Preko noći je postao velika ,,zvezda". Njegove pesme slušaju svi od 7 do 107 god. kao sto se čita Politikin Zabavnik. Autor je brojnih dela među kojima su ,,Vrati se,vrati Kristina" i ,,Moja žena ima švalera" , kao i ,,Pištolj i Bosanac" . Glavni je baja u svom selu žene menja ko čarape, čak se pročulo da mu se sad udvaraju i druželjubive gospođe iz susednog sela! Ponosni je vlasnik i najveće krmace u selu koja teži 200kg! Uzgaja i piliće mada oni mu služe samo za dobru čorbu dok mu najveći užitak pravi njegov vepar nerast Mićo koji ne zaostaje za krmacom i teži 180 kg! Svako jutro kad Zoka krene da ga napoji ovaj mu veselo zagrokće nasta mu Zoka odgovori pokazujući mu prsutu(verovatno mu pokazuje budućnost)! Uzgaja jagodu, maline,kupine, pa i sljive i glavni je izvođac istih za celo selo ! Planira da snimi duet sa Ekremom Jevrićem(jedva(ne)čekamo)! Pesma će se zvati verovatno ,,Vratila se Kristina sad je gola,gola"! Glavni rivali su mu Sejo Kalač i Lepi! Šerpa je njegov stil!
Ako imate nesto da dodate u vezi sa ovim covekom napisite samo u komentare! Ispod su vam delovi nekih njegovih najvećih dela kao i linkovi gde te pesme mozete naći!

Vonjaš. Klapiš za oči. Plakni se, ortak. Suptilno. Sakriveno sa Doli Bel.

Ne može svaka žena biti "Femme Fatale". Ne, ona mora imati nešto posebno, iz nje mora izbijati neki "sexality", neka životinjska, primalna snaga, a u isto vreme se davati na znanje da je u pitanju jedna fina, nežna dama, sa gospodskim manirima. Ta žena može glavu zaludeti svakome, makar taj neko imao i srce od kamena. Ona je ubojito oružje, veoma efikasno i nikada ne zakaže. Njena lovina uvek postane njen plen. Ona se prilagođava svakoj situaciji i svakom ambijentu. Ona je kameleonski predator. Na oko krhka, ali iznutra je vatra paklena.

Budiš se premoren.
Osećaš ustajali bolnički vazduh obilato obogaćen smradom iz toaleta. Brže-bolje zarivaš lice u jastuk i miris Lenora te vraća u tvoj lepi život.

To je samo za trenutak dok se ne zapitaš ko je još pretek'o.

Onaj lik što je jaukao, onih nekoliko žućkastih staraca čija su vremešna deca sita reanimacija, zamena zapušenih katetera, guranja napuklih kolica i ostalih vesnika bliske smrti.

Jedino jedro i zdravo su bili rekreativci sa otečenim skočnim zglobovima kojima su društvo pravili ortaci sa utrnulom facama i razrogačenim očima. Verovatno im je to prvi kontakt sa raskršćem zvanim Urgentni centar.

Proučavao si medicinsko osoblje i tražio znake zdravlja i živosti na njima. Nisi ni ti naivan, empatiju nisi očekivao...Neke sestre su bile utegnute pa ti je bilo lepše, neke otromboljene ali su sve imale identične folirantske maske kojima su se zaklanjale od pogleda.

Zarekao si se da nećeš ni da pipneš alkohol kad sedneš za volan jer si video...i svojski se potrudio da odagnaš te slike iz glave.

Javlja ti se prizor bose lelujave žene u kupaćem kostimu koja je ogrnuta belim čaršavom. Telo joj je prekriveno peskom i blatom. Pramenovi kose su se pretvorili u mišje repove. Svaki put kad je poskočila sa kolica i krenula niz hodnik, sestre su je uzimale pod ruku, vraćale i uvek isto:
-Sa kim ste došli?
-Sa krevetom.
-Dobro, idemo do kreveta i nemojte više ustajati.

Pretek'o si: na raskršu si ubacio u rikverc i eno te kako člavrljaš sa ženom dok ispijate juratnju kafu.Prebiraš po lekarskim izveštajima i urolani skenerski snimak svoje glavudže uredno stežeš gumicom za kosu.
Daleko iza tebe ostaju žuti starci i lelujava blatnjava žena.

Ubacuješ u prvu, stavljaš ključeve od auta u džep, u dva koraka si na izlaznim vratima i opominješ ženu da pogasi sva svetla.

