Mobil Army Surgical Hospital
Cuveni antiratni film Roberta Altmana i mozda najbolji antiratni film ikada snimljen.Snimljen je 1970 godine i da bi izbegli probleme sa studiom ,zbog antiratnih poruka u vreme najzescih demonstracija protiv rata u Vijetnamu,radnju su smestili u drugi rat...korejski.
Uloge su tumacili,u to doba ne bas toliko popularni glumci kao sto je Donald Sutherland,Tom Skerit i Eliot Guld,koji su svoje uloge vrhunskih ,ali potpuno nenormalnih hiruga ,maestralno odigrali.
Film je osvojio neke oskare ,ali to nije ni bitno,zato sto ovakav film nije za nagradjivanje,vec za gledanje.....puno,puno puta!
Robert Altman je za ovaj film bio placen 70 000 dolara,dok je njegov sin za "Suicide is painless" ,zaradio milione,za autorska prava!
Kasnije je na osnovu filma snimljena i odlicna serija ,koja je trajala 11 sezona i bila je jedna og najgledanijih serija ,koje su ikada snimljene!
Svako ko je gledao film zna ovu pesmu,koja je na uvodnoj spici i prozima se kroz ceo film i napisao ju je sin Roberta Altmana....
'Suicide is Painless'
Through early morning fog I see
visions of the things to be
the pains that are withheld for me
I realize and I can see...
that suicide is painless
It brings on many changes
and I can take or leave it if I please.
I try to find a way to make
all our little joys relate
without that ever-present hate
but now I know that it's too late, and...
The game of life is hard to play
I'm gonna lose it anyway
The losing card I'll someday lay
so this is all I have to say.
The only way to win is cheat
And lay it down before I'm beat
and to another give my seat
for that's the only painless feat.
The sword of time will pierce our skins
It doesn't hurt when it begins
But as it works its way on in
The pain grows stronger...watch it grin, but...
A brave man once requested me
to answer questions that are key
is it to be or not to be
and I replied 'oh why ask me?'
'Cause suicide is painless
it brings on many changes
and I can take or leave it if I please.
...and you can do the same thing if you please.
Jedna od najzajebanijih svetskih paravojnih formacija, koja ima nepoznat broj članova, ali su veoma aktivni u borbi protiv nepravde i zla na planeti Zemlji.
Oružja koja najčešće koriste su kompjuter, ineternet i stolica ili fotelja u koju udobno uvale dupe, a onda potpuno naoštreni hvataju se svog smrtonosnog kompa i kreću u napad na neprijatelja svom silinom, u jurišu koji može da traje i satima, a prekida se samo na kratko, da se ode u WC, napravi sendvič ili skuva kafa.
Često su povezani preko neke socijalne mreže ili foruma gde koordiniraju svoje zastrašujuće napade, koji umeju da budu snažniji i od oštrog protesta našeg Ministarstva Spoljnih Poslova, a zna se da uz rezoluciju koju usvoji naša skupština, oštri protest je jedno od najsurovijih oružija Srbije u 21. veku od kog se celom svetu tresu gaće.
Jako ih je teško pobediti jer su vrhunski informisani, a neki od njih su čak i dva puta odgledali ceo dokumentarac Zeitgeist, pa prema tome, oni znaju šta je istina i bore se za nju do zadnje kapi struje i poslednjeg kliktaja miša.
Napadaju brzo, iz potaje, i to tamo gde neprijatelja najviše boli, na njegovoj fejsbuk stranici ili ispod klipa na jutjubu, koji je usko vezan za ono za šta se bore.
Kada završe bitku za taj dan, umorni odlaze do mame i tate, traže im kintu za jogurt i kifle, jer nema više praške u frižideru da se prave sendviči, a telo upozorava da mora da se napuni energijom, koju su potrošili u besumučnoj borbi protiv nepravde i za slobodu nekog potlačenog naroda.
Che96: Braćo, jeste online? Hitno je.
Shone1389: Tu sam ja. FreedomFighteru keva zabranila dve nedelje komp pa ga nema, a Shadow, AntiUSA i VratićeSeVojvoda ulaze za koji sekund. ĐoleACAB je sa devojkom pa neće baš moći odmah da se pridruži.
Che96: Hm, ima devojku. To može ozbiljno da ga destabilizuje i da smanji njegovu borbenu gotovost.
AntiUSA: Poz ljudi. Zašto si nas sazvao Che? Jel idemo u neku akciju?
Che96: Čim svi dođu reći ću vam o čemu se radi. Situacija je kritična.
VratićeSeVojvoda: Izvinjavam se što kasnim. Bio sam u Maksiju po salamu, pošto verujem da ćemo večeras zaglaviti pa da imam za sendviče.
Shadow: Evo i mene. Nešto me je zajebavao komp ali sredio sam ga. Miš je repetiran i spreman da seje smrt.
Che96: OK, ljudi, sigurno ste čuli. Fejs bruji o tome. Napadnuta je Libija.
AntiUSA: Čuo sam, naravno. Bio sam na fejsu pre škole ali nisam hteo da stavljam nikakav status na svoju ruku. Hteo sam prvo da se dogovorimo. Zato nisam reagovao.
