeća, ali mogu biti jako širokog dijapazona. Kafana kutak, kafana Majčina( moram priznati veoma interesantan naziv ), kafana Biblioteka, kafana Stari Grad, Evropa kao i mnoge druge.
Samo je pitanje u kojoj kafani ćeš ti da budeš "na svome".
Al' svakako, živeli!