Zaključavaš vrata svoje kuće...iz prve si ubacio u treću jer samo tako možeš da obaviš sve planirano.

I tada čuješ šapat jednog od žutih staraca:
-Gde žuriš?

Svakom muskarcu se barem jednom desilo da je imao potrebu da izvrsi malu nuzdu ili sto bi narod rekao da "se rukuje sa vrsnjakom" ali kad bi se konacno dokopao nekog WC-a ili parka jednostavno nije islo....

Stručno-ženski izraz za nijansu. Stručni, jer se ne izgovara često na ulici, a ženski jer muškarci nemaju takve receptore za primećivanje sićušnih razlika kao žene, posebno što se tiče boja. Posledice poznavanja istih jesu tipa koja si ti budala, ti si zreo za Lazu, ili sa tobom se čovek ne može nagoditi.

Baš ga zabole uvo za sve!

Neopisiv osećaj dosade i bola u genitalnom predelu, prouzrokovan manjkom potrebe za životom. Kulijana. Nirvana ti gladi stidne dlačice, a tebi to baš nekako prija. Nema veze što će uragan obaveza da se sruči na tvoju hedaru neverovatnom jačinom. Trenutno ti je lepo i misliš da bi najbolje bilo da na tome ostane. Jednostavno, počešeš levo jaje i daš do znanja, da te zabole paladin šta se dešava oko tebe.
Koga briga!?

Skup tabuiziranih moralnih obrazaca koji vam ne da da opalite sve što hoda na dve noge a na šta vam se diže.

Gurmanski termin koji označava probu hrane. Da bi užitak bio kompletan, samo uzimanje prvog zalogaja se odlaže za kraj, kada već sva druga čula odrade svoj posao. Mada, mnogi bi rekli da ovaj opis odgovara i seksu.

Majstor koji ti uvek predlaže generalku na autu.
On jako voli da otvara motor i da ga rasklapa na sastavne delove. Zbog toga je i postao majstor - samo da bi mogao da zaviri u srce auta, da vidi kako to čudo radi.
Da nađe tromb koji blokira arterije motora tvog četvorotočkaša, i da ga odstrani hiruškom preciznošću.
Njegova strast je identična strasti kardiologa. Dok mu ulje prska po licu, ruka mu ne drhti, isto kao što ni kardiologu ne drhti ruka kad mu krv prsne na lice dok operiše otvoreno srce.
Njegovi pomoćnici nisu skalpel, makaze, gaze, končići i zgodne bolničarke.
Njegovi pomoćnici su ključevi, šrafcigeri, španeri, pumpe, lanci i klinci koji su došli na praksu kod njega da gledaju zgodne gole ženske na kalendarima u radionici.
Njegovi pacijenti ne leže na operacionom stolu, i ne traže anesteziju da bi bili operisani.
Njegovi pacijenti su iznad kanala i strpljivo danima stoje i čekaju da ih on operiše i otkloni i najmanji trag sumnje u njihovu potpunu funkcionalnost.
Ima precizan sluh koji mu omogućava da odredi koji je stepen oštećenja motora ako ga čuje na udaljenosti od pet kilometara. Otvaranjem haube, vidi mikropukotine na motoru, nano-naprsnuća na cilindrima, oseti miris nedovoljno kvalitetnog ulja koje je prouzrokovalo svu tu štetu, čuje aritmije u radu srca vašeg prevoznog sredstva i tačno zna da ste vozili auto kod njegovog najvećeg konkurenta koji je sve to i zakuvao.
On uvek vidi neki kvar koji može biti fatalan za tvog ljubimca na četiri točka. Vidi u budućnost i prošlost tvog automobila kao da ima vremeplov. Zna da si udario karter pre dve godine, i da će da ti otkaže boš pumpa za dve nedelje. Zna da si koristio taj auto dvaput nedeljno da bi ženu varao sa komšinicom van grada, i da ti zato amortizeri malo lupaju, ali ti to neće reći. To će pripisati lošim putevima.
General majstor svoje operacije naplaćuje skromno. Po operaciji uzima iznos koji prosečan kardiolog dobija kao mesečnu platu. Zato i voli da često operiše srce vašeg automobila.
Sve u svemu - majstor svog zanata. General u armiji auto majstora.

Stanje duha koji je odustao od iskakanja iz kože, ali nije rešio da se pomiri sa nastalim dželatom svakodnevice, već je krmu broda koji beži od požara usmerio u jednom drugom smeru - rešio je da pobegne u sebe, pod neki svoj kamen, u neku svoju pećinu i tamo se primiri.

