gazda kuće, muž, otac - radnik u firmi pred bankrotom, u kojoj već odavno plata nije legla. Uglavnom je neki srednji nivo, poslovođa je, al ima i sto šefova koji ga kontrološu i sijaset radnika koji ga uglavnom ne slušaju. U kući pokušava da vodi glavnu reč, ali kako para nema i njegov autoritet pada

žena, majka - ukoliko je to moguće, igra je Svetlana Bojković. Reč je o nadasve pismenoj, načitanoj, fakultetski obrazovanoj ženi, koja je ili advokat, ili prosvetni radnik. Ima uvek aristokratsko ime, tipa Valerija, Antonija, Viktorija... U kući vodi glavnu reč, često ima migrenu, jer je muž i deca dovode do ludila. Svaka njena rečenica počinje sa "Pobogu". Često se čudi i zgražava. Na polovini serije upoznaje čoveka sličnog njoj, koji preti da rasturi brak.

stariji sin - ozbiljno i odgovorno dete pred ženidbu, koje je uglavnom apsolvent pravnog ili ekonomskog fakulteta, i nikako da da poslednja dva ispita. Do tada je bio marljiv i vaspitan, a za vreme apsolventskog staža upada u probleme, počinje da pije, puši, a vrlo često umesto da se oženi nekom čestitom ženom, napravi dete nekoj trećoj.

ćerka - tatina princeza, fatalna lepotica. Uglavnom upisuje neki ozbiljan fakultet poput više poslovne, ali ne uspeva da daje ispite, jer profesori misle da hoće sve na izgled. Za njom se okreću svi studenti, koji vrlo često zbog nje prave nered na predavanjima. Uvek joj se dopadne neki mangup zbog kojeg napušta studije i roditeljsku kuću.

mlađi sin - pubertetlija, srednjoškolac, buntovnik. Od starta upada u probleme, vrlo ga često izbacuju iz škole, koju na posletku završava sa jedva prolaznom ocenom. Uglavnom u toku serije ima najviše provala, a vrlo često mu lupaju ćuške.

deda - nebitno da li je sa majčine ili očeve strane. Uvek ima neko skriveno bogatstvo, pun je lovačkih priča, ali se ujutru uglavnom ne seća ni kako se zove. Vrlo često se izgubi u gradu, a u kući je majstor za sve... i za zamrzivač, frižider, odvodne cevi. Uglavnom kad popravlja izbije neka eksplozija ili poplava.

baba sa tatine strane - večita radnica. Kuva, pere, čisti, pegla. Ne voli snajku, koja se non stop licka i maže, a dete nema ni hleba da jede. U srećnim vremenima ju je glumila Radmila Savičević ili Olivera Marković. Uglavnom je bila omiljeni lik serije.

baba sa mamine strane - doterana, sređena, umišljeno načitana, promućurna, uglavnom je protiv zeta i njegovih. Svoju ćerku redovno savetuje da ostavi porodicu i kuću i nađe nekog doktora. Uglavnom je svi članovi porodice izbegavaju.

E sad je samo pitanje hoće li biti Porodično blago, Bolji život, Srećni ljudi ili nešto novo... Familijarni goblen.

Svaka čast pevaljkama, političarima, stilistima, novinarima, starletama i ostaloj bagri belosveckoj al fudbaleri su fudbaleri, realno. Uostalom, nikada nisam video da je neka machkitza tigritza izjavila "biću žena šlager pevača" ili da nackli koji još nije zamenio jurenje lopte pičkom ima alijas "Andrej MikiMećava Rudić"...

Najpoznatiji fudbaleri, o našem srpskom mikrokosmosu pričamo, dolaze iz redova naša dva najpoznatija, najtrofejnija, najzaduženija, najdržavnija..,.ma sve NAJ kluba pa je tako i njihov meč magnet za sve poluproizvode džet seta da se pojave na tribini ili loži ili da u danima pre Derbija daju neku navijaćko-miriteljsku-blagošlihtajućo-transfer izjavu kako će bodriti svoj klub al se nadaju da će na tribinama biti mirno. Da li treba da napomenem da je deda Sloba semenkar navijačima poznatiji od ovih telećih glava? Al dobro, kada su mogli toliki članovi uprava da se grebu i bogate na račun klubova mogu i ovi selebritiji, ipak su Zvezda i Partizan državne firme a što je državno i Bogu je drago...

U samom centru sveopštog vašara i ludila koje ovaj događaj od nacionalnog značaja prati je grupa potpuno netalentovanih, neškolovanih, preplaćenih modernih gladijatora. Klasičnih seljačina koji su došli do para bez previše truda što ih lansira u sam zenit poštovanih osoba i ikona mladih. Nenad Milijaš, kako to gordo zvuči? Lola Smiljanić, prototip modernog sportiste. Nemojte me zajebavati, jedini autoritet koji imate je kada zovete promoterku splava da vam ostavi separe...

Igra je odavno izgubila draž i postala merenje snage i izdžljivosti. Al u normalnim ligama čije klubove ne izbacuju zbog finansijskog fer pleja iz evropskih takmičenja niti ih na silu guraju u prvu ligu jer su predstavnici nacionalnih manjina. Ovi "naši" deluju kao ekipa veterana sa izmoždenim facama i ispijenim telesinama koje isparavaju na balantajms u 16-om minutu prvog poluvremena, čitavih pola sata pošto su obećali 110 posto svojih mogućnosti. Zato to nadoknađuju nedostatkom tehnike i smislom za taktiku jedne cigle. Tužno je videti da im standard postavljaju reciklirani crnci sa falsifikovanim pasošima koji su prvi semafor videli na surčinskom aerodromu i potpisuju se iksom.

I svaki prođe isto: puno očekivanja, nimalo dobrog fudbala, dosta svađa i prigovora sudiji(hvala kurcu da se pojavio Mažić pa im je makar ovo uskratio), pokoji incident na terenu i par komada više na tribinama, malo ratova saopštenja i nagađanja koji će biti d čouzen van koji istrčavaju na teren i velika, nezamašćena, dlakava kurčina svima nama koji smo čekali, nadali se, navijali i nervirali se.

Sve bi ja vas u rudnik ili na njivu, kaka kurac ljudska prava! Jebete bre pošten narod kome je leba i igara dosta da budu mirni. Gde je igra, pitam ja vas? Za leba ću se snaći već nekako kao i milioni ostalih ali igru ste nam oduzeli... Budala sam. Zaluđena budala kojoj ne smeta što mi naplaćuju RTS pretplatu i što cena goriva skače a akcize na cigare udaraju u plafon ali kad vidim kako se vucarate po terenu i nabijate loptu na palac dođe mi da vas zadavim žicom. Rđavom, ako ima.

Definicija pisana za mizantrofije II

strah, tjeskoba, stid, neugodnost, trema, napetost, strepnja

Osoba koja pati od anksioznosti može biti nazvana vulgarnim (uvredljivim) nadimcima: pička, kukavica, drvena marija, kip, hendikep.

Često ih neko zadirkuje pitanjima: "Zašto si povučen? Zašto se ne družiš? Šta ti tišti grudi?"