Shadow: Ne verujem brate. Nisam znao. U školi niko ne priča o tome. Kako su slepi kod očiju i egocentrični. Samo misle gde će da se napiju, naduvaju, izađu i šta će da pojebu. Nemaju nikakvu svest o svetu oko nas. Kako je podnela Libija prvi udar? Šta kaže Gadafi?
VratićeSeVojvoda: Gledao sam ja. Ne daju se Libijci. Prvi udar je bio jak, ali Gadafi se pojavio i izjavio je, citiram: "Libija se saginjati neće."
Che96: Moramo da krenemo u akciju odmah. Dok ne bude kasno. Shone!
Shone1389: Izvolite komadante.
Che96: Ti napravi grupu na fejsu: "Podrška Gadafiju u borbi protiv američkog imperijalizma".
Shone1389: Razumem.
Che96: Tu kači slike razaranja i pokušaj da objasniš ljudima da je to sve zbog nafte i piši poruke podrške Gadafiju. Vojvoda!
VratićeSeVojvoda: Izvol'te komadante.
Che96: Idi na Vukajliju i tamo na forumu otvori istu temu. Izdrži čak i ako te budu zajebavali oni neandrtalci tamo. Moraš da objasniš svima o čemu se radi. I pazi. Tamo ima jedan lik sa nikom kizo. Tog se čuvaj, jer će pokušati da te navuče da se iznerviraš pišući o Papi, masonima i šejpšifterima. Ne daj da te izbaci iz koloseka. Tebi je stvarno upao najteži zadatak.
VratićeSeVojvoda: Bio sam već jednom tamo. Pakao je. Ali uspeću.
Che96: Ko od nas ima najviše prijatelja na fejsu?
Shadow: Ja. Imam onaj profil Tzetza Nafurana Mala sa 2000 prijatelja.
Che96: Izbaci status GADAFI IZDRŽI a onda kada se svi prime što je jedna riba tako politički svesna probaj da im u komentarima objasniš situaciju. Taman imam taj tvoj profil u prijateljima pa ću ti pripomoći.
Shadow: Ladno nisi znao da sam to ja i napalio si se na neku glupaču pa si mi poslao zahtev za prijateljstvo hehehehe
Che96: Znao sam, ali nije vreme za šalu. Libijski narod se herojski bori i pati a ti se ZAJEBAVAŠ!!!!
Shadow: Izvinite komadante, neće se više ponoviti.
Che96: OK momci, skuvajte kafu, trebaće vam i krenite na zadatke. Ja ću da kordinišem akcije i da vam pomažem. AntiUSA ti ćeš sa mnom. Kada se pojave FreedeomFighter i ĐoleACAB imaćemo zadatke i za njih. Duga nas borba očekuje momci. Trajaće mesecima ali pobedićemo i pomoći Libijskom narodu u ovom pravednom ratu pa makar i život dali boreći se. ZA LIBIJU!
Shadow: ŽIVEO GADAFI!!!
VratićeSeVojvoda: SLOBODA ILI SMRT!!!!
AntiUSA: SMRT AMERICI!!!!!!
Shone1389: ČAST I OBRAZ!!!!
Che96: Bože pomozi. Počinje.
Telefon (!) koji definitivno nije za nase trziste, prije svega - stvari koji podrzava (da bi bile realizovale u ovoj zemlji) iziskuju mnogo dodatnih troskova (sto je direktna posledica nerazvijenosti nekih oblasti).
A i ako bi krenuli od pretpostavke(!) da smo tehnoloski napredni da uspesno realizujemo sve sto telefon pruza - to bi bilo neizvodivo jer bi se tada ogranicili na mentalne sposobnosti (ogranicenost?!) samog vlasnika.
- glasovna kontola - koliko osoba poznajete da poseduju iPhone te da znaju engleski!?
- slanje e-mail.a - vecina vlasnika ni ne znaju sta je to e-mail
- pristup mrezama za pregled video sadrzaja - ima li to smisla kad placate oko 2000 din za 1GB prometa, a to bi bilo nekih 30-ak videa pristojne kvalitete, te taj 1GB mozete potrositi za 1-2h.
- iTunes - omogucuje kupovinu(!) muzike, filmova,...; te njihovo preuzimanje sa Interneta (jedan film bi vas izasao nesto manje od 1000 dinara za Internet promet + cena filma)
- Safari web preglednik - jednom poznaniku sam objasnjavao oko pola sata da je to isto kao Internet Explorer
- Maps+Compas - omogucuje ti da saznas gde se nalazis, kod nas to funkcionise tako sto te locira u krugu od nekoliko kilometara, korisno, nema sta
Društvena igra bez granica. Broj učesnika varira od 2 do n. Igra se igra u realnom vremenu.
