Alternativa izrazu "Svako je kovač svoje sreće". Izgovara se prilikom pokušaja osporavanja uloge usuda u našim običnim svakodnevnim životima. Ništa se ne postiže bez uzimanja stvari u svoje ruke.
Kažu stari da je sve unapred zapisano. Ali sve i da je svevišnji imao trajni flomaster, uvek može da se doda nešto što će da donese promenu.
Ako ti život dodeli limun, nemoj da kukaš zbog toga. Nemoj ni da napraviš limunadu. To je gej rešenje. Nego lepo ubedi ortake da kupe so i tekilu i napravi žurku.

Dati. Proizvesti. Doneti na svetlost dana.

Uglavnom, glagol posledice izvesne kreativne sredine, situacije ili, pak, kakvog prethodno (dobro) odrađenog posla, koji se u poslednje vreme relativno retko koristi između 41°53′ i 46°11′ severne geografske širine i 18°49′ i 23°00′ istočne geografske dužine (triput pogađajte gde je to; prim.prev.). Doduše, rekao sam "koristi", NE i "dešava"...

Jer, mi smo Srbi - za sve one kojima ta činjenica do sad nije bila naročito poznata - jedan abnormalno plodan narod, toliko plodan da savremena statistika to prosto nije u stanju da zabeleži, uopšte da ne pominjem beskorisnost kvantnih računara u čitavoj priči. Mislim - da ga jebem, al' ja ne znam da l' u Srbiji ima neki vukopičkovac koji NIJE "iznedrio" barem jednog književnika/naučnika, dva ili više hajduka/uskoka, tuce narodnih heroja iz rendom fragmenta vremenskog kontinuuma u kojem se vodio neki rat (među nama - svi su bili takvi) i makar jednu jebenu vokalnu umetnicu tj. barda glumišta koji su obeležili jednako fragmentaran deo vremenskog kontinuuma u kom su imali tu čast da ih neke seljančure okote. Direktno "iz nedara", razume se.

A i kako drugačije, koje pičke materine?!

Kaže se za familiju ili firmu koja se pocepala u sto delova i niko ni sa kim ne govori.

Izraz se može upotrebiti i za sadržaj glave šizofreničara.

Narodna izreka, istovremeno i najveća istina i najveća laž, zavisno od toga koliko je to "daleko" i da li se izražava u kilometrima ili drugačije. Teško je odrediti granicu gde ova izreka prerasta u suprotnost. Ekstreman primer je kult krompira, tu daljinu niko ne bi ni da prelazi. Za ljude naročito važi. Možda paradoksalno, ali pojedini ljudi su ti draži što su dalje i što manje kontakta sa njima imaš. Uvek će biti bolji onaj sa kojim si prekinuo kontakt iz bilo kog razloga nego onaj do tebe, naročito ako te je nekim dobrim zadužio. Uostalom, onaj ko nikada nije uskočio u govna da bi tebe izvadio nije mogao ni da se usmrdi i smradom da ti smeta, zar ne?

Drevna narodna izreka koja na veoma plastičan ali i bizaran način govori o beskorisnosti, suvišnosti i totalnoj nepotrebnosti postojanja jednog ljudskog bića. Diskretnosti oslobođen komentar, upućen nesrećnoj majci koja je verovatno propljuvala likvor rađajući jednu, ispostaviće se, običnu cepanicu. Ustvari, siguran sam da bi i jedna cepanica bila mnogo korisnija od osobe u biti - zgubidana koji badava troši vazduh i džaba hleb glođe, što se kaže. Njegova ili njena nesposobnost poistovećuje se sa sposobnošću nadgrobne ploče da diplomira na FON-u, što je, priznaćete, ne baš previše težak zadatak. Elem, srpski narod je uvek umeo da bude duhovit u situacijama koje su to od njega zahtevale i ovaj slučaj nije ništa drugačiji. Naravno, niko se pametan nije setio da jadnim svinjama donese taj jebeni kamen iz naslova ali to je već neka druga tematika.

Teško je reći od kada potiče ova narodna umotvorina, ali je činjenica da su stari ljudi rekli mnogo pametnih stvari, a ova je jedna od njih.
I zaista je tako, jer kada ste bolesni nešto ćete u svom životu uraditi, pa makar to bilo i ono osnovno da se izliječite. Ali kad ste lijeni, onda ništa u životu nije sveto, to je neko stanje teže apatije, stadij krajnje nezainteresovanosti za sva dešavanja u okolini pa čak i ona od koje bi ste mogli imati određene koristi.
I dok je bolest izlječiva, ljenost je nešto što čovjeka prati čitav život i pojedini trzaji ka svjetloj strani pregalaštva su samo zavaravanje bliže okoline da se od uzaludno prosutog sjemena može napraviti koristan član zajednice.

Uzmimo jednostavan primjer dešavanja za vikend:

Obavezan inventar svakog pravog srpskog domaćinstva/kuće/stana/ognjišta. Naročito dobro ide uz miljee i ostali hekleraj. U srećna vremena nabavljala se preko sindikata, od akvizitera po preduzećima i to uglavnom na metar. Naročita pažnja posvećivana je opremi tj. povezu da se slaže uz regal, a da istakne porculansku gondolu, uspomenu iz Vrnjačke Banje i do pola popijenu rakiju iz flaše u obliku Opel Kadeta sa sve čašama. Ne čita se, nego stoji da gosti vide, čime se stvara privid "načitanosti"; izuzetno, knjige služe svojoj svrsi tek na moru i to pod uslovom da ih je napisala Mir-Jam.

Prvo što čovek uoči je da ih zovu uvek drugarice. Nikad prijateljice, kao što muškarci znaju da razlikuju. Valjda žene podsvesno znaju da će se kad tad raskantati oko nekog samo njima shvatljivog razloga (čitaj : kurca). Elem, ko po nekoj nevidljivoj agendi i sveopštem društvenom pravilu, nadrkana jebulja. Iz priloženog statusno-društvenog bff odnosa sa tvojom sestrom izvlači se poražavajući zaključak da bi joj isisala poslednji dah života iz klitorisa, da se tako nepristojno izrazim. Alo dečko pazi rečnik, ipak mi je to sestra! Hm, hm. Izvinjavam se. Moja savest se meša u storije. Nego, gde smo stali? A da. S druge strane, s tobom bi zimi naložila peć kao jedini vid interakcije. Svaki dan ti je u kući, nesmetano uzima ladne vode iz frižidera, troši toalet papir, provokativno se šeta po kući a ne daje, zagovara sestru koja umesto što treba da ti piše diplomski po ceo dan s njom sluša muzički repertoar Sandre Afrike (lično preferiram erotski repertoar dotične) i ostalih estradnih umetnica sumljivog morala. Pri tom, zgražava se na tvoje ponašanje u rođenoj kući. Pa šta ako drkam u kupatilu, to je barem higijenski. Kad naučiš da kucaš nećeš me viđati polugolog i oznojanog na wc šolji s kurcem u ruci.

Covek koji dobar deo dana boravi u kafani a ne retko i u kladionici,voli popi't, zagalamit' a cesto i da se pobije ako ni sa kim drugim onda sa svojim kolegom koji je takodje baraba. Zive za vasire i narodna veselja na koja dolaze zajedno sa jos nekoliko baraba, lako su uocljivi jer imaju: karirane kosulje iz kojih viri cesalj, lakovane cipele sa metalnom tokom, harmonikaske narukvice, po neku tetovazu na podlaktici tipa(Mico JNA), cesto se krecu u vozilima marke Lada Riva 1600 koja su crvene ili bele boje. Treba izbegavati tuce sa barabama jer su u tome neprevazidjen, neke barabe ne prezaju cak ni da se pobiju sa "milicijom" sto je cak u svetu baraba veoma cenjeno. Tako ljudi ne boj te se ni dizelasa ni huligana, izbegavajte barabe.

Svi piju pivo - on cirka jebeni aperol špricer , svi se svađaju da l' je bila ruka ili ne - on sa nekom decom pušta zmaja pored terena, svi muvaju nešto - on šeta prokletog bišona i čita Selimovića, za doček Nove ide sa maćehom u Prolom banju a kući pravi jebeni sladoled na štapiću i sl. Kod žena, primerke krase još veća komplikovanost i nedokučivost nego li ostatak pola tako da je granica između njih zbog toga često , i prirodno, neprimetna te stoga i neopisiva.
Uglavnom...,narodna izreka koja najbolje opisuje one osobe koje se nikako ne uklapaju u neku standardizovanu kategoriju ljudi već uvek na neki način odudaraju, izdvajaju se i, jednom rečju, su drugačije. Brutalnija verzija ove kazalice je umnogome jednostavnija - ' Ne znaš da l' se jebe spreda il' otpozadi ' a kako je zastupljena primercima u oba pola to ipak ne menja bitno smisao onoga na šta se misli

Autentična narodna igra,koje se gradjani stide,i time postaju malogradjani,jer svi ostali narodi neguju sopstvenu tradiciju,ali ne i mi,mi je gledamo sa ruganjem.Kolo se moze smatrati i magijskom igrom,u kojoj dominira zatvoreni krug,kao suština verovanja u jedinstvo i celost jedne grupe ili naroda.Držanje za ruke,i akumulacija energije,kao i samo prenošenje iste putem ritma harmonike,i uskladjenosti ekstremiteta,to su osnove kola.Ne treba ga se stideti,vec na njega gledati kao na nešto autentično i istinski naše.Treba ga čuvati kao što na tome rade stotine kulturno-umetnikih društava širom Srbije.Meni lično smeta veličanje koje-kakvih došljakih budalaština,i nipodaštavanje onoga što nas čini posebnim,na jednom nacionalnom nivou.Jebeš sambu,salsu,tango i keš,to je za izdajnike,na svadbi se igra kolo.Dole 48 sati svadba.

Filmovi kojim amerikanci pokusavaju da nadoknade nedostatak istorije, nemaju nikakva narodna verovanja i mitologije pa su ratoni filmovi jedan od nacina na koji to nadoknadjuju (drugi je kradja tudjih mitologija, npr grcke, troja itd...). U ovim filmovima se barem jednom mora pomenuti delta force. Protivnicki vojnicim za razliku od americkih smekera najcesce imaju samo zeleno odelo, ne mogu da prezive rane od metkova i ne uspeju da izbegnu metkove a panciri im ne sluze svrsi, osim ako je u pitanju neki bos pa je opremljen kao obicni americki vojnik. Svi filmovi imaju iste uloge, koje u zavisnosti od filmove mogu biti penzionisani vojnik koji jedini moze obaviti zadatak koji se u stvari ne desava ili grupa ljudi u kojem se pojavljuje barem jedan crnac, dezurni saljivdzija, alfa muzjak, siledzija i ponekad osoba kojoj rat nije u krvi. Takav film je osvojio 7 oskara ove godine.

rima je podudaranje slogova na krajevima reci (strofa), najcesce upotrebljena u pesmama, recitacijama i slicnim oblicima kazivanja. U vecini slucajeva je saljivog karaktera i doprinosi kvalitetu i daje osnovu i smisao samim delima.

... Angelu među angelima...

Nezaobilazna pesma iz osamdesetih godina uz koju se već na prve zvuke polako razbijao inventar, sekle vene, lomile stolice po kafanama i veseljima.

Eee, kakva je to narodna muzika bila... Ne kažem da nije bilo još pesama iz ovog doba koje su bile čak i bolje od nje. Al' ova... ova je imala dušu...
Onakvi stihovi kako opisuje da čuva njena pisma i spomenare, kako živi život bez života... onaj deo kad vidi nju sa sinom kroz grad... i to sve bez patetike... pa, kako da ne pukne srce, krvtijebem!
Ko nije zaplakao uz ovo taj nije nikad ni voleo.