Manifestuje se raznim simptomima poput znojenja, crvenila lica, drhtanja, izmjenom glasa, poteškočom pričanja zbog suhog ili začepljenog grla, te simptomima u obliku ponašanja kao bježanje iz škole i iz socijalnih i zahtijevnih situacija, okupljanja, događaja, proslava. U najgorem slučaju manifestuje se kao napad panike što se također naziva i napad anksioznosti ili panični poremečaj. On može da nas spopadne i tokom sna kad se naglo probudimo sa ekstremnim osječajem straha, ludila, kao npr da je počeo rat ili dogodilo se nešto jako čudno. Ili kao ekstremna sekiracija gdje osječamo da ne možemo više izdržati život.

Neki je smatraju psihičkim poremećajem i za nju postoje lijekovi koji se zajednički zovu anksiolitici. Neki poznati su apaurin, rissar ili riset, proziac ili prozjak.

U slučaju da se smatra psihički poremečaj pravilno se kaže poremećaj socijalne anksioznosti u slučaju da je anksioznost povezana sa ljudima tj da su oni pokretač straha.

U slučaju općeg straha (od smrti, posla, bolesti, života, rata...svega pomalo) zove se poremećaj opće ili generalne anksioznosti.

Često dolazi i kao dio ili simptom ili uz druge psihičke poremećaje kao što su šizofrenija (shizofrenija), PTSP (post traumatski stresni poremećaj), razni poremećaji ličnosti, depresija.

U slučaju da se o anksioznosti ne govori kao o bolesti ili poremećaju koriste se nazivi kao socijalna anksioznost, opća anksioznost itd, bez rijeći poremećaj.

Na engleskom "socijalna anksioznost" (social anxiety ili SA) se zove ako je u smislu osjećaja, a u smislu poremećaja "poremećaj socijalne anksioznosti" (social anxiety disorder ili SAD).

Često osobe koje imaju anksioznost nemaju društvo, ne idu u školu, nemaju posao, povučeni su, slabi, osjetljivi emocionalno (lahko zaplaču), nemaju ili nikad nisu imali curu ili momka.

Ovo je inače engleska riječ anxiety, i u našim jezicima se rijetko koristila tako da mali broj ljudi je znao njeno značenje ili čuo za tu riječ. Danas ipak zahvaljujući dostupnosti interneta i engleskog jezika, sve više i više ljudi koriste ovu rijeć kao domaću i standardnu. Često se može čuti na TV, radiju, oglasu, reklami, te u riječniku i nalazima doktora, psihijatara, psihologa.

Osim standardnog tretmana psihoterapija naročito kognitivno bihevioralna terapija (CBT) i lijekovima, postoje alternativne metode poput mc2method, linden method, joga, savjeti duhovnih učitelja poput Ekart Tol, te religijske i druge metode, od izbacivanja džina/džavola do bioenergičara. Postoji i metoda salivanje strave koja se sprovodi uz olovo koje se istopljeno vrelo baci u vodu i vjerovatno pijenjem vode kroz mašice. Moguće je da su neke metode samo praznoverje.

Prave mašine za održavanje života! Kuće putujuće bolje opremljene nego Armstrongov Apolo koji je sleteo na Mesec.

Nekada su kamperi bili jednostavne kamp prikolice, pa zatim samohodne kamp prikolice, a sada su to višetonske laboratorije koje još za sobom vuku nekog Pasata ili Audija, tek toliko da bi vlasnik mogao malo da prošvrlja od kampa do plaže.
Suština je u tome da se vlasnik kampera ni na trenutak ne izloži pošastima spoljašne sredine kao što je svež vazduh ili miris borovine na junskom povetarcu. Po prispeću u kamp žurno se prikljucuju za cevi i prikljucke (struja, voda, kanalizacija), kao kad teško povredjenog čoveka donesu u urgentni centar, a sve u cilju održavaja vlasnikovog života blaženo prisutnim na zemlji. Čak i kada se usude da izadju bez skafandera iz svoje klimatizovane limene palate gledaju da se brže bolje dokopaju komšijske konzerve i satima baljezgaju šta koja limenka ima od opreme i šta će ponuditi u novim modelima kampera. Neminovno se uporedjuje brzina veš mašine i mašine za pranje sudova, broj akcesorija na super secku, broj kanala na satelitskom risiveru, brzina razmene vazduha, veličina djakuzija i koliko i kakvih mlazeva ti masiraju bulju i slične jako bitne stvari na kampovanju.

Fukušima, Majanski kalendar, 2012 i smak koji se nije desio, Lejdi Gaga, Džastin Biber, Gangnam Style, Adele, Velika trojka u tenisu (Murray, izvini), Zvezda u Ligi šampiona (nema veze što je trpaju, trpala je i ona Liverpul), Čićvu, Trampara, Hapšenja i haške presude, Bregzit, evropske DEZintegracije, aneksija Krima, Rat u Ukrajini, sankcije Rusiji (i od braće Crnogoraca), Rušenje Trokadera, Rafaela i ostalih simbola budvanskog ludila, Milo vs. SPC, Bitkoin loženje, blockchain, Instagram, poplave 2014, pravda za Davida, Fidget spinner, Strašni klovnovi, Šarli ebdo, mimovi razni, Rat u Siriji, Isil, migranti, Ilon Mask, najave o vještačkoj inteligenciji, AlphaGo, Snouden, masovni nadzor, veliki brat (ne samo reality show), Boing 737 max prizemljen, starlete, influenseri, lajfkoučevi, IT akademije, filmovi Kristofera Nolana, Igra prestola, Senke nad Balkanom, Zoran Kesić, Rasta, Džala Brat i Buba Koreli, Trap muzika, Autotjun, zurenje u mobilne telefone, otuđenje, Apple vs. Samsung, optički net, gejming postaje ozbiljan sport – E-sport, Discord i slične zajednice, za većinu old skul Vukajlijaša koji su bili tinejdžeri ili studenti u zlatno doba vukajlije: uveliko krenula šljaka, žena, djeca, plač beba u 3 noću, loše spavanje... lagano ukalupljavanje u mašinu kapitalizma, samim tim i postepeno zatupljivanje, do koga bi, doduše, i ovako i onako došlo s godinama... Greta Tunberg, globalno zagrijavanje postalo glavna tema, nauka koja se petlja u svašta – „evidence based ovo, evidence based ono“... algoritmi, data science, machine learning, OK cupid, Badoo, Tinder... onlajn muvanje nije više samo za luzere, VICE u Srbiji, 300 kanala na kablovskoj od kojih te boli patka za njih 290 u najmanju ruku (ako još uvijek i gledaš TV, što mnogi i ne čine jer im je interesantnije visiti na netu), najava samovozećih kola, električna kola, Srbija i njen nevjerovatni potencijal za proizvodnju litijuma i litijumskih baterija, električni trotineti, prva slika crne rupe, Higsov bozon, prvi eksperimentalni dokaz postojanja gravitacionih talasa, otkrivanje egzoplaneta, međuzvjezdani posjetioci (ʻOumuamua i kometa Borisov), Coursera, edX, Udemy, i ostale platforme za onlajn učenje, woke kultura, SJWs (Social justice warriors – ratnici za socijalnu pravdu), #Me too, alt right, zaokret udesno u politici (Tramp, Džonson, Orban, Salvini…), Gamergate, LGBT, Brnaba, prajdovi… nastavak uspona Kine, dronovi, snimanje dronovima, ravnozemljaši, Balkan info, Miroljub Petrović, “pod mač bato”, 555333, prepucavanja domaćih Jutjubera (uglavnom klinaca i tinejdžera): Baka prase, Vanimy, Marija Žeželj, Janko i sl, ASMR video klipovi, Netflix… Black Mirror serija, konačno i mi počinjemo ponešeto da kupujemo i plaćamo preko neta, masovni odlazak ljudi sa Balkana u inostranstvo, redovi ispred ambasada, čak i ispred Slovenačke ambasade…

Kult, nastao kao rezultat reakcija velikog broja pratilaca i poštovalaca čuvenog Finčerovog filma, razvijen u prelazu iz XX u XXI vek. Filmski pandan kultovima (čitaj: sektama) Pink Floyd-a, Pantera-e, EKV-a. Sekta koja je okupila veliki broj mladih ljudi u pokušaju pravljenja nekog novog obrasca buntovničkog i anarhičnog ponašanja za novi postvudstok period u kome tehnološka i digitalna revolucija menjaju život običnog čoveka. Pored svega toga, velika je misterija kako je baš ovaj film uspeo toliko uticati na ljude raznih profila i statusa.

