Znaci ziveti potpuno asocijalno. Osoba koja nema zivot, svakodnevno ponavlja iste aktivnosti - ustaje - doruckuje - radi nesto beskorisno - ruca - nastavlja sa beskorisnom radom - vecera - umara se od beskorisnog rada - leze da spava. Pod beskorisnim radom se podrazumevaju razne aktivnosti, koje variraju u skladu sa vremenom i uslovima u kojim osoba "zivi". Ranije je to bilo proucavanje alhemije (ciji je cilj da predmete pretvori u zlato), za penzionere je karakteristicno otpadanje po zdravstvenim ustanovama, za Vuka Draskovica, prica o incidentu na ibarskoj magistrali... no savremeni profil ovakve osobe podrazumeva danoncno "druzenje" sa svojim jedinim prijateljem - upaljenim racunarom. Motivi su razni. Od izbegavanja licne komunikacije sa osobama suprotnog pola (pracene kompleksima licnog izgleda), preko skupljanja virtualnih (u nedostatku pravih) prijatelja, do dokazivanja u multiplayer igrama, koje su, najcesce, jedina svetla strana zivota ovakvih osoba. Tipican primer fizickog izgleda je buca sa naocarima sirih okvira, pomalo nervozan, a kada se (jednom mesecno, ili redje) nadje na polju, deluje pomalo slogirano (verovatno, usled povecanja konc. kiseonika). Pojedinci su otisli toliko daleko, da cak distribuiraju tudje slike, ne bi li bar online nesto smuvali. Svoj cenjeni nick najcesce cuvaju samo za sebe, ne bi li se "online" saznalo, ko su oni u "real lifeu". U komunikaciji cesto koristi izraze poput lol, wow, a pojedine vrste koriste i termine poput geek, noob, profi, xpert, spamer, leaver, ban... Najcesce titule su op (@) i admin. Prepoznacete ih i po (najcesce petocifrenom) broju postova, uvek ukljucenom MSN-u i Skypeu, vecnoj spremnosti da razgovaraju sa vama i resavaju i vase probleme, najnovijim verzijama antivirusa, winampa, mozile, jave, opere i ostalih programa, kojima se sluze.

Bilo je to jednog sumornog, jesenjeg jutra. Sunce se tek provuklo kroz mutne, kišne oblake. Krenuo sam na posao. Jako sam žurio. Na brzinu sam prebacio šal preko ramena i navukao kaput. Potrčao sam ka stanici jer sam video da se autobus približava. Tada sam je ugledao. Dah mi je zastao na tren. Bila je poput cveta među običnim travkama. Crna, duga kosa joj se vijorila na vetru, a crne krupne oči su blistale kao biseri. Delovala je kao san. Ne znam zašto, ali taj žuti kišobran koji je nosila ne mogu da zaboravim. Prošla je pored mene, a ja sam ostao ukupan u mestu. Više je nikada nisam video. A sinoć sam sanjao žuti kišobran...

Ono što pomisle ljudi u malim gradovima kada vide one srećnike kako uživaju gledajući najbolji fudbal na svijetu, kako se provode po Ibici i sličnim mjestima i da više ne nabrajam...

Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.

Gratis slog slova srpske azbuke za sve one koji nemaju srpsku tastaturu te provociraju debele višestruke minuse zbog upotrebe kombinacija zh(ž), ch1(č), ch2(ć) i sh(š).

svaka aktivnost koja se ikad dešavala u Agostina Neta 52. podrazumeva neograničene resurse u vidu pića i hrane, ponekad i lakših droga. legenda kaže da jednom bleja bila prekinuta od strane domaćinovog brata, ali se to uglavnom pripisuje mašti zlurade komšinice.

Kad smo mi bili mali,mi smo se igrali na ulici,ne ONLINE !!!
Trule-kobile, care care koliko ima sati, klise, izmadju dve vatre ,skolice, indijanska vatra, zmurke, klikeri, frizbi, lastis, jurke , ćorave bake, badminton, kauboji i indijanci, arjackinje-barjackinje, partizani i nemci mada niko nije hteo u to vreme da bude nemac.
Zimi, sankanje od jutra do mraka i skijanje sa skijicama koje smo sami pravili od držača kolondeza za kiselu vodu i pivo.
Jedva smo cekali da dođe prolece i sa njim krenemo u tudje baste.
Brali smo tek zarumenele kajsije, tresnje, jagode i svo ostalo voce !
Fudbal i basket ne racunam, jer smo za loptom jurili po ceo dan !!!
Jedino vreme naseg celodnevnog odmora,znalo se - 7:15 uz crtani film

Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.

A: Koristi se u društvu kako bi se uključio u razgovor na temu o kojoj nemaš pojma.
B: Koriste osobe koje su uvijek i u svemu u pravu iako za neke stvari oko kojih se vodi rasprava nisu u životu čuli.

За оне који уопште знају који је ово спорт, нешто најдосадније што је људски мозак измислио. Играју га 4 играча са оба тима, са каменим куглама којима се гађају по леду. Називају га ''игром за интелектуалце'', јер само ''интелектуалци'' могу да буду довољно јаки да се гађају камењем у слободно време и за то је потребно икључити мозак.

Srbi. Šta god da se jebeno desi - mi šetamo.

Prcamo se u guzu - daj da šetamo.

Ne volimo ove što se prcaju u guzu - daj da šetamo.

Roknu nam premijera - Daj opet da šetamo.

Male plate - Šetamo bre!

Navijačko ubijanje - Šetamo.