Level 1
- nahrani bebu, presvuci bebu, uspavaj bebulevel 2
- nahrani bebu, presvuci bebu, igraj se sa bebom, prošetaj sa bebom, uspavaj bebulevel 3
- nahrani bebu, presvuci bebu, igraj se sa bebom, prošetaj sa bebom, posjeti prodavnicu sa bebom ali tako da se kući vratiš sa samo jednom kupljenom igračkom, uspavaj bebulevel 4
- nahrani bebu, presvuci bebu, igraj se sa bebom, prošetaj bebu bez ozljeda, posjeti prodavnicu sa bebom ali tako da se kući vratiš sa samo jednom kupljenom igračkom, uspavaj bebu.
.
.level 318
- dozvoli djetetu da ode na maturantsku ekskurziju i ako se vrati sa istim brojem zuba, moždanih ćelija, kvaliteta jetre...Congratulation, game completed!!
To je jedan od poznanika koji vam neretko odgovara na pitanje bukvalno i vrlo opširno.
- Gde si brate, što te nema sinoć?
- Pa nisam mogao da dođem jer mi je majka rekla da bih trebao da raspremim sobu. Ja sam znao da je ona u neredu, ali sam mislio da je raspremim danas. Posle toga sam se zagleda. Počeo je Sunđer Bob. Odgledam ja to i zove mene baba. Kaže da dođem jer ne ume da nađe Pink na novom televizoru. Ja kod babe, namestio joj to i dolazi ona Mira što živi preko puta. Tu se ja zapričam sa njom i krenem kući.
- Pa što nisi...
- Stani, da ti kažem. Dođem ja kući i zove me burazer iz Kragujevca. Hoće da igramo Counter online. Ja razmišljam, ostalo mi još sat vremena, što da ne. Igramo mi, a on pojma nema. Meni skor bio 45 u rundi od 30 minuta, a za to vreme me roknuli samo 7 puta. Razbio sam ih. Hedšotova sam imao oko 20, 3 puta sam zakl'o neke likove i 4 sam rokn'o bombom. Završimo mi sve to i taman da krenem kad vidim Dragicu na Fejsu. Ja kao šta ima, kako si i onda kaže da je super. Prepričam ja tu njoj 3-4 filma i krenem. Ja došao u kafić, a vas nema. Odem kući, sednem za komp i tu sam blejao po netu nekih 3 sata.
- Pa dobro. Lepo. Gde ćeš sad?
- Idem do Nešketa da mu odnesem ove diskove. Treba da mu dignem sistem pošto je nešto zajeb'o kad je instalir'o GTA. Kaže stalno mu se pojavljuje plavi ekran i nešto piše, a on ne zna engleski. Ja znam, imam završen FC i plus C2 na faksu. Sećaš se da sam dobijao one desetke stalno? Jao jbt, ona Darinka što nam je predavala me tako smara. Ja joj kažem PAST PARTICIP, a ona: MA JOK, TO TI JE PAST SIMPLE. Ona će mene da uči...
- E, moram da palim...
- Brate kakav ti je to izraz PALIM. Reci da moraš da ideš, imaš da učiš, itd. Reci bilo šta samo nemoj PALIM! Nervira me taj izraz. Kada sam čitao rečnik Matice srpske toga tamo nema. Znači čist žargonizam.
- Ok. Onda idem. Vidimo se.
- Kad se vidimo? Ne mogu posle, moram do Marijane da joj popravim...
Gluvo doba na Vukajliji. Ne poklapa se nužno sa kosmičkim 00:00. Zaustavljeni satovi na nizu definicija. Autoru nema ko da piše. Ni minus, ni plus, ni komentar. Obreo se zarobljen u definiciji, užasnut. Čuje se pust vetar, zelena boja prelazi polako u sivu, koja se ponegde krza, pa tu crn ekran proviruje. Po uglovima se javlja paučina. Desno se gasi šljašteća reklama za Vip, i sada stoje samo crno razjapljena vrata, i stepenice koje vode nekud dole. Iznad njih, natpis po slučajnom izboru menja se u ništa nije slučajno. Kalendar ispod divlja, otkočen, godine unapred, pa unazad, kao da broji sve mrtve definicije i meša ih sa živima. Gore se pomalja polje groblje definicija i neulogovanima. Tu, pod njim, nešto tutnji.
U tom gluvom dobu dešavaju se čuda dok moderatori i časni autori spavaju. Ustaju definicije sa groblja. Vršljaju po sajtu. Skidaju krstove sa dobrih definicija pa ih okreću naopako. Smajliji po komentarima dobijaju zube pa žderu slova. Nestaju glave sa slika autora. Žrtvuju se odabrane definicije jedna po jedna, kidaju im se tela od primera i bacaju se dole u ponor. Tako sve do prvih petlova, odnosno ljudi koji uđu na sajt tamo negde oko 5, pola 6, pa prodrmaju da se probudi ugašeni, zaspali, ekran, nečim crnim što im je pod šakom, što samo što je uvuklo krake.
Izlazi pauk iza glave na kojoj su crvene oči, u gornjem levom uglu ekrana, pored izanđalog natpisa v uajlija, r čnik sl nga. Pa se spušta preko niti do definicije pa dole do odabrane tu staje pa kreće desno prema najnovijim, gde ulazi. Ekran se potom menja i sada se vidi kako se spušta dole do prve najnovije definicije i gmiže po njoj: nužno...užasnut...se gasi...Kalendar...tutnji...naopako... žderu...tela...6... oči... dole... najzad dolazi do svog žutog mesta, tu ulazi, i nestaje, neznano gde.