Kroz sam Finčerov opus vidi se ogroman uticaj Hičkoka, Polanskog, Linča i pokušaj da se napravi moderna metafora na potrošačko društvo kao takvo. I pored vidljivog uticaja pomenutih velikana, prosto je za nevericu status koji je taj film stvorio i nadmašio mnogo veća ostvarenja.

Tu vidimo uvek šarmantnu, zavodljivu i mističnu lepšu polovinu Tima Bartona, koja je samom pojavom unela misteriju u radnju. Ono čuveno u vezi nje "And suddenly, I felt nothing" postalo je životna deviza opskurnih i promiskuitetnih mladih žena koje to tumače kao "frajeru, misliš da si me jeb'o, a u stvari ja se tebe ni ne sećam", dok verovatno za film čuli nisu, ali bože moj, to je sad u trendu. Takva dominantna ženska buntovnica, kakva do tad nije viđena, u samom je startu osvojila simpatije wannabe zajebanih žena kod kojih se primeti latentni feministički šovinizam.

S druge strane, tu je neponovljivi Bred Pit. Koliki god jebač i hegemonista bio, prosto bi mu popušio kurac verujući da će se na tebe sliti ta mačo energija koju nosi. On je ovde perpetuum mobile koji iznova i iznova drži adrenalin i testosteron gotovo na nivou usijanja dok gledaš kako glupi svet u surovom kapitalizmu jebe do besvesti. U Tajleru vidiš potpuni vrhunac muškosti i dominacije, ne samo nad čovekom, već i nad celim usranim sistemom. Kad gledaš kako buržujima uvaljuje sapun od njihove masne guzice, prosto poželiš da svu muku svoju naplatiš i još se istoj muci kasnije u lice smeješ. Gledaš ga kako skoro pušta da ga sistemski izrod ubije, dok mu on kasnije svoju krv pljuje u lice, a ti tražiš način da sam učiniš isto.

No, ipak, najveća karakterna misterija ostaje čovek koji je, kako likom svojim, tako i ulogama, spojio hipstere, rokere, metalce, sataniste, čak i sa njima neke pametne - Edvard Norton. Čovek koji kao da je stvoren da prikazuje američke, od američke države plaćene, anti-heroje koji će ti pokazati da u svakom čoveku postoji određena količina bunta dovoljna da pokrene talas kolektivnog ludila. Koliko god bio konzervativan ili progresivan, Norton će u tebi probuditi buntovnika i terati te da, što se kaže, misliš svojom glavom i iz nje izbaciš korporativne uljeze implementirane u sivu moždanu masu.

Sama forma filma je fenomenalna. Tehnički genijalno odrađeno i tu se genijalnost završava i odlazi u besmisao i logičku rupu. I tu sledi konačno pitanje - šta je navelo toliki svet da u ovome vidi obrazac ponašanja kakvo bi želeo da ima i da u njemu stvori kult? U redu, odgovor se nazire - usrani kapitalistički svet i mediji koji po svaku ceni žele zatupiti čoveka i sprečiti ga da misli svojom glavom. Njima je čovek dobar dokle god kupuje i hrani potrošači aparat. S toga, treba podići ustanak. Jebeš pravila, ovaj život je naš i nećemo da nam ga kroji neka tamo korporaciju u cilju da napuni svoje usrane džepove. Treba ustati i reći NE tom sistemskom zatupljivanju običnog čoveka kome život nije samo kupovina i tržni centar. Čovek je mnogo više od običnog ekonomskog bića. Break the law, break the rules!

Ovaj film nam je to uspeo reći budžetom od 63 miliona dolara i zaradom od preko 100.

Ono što će neki pametnjaković uvek izreći u apsolutno pogrešnom trenutku, kada ste najsvesniji toga da se iz određene situacije ne može izroditi ništa dobro.

Neki od najslikovitijih rezultata pretrage koje su Srbi činili ove godine:

najveci kurac na svetu
dimenzije normalni penis
knjiga 100 poza u sexu
audio porno price na srpskom
ejakulacija po licu
srbski porno amateri
horor operacije u vozu film
rascvetale tresnje film
kupiti lobanju
dejan i nikola uzicki pornic
hocu da pogledam na internetu porno film
boško drljić gandor
sise dupe vatanje
farme koza u nemackoj
dojke u trudnoci aparat za muzu
fotografija aparata za pravljenje kobasica
strah izazivanja sudbine mislima
"PRIRODA JE ĐAVOLOVA CRKVA"
gubljenje nevinosti krvarenje video
jebanje na golo na videu
definicija sto je organ
filmovi u kojima se jebe
2012 I TARABIĆI
seljaci u porno filmovima
BOG PAKLA LUCIFER SLIKE
kakao da se kurac podeblja
smrdi joj iz usta
ko su eros i tanatos
nabijao bolno
krug horor radnja devojcica iz bunara
leptirica i vodenica movies
шта је петинг
sta izucava Anglistika na Filozofskom fakultetu u Nisu
zasto siljci na ogradama
porno minorni
predznaci smrti kod karcinoma jetre
nešto o glumcu cicmiloviću
slike glumice Erike iz serije ljubav je vjecna
gey maloletni decaci
dečji kurčići
horor crno beli dugo godina zabranjen 1920
imena sa harvovima
MILUTIN MILOŠEVIĆ BEKNUO
paranormal film istina ili montaža
morali su da je jebu+mama+majka+keva dvojica
se7am glup zavrsetak
poenta hurt lockera
jet set vojnov
jebanje sa tatom
prepricavanje filma titanik
prevod reci eggplante
femail prisoners
sta radi na kompjuteru a ne vidi se
django nedeljkovic
sta se na kraju desilo u filmu shutter island
da li zna neko o ovom filmu paranormal activity
devojka koja je napisal pesmu 2 sata pre nego sto ce umreti
zasto bebe zvacu jezik
koliki je normalni penis
glumci su povracali na snimanju srpskog horor filma
silovana sam
kućni seizmograf
katarina zutic pusi kurac
zapušena wc šolja
mirjana karanovic pokazuje sise
azijske dječje pičke
ruski porno sa katarinom radivojevic
izazivanje ludila crnom magijom
buzdovanom skine glavu sa ramena
zasto penis moze da bude mlitav
gey porno mucenje
paranormalna vojska srbije
pornici na srbskom pricaju kad se jebu
cijene lavaboa u beogradskim radnjama
kako da pocnem uvod na temu srce u junaka
srdjan todorovic penis
penis photos from a serbian film
whats the most shocking scene in a serbian film
kako demoni zastrasuju u snu
najruznije tapete
film Vinyan nisam skontao film apsolutno
kratki pornici od 5 min ali dobri downloads
domaci film vanpirski duhovi
nauka o pazljivom gledanju
video sexovi muškaraca i žena
mira banjac porno scene
Никола маловић за скидање
sastav iz srpskog gledao sam film
srdan golubovic polomio nogu sky wikluh
slike mrtvog đinđića
Zasto Hitler nije primljen na Akademiju
kada je meseceva mena dobra za sisanje
Александар Радивојевић Ђаво
slomljena kost svrbi
priče o duhovima za pismene
kurva objašnjenje
filmovi za gledanje jebanje mladih domaci pomoci
najveci kurac na svetu slike
THE CURT LOCKER FILM
porno seljaci
KOLIKO GODINA SU IMALI ROMEO I JULIJA
kako samostalno prirediti casopis
ljudi koji skidaju madjije
+grdne pičke