Učauren čovek samo spolja deluje kao prazna kora pojedene pomorandže - u stvari, on je dobro zatvoren orah koji na naivni pogled deluje grubo i pomalo bezlično, a unutra krije hiljade svetova i galaksija, dubioza, opštosti, unikata, meditacija i grčeva, blistavih, strašnih i drugima ludih ideja. Nije važna koža koja se sparušila, bitan je spokoj na licu i blagost mira u očima.

Vrlo je čest slučaj da se na čoveka u čauri gleda sa zazorom i strahom, neprijateljski i sažaljivo. Ljudi uglavnom ne znaju puno, a neznanje je koren sitnih i krupnih strahova. Nije lud, nije ni čudan, ne ćuti jer je stidljiv..Tamo unutra on je kapetan broda, misionar u Severnoj Africi, gospodar Magreba, Korto Malteze, tamo negde su pitanja i odgovori, ljubavi i prijatelji, ovo ili ono.

Ne odaje znak promene, ali njegove radoznale oči šalju signal za projekciju inpulsa, u iščekivanju svih pogodnosti trenutka kada će iz svog oklopa izaći kao nagi leptir ili mala ptica već naučena da leti.

Učaureni žive tamo gde je muka telu i golgota duhu, gde okolnosti ruše svako veliko nadanje a pravilo se kosi sa perspektivom. Maršira zatočen u četiri zida bez prozora, od kraja do kraja, sklopljenih očiju zamišljajući ulazak u harem, šetnju kroz leje, povratak kući ženi i deci sa divnog proputovanja. Sedi na betonskom podu, doživljavajući sebe kao sidro velike ladje, u razgovou sa životom okeanskog dna upija svaki detalj da ga ponese dalje sa sobom. Stegne kapke čvrsto zamišljajući miris, upuštajući se u ukus, slušajući muziku u svojoj glavi. Sedi, čekajući hleb, vodu i sat vremena šetnje koji mu sleduju.

I dan će proći, i zemlja se oko sunca obrnuti, rodiće se novi početak i sudbina šutnuti učaurenog niz neko novo brdo - čisto iz obzira prema čoveku, ili da se na trenutak zabavi. Vreme će ponovo postojati, i krenuće u neko sledeće dalje - ako nije zastranio u sebe zauvek.

Spasonosni ostatak nekog soka, vode ili alkohola koji često ostane na dnu flaše. Kod većine plastičnih flaša za balkansko tržište zadržava se u ''nožicama'' flaše u kojima ostane pa da mu jebeš mater. Spas posle prežderavanja ukoliko nemate u blizini kuhinju, slavinu u kupatilu, tuš, wc-šolju ili pak veš mašinu.

pa ustanete za vas prilicno rano (oko 11-12h) a do tad su sva najbolja mesta na avali , adi i u kosutnjaku ugrabljena pa tad mrzovoljno konstatujete da je svaki "seljak" vama u inat ustao bog te pita kad zauzeo neko lepo mesto samo da vas nervira . potom shvatate da niste kupili cumur , meso za rostilj ima neki cudan miris jer ste ga preko noci ostavili u gepeku kola pivo je mlako jer ga je keva izvadila iz frizidera sinoc kad je trazila kupus za sarmu . ortaci koje ste poveli da vam pomognu vec uhvatili ono mlako pivo i debelu ladovinu i kukaju kako ste los domacin i organizator prvomajske terevenke jer niste uspeli ni ladno pivo da obezbedite . tu vasim mukama nije kraj jer se vasoj devojci piski nema toaleta a suma je puna odvratnih stvorenja buba gusenica a videla je i nekog dekicu perverta koji se sunja po gustisu i krisom je zagleda da ne pominjem stikle koje upadaju meku zemlju i slomljeni nokat o kome ce vam draga zvocati u kolima kad krenete kuci . sad sta je tu je iz ove se koze ne moze iako vam je glava kao kosnica (navalio sinoc kum da gledate tekmu ladan jelen i eto desava se) , vi herojski uzimate tupu sekiricu iz gepeka i krecete usumu kao nekad davno vasi preci u potragu za ogrevom konacno vam se smesi sreca jer ste nasli neko suvo polutrulo granje pa uspevate da zalozite vatru i pripremite zicu za rostilj . bacate snicle i cevape na zicu i zamolite nekog upolovacenog ortaka da prpazi na meso dok vi skoknete po ladno pivo iz obliznje prodavnice koja danas prodaje pice po duplo vecim cenama . vracate se sa pivom meso je izgorelo jer su svi otisli da pikaju loptu draga ne prilazi rostilju da se ne nadimi i isprlja a vama pada mrak na oci . sedate u kola ostavljate nezahvalnu pijanu stoku i nervoznu bestiju i palite tri lepe . sta vam uopste i bi da se bahcete oko uranka ? sami ste krivi :)))