Jedan nalog iz prvih 2000 biće ugašen u roku od 24 sata. Zakukaće nečiji dupli.
Šoferska fora kojom se kazuje da ne postoji mašina kojom dotični ne ume upravljati i za koju nema položeno.
- Da čujemo za koju vrstu vozila ste obučeni.
- Imam sve dozvole od A do E. Takodje imam posebne dozvole za upravljanje ICB'om, bagerom guseničarom, labudicom i trenutno se obučavam na još jednoj mašini koja fali mom arsenalu.
- Auuu majstore. De mi recite koja je to mašina koja vam fali ?
- Avion s'prikolicom.
Kod žena:
Sve počne pesmom na radiju. Potraži izvođača. Ako je žensko biće lepo par dana, posle ćao đaci. Ali, ako je muško potraži spot. Ako joj se učini sladak, potraži slike na netu. Ako joj se svidi odgleda i druge spotove. I tako svakog dana. To joj postaje ritual. Dan je loš bar bez tri puta preslušane pesme. Onda krenu svakog dana i spotovi. Misli da se zaljubila. Počne da sakuplja njegove slike. Posterima je već oblepila svaki mogući delić sobe. Pronađe njegovu web stranicu. Proveri da li će održati koncert u njenom gradu. Muzika više i nije toliko bitna. Svakog dana je posećuje. Prati sva dešavanja. Poludela je za njim i teši je pomisao da nema devojku. Prve internet svađe. Neko je rekao da je on gej. Nije preživeo dovoljno dugo da to i dokaže. Već je odavno osmislila venčanje. Misli da je toliko dobar da ne sme da prdne, a da je ne pita za dozvolu. Ima imena za decu. Malo se razočara kad vidi slike na kojima je pijan ko majka, ali brzo prestane da sumlja. Garant je fotošop. Novinari su zloban narod. Onda dođe poslednji stadijum zaluđenosti. Stavi njegovu sliku na desktop. I onda joj se ceo svet sruši. Otkrije da ima devojku (ili je već srećno oženjen). Tuguje par dana, ali je brzo prođe. Posle otkrije neku novu radio stanicu i krene sve Jovo nanovo.
Kod muškaraca:
Uz pesmu i spot, da vidi da li je žensko. Ako je dobra, potraži slike na netu, ali gole, da se uveri. Oni pederčići što se nazivaju muzičarima, ovih dana sve više liče na žene. Ako je baš baš, potraži i kućni video dotične. Ako ga ne nađe, nema veze. Poslužiće i slike. Mi smo snalažljiv narod.
Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.
- Vidiš, ovde sam malo rasplinula kompoziciju, ciljano da prikažem malog pojedinca u tako velikom, stranom i nepoznatom svetu... a prejakim bojama i kontrastom sam predstavila dualističnu prirodu tog istog čoveka. Drugi deo je ova crvena tačka koja predstavlja...
- Znam, znam... već sam negde čitao o simbolici tačke.
- I kako ti se čini?
- Paaaaaaa... nije loše, ali drži se ti bolje selfija.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Sifredi producirao u Mađarskoj i ti bila na kastu? Jao srećnice!
- Da, ali nisam prošla. Debil je! Znaš, ja se svojski trudila... a lik mi ladno na kraju kaže: Drži se ti mala klasike, nisi baš za ovo...
Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.
- Pa gde si ti juče?
- Jbg komšo, izvini! Znaš da istu slavu slavimo... zasedeše se ovi moji gosti. Nego da mi izgruvamo sutra nešto?
- Dogovoreno. Kako bi kod tebe?
- Kul. Zaličismo ga, kompletno... a tečo Sreta na momente rašrafljivao... mislim ono, kulturica samo...
- Znam Sretu... Eeee kakav je to lik bio svojevremeno.
- I danas ko u najboljim danima, pazi... Sabio gajbicu Zaječarskog, još i kolače uspeo da zakači... animirao onda goste konstantnom spikom, pa se onda tetka nešto žacala... Al' kad sam se jutros čuo s njom ona bila srećna... jebem li ga, ko zna šta se desilo s njim? Izgleda da ga ''komprosta'' i dalje radi...
Osoba velike fizičke snage i malih intelektualnih sposobnosti. Ne vodeći računa o drugima snagu uvijek i bezobzirno ističe u prvi plan, tako da mu grubost postaje i jedina upečatljiva osobina, lako uočljiva gotovo cijeli njegov život, uveliko zasjenjujući i njegovu glupost.
- Mali, bac' tu loptu 'vamo!
- Maa neemoooj Dule, mooolim te!
- Š'a nemoj?!!!
- Ma ništa... Evo... Nemoj je samo baciti daleko!