Može se slobodno reći serija koja je obeležila mračne devedesete. Sastavljena od vrhunske glumačke ekipa uz konstantnu dozu čistog humora bez vulgarnosti i nasilnog humora koji tera na smeh. Jedna vrsta konstruktivne anarhije koja se kezi čitavom društvu u lice i iznosi na videlo dana sve greške i kič tih godina.

Kroz Otvorena vrata svi prolaze i na taj način prikazuju jednu vrstu moralne distorzije.

Najvažniji savet starije koleginice novopridošloj kasirki.

Zivot.

Otvoram oči. Umorne oči, umorne kao celo moje telo. Bunovan, razdražen, slomljen, neispavan. Ponovo. Ponovo ista priča, toliko puta ispričana, dosadna, iritantna i smešna. Da, smešna. Smešna jer je toliko žalosna. "Udri brigu na veselje" - tradicija mog naroda, vekovima unazad. Pa, zašto da je i ja ne nastavim.

Otvoram prozor, da sivilo sobe zamenim sivilom neba. Da jednu prazninu spojim jednom drugom prazninom. Da udahnem taj hladan, rezak i vlažan vazduh u svoja nekada pušačka pluća - da ih osvežim nekim drugim isparenjima, drugim otrovom.

Uključujem šporet i stavljam džezvu sa vodom na ringlu. Vreme je za prvu u nizu kofeinskih doza za danas. Treba održavati kondiciju - nivo kofeina mora biti visok u mom organizmu, inače nisam ni za šta. Sedam u stolicu i prelistavam vesti na netu. Depresija, bes, želja za suicidom - sve to moram odmah na početku dan potkrepiti. Za to ne postoji ništa bolje od vesti. Nazivi članaka, način na koji su napisani, informacije koje sadrže, komentari na njih. Tragikomedija. Antičke tragedije im nisu ravne. Latino sapunice su boza za njih.

Mmmm... kafa baš prija, iako je u suštini sranje. Mislim, naravno da je sranje kad sam ponovo uzeo onu najjeftiniju. Nije ona loša zato što je najjeftinija; loša je zato što je jednotavno loša, zato jer su je sjebali, goveda jedna lopovska. Al' navika, zajebana stvar - ne da ti da odrasteš.

Vraćam se na nastavak sesije sa kockom ludila, prozorom u budućnost. Još vesti, još komentara. Ohoho, vidi vidi - još jedan armagedon. Pa, da je 666. u nizu, opet sam siguran da je žvaka za budale. Mada, vole to ljudi, da budu sjebani i u haosu - to ih održava normalnima. Ako ne polude, nisu normalni - ako nisi normalan, onda si strani plaćenik i domaći izdajnik ili samo prvi komšija, onaj sumLJivac, drogoš. Ah, opet ta tradicija... I opet je u duhu tradicije, još jedanfin, miran, povučen dečko napravio neko sranje - bacio bombu k'o Sandokan MC... ovaj, pardon - k'o Boško Buha, izaš'o na dnevnik (i to 2), majke mi.

Ah, pa danas mi je slobodan dan - super. Šteta samo što sam ga prespavao. Dobro, gledamo u budućnost, sutra mogu da odradim ono što sam mogao danas. Ustvari, ne mogu - moram da prvo odradim sve ono što se skupilo poslednjih dana. Godinu dana. Deceniju. Čitav eon.

Hm... prija ova kafa, iako je sranje. Znaš kako, loša kafa, dobra karma - ili neka varijacija na temu. Hajde de, da se spremam lagano. Da vidimo koje ću krpice nabacati na sebe. Ma, samo da pokrijem ovaj godinama održavani stomak, nebitno šta stavim na sebe. Mrzi me da budem poseban, a da me i ne mrzi, brzo bi me smorilo. Kakvih klovnova ima u spoljnom svetu, ja i pored najvećeg truda nikada ne bih mogao da im pariram. Ili se to samo tešim?

Hajd' sad, da odem na neki has, neki anti-makrobiotički otrov, po mogućstvu vruć burek (i to onaj omrženi sa sirom). Narvno - sa fit jogurtom A posle? Eeee, to je već neka druga priča. U malom tranzicionom gradu, punom malih tranzicioznih ljudi, sutrašnji dan je daleka budućnost.

Gladuješ. Nisi planirao da dozvoliš mislima da odlutaju u tom pravcu, ali nagon je veoma neprijatna i nametljiva činjenica. Skrećeš pogled sa mrtve tačke zida i tvoj apsentizam biva grubo narušen ćuškom koja pada na tvoj vrat i vraća te u život - makar i na čas. Burazer. Gladan je i nije trebalo da ga gledaš, prazan želudac ga čini nepodnošljivo razdražljivim. Medjutim nemaš snage ni da se braniš ni da se svadjaš. Mnogo vas je za jedan krov, čak i previše, teskoba vas primorava da se zbijeni prezirete. Oca nemaš niti si ga ikada upoznao, od svih ukućana koji su ti dosudjeni voliš jedino škrtu majku, u retkim trenucima kada nije odviše bezočna i gruba. Opet čarka : prasak šamara kida utrobu doma, no ovaj put nailazi na odmazdu. Opet tuča. Neki protestuju, neki jednostavno gledaju svoja posla i miruju. Pored tebe mladja sestra leži sklupčana i plače, u iščekivanju kakvog - takvog obroka. Mrziš je iz dna duše. Nisi siguran da li da joj prekratiš muke ili da je jednostavno pustiš da sama skapa od gladi.

A onda ponovo tišina, teška i lepljiva, neprobojna..Tišina iščekivanja. Četiri zida izbeglištva, da su makar malo dalja, svakodnevica bi možda bila nešto podnošljivija. Razmišljaš o njihovoj strukturi i neprobojnosti, zagonetnom i nepristupačnom svetu iza njih - a možda su oni ipak odbrana? Oslonac i štit od nepoznatog koje čuči tamo spolja i vreba, ophrvano očajem i gladju koja sažeže i goni sve nas podjednako? Možda bi jednog dana i sam mogao postati plen nečijeg opstanka i gladi? Ko zna..I opet glad..I ponovo - ŠLjAS! - Peče te na sam zvuk ranjene kože, trpiš zloslutni prizvuk i sklanjaš se u stranu, sukob poprima šire razmere i gladno razračunavanje se širi sobom poput razvratnog ludila. Shvataš - tuku se da zaborave na glad. I sve je opet drugačije i živo, na jedan tren, a onda ponovo turobna tišina zatrovana rečju jezivom i strašnom, strašnom poput reči genocid, nerotkinja, besudbinstvo..........Glad.