Ove situacije mogu, ali i ne moraju biti bezazlene.
Gotovo uvek se dese se kada se najmanje nadate.
Ponekad možete da ispadnete heroj ukoliko ste hladne glave.
Podrazumeva se da vam mozak i adrenalin rade 100 na sat.
Priča kaže sledeće:

To je iz onog klipa "Kita u Bila". Kad uđe Uma Turman kod onog Japanca u lokal, a on pere čaše, pa je pogleda onako ispod oka i kaže: "Ti kitu oćeš?"
E, izraz ima lepu upotrebnu vrednost i u drugim situacijama. Recimo, kad ti neko objašnjava neku glupost koju nit' razumeš, nit' te zanima. Sačekaš da ti ispriča sve što ima, pa mu kažeš ovo mrtav ozbiljan. Lep efekat ima.

Svima je poznato da reklame uticu na svakoga,a pogotovo na decu,zato sto se prave da budu sarene,dosadne i iritantne.Deca ponekad znaju i bukvalno da ih shvate...

Svi znamo reklamu za Glade mikrosprej ,u kojoj mali koreanac sere na solji i kuka kako mu smrdi.Onda ulazi njegova keva,dobra plava milfica i pritiska Glade,na sta se mali koreanac ozari od divote uz komentar kako svi njegovi drugovi zele da seru u njihovom Wc-u ,zato sto tako lepo mirise.

Uvertira:
Nakon čekanja basa jedno 10 minuta, nakon što ti je prvi pobegao ispred nosa, ulaziš u autobus išutiran od strane baba koje su se usrale da im minut neće biti dovoljan da siđu i ispičkaran od strane deda koji ti dobacuju nešto tipa "Jebem ti mater bezobraznu, pomeri se malo", ili "Prvo se izlazi, ne poštuješ starije, gde si to naučio?" Onda osetiš opojan miris svežeg ljudskog smrada. Prosto da se zapitaš kako ljudi uspeju da se usmrde u 7 ujutru, i ironično pogledaš u reklamu za novi dezodorans. Taman opaziš slobodno mesto da se opustiš kad kao munja prođe pored tebe neka baba, za koju bi mogao da se zakuneš da je malo pre bila savijena do poda, a ako ti budeš brži sreća traje dok ne čuješ ono poznato "ajde sine, i ja sam u tvojim godinama ustajala". Dok ne dođeš do mesta gde ćeš stajati do željene stanice dobiješ jedno dvadesetak udaraca, uz jedno izvinjenje i jedno 19 teranja u pizdu materinu, jer si ti kriv naravno što si se našao na putu.
Sam put:
Zabio si sluške u uši, gledaš kroz prozor koji je malopre neka baba zatvorila jer će je ubiti promaja, dok ti nečija miška smrdi iznad glave. Neko te mune, i shvatiš da ti se baba obraća već par sekundi. Vadiš sluške kad ona krene da te ispituje koji si razred (da ti jedno par godina manje), a onda krene predavanje kako ne smeš da stavljaš te aparate u uši, jer ćeš ogluveti. Sine, to nije zdravo! A iz daljine dopire glas ludaka koji priča sam sa sobom, pošto ga niko drugi ne sluša, o Peri, omladini, Miloševiću, Titu, e kakva su to vremena bila, verovatno do II svetskog rata stigne nakon tvog izlaska. I tako dok ti baba i dalje melje o svojim vremenima, a mob uzalud svira, približava se kraj tvom uzbudljivom putovanju. Sledi pičkaranje od strane deda koji ulaze, jer se prvo ulazi, ne poštuješ starije, gde su te to naučili? I još poneki lakat u rebro...
Prijatno putovanje, želi vam Vaš GSP!