- Š'a nemoj daleko, e sa' ću je nabit' u u 'no tamo naselje!Dule uzima, dugački zalet i deganžira loptu brat bratu, jedno sto metara niz ulicu, a klinac postaje sve manje plašljiv a sve više ljut, zbog saznanja da sam mora po loptu, i da od igre više nema ništa. Polako polazi po loptu, i stiskajući bijesno šake, kada se odmakao na bezbjednu udaljenost, okreće se nazad i , kao da ga živog deru, iz sveg glasa upućuje svoj protest i jasnu poruku Duletu:
- Duulllleeeee! Kkrrrrrkkaaannnneeeeeeeeeee!
A onda se okreće i bježi kući, sa loptom pod miškom, jureći koliko može i ne može, i kao da skida neki veliki teret i strah sa duše, izazivački i glasno nastavlja:
-Dule krkaneee, Dule krkaneee, Dule krkaneee...
Dule za to vrijeme, podbočivši se rukama, gleda za njim i, ipak izgubivši ovu rundu, mrmlja:
- Do'š ti sutra ope', a onda ću je dega'žira' u Marin kupus, pa kad je ona iščakija, biće tebi DULE KRKANE!
Usklik olakšanja prouzrokovan prevrtanjem želuca na morbidne, neželjene, ali istinite činjenice koje krase pojedine delove ovog putujućeg globusa.
- Tamo u Južnoj Americi se ljudi nerealno lože da ubijaju ljude i životinje, da ih seckaju na komade, još to snimaju i kače na internet... Za njih je deep-web dobar dan!
- :gulp: Živela Srbija!
____________________________________- Komšija, sto godina! Kako je na baušteli? Je li dobro k'o što se priča?
- Ma šta bre, ne mo'š alkohol da okusiš kako valja, ljudi ne prave slavlja, čim napraviš omanju buku eto ti komunalne, svi nešto smrknuti kao da im se ne živi... Al' zbog para, mora se!
- Selo moje lepše od Pariza! Prokleta je Amerika! Ma živela Srbija!
- Jebeš ti to kada banka, izvršitelji i ostala banda bez milosti penetriraju u tebe, zar ne? A tebi preostaje samo da im se natrtiš, 'nako, s osmehom, jer im drugom valutom ne možeš platiti.
- I to što kažeš.
Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.
Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.
Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...
Džoni Kurajber: A ja, brate? Jebote - a JA?!?!
Txe Prof: Šta sad ti 'oćeš, Kurajberu?
Džoni Kurajber: Pa, JA jebem, bre! JA sam taj famozni Jebač sa Vukajlije!
Txe Prof: Nisi, brate. To je ljubav a to se ne računa...
Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!:
...
- Gazda da dovršim... i samo po još jednu! Duplo plaćam ako treba!
- Ne mere sine... propisi su propisi! Zatvaramo diskoteku!
- A juče je moglo... Pa dajte prijatelji, učinite! Čika Sreto vi me bar znate... Pa moj ćale je klarinet u vašem bendu svirao... Još jedna tura!
- Alo, decxko!
- Ali...
:pljus:
...Da zajebano, tako je... Ekskomunicirati te, tek onako, nenadano... jebeno, skoro kao suza mladih skviterki Lauša, da tako narodski reknem i kršnog Obilića spomenem, Vukovog zalizanog doktora medecine, oficira s ružom, Šmajsera... Pa da, i ja se povremeno rastužim i dozvolim sebi da mi pređe koja kap baklavice ili oka svetog tog... Prošlo je podosta, možda ne godina, kanda nedovoljno, ali 3 656-ti dan sigurno... prdalo se u čabar još onda i to većma mnogo, no ne samo tako javno i tako dramatično... Svi smo mi tako pomalo, pa se posle kajali, plakali, poistovećivali...
- Decxko, grudvaš se, aaa???
- Jok tebra, ja emotivac...
- Aaaa to... evo još šargarepicu umesto nosa i pesma! Ojhaa!
- Aaaa???
- Patetika... i to ona najgora!Hehe, razmišljam nešto, da su me onomad poslali u zatvor, eventualno stavili neku nanogicu, za npr. neko delo koje ću u budućnosti počiniti... :Hmmm! Kako bih kul ispoštovao taj pritvor, valjano:... bar bih imao neko opravdanje dangubljenja a ne epitet mrcine i parazita. Pa nisam ni ja nepismen, pisaću... Da pisaću, hehehe i nepismeniji su to radili i gluplji. Dobro, možda ne gluplji ali zar je to sad bitno, koristiću pseudonim, princ od Luvra, hehe, dobro je to, načitano, bolje nego Bole litar-litar. Luvr, haha... Jebem ti francuski zamak, kuj mu ime samo dadnu? I sve prvnje sprave tamo denuše! Ko u zatvor, dete im...
- Alo Đekile, decxko...
- Nije mi dobro... vidim duplo, my dear Hyde... Sve više sam s njom, čak i kad sam sam... Znaš, žena, opet vidim je, a ona više voli nežnu reč makar bila i glupa nego pametnu, ako je gruba... A često opet nemaš mogućnosti da kažes ono što ti je na srcu, pa da posle i stradaš! Premlatiće te i da ne progovoriš, da iza tebe ostane sramota ili ćutanje...