Vrata razjapljuju svoje preteće čeljusti i unutra stupa krupna prilika, zaslepljene oči naslućuju samo obrise ali erupcija prostorije obećava privremeni spas : majka. Umorna je i teška, besna, mada nikada milija. Breme tereta napornog dana lebdi joj u zagaslim zenicama i ona se stropoštava, prosipajući na pod večeru koju je sa sobom kući donela. Ispred sebe buljiš u nepreglednu padinu brega, sa koje se beru dvanaest rumenih pupoljaka, dvanaest sisa poput dvanaest apostola, dvanaest izvora spasa i života; trčiš nesvestan sebe i svega oko sebe, rebra ti bije razularena gomila bez razuma, stoglava aždaja bez milosti i skrupula. Trinaest vas je i odavno si shvatio svu težinu prokletstva tog broja, ne želiš da zaspiš pod žigom njegovog ciničnog milosrdja, učinićeš neophodno po cenu svakog kajanja, dočekaćeš novi dan, i još jedan, i još jedan..

Grabiš se za spas i grčevito otimaš nektar, gubica se steže u grčeviti stisak i sisaš, rešen da nikada ne popustiš - ni za šta na svetu. Krik. Ustalasano brektanje, kanon vrisaka i mučnina. Sisaš. Ujedi, plač i pobuna. Sisaš. Jedno od tvoje braće će umreti, ovog ili narednih dana. Sisaš. Kajaćeš se i moliti, punijeg stomaka, zajedno sa drugima. Sisaš. Neko je uvek trinaesti. Neko uvek podlegne. Neko mora da umre, ali ovaj put to nećeš biti ti. Sisaš...

Ukratko, ono što je emisija Teletabisi za naučno-obrazovni program, to je Asasins krid za svet video igara.

Malo opširnije. Kupim ja neki kompjuter pre par godina i rešim da instaliram kakvu zajebanu igricu da ga isprobam. Vidim ovde mnoge kvalitetne autore po forumu kako u superlativu govore o nekom Eciju i ostalim protagonistima igrice. Rekoh, imaju dobar rejting, sigurno su pametni, njihovo mišljenje sigurno nosi određenu težinu. Zajebem se ja i poverujem im. Još na jutubu odgledam kako random Indus izvodi neviđene akrobacije upravljajući pomenutim Ecijom, Dezmondom...koji god. Uuuuu jebote, ovi Indusi imaju po osam pipaka na svakoj ruci, pomislim, kako neko može da izvede sve ovo, sigurno će mi trebati sati i sati treninga za tako nešto.
Instaliram ja govno na kompjuter. Šta je ovo sunce ti jebem! Pa ovaj lik sve sam radi, samo klikćeš levi taster!
Uradim komparaciju sa Mortal kombat tricom:
Liu Kang: istovremeno pritisneš tastere A i B, pa još jednom (znači AB, AB), onda samo B, pa dva puta C, pa spojeno B i C, pa samo C. Šta radi Liu Kang? Udara protivnika tri put rukom i četir' puta nogom, sedam različitih udaraca. (I tako mora da zapamtiš za svakog fajtera kombinacije udaraca, fataliti 1, fataliti2, bebaliti, animaliti... i još stotine kombinacija za magije, specijalne udarce, haj kik, lou kik, aperkat, ...)
Asasins faking krid: Ispleziš jezik, zabaciš ga na stranu, i kreneš da klikćeš po levom tasteru miša. Šra radi lik? Asasin krene da bije ko Sv. Ilija duševadnik, to su hiljade i hiljade udaraca, hiljade poteza, jedno veliko ludilo sastavljeno od bezbroj manjih ludila. Neko ko te posmatra sa strane kako igraš pomisliće da zapravo ti kontrolišeš lika.

Skakanje se odvija tako što držiš jedno dugme za trčanje i kad god hoćeš pritisneš dugme za skakanje. Lik izvodi savršen skok, hvata se za oluk, neće da padne. Eeee, a kad se setim Lare Kroft i preciznosti kojom si morao da izvodiš te skokove.. Omašiš li za milimetar pade na šiljke i proburaziše ti se sise uz stravični krik.
Ovaj skoči sa tornja od sto metara, napravi kolut napred i nastavi da se šeće ko da ništa nije bilo.
Misije se izvode tako što treba da odeš od tačke A do tačke B na mapi, kako ti je zgodnije, možeš da držiš dugme za trčanje i skakanje i gledaš Asasina kako skače sa krova na krov, penje se na dimnjake, upada na terase... ili možeš da držiš dugme za trčanje i posmatraš ga kako ide uličicama (naravno, ako te neko napadne levi klik, levi klik, levi klik...). Glavna radnja igrice se odigrava u deonicama između misija koje jednostavno odgledaš, ne igraju se.
Držim ja tako dva dugmeta i pređem deset, petnaest misija željno iščekujući susret sa Leonardom Da Vinčijem! Ako Leonardo ne prodrma malo atmosferu interesantnim kvestovima gasim igricu i otvaram mine ili pakmena. Kad će meni Leonardo: Uzmi ovu kutiju i prenesi je sa tačke A do tačke B! Šta? Ja da nosim kutiju? Ti ćeš da odradiš sav kreativni proces, moje je samo da prenesem kutiju? I to je to? Leonardo mi naravno ne odgovori, nego me sačeka da podignem kutiju. Ja krenem da pomognem čoveku, kad sranje zabagova! Jebeni Asasin me može da se sagne i podigne kutiju! Išijas, skakanje sa tornjeva i veranje po olucima su je učinili svoje...

Popizdim ja, pogledam na tjubu hiljade Asasina se žali da nemere podić' istu kutiju... Bag. Oooo, sunce vam jebem, pa kako ovo može da bude najbolja igrica na svetu?

Verovatno će neka od narednih verzija Asasins krida da dolazi sa džojstikom koji uopšte neće biti povezan sa kompjuterom/konzolom i koji će služiti čisto da impresionirate ljude oko vas misleći da igrate film Asasins krid.

Definicija je napisana za mizantrophy

Bio je suton i okrepljujuci prolecni vetar sarao je ulicama grada.Kretao se uzurbano zaboravljenim i opustelim stazama periferije gde mu je sitna prasina bojila patike a lavez pseta ga opminjao na oprez
Evo vec je treca godina kako ide na razne kockarske manifestacije
sa ciljem da se iznova vadi iz zivog blata.Tek mu je 23,a u njegovoj glavi je dosta toga pretureno, provuceno i jasno definisano sta je ono
sto ga "dize" i za cim zudi.Sa rukama u dzepovima i taktikom u glavi on hita ka svome zadimljenom memljivom elektronskom domu.To je jedino mesto
na kome se on oseca dobro,spokojno,osecaj pripadnosti je toliko jak da je to prva misao koja ga obuzme cim se probudi.Tu postoje ljudi,ljudi
koje on licno ne poznaje al' ih zna ooo i te kako ih zna,svaki mig svaki pogled u tom krugu ljudi je poznat,oni se prepoznaju. Bilo da se
sretnu u pekari,stanici na raskrsnici,bolnici,sahrani oni se znaju.Pokreti i pogled odaju kocakara,to crvenilo u uglu oka,nervozni pokreti pri
paljenu cigarete sve su to reflexne poruke koje salju.Kocka ne gleda poreklo niti rasu nju ne zanima status niti godine ona prihvata sve u svoje krilo
pocasti te,okrepi podari ti osmeh i o tebe samo trazi da budes uz nju.Kocka je kurva da , da lepo su to rekli,svojim znojavim purpurnim telom oskudno odevenim i tako privlacnim sa haljinom malih brojeva i velicina,ona te dovodi do ludila do ekstaze do toga da ti se svaki jebeni misic na telu zategne do maximuma,da se zgrcis i skrgutas zubima i prizivas srecan kraj.
Dok dopamin kola tvojim venama kao topao letnji val,ona se smeska ubedljivo, tako nevino kao lepotice u Balasevicevim pesmama tera te da se zapitas gde je ona bila sve ovo vreme i zasto je ranije nisi upoznao.Uz nju sve zaboravljas i ona je jedina u tvome zivotu,nju nikada neces prevariti jer bi tako prevario sebe.
Ona ima razumevanja i za lose dane i za bol u guzici i za nagomilane probleme,nista njoj to nije stranu pa nisi ti ni prvi ni poslednji kome je ona
dopustila da sedne ispred nje i da svojim prstima raspiruje njenu mastu.Ona poseduje najvecu kolekciju otisaka,lako joj je pronaci te ako si barem jednom
dolazio kod nje.Postoje sile,sile one definisane i one nedefisane na kojima ona funkcionise centrifugalne centripetalne ,za ljude teze su one nedefinisane one sile koje te teraju da se ponasas kao totalnu ludak,numerlog, dispecar na stanici kao skitnica u parku ili ker u vodi.Te sile koje ti otkrivaju tebe,
to su njene sile i ti si u njenom svetu i ona je tvoja Valkira.
Dok je prolazi kroz mracni haustor zacuo je korake i disanje iza njega, na drugom kraju haustora pojavi se prikaza u crnoj koznoj jakni,silueta je prikazivala dobro poznati stav. I ako nije mogao da vidi njeno lice mogao je u glavi da razazna tamne guste obrve,tmurne oci ,ostru bradu i oziljak ispod desnog oka.
Lakim pokretom pluca je izduvao dim cigarete i lagano je bacio pod djonove air max patika i iskoracio na slabasnu treptecu svetlost koju je stvarala stara ulicna svetiljka klateci se na vetru,zavarteo je glavom i pljucnuo "mali...danas je 15-ti u mesecu!?Imas li overenu zdrvastvenu knjizicu"?

Prva mladost te je sustigla nespremnog, nametnula promene, odluke i izbore, preselila te u život, iščupala te iz korena, plitko posejanog, napunila ti glavu idejama i pitanjima o ženi, pripadnosti, sreći, smislu, besmislu, ludilu..Stala je pred prag i rekla Ja sam tu, a ti si je prigrlio rukama, uzeo je zdravo za gotovo - šta si drugo i mogao? Našla te je negovanog i mekanog a ostavila u ožiljku, pobunjenog, u strepnji i nemiru. Naučio si da piješ, pušiš i da se braniš kad je moguće, bežiš kada je neophodno. Smrt je prošla pored tebe, okrznula te nehajno svojim skutom, a ti si shvatio da erozija ne spira samo zemlju od kopna već i ljude iz života, prolazan si, lomljiv, nećeš živeti zauvek, jer zauvek je ko zna šta.

A onda je i ona, mladost, posustala i ostarila. Video si je u drugom gradu, nesposoban za opstanak a prividno nezavisan, tvoja visprenost se ogrnula jesenjim bojama i krenula da klizi kroz prste poput peska, nezadrživo, jasno si to uvideo; možda je kasno, ne znaš da li je kasno, ne želiš da bude kasno.

Tražio si sebe tamo gde nisi mogao biti, oprobao se na lošim stvarima i već su ti dosadile. Dovodio si u pitanje vrednosti, sumnjao u vrline, bojažljivo izvirivao proučavajući lepotu. Otkrio si radost čitanja, boju glasa mrtvih ljudi i miris starih hartija, shvatio si da je sve laž, šta god da je sve i šta god da je laž - oduvek si sumnjao da je neistina. Mučnom potragom došao si na mesto gde opšte postojanje i svoje postojanje u njemu možeš da sagledavaš objektivno, shvatio si da si tačka u prostoru, interval u vremenu, a oni su beskonačni, a ti si jedan i nećeš se ponoviti - šta učiniti?

Negde si pročitao da čovek živi ka spolja i ka unutra i razumeo si da je to istina, prihvatio si činjenicu da napolju žive vukovi, i vukove jedu vukovi, i sve ima vuka u sebi. Tamo su strah od rata i ludila, gladi i nepravde, zavere, šarade, otrovi u vazduhu i vodi. Vratio si se smrti, sreći, potrazi, smislu - i shvatio da si od odgovora daleko podjednako kao što si bio pre deset godina, da čovečanstvo, pametni i mudri tragaju za istim odgovorima kao ti, kao i svi, i već 30.000 godina ne nalaze odgovore jer njih nema, jer smisao i sreća su u samoj potrebi i potrazi. Rešavaš da odlučiš od sebe taj svet koji troši i zamara, posvetiš se sebi i onome što bi mogao biti - jer šta će to od tebe postati, moj prijatelju?

Postavio si temelje, počeo da gradiš svoju galaksiju, jer ako u ovom svetu nema sreće i spokoja, stvorićemo naš, gde će ih biti. Nazvao si je Andromeda. Živi u tebi i puniš je razmišljanjima, džezom i knjigama, Nerudom i Borhesom, krivim ogledalima, plavim tigrovima, Alefom, šahom, eksperimentima i usudima. Iz nje zrače pronicljivost i naboj duha, izbijaju ti iz očiju, više stvaraš a manje se prilagodjavaš, manje govoriš a više slušaš. Trpiš optužbe ljudi da se ne javljaš, da ih izbegavaš, povukao si se u sebe i postao si čudan, sam sebi dovoljan, slabo se krećeš, ne provodiš se, ne uživaš, skoro da i ne radiš, opstaješ..Gacaš po barama u poderanim cipelama, ljudi ne razumeju šta u tome ima tako smešno, poveo si računa o ishrani, televizor odavno ne gledaš, novinama se ne obmanjuješ, batalio si gandžu jer nema smisla, puštaš alkohol da te izbegne kad god može, imaš potrebu da se izraziš, nešto ostaviš, da se održiš kroz neko svoje delo makar u mislima i navikama drugih. Skupljaš prašinu po pozorištima, raduješ se čudacima i senkama u ljudima, sveo si svoje potrebe na minimume, sviraš bas, pišeš stidljivo i nezgrapno slikaš, tražiš nekoga sličnog sebi da ga naučiš, da te dopuni, da mu ukažeš, da te obogati, da iskusite, poletite, da sa njim sagoriš i padneš, pa ponovo poletiš.