Tad se bre i cenila ljubav, a ne kao ovo sad. Sve nešto pornografsko, te kecaj me na terasu, trsi me u škodu, zabodi me na Kopu...

I posle se nešto čudimo za današnju mladež.

More, što bi rek'o moj ćale: Sve bih ja to u kukuruz pa na sunce da kopaju, i to bez šešira!

Tip koji ti nerealno ide na kurac. Momče koje je uvek tu kad ne treba, prati je od kuće do škole ( i od škole do kuće, razume se ), tip koji joj je bio drugarčić dok ona još za tvoje postojanje kao embriona nije ni znala. Ali dobro, ti si joj decxko, nisi otac- ne mož' joj zabraniti da ima drugove iz jaslica, vrtića, predškolskog, osnovne, srednje, druga svožnje, druga iz avtobusa, poznanika s' mora, poznanika zBir Festa, druga njene drugarice, druga druga njene drugarice itd.

Pun kurac drugova, priznaćeš. I svima se diže na nju. I svi bi je fircali. Ti to znaš. Ona to ne zna. Zna, ali neće da prizna. Ne tebi, svakako. Prija njoj nonšalantni šaljivdžija, tipčić koji je podseća kako je na polaganju iz vožnje u trećoj krenula i kako ju je pandur pustio jer je kasnije bila bolja na poligonu. Nisi se pitao kako je uopšte položila sa tako kardinalnom greškom?! Nemoj da pizdiš, ne budi lud, nije blajvila!- ćaća izkeširo pešes soma milicijoneru. No to je druga priča.

Elem, njeni drugovi su tvoji najveći neprijatelji u univerzumu. Što pre to skontaš, biće ti lakše da prevaspitaš pomahnitalu čeljadinicu. Stavi joj do znanja da si joj upravo ti najbolji drug a kada ti zakenja kako ona tebe ne gleda kao druga- fljasni joj šamarčinu. Onako muški, znojavom rukom upravo izvađenom iz gaća. Stara narodna izreka kaže: Drug drug, pa drugo stanje- a tvoja neka bude: Nema ona drugova, ja sam joj jedini najbolji drug drug, pa drugo stanje. Jeste ekstremno glupo ali neka ti to bude zvezda vodilja. E da, koristi kurton.

Nezaobilazna programska kategorija na talasima lokalnih radio-stanica koje već vekovima pretežno uveličavaju privatna slavlja, venčanja, rođenja, krštenja, sunećenja, uspešno odrađene setve/žetve ili, pak, obaveštavaju svoj široki auditorijum o nesrećama kako NA, tako i PORED puteva, tj. ako istih uopšte i ima. Lista kompozicija koje se po svojoj maštovitosti ali i autentičnosti arlaukanja cenjenih izvođača umnogome razlikuju od mejnstrim seljanije koja nam se inače servira preko kanala sa jebenom nacionalnom frekvencijom. Izvanredna prilika da rendom dobrovoljni mazohista čuje nešto iz bogatog asortimana neke od mnogobrojnih alternativnih narodnjačkih produkcija i njihovih nesumnjivo napaćenih vokalnih umetnika i umetnica.

Ne. To nisu obične pesme koje se mogu slušati u bekraundu dok, na primer, razgovarate sa vašim prijateljima ili dok sa svojim poslovnim saradnicima razmatrate neke od zajedničkih kooperativnih interesa ( i prasetina, i jagnjetina, pa ko voli nek' izvoli; prim. prev ). U pomenutim numerama nikako ne možete !NE SMETE! uživati dok vozite kola ili skije ( ali vam to zadovoljstvo neće biti uskraćeno na redovnoj autobuskoj liniji Kuršumlija - Klagenfurt, pa čak i ako budete sedeli na krovu ), a sličan savet se preporučuje i u slučajevima ako je neka beba prisutna u prostoriji. Ova umetnička dela, naime, iziskuju aposlutnu svu pažnju svojih slušalaca, kako zbog "njojzinih" neponovljivih tekstova, tako i zbog svoje skoro sakralne muzičke podloge, približno slične onoj u Rigoletu. I kad već pominjemo slavnu operu g-dina Đuzepe Verdija, treba napomenuti da je napor da se ne otpeva jedna od "arija" iz iste prilikom slušanja liste iz naslova u rangu sa onim Sizifa, a u vezi sa kamenom. Pa, uživajte...