- Hahaha... ako se sećaš zajedno smo čitali Tvrđavu, nemoj mi te Mešine fore!
- Ne, ne, naprotiv... ja je čitam i dalje, iznova i iznova i proživljavam i dozivam, ponovo a opet drugačije!
- Na čemu si stari? Maksel devedestka, Đani, lepi Mića, budi Bog s nama nije valjda da si diro moje ploče Smaka???
- Egregor!
- U jebem ti sunce! Najbolje je da ti ipak malo odspavaš!
...
I eto opet se setih te štikle, više onoga iznad... pune su, ali ne previše, ja ih volem... opet jezik moj pogani bi brz pa zasra... a sad bar da ih samo malo, bar one prenesene pulzacije međuprostora...
Titititit...
Titititit...
- Kasniš, ustaj, ajde!
(Aukurac, opet ista priča... Ostalo mi još samo pola pive, mogu s nogu da dovršim čini mi se... a izbacuju me... ponovo! A ono kaže... tadadadadam!)
- POJZEENNN! Odoh!!
- Aa?
Ašram. Verovatno druga najgadnija kombinacija slova na svetu posle celokupnog "Nemačkog Rečnika sa Gramatikom". Međutim, iako zvuči kao nešto što je moglo izaći iz kloake jedne steone krave, pomenuti pojam je zapravo stara indijska reč koja se otprilike znači “manastir tišine i duhovnog mira”, što je sasvim i logično obzirom na to da su kategorije “tišine” i “mira” poprilično zajebana stvar u hinduističkoj religiji. Ono što, pak, Šiva, Bramavutra i ostatak sakralne ekipe nije mogao da zamisli ni u najgorem bolivudskom filmu od 4 sata jebenog igranja i pevanja, jeste bilo to da će jednog dana u Indiju početi da dolaze i njima da se mole i ljudska bića koja su, ako ništa drugo, barem dva-tri puta TEŽA od lokalnog stanovništva, uz to isto toliko puta i gluplja. Ili ipak nisu? Pretpostavljam da odgovor na ovo pitanje postaje sasvim irelevantan ukoliko vam kažem da su ta bića - AMERIKANCI.
Elem, šta je to spojilo ove dve toliko različite kulture (tačnije, jednu KULTURU i jednu NEKULTURU; prim.prev.) verovatno niko nije u stanju baš do kraja da objasni, ali se pretpostavlja da je u tome najveću ulogu odigrao MOZAK tj. nepostojanje istog. Jer, kako drugačije opisati pojavu u kojoj veći dugi niz godina gomile i gomile gorepomenutih „izgovora za ljudska stvorenja” dolaze iz svojih jebenih Sjedinjenih Država u Indiju, duboko uvereni da će tu i SAMO TU shvatiti smisao sopstvenog postojanja, života i – usudiću se da kažem – onih navijačkih kapa sa ugrađenim rezervoarima za pivčugu sa strane (ovo poslednje, cenim, i ne zahteva neki smisao)?
Gojazni, zadrigli, para puni i naoružani onim, za njih, tako karakterističnim kretenoidnim osmehom (koji možda još samo raspali Englezi mogu da ugroze), oni su odlučili da preduzmu nešto posve radikalno u pogledu svojih ispraznih života, a može li šta biti radikalnije od odlaska u zemlju u kojoj skoro uopšte nema Jevreja? Uostalom, Meri i Džon su bili pre par godina i nalaze da je to bilo “soul-refreshing” iskustvo! I tako, puni pozitivne energije i nade u Spasenje sopstvenih duša - i uopšte ne posedujući reč “transfer” u svom rečniku, bajdvej - oni su se uputili u duhovnu avanturu svog života spremni da odbace sav do tada u sebi akumilirani stres, negativitet i kreatin iz McNuggets-a i prigrle sve što je novo i sadrži jebeni kari.
Inače, jedan dan u Ašramu košta 250 dolara. Jebiga. Ko je rekao da će duhovni put biti džabaka...
- E, pa, dragi roditelji, ovo je moja nova verenica, Alison!
- Namaste...
- Šta reče, bre?!
- Ćale, to znači „zdravo“ na indijskom, ne budi rudimentaran, molim te...
- Kako sad „na indijskom“, sine? Ti si meni i tvom ocu rekao da si je upozn'o tamo preko bare. A i „Alison“ mi zvuči nekako američki, šta znam...
- Da, kevo, Alison jeste Amerikanka ali je poslednja tri meseca bila u Indiji na spiritualnom pročišćenju pa je prihvatila njihove nači...
- Da tebi tata odmah nešto „pročisti“, sine. Nemô slučajno da se desi da mi OVA OVDE budućim unucima meće tačke na čelo i udara u gong 'mesto da ih vodi u crkvu. Mogu ja da budem još rudimentarniji, ščuo!?
Poslednji dobronamerni pokušaj plaćanja računa koji premašuje finansijske mogućnosti i kreditnu sposobnost.