Razmrdan, razuzdan, opčinjen i zanesen postojiš, prožimaš se, traješ i prolaziš, uživaš u posmatranju pokreta u kojima učestvuješ, tiho i na svoj način, dok se drugima čini da se urušavaš i statiraš.

Pokret u umetnosti koji je ustanovljen krajem 19. i početkom 20. veka. Najpoznatiji predstavnici su, verovatno, Salvador Dali i Frida Kalo. Suština nadrealizma je da se uzme neka pojava, stvar ili nešto treće što se pojavljuje u prirodi (ili ljudskom društvu) i potom neka osobenost tog "objekta" toliko preuveliča da "objekat" postane apsurdan sam po sebi. Kod nas su (u narodu) napoznatiji Emir Kusturica i Top Lista Nadrealista. E sada će neko reći "A zašto oni i otkud oni?" i lupiti minus za defku iz ličnih ubeđenja (ne vole dotične ili smatraju neke druge za bitnije, REKAO SAM NAJPOZNATIJI U NARODU). Zašto oni i otkud oni sledi u primeru.

Veliki Mokri Lug. Mesto na tromeđi Malog Mokrog Luga, Kaluđerice i Medaka. Mesto koje nije specifično ni po čemu, postojalo je samo na karti i to onoj u razmeri 1: 20 000 000. Kuće u ovom malom habitatu bejahu gusto zbijene, kao da su grejale jedna drugu, što je vrlo išlo na kurac stanarima.
Šume i livade okruživale su ovo pitomo stanište nastalo ni iz čega, očajničkim potezima ljudi koji nisu imali krov nad glavom. Bilo kako bilo, žitelji ovog malog i mirnog mrsta nisu bili spremni da osete iskonski strah, ali su ga i te kako osetili!
Na televiziji je prikazan leš nove žrtve u njihovom kraju. Bio je to krvav prizor koji je ledio krv u žilama. Pritisak strave bio je ogroman. Dovoljno je bilo samo otvoriti prozor i smrt bi ušla u kuću.
Mesto poslednjeg masakra bilo je Vinjage, koje je nakon ovog čina dobilo slikovito ime "Krvavo Vinjage". Krv je bila po svuda. U vazduhu se osećao miris oporog ludila. Ljudi su naoko bili mirni, ali su u stvari umirali od straha. Svake noći je kao po navici padala magla, koja je gutala sve pred sobom.
Milicija nije mogla ništa da učini. Nisu bili sposobni da sačuvaju red i mir u ovom mestašcu prepunom smrti. Grupa lokalnih budala stajala je sa strane i dobacivala pogrdne reči i još grđe rečenice. Njima je upravljao alkohol, te zbog toga ne osećaše strah, tako da su potpuno spontano nebitni za ovu priču.
Jedini trag koji je policija uspela da pronađe bila je odbačena dečija cipelica nepoznate robne marke, budžena i kalemljena od strane vešte obućarske ruke. Trebalo je pronaći tog čoveka!
Inspektor Radovan Suklepa, sin kujundžije Simeona i majke Rade, uhvatio se za tu cipelicu i evocirao uspomene iz detinjstva. Kao dete bio je bosonog i ova cipelica je samo bolno zadirala u sećanje.
Obućar Lale je, pre nego što se milicija obrela kod njega, svojski šamarao svoju smernu suprugu Klementinu. Ona nije vrištala. Nije ni mogla. Bila je od gume. Njen ventil ispuhavao je gnusobu, tako da je bilo potrebno da se ponovo naduva i tako vaskrsne.
U svemu tome, prekinu ga lupanje na vratima. Uplašeno skoči ne znajući kud da krene. Zatečen, na brzinu smuva lutku u orman sa cipelama i ode da otvori vrata. Tu je zatekao višeg inspektora Suklepu sa još dva pandura.
Bila je to neformalna poseta koja je tražila rezultate. Prostorija u koju su kročili beše nevelika po obimu, ali odisaše toplinom. Vazduh je bio ispunjen mirisom obućarskog lepka, a na policama su stajale uredno poslagane cipele. Sve je bilo sređeno po propisu, kako se i očekivalo. Međutim, baš ta običnost obućarske radnje bi sumnjiva Suklepi. Rešetali su Laleta unakrsnim pitanjima, zbunjujući ga i terajući da se češe gde ga ne svrbi, a svrbelo ga je svuda, jer beše alergičan na gumu. Ipak, to ga nije sprečavalo da gnječi Klementinu u nameri da zadovolji svoju požudu. Iznenada inspektoru nešto privuče pažnju. Brzim pokretom glave, panduru Milojici pokaza na orman. Milojica, željan unapređenja, stušti se kao metak i vrata popustiše pod naletom njegove muževne desnice. Iskustvo stečeno u bokserskom klubu "Grogi" iz Mirijeva, bi primetno.
U tom trenutku ka njemu se ustremi obnažena lutka sa dve ne sasvim ispumpane dojke, perverzno šišteći. Lepše u životu Milojica nije video. Sa balom koja mu se cedila niz bradu, on im pohrli u susret. Uskoro se začu pištavi zvuk gnječenja ručerdama. Strast je bila u vazduhu, kao i Laletova gumena žena.
Lale izbezumljeno jurnu, ne bi li nekako spasao čast svoje nedužne supruge. Voleo ju je. Njihov seksualni život bio je ispunjen strašću, a i Klementina je bila dobra u duši. Disao je za nju i u nju. Bili su kao nokat i meso, s tim da je u ovom slučaju nokat urastao u meso. Nije mogao da dozvoli da oskrnave njenu nevinost njemu ispred nosa. Kad, umesto da skoči kao panter, Lale bi oboren Milojicinom desnicom i trenutak kasnije vezan za sto boje mahagoni. Morao je da gleda, kao poslednja gnjida, kako bezdušnost biva jasna u svom najbestijalnijem obličju.
-Ne! Ona ima dušu! Ostavićete joj traume!, vriskao je jadni obućar.
Ali dlakave ruke ispresecane spletom vlakana i vena, počeše da grabe jadno telo poluispumpane Klementine, nanoseći joj neprocenjivu štetu.
Gledajući ovaj bezdušni pir, Suklepa se doseti: u lutki je možda nešto, nešto kao dokaz i rešenje misterije. Sledećeg trenutka uze nož da raspori sirotu Klementinu. Vešto je pronalazio lutkine slabe tačke i isecao komad po komad gume, koji su je činili seks mašinom. Nemoćni Lale, cvileo je. Klementina ga je gledala svojim beživotnim i tupim pogledom, kojim kao da je preklinjala da joj pomogne. Umesto poraza, obućar poče da oseća nalet besa. Nape svu svoju snagu, mahagoni nogar puče, lisice skliznuše na pod i Lale se oseti slobodnim. Čvornovati prsti sklopiše se oko drške noža, pade mu mrak na oči i otpoče tranžiranje organa reda. Znao je da čini jedinu ispravnu stvar.
Sutradan su ga pronašli kako sedi zagledan u jednu tačku, držeći, sada već potpuno ispumpano telo lutke mu najdraže.
Kome je prodao cipelicu, osta tajna. Nije bilo lako rešiti ovaj slučaj. Ubistva su prestala iznenada baš kako su i počela. Nakon nekog vremena, krvoproliće u Vinjagama prekri veo zaborava i kolotečina uze svoj danak.

„POGLEDAJTE kako se stvari kradu!“

~ Džordž Buš Mlađi

„Iskreno nas više nije briga. Oni se samo bore kao deca. “

~ Kapetan očigledan o Balkanu

Balkansko poluostrvo je istorijsko mesto na Zemlji i značajno mesto na Farskim ostrvima. Njegova istorija datira od početka čoveka i bacanja kamena. Neki od prvih oblika ljudskih bića evoluirali su na ovoj teritoriji i od tada očigledno više nisu evoluirali. Balkansko poluostrvo nalazi se levo od kraja sveta. To je najsjebanije mesto na svetu, neposredno ispred Skandinavije.


Istraživači tek treba da pronađu Balkan. Priča se da je to negde između Evrope, Azije, Afrike i krajnjeg idiotizma.

Demografski podaci

Ovu teritoriju su uvek zagađivale mnoge vrste, posebno albanska (ilirska ili grekofobična) i crnogorska (lazodojska) plemena, kao i bugarski (tatarofonski), grčki (monkeidonophobic) i majmunski (Firomians ili Bugari iz samo-obične-idiotske ) plemena, pod vođstvom srpskih (Ifuckiouallfuckinfuckheadedfuckheads) vrhovnih plemena. Danas je zemlja naseljena milionima ovaca i:

Albanci (koji su posvećeni napornom / mekanom / psećem radu na tome da postanu većina na Balkanu, Švajcarskoj, EU i ostatku sveta, čak i Kina (do sada neuspešno, ali Vlada SAD radi na rešavanju tog problema))

Bošnjaci (kriza identiteta, ali oni znaju da nisu Srbi niti Hrvati)

Bugari (koji su u stvarnosti Cigani i Turci i Tatari, ali svi ostali Sloveni su Bugari)

Hrvati (što će izazvati nerede bilo gde, bilo da se radi o tenisu, vaterpolu ili rukometu ili dalmatinskoj izložbi pasa)

Grci (koji su vlasnici svega, zapravo su šanse da oni stvarno poseduju vas, ali vi još uvek toga nisu svesni. Vole sir.)

Cigani (svuda su, osim tamo gde bi trebalo da budu - Indija)

Majmuni (Firomians) (koji su drevni ljudi)

Crnogorci (koji su lenji Srbi)

Rumuni (država koja je nacionalno jelo je čorba sa želucem, salata od povrća i „sarmale“. Zemlja sa najviše Cigana koji govore mađarski jezik.)

Srbi (Najjači narod na svetu !!!.)

Slovenci (koji više nisu Sloveni, ali poput imena, peglanje nogu (ne shvatajte to doslovno) (mislim da to shvataju kontra-doslovno) (ne, drugi utisak) (da, na to sam mislio))

Turci (koji su ceo ovaj region okupirali 500 godina i sjebali ga u potpunosti i zauvek)

Sve te vrste imaju veličanstveni običaj: kukanje i prepiranje oko svih ostalih vrsta. Borba protiv plamena je moćna zabava i dovela je do mnogih srećnih festivala pljačke i pljačke na dobrom starom Balkanu. Turiste se podstiče da uđu i klade se u kazinima ko će pobediti u ratu (a tu je, naravno, obično jedan ili više njih, koje se obično vode horde varvara u odeći fudbalskog tima sa plamenim natpisima i vile, uzvikujući ime neke ekipe "foodball").

Istorija

10000. godine pre nove ere, malo pleme humanoidnih stvorenja uselilo se u centralnu Evropu. Ovo pleme bilo je predak današnjih Balkanaca. Rani, neolitski Balkani bili su jednostavno, ratničko društvo. Kad nisu u lovu, Balkani su obično bacali kamenje na glave svojih suseda, popišani na travu komšija ili su jednostavno provodili slobodno vreme ubijajući se. Iako se čini nemogućim, evolucija je uspela (blago) poboljšati Balkanijce, pa se neće međusobno često ubijati. Takođe, današnji Balkani nisu toliko dlakavi, neki od njih čak i hodaju ravno i artikulišu reči kada govore. Ali, divljaštvo je i dalje prisutno u životu današnjih Balkanaca. Samo je pitanje vremena kada će ustati i baciti kamen na glavu komšiji.

Religija

Balkanci su politeističko društvo, ali tradicionalno obožavaju samo nekoliko glavnih bogova. Pomenućemo neke od njih: 1) Ozujsko izgovara se O-zhooi-skou. Boginja sreće, plodnosti i smeha. Sudeći po nekim pećinskim slikama, predstavljena je kao velika boca jeftinog jakog piva. 2) Pelinkovac Palin-ko-vatz. Bog snage. 3) Spek Shpeck - bog zdravlja i muškosti. Obično se predstavlja kao kriška slanine. Drugi, manje popularni bogovi su Luk, Cevapi, Pečenica, Droga itd. Neka balkanska plemena takođe obožavaju mračne bogove poput moćne Rakije Rah-kee-iah - boginje smrti i ludila, zle sestre Pelinkovca. Rakija se obično predstavlja kao boca vrlo jake šljivovice. Religiozni rituali se izvode gotovo svakodnevno, što je važan deo života svakog Balkanaca. Nažalost, nemamo mnogo informacija o verskim ritualima Balkanaca, ali neka iskopavanja nam govore da su ti rituali uglavnom koncentrisani na to da se napiju, pevaju glupe pesme i (ponekad) pokušaju da uhvate ženu.

Takođe se mora reći da su bogovi koje su obožavali Balkanci dobro poznati širom sveta. Upravo su im druga društva dala različita lokalna imena. Neki od njih su se razvijali tokom godina, pa ne znaju svi svoje korene, ali sigurno ćete pronaći njihove tragove u svakoj kulturi / religiji na ovom svetu

Društvo

Balkanci održavaju vrlo jake društvene odnose između članova plemena, posebno muških ratnika. Mnogo vremena provode zajedno uglavnom slaveći bogove (vidi poglavlje Religija) i sisajući penis. Naročito kada njihove žene nisu u blizini - šireći epske priče o nečijoj borbenoj hrabrosti, seksualnim dostignućima ili izdržljivosti na pijenju. Iako su vrlo rječiti u ovim situacijama, u drugim stvarima su potpuno suprotne. Na primer, balkansko društvo ima problema sa određenim rečima, poput „rada“, „posla“ ili „posla“. Čini se da Balkancima nedostaje sposobnost da u potpunosti razumeju ove reči.Ova anomalija je posebno primećena u južnim delovima Balkana.

Jesen sedamdeset i neke. Hiljadu četristo sedamdeset i neke. Tada si otišla iz mog života. Tada sam se okrenuo nauci. I tamnoj strani. Posle tebe ne nalazim zadovoljstvo u ženama. Samo u izumiteljstvu. I mladim dečacima. Ah, toliko mi nedostaješ da sam čak u stanju da... izumim... vreme... plov... Što ću verovatno i da uradim, za koju godinu. Samo da završim ovu sliku. Ne mogu da nađem Judu, pa to ti je... Jebeš sliku, odo da smislim vremeplov! Imaću svo vrijeme svijeta da je završim. Taman da malo budem Doktor, bem mu Galifrej njegov i kud me posjeti...