Renesansa hedonizma - umetnicki pokret u poeziji i odevnoj industriji nastao u Srbiji krajem 20-og veka. Njegova zacetnica bila je poznata i u dijaspori priznata estradna umetnica Viki Miljkovic. Popularan sve do danasnjih dana, okupio je mnoge pobornike ugodnog zivota, koji preplavljuju razne splavove i diskoteke (koje menjaju pred obozavateljima nazive u folkoteke). Karakterise ga vrlo oskudan stil odevanja kod zena i vrlo napadan kod muskaraca. Pripadnice ovog pokreta mnogi smatraju za medicinski fenomen. One kao da nemaju jajnike, te im usred zime dupeta vire ispod suknje a sa pupka se cakli mindjusa sa vestackim brilijantima. Potpetice su obicno ekstremno visoke, a pripadnice u hodu posrcu usled nesikustva ukoliko su mlade. Kasnije ta neugodnost biva prevazidjena. Muski pripadnici pak sanjaju debeo lanac od 24karata i tetejac za pojasom ispod majce koja eksponira njihove podbule bicepse. Poezija njihovih pesama je vrlo cesto aritmicna, mada se to u vecini pesama, usled visprenog aranzmana, ne primecuje. U njima se vesto i neprimetno obrce od 100 do 150 reci. Neretko su u upotrebi zargonizmi i lascivni izrazi, i vrlo su ceste aluzije na preljubu. Pripadnici ovog pokreta najcesce bojkotuju skole i univerzitete, i po tom pitanju moze se reci da su anarhisti. Mnogi popularni klipovi na domacim sajtovima poput kobaje, nastali su pod uticajem stvaralaca ovog pokreta. Na ostalu populaciju gledaju kao na nizi soj ljudi i sa vidljivim gnusanjem.

Čovek koji je znao zbog čega živi i zbog takvog života i otišao rano sa ovoga sveta. Mnogi su ga kopirali, ali jedan je Toma, kroz pesme će živeti dok je sveta i veka.

Podignuta ruka sa podignutim kažiprstom, neibežana gestikulacija rukama bilo u diskoteci, kafani,splavu....moderan način igranja uz neku pesmu.

Ima li nekoga od nas ovde prisutnih, a da bar jednom nije cuo ( ili u sebi rekao ) ovu recenicu?

Pocelo je kao sala, ali stvar je ozbiljna...

Dakle, ona je prva "Narodna barbika" medju pevaljkama. Mica Trofrtaljka je imala dvosmislene textove, ali nije imala muskulaturu da upotpuni dozivljaj. Lepa Brena je jugslovenska koka-kola koja peva!

Premotajte samo koliko imamo filmova gde postoji muzicki intermeco sa Zoricom Brunclik, Mirom Kosovkom, Snezanom Savic i, naravno, Lepom Brenom. Ljudi, ceo film, u onoj Jugi, pjeva li pjeva mala! I jos glumi!

I ovo preterano puderisanje i sminkanje, silikonijada i botoksokcija, liposukcija kao jedina za pevaljku opcija... Krenulo je od nje!

Udala se za najveceg smekera tada. Zamislite sad neku da se uda za Djokovica i da je pritom nafrakana i da pevusi negde! MTV STAR!

Ima tu raznih primera, ali znamo i ko drzi GRAND...

Lepa Brena je kriva za sve!