- Dakle, da vidimo, vaš račun je sto šezdeset osam hiljada petsto osamdeset dinara. Bez bakšiša.
- Kako bre srbine, tol`ko?
- Pa, ne znam kako da vam kažem, ali pre nego što ste pali pod sto, naručili ste i treću turu viskija za celu kafanu.
- Uh, majku mu. Ček da vidim, kol`ko imam... mmmmm, da, mislim da imamo problem. Primate li možda bubrege?
- Naravno, sad ću da pozovem hirurga. Kizo, imamo jednog duhovitog, vodi ga pozadi da mu izbiješ burege. Uzmi i par zuba za bakšiš.*
- Dakle, ovaj model sa punom opremom i ful kaskom bi vas sa akcijskim popustom koštao 36.800 evra. Može i na rate ili preko web kredita.
- Eh, malo sam kratak, a kredit već plaćam za stan, nego, primate li bubreg?
- Mi ne, ali ako odete u naše predstavništvo u Prištini, mogu da vam završe.
Mučna i surova igra veoma popularna u vozilima gradskog prevoza. Stekla je ogromnu popularnost i na ovim prostorima zahvaljujući nehumanim uslovima za boravak u prevozu, usled čega se javlja neopisiva potreba za ispoljavanjem svojih sadističkih potreba i zagorčavanja iovako kranje stresnog puta slučajnim saputnicima. Za revolverom, u srpskoj verziji za peršunom i cegerom, nalaze se heroji kamenog doba, moćni ratnici koji se bore protiv nevaspitanih mlađih generacija drogera, njhovo veličanstvo, babe! Naravno, u njih se ne ubrajaju urbane nalickane beogradske ženice od šezdeset i kusur godina, već stariji i ruralniji primerci. Ostali učesnici igre, tj. žrtve su svi putnici mlađi od četrdeset godina, a u nekim verzijama igre i ta granica se gubi. Igra počinje ulaskom našeg revolver-cegeraša koji započinje igru zavrtevši svoj svemogući pogled po autobusu. Onaj na kojem se zaustavi babin urokljivi pogled osuđen je na suroviju kaznu od one koja je primenjivana u originalnoj verziji igre - smrt u najgorim mukama usled gušenja u revolver-cegeraševom neodoljivom telesnom mirisu, a ukoliko je na podijumu za igru gužva, primenjuju se i metode prebijanja žrtve (koja sedi, normalno) cegerom, svežim povrćem sa pijace, nekom motkom ili jednostavno dupetom koje će sesti preko vas ukoliko odbijete da ustanete.
Lastuša socijala, 50°C, pun kurac ljudi i onih koji se baš i ne mogu tako nazvati.
Nekako uspevaš da se dočepaš mesta, sav srećan vršiš fotosintezu i bleneš kroz prozor, pomišljaš kako ti je ovo srećan dan, mrtav si umoran, a još i sediš, ej, u Lasti. Četvorotočkaš koji je neko iz zajebancije nazvao autobus zaustavlja se pred prepunom stanicom sa koje četvrtina kreće ka tvom već prepunom basu, među njima bar dva'es divljih baba. Moliš sve bogove za koje si čuo i usput izmišljaš još pedeset njih da te zaobiđu samo danas, a sutra ćeš ('oćeš, kurac) ustajati i mlađima od sebe. Ali, vraga! Točak se zauštavio upravo na tebi, konstantuješ dok ti prilazi odnosno trči ka tebi jedan primerak ove nikad-izumirajuće vrste. Praviš se lud, pričaš sa svojim prstima na nogama, ali ne vredi, ceger ti je već zgnječio svaku hrskavicu, a nos je sam sebi kosti polomio u pokušaju samoubistva. Game over.
Opste je poznato da se nasi prevodioci i ne trude toliko oko prevoda filmova i serija kod nas, valjda im dosadi posle 10 min ili je u pitanju nesto drugo, nikada necemo saznati. Elem, evo nekoliko primera "tacnog" prevoda:
Serija Prison Brake, Majkl govori Sukreu:
"Drop the sheet Sucre" (aludirajuci na to da prebaci carsav preko resetki)
Nasi prevode:
"Prospi govna Sukre"
Serija Simpsonovi, homer na stadionu bejzbol utakmice dobacuje sudiji:
"Judge go home, you ruined the game" (Idi kuci sudija, unistio si utakmicu)
Nasi prevode:
"Sudija upisanko, mlaz mu krenuo tanko"
Film "Airplane (1980)" - pilot poziva u pomoc centralu govoreci u radio stanicu:
Mayday! Mayday! (disstres signal eng.)
Nasi prevode:
"Majski dan!" "Majski dan!"
Takodje: Glavni lik gleda sa aerodroma kako mu odlazi avion, a ortak mu kaze:
"Hurry you gonna miss that plane" (pozuri propustices taj avion)
Nasi prevode:
"Pozuri, nedostajace ti taj avion"
Serija Prison Brake - Majkl se sprema da izadje kroz rupu koju je napravio u celiji, da bi nacrtao djavola, a Sukre mu govori:
"Give 'em hell" (Priredi im pakao)
Nasi prevode:
"Najebi im se keve"
Scena u LOTR - Vojska u sumi napada Gimlija, Aragorna i Legolasa:
Aragorn: "Legolas, fire a warning shot past the bosun's ear."