Oteto Kosovo - Šetamo (a malo i trčimo, msm kad pokrademo izloge)

Al zato smo i dobri u svim sportovima. Od svih tih šetnji smo nabili kondiciju

Bezizlazna pozicija uz konstantan pritisak. Vrhunac stresa.
Opkoljen sa svih strana i nema izlaza. Neprijatelj čuči ispred i čeka jer zna da nema dovoljno snage da jurne i reši sve ekspresno, a boji se i gubitaka. Sa druge strane, izolovan si i nemaš gde. Počinje igra mačke i miša, ko će duže da izdrži; neprijatelj koji čuči ispred utvrđenja i čeka da dovoljno oslabiš od iznemoglosti i sam digneš ruke od svega, ili branilac koji planira proboj i/ili očekuje pomoć spolja.
Napetost je na svom vrhuncu. Pritisak iz trena u tren raste, svi su na ivici živaca. Na kraju svi samo žele da se nekako okonča uz neobaziranje na posledice. Dobro, onaj pod opsadom sigurno se više obraduje kraju, naročito ako je uspeo da izdrži.

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

Odličan primer toga koliko je nesmisleno bukvalno prevoditi sa engleskog na srpski. Ova rečenica se nalazi na reklamama za Tursku avio agenciju.

Priznanje ljutom neprijatelju ili mladom učeniku. Svedočenje o veštom otelotvorenju njegovih veština. Doduše, dug je put do nivoa majstora otelotvorene veštine. Najbolje kazano uz par dimova iz podugačke lule, noseć' duge sede kineske brkove. Eventualno gladeć' dugu sedu kinesku bradu.

... je proces koji od čoveka pravi (u stvarnom životu) neprimetnu ljusku od čoveka, koja postoji samo kao petnaest hiljada naloga u raznim igrama i sajtovima. Neki su više zaluđeni za video igre- znaju svaku malo poznatiju igru ili su internet ovisnici- na svakom malo poznatijem sajtu imaju nalog i na puno njih su radovno aktivni. Kod nekih je na žalost slučaj sa oba. Preko dana igre, preko noći net (i obrnuto). Uglavnom digimoni,tinejđeri i adolescenti na raspustu i nezapošljeni samci. Za njih se svet ograničava na jednu sobu i kupatilo, a sa "spoljašnjim svetom" su u kontaktu samo online. Naravno ova faza sve prođe kad tad i oni tad shvate šta su radili i propustili.

Pogrdan (kako i sama zvučnost ukazuje) naziv za osobu ženskog pola, uglavnom ružnog lika/velike glave i svakako ružne krupne glomazne 'narodske' građe, popularne među duhovno i socijalno niskim staležom tipično otelotvorenim u vidu kamiondžija i ostalih ljudi ruralno-naturalističkog senzibiliteta. Grudi moraju biti velike, ali uglavnom 'vimastog' visećeg oblika, dok su pozadine masivne i smeštene u širokim kukovima. Noge su debele sa izrazito krupnim i širokim butinama i bokovima. Da bi kompenzovale svoju krupnoću, često nose visoke štikle koje pod njihovom masivnošću dovode do stradanja podnih obloga.

Krljendžura svoju besprizornost neretko želi nadoknađivati promiskuitetnim oblačenjem i stilom života, ne bi li se osetila privlačnom i u svojim (ženskim) očima vrednom. Sama aluzija na 'krljanje' u nazivu ukazuje na drugi nivo značenja pojma.

Kisa pada trava raste,mi je susimo pa je pusimo
karoserija
Oluk
besomucno spemovanje

To je ona situacija kada se dopisujete preko chata ili sličnog programa sa nekom osobom koja vam se recimo svidja, i sad, bla bla, tuc muc, vi nailazite na onu temu oko koje ste na prvom mestu i želeli da pričate, haba-haba tematike. Sve polako, idemo okolo, okolišanje na maksimumu, ali dodje momenat kada nešto morate da priznate direktno, a niste sigurni kako će to da se završi, da li će odgovor biti možda - pa joj, i ja bih.. Ili pak - Your contact went offline. Tada, u sekundi posle ispisivanja direktne istine, vi automatski promenite tab na pretraživaču i od nekog blaam i treme uzmete da čitate online Kurir, jer ne smete da se zadržite na stranici gde vam je sagovornica.

Ljudi koje danas nazivamo fenserima su totalno promasili poentu fensi drustva i upali u neki šablon koji je fino opisan u definicijama ispod...
(Dodacu samo jakne sa krznom, ali to dolazi na videlo tek na jesen)

Problem je sto svaki klinac danas hoce da bude fensi, ali zbog nedostatka keša u vecini slucajeva, roba koja se nalazi na pomenutim, je loseg kvaliteta i zasniva se na kopijama... Zato ih je sada previse, jer je lako postati fake fenser, otici na buvljak i kupiti majicu sa cirkonima i biti "IN" i tripovati luksuz...
Tako da je taj FENSERAJ, potpuno izgubio svoje cari, ili ih pak nikada nije ni imao u nasem drustvu, ali fenserima definitivno ne mogu da nazovem raju koju svakodnevno vidjam na ulici, a ima ih ko govana...
Pravi fenseraj podrazumeva eleganciju, raskosan nacin zivota, firmiranu garderobu i uzivanje u sitnim bahanalijama...
To se ne moze reci za klince koji izlaze u klubove u COPY-PASTE izdanju i celu kevinu platu daju na flasu viskija pa posle gajbi peške...