One su zimogrožljive, one su tračare, one upravo idu sa ispijanja kafe s jednog na drugo mesto, one su predajnici i prenosnici, frau gabrijele, one su brižne, one misle jao samo rat da ne izbije, samo repetitor da nam ne padne na glavu, one lako zaplaču, one lako mrze, lako vole, lako zaborave, one čuvaju mačke, one šmrknu često, one traže šećer po komšilku, one imaju neku slamnatu kosu, one imaju probleme ženske prečesto, one piju čaj od nane, one su mršave, one su ispijene, one idu ulicom u veče i nestaju, gase se, sijalice sa bandera redom kada prođu, one idu prekštenih ruku ulicom, ruku sakrivenih u prsluk i idu i strepe i žure i ne znam kuda žure, ćerki žure, da joj odnesu margarin da ga razmazuje razmažena ćera ispod džema od letnjih večeri žudnih.

Uspešno ubija i teroriše: šefove, bivše pičke i strane osvajače već 500 godina. Ona u principu tu nešto sinkretiše i radi još neke kurce, a osveta joj je zvezda vodilja. Ne budi pička, ne cmizdri nad upišanim tangama bivše ribe koja te je ostavila i nonšalantno se ušetala u kombinovano vozilo vlasnika obližnje prodavnica, kome, da stvar bude još gora duguješ 15 flaša od piva. Šmirglom istrljaj suze, uzmi tange, nabavi mahovinu i napravi vudu lutku.

Ono što doživljavate dok "živite i radite daleko od rodnog kraja"(izraz radio Beograda, iz emisije za gastarbajtere).

Te halucinacije se javljaju kao reakcija organizma na stresne situacije doživljene preko dana, u tuđini, a u cilju lakšeg prevazilaženja tih trenutnih muka i to konstatovanjem da za neko vreme idete u Srbiju na odmor i da će vam tamo najzad biti bajno, kako to SAMO u Srbiji zna da bude.
Prisećate se svih lepih situacija koje ste imali u Srbiji, naravno zaboravljajući pritom da su vam se sve one zajedno desile tokom par decenija, a ne tokom par dana života u Srbiji.

Najzad dođe dan kada polazite prema Obećanoj zemlji!
Vozite 1700 km bez prestanka, kako bi stigli što pre do granice Srbije, jedine, najlepše, najbolje zemlje na svetu gde vas čekaju sve lepe stvari na svetu. Nećete da spavate u nekom usputnom motelu, da ne gubite vreme...

Po autoputevima zemalja kroz koje manijački vozite do Srbije, trkate se sa primercima sličnim vama u polovnim Mercedesima, samo poreklom iz Anadolije, Pirinske Makedonije i sličnih takvih obećanih zemalja.Da bi izdržali taj samoubilački ritam vožnje, neprekidno se nalivate "Red Bulom", "Red Devilom", petostrukim kafama iz već pripremljenog termosa.

Na kraju, kroz Mađarsku imate prolazno vreme dostojno Montoje.
Iznenađujete se šta vaš auto može da izvede pod tolikim teretom(pokloni za familiju).

U duševnom stanju višestruko silovanog zombija, stižete na Horgoš! Na ćirilici piše "Добродошли у Републику Србију"!!!
Leđa i dupe su zalepljeni za sedište, pa posle laganih par sati čekanja na ulaz,(po vrućini od 40 C), uspevate da najzad uđete u najlepšu zemlju na svetu.
Parkirate se odmah posle ulaza, da pišate, pošto ste zadnji put pišali negde kod Regensburg-a. Miris WC-a vas trenutno budi iz stonda u kome se nalazite, a baba-sera vam to zadovoljstvo naplati 100 dinara, oko 3 puta više nego u EU(valjda zbog te aroma-terapije koju tamo nemaju). Zatim spavate u prvom SPSKOM motelu. U sobi ništa ne radi, osim praznog frižidera koji prazan drnda i ne može da se isključi.

Budite se oko podne, zaključujete da vam je neko ukrao antenu sa kola, ali palite auto i počnete da dodajete na onih 1700 km, još oko 500, koliko imate do kuće. Usput platite putarinu onoliko koliko je platite za godinu na mrskom zapadu...

Najzad, stižete kući, ljubljenje, radost... Posle tri minuta primetite da više niko ne gleda u vas, nego u poklone. Ležete da spavate.
Ujutru zatičete ogromnu ogrebotinu na kolima koju je ekserom napravio vaš komšija, iz ljubomore. Na putu do auto-limara, delite mito policajcima. Zatim stanete da kupite nešto u samoposluzi i zaključite da je sve skuplje nego na mrskom zapadu.

-

Uhvatite sebe kako krišom gledate na kalendar da vidite još koliko treba da budete na "odmoru" i kada se vraćate nazad...