Nasi prevode:
"Legolas, sibni jednu hajvanu kraj uveta!"
Ni nema ih mnogo. Uglavnom se sve odnose na seks ili alkohol ili oba pomešano. Tekstovi Turbo-Folk pesama govore o teškim socijalnim problemima kao što su: snalaženje na javnim mestima u alkoholisanom stanju ili kvantitet i kvalitet seksualnog odnosa. Najčešće prvu vrstu pesama pevaju pevači a drugu pevačice. Izdovjiću nekoliko izvođača i za svakog po jednu pesmu:
Kao prvo, obradiću Sanju Đorđević koja izvodi pesmu "Svetlo crveno". Tekst pesme ide ovako:
"Svetlo crveno u mojoj sobi je
To je svetlo zeleno da noćas imaš me
Mala kamera neka snimi sve
Sutra bićeš deo moje seks kolekcije"
Očigledno je da se u ovoj pesmi radi o seksu i to ne o bilo kakvom seksu već seksu uz atmosferu obojenu u crveno, što dodaje kvalitetu. Poruka refrena ove pesme je sledeća (bez šminke, bez metafora):
"Prazna mi je gajba, dođi da se jebemo, ja ću da te snimam dok me karaš pa ću sutra da se samozadovoljavam uz taj snimak".Sledeća pesma je "Anonimna" od čuvenog i iskusnog pevača Slobodana Vasića! E, ovde već imamo i prisustvo alkohola u krvi. Naravno, i seks je tu, opet, ne bilo kakav! Ovaj seks je anoniman i zaboravljen, jedino što je ostalo od njega jeste "Anđeo u krevetu". Tekst prve strofe ide ovako:
"Još uvek mamuran
Sve mi nejasno u glavi
Da l' je noć il' da l' je dan
Neka mi neko javi
Pored mene anđeo spava
Ne znam šta će tu
U mom krevetu"
Ovo nam govori o pesnikovoj pismenosti: "Da l' je noć il' da l' je dan". Kapiram ja da je to tako zbog "pesnikove slobode pisanja", ali stvarno zvuči bez veze. Nego, sama srž, poruka ove strofe je sledeća:
"Sinoć je bio dobar provod, našljokao sam se kao stoka. Sada se rastrojen budim i skapiram da pored mene leži dobra pička! Kako to da sam ja seljober odveo takvu ribu u krevet (verovatno je i ona bila narokana)? Nema veze, makar sam je overio!"I poslednja pesma, kao vrhunac ove definicije, za posmatranje je "Hotel Casino" izvedena od strane najveće domaće estradne umetnice Jelene Karleuše! Ona je previše vruća za metafore, stoga, ona ih ni ne koristi:
"Napravi mi sina
Pod svetlima kazina
Biće dete sreće
Sve će da mu ide
Svi će da mu zavideNapravi mi sina
Pod svetlima kazina
Biće milioner
Biće smrt za žene
Kao ti za mene"
Iz gore priloženih strofa vidimo da Karleuša veoma direktno i bez ustručavanja izjavljuje svojoj simpatiji da želi seks na licu mesta.Ono što povezuje ove tri pesme jeste SEKS! Zato, deco, imajte seks sa svime i svakime, sa kondomom ili bez - potpuno je svejedno, jer seks je smisao života!!!
Kako mislima, tako i pokretima ponavljati jednu te istu radnju, ne nalazeći ništa novo; iako je cilj sasvim suprotan - potraga za rešenjem. Dakle, vrteti se u krug sa namerom da se reši, tebi u tom trenutku - nerešiva enigima.
- Da joj priđem ili ne? A šta ako ima dečka? A i ja imam devojku... Ako priđem koju takiku da koristim? I da joj se ne svidim, samo ću dobiti korpu, šta je to? - ništa, razmišljao je u sebi. Pa opet on u sebi, da joj priđem ili ne? A imam devojku, ne smem joj to raditi. A možda i ona ima dečka, pa ću korpu da dobijem, ali to je ništa... I tako u nedogled opisivao je krug.
- Šta je ona tražila sa njim? Moram to da je pitam, pričali su celo veče. Ali šta je loše u tome što su pričali? - ništa! - vrteo se po sobi sa namerom da je pozove na telefon - ali sramota je biti ljubomoran, ali opet šta je ona tražila sa njim? Šta je loše u tome što nu pričali - ništa! Buncao je u sebi opisivajući krug kako mislima tako i koracima po sobi.
- Ako joj bacim po faci, razmažem sminku nateraću je na suze, pa će da se naljuti, ali to je zadovoljstvo! Možda je i njoj zadovoljstvo. A mogu i po sisama. A? Bolje po faci! - Ali naljutiće se. Uostalom šta ima loše u tome? Ništa! A šta ima dobro u tome?! Svašta, sa moje strane. Da joj bac... :svrš: U kurac! :ode sve u kondom:
