Poslednja rečenica moje babe, Bog da joj dušu 'prosti, ubi' je deda Živko na kućnom pragu. Odvalio je sekirom baš preko desnog oka, bio je levak iz ruke. Imao je najjaču ruku u celom selu, niko nije mogao ni desnu da mu slomi, a o levoj i da ne govorimo. Bio je dobar čovek, tako kažu, samo nije razumeo šalu. Nekako je sve shvatao onako bukvalno. Pošten, prostodušan ali prek, a baba k'o baba, jezičara... Krenula je tog sudnjeg dana na vašar, stavila novu maramu na glavu, izula opanke i zamenila ih cipelama, nalete na dedu baš kod vrata. K'o do kurca deda se vraćao sa naoštrenom sekirom, trebalo je sutra dan ići u drva. Naravno, usput je zakačio par rakijica onako s nogu, i TAP! Može i KLAP kako Vam je draže, ionako Vam je sve već jasno.

Vrhunac objektivnog i nezavisnog novinarstva u Srbiji. Jedini dostojni naslednik Zone Sumraka i Trećeg Oka, koji su obezbedili sebi mesto u večnosti sa pseudo-naslovima tipa "Rođeno dete sa krilima u Republici Srpskoj" i "Saznajte da li je vaša baba kiborg".

Smatra se da nije moguće ovozemaljskim metodama postići toliki stepen iskrivljenosti prvobitne informacije, i da je zbog toga celokupna redakcija prodala dušu đavolu u zamenu za večnu titulu "Najtiražnije novine u Srbiji".

Rolf-Dieter Heuer, generalni direktor CERN-a je jednom prilikom izjavio: "Ukoliko Bljic, nekada objavi tačnu vest, to sigurno neće proći neprimećeno, jer bi uticalo na celokupnu strukturu univerzuma kakvog ga danas poznajemo, kao i na samo postajanje vreme-prostora uopšte. Šanse da se tako nešto dogodi su jednake kao da nasumično nazovete desetocifreni broj, a sa druge strane vam se javi Milka Canić i pri tom kaže - Si gde torima!"

ujed za srce oštrim šiljastim zubima koji izaziva neprolaznu fantomsk bol. rane nevidljive medicini, ali toliko stvarne i grouće da se čini da ceo svet nestaje u jednom treptaju oka. jutro odiše krvavim tragovima prošle noći, ali stope se gube toliko nestvarno da se čini da nije ni bilo tu, da je bol poslednica hipohondričnog napada ludila. i strah, jeza pomešani kao voda i zejtin. poljuljane emocije koje plutaju po svesti nemoćne da se oslobode osećaja da su nečim izazvane, ali tog nečega nema.. kao da ga nikada nije ni bilo. ujed za dušu, tek ostaju iskidane rane koje se ne vide, ali ih oseća onaj ko ih na svojoj duši nosi. i svi misle da je bol u očima bezrazložna, da je tuga ničim izazvana, apatija da je više hornočno stanje ličnosti nego osećanje stvarno poput mesa na kostima...

Muzika koja vam uliva volju za rad, hrabrost...
Mrzovoljni ste? Pustite poletnu muziku!

- Puštam poletnu muziku... Ah, evo je ta inspiracija, napisaću defku veka, ići će odmah na naslovnu... Napisao sam i puštam je u promet...
Prvi minus... drugi minus... treći minus... Toliko o vekovnoj defci...

Sad sam sjeban, besan ( u pozadini muzika počinje da bude oštrija ), sad bi jebo nekom kevu...
Prisetio sam se da mi je komšija prošle godine pogazio dva reda kukuruza...
( muzika sve ozbiljnija i ozbiljnija)
Ma sad ću mu jebat mater, on meni da pogazi prošle godine kukuruz?!?!
Odlazim kod njega s´namerom da ga namlatim ko konja...
Vraćam se kući sav našminkan, oba oka modra...

Uzimam liniju i bacam je kroz prozor !

- Mamu ti jebem i tvojoj muzici, ti si kriva za sve!!!

Бедан изговор за људско биће. Посебна категорија.

То је особа која нема ниједну људску вредност у себи, неко ко нема образа и чија реч не вреди ни за суву шљиву. Тај би без проблема два ока завадио, а исто тако би млатио пиво у дебелем 'ладу док му се ближњи злопати. Не мари ни за кога осим за своје дупе и без трунке гриже савести гази преко мртвих како би остварио своје циљеве.
У друштву је увак омражен и нико не мари да га види. Људи га се углавном клоне и мрзе из потаје, али никако јавно. Дође им драго кад га задеси неки белај, чисто да и он види како је кад те неко јебе па не вади. Што би народ рек'о, голо говно.

Biti Melkor. Govoriti ili pisati, opširno i uglavnom netačno. I nepotrebno. Zauzeti stav koji to nije, kako bi se sa tvrdoglavom ubedjenošću tvrdilo nešto u šta se ne razume i što se ne poznaje. Sastavljati peščanu knjigu od nečega što bi stalo u dve najobičnije rečenice, same po sebi nepotrebne, jer ljudima ne donose ni razonodu ni korist. Kurčiti se u nedoslednosti i istrajavati u neutemeljenosti, biti glasan i kad nisi u pravu (naročito kad nisi), patetisati, monotonisati, mrsomudisati, personanongratisati. Od nemača pojma koji jesi pretvoriti se u lupača gluposti koji takodje jesi, biti plastelin, ricinus, lubrikant, muška bradavica, točak u gepeku, prdež u gostima za stolom, istovremeno biti i Čanak i Šešelj, glavni urednik trećeg oka, "nije to ništa ja sam jednom" ili "da se pitam ja bih proterao autobus ovuda" lik. Ne biti, a u stvari biti - ili ne biti? Biti ništo, jer nisi ništa a opet moraš biti nešto. Biti limb.

Oko pola pet noću, roditelj, tebi - primernom detetu, bane u sobu, upali svetlo, prodrma te iz najslađeg sna, sedne na stolicu i obrati se ko Mlađan Dinkić: ''Zovi onog majmuna da se tornja kući.''
Objašnjenje: Onaj majmun je tvoj burazer (aka. neprimerno dete) koje ne zna da se vrati kući sa pojila.
Nema veze što i ćale ima njegov broj mobilnog, suština je u stvaranju aure jeze i straha preko portparola, što je osnova dobrog roditeljstva.
Uveliko svanjava, buraza pijanog ko guja dovoze na skuteru dva druga, čime je celi ćalov plan miniran; jer buraz trenutno ne zna ni da je napravljen, a kamo li da je živ, ti ne treneš ni oka te noći; ali je bar brižni roditelj zadovoljan jer je ukaro pevca u avliju pre zore.
A onda neka se komšiluk spremi za kukurikanje matorog pevca...

Elegantan način da kažete da su se supružnici popičkali.

Ovisnost i zaluđenost serijama je dobro poznata stvar svima. Kada osoba (čitaj baba, komšinica, keva, klinka iz srednje medicinske, studentica ekonomije) sjedne pred ekran i nabasa na prvu epizodu najnovije telenovele koja hara čitavim svijetom, brzo bude hipnotisana i upada u kolotečinu sve do zadnje epizode. Ne postoji ništa što bi spriječilo ovisnicu da napusti društvo i ode pratiti nove probleme glavne junakinje. Nije dovoljna premijera, nego se poslije ispraćanja muške populacije na posao, sjeda i prati repriza. Bez treptaja!

Dakle, ovaj izraz koristi se pred napuštanje ortaka, nebitno gdje se nalazili. Osoba kojoj je to upućeno treba da stavi do znanja da je sagovornik u velikoj žurbi i da ne treba insistirati na njegovom ostanku.

Naše kolege s kojima provodimo noći i koji nas tako dugo mogu držati budnima da ni sami nismo svjesni da toliko možemo izdržati bez sna

1. Krmelj grmaljskih razmera
2. Varijanta reci grmalj ukoliko vam fali mozga

Tradicionalni hobi svake devojke. Univerzalni odgovor na nemaštovitost i nezainteresovanost muškarca.

Iako rudimentarna, tehnika se pokazala kao efikasna i praktičnija od prostog podizanja obrve, podizanja glasa i ponekog šamara. Tehnike izvođenja se usavršavaju vekovima, variraju od punog kruga do blago nakrivljene trepavice, ali u odnosu na položaj glave muškarca razlikuju se dve osnovne:

1. Pun frontalni napad beonjačom i pikiranje na prljavu dušu izabranika - u velikom procentu se primenjuje oko značajnih, a zaboravljenih datuma i blamova pred rodbinom i kolegama.
2. Tetoviranje temena - gora varijanta u kojoj on okreće leđa problemu, dok ona pogledom urezuje stočni žig. Poznata i kao muški danak neiskustvu, neminovno vodi susretu sa prvom varijantom, a preporučuje se samo taf tipovima i nehajnim ponavljačima.

Najčešća muška reakcija na prevrtanje očima je demonstrativno negiranje skrivljene radnje i prigodna "zar ja?" gestikulacija, praćena spoznajom sopstvene gluposti i traženja oproštaja u "mico-maco" stilu. Praktikovanje ove veštine počinje sa prvim zaljubljivanjem i spoznajom da svaki muškarac u treptaju oka može da se pretvori u majmuna.

Mukotrpan proces prema kojem onaj američki ekranizovani deluje kao dečija igra.

Verzija pozdravne sintagme koja se izgovara od strane malo starije čeljade ujutru ljudima iz kuće, ili bilo kome drugom ko ti se nađe na jutarnjoj kafici.

Obično se to može čuti i na selu, u rano jutro, dok se rosa ne dizaše sa trave...

1. Odlična zanimacija za vreme kenjanja, pod uslovom da imaju dezen. Tada se pažljivim posmatranjem na njima mogu uočiti razne ale, karakondžule i paklene zveri.

2. Omiljeni izgovor muškaraca sa salom na stomaku.

Fenomen koji nastaje kada iz frizidera izvadite flasu hladnog piva i stavite na sto.

Iako mu je na internetu dostupniji pogled na ono što ga interesuje, malom Perici to nije dovoljno, on i dalje podviruje pod učiteljicinu suknju.

Mlada profesorka na praksi koja ide kao pratnja matoroj, nagluvoj i polućoravoj profesorki. Sauronovom oku ništa ne promiče, zbog nje ne može da se prepisuje niti da se ubedi izlapela nastavnica da nije do kraja ispredavala lekciju od prethodnog časa, te da danas ne ispituje. Ukratko, predmet omraze svih učenika.

Devojka koje ni za šta u životu nije sposobna, osim da izbaci svoje atribute koje je ludom srećom dobila, kada ju je već sve drugo zaobišlo.

U školu je išao je do četvrtog. U to vreme je bio solidno školovan momak. Nije možda naučio da je ćelija osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića, ali je naučio da ceni, da poštuje da zna šta vredi. Kasnije je postao zidar, klesar, ili metalostrugar.
Otac mu je bio bolestan pa je morao sam da hrani porodicu kao najstarije dete. Kad se zaposlio u građevinskom kombinatu odlučio je da se ženi. Doveo je sirotu ali dobroćudnu. Nije bila mirazdžika. Otac mu je prepisao komad kod potoka. Morao je prvo šumu da saseče i panjeve da povadi. Uradio je to sa svojom ženom. Bili su vredni. On u firmi, a ona u štali i na njivi. Deca su brzo došla. Prvi je u selu kupio televizor. Crno beli je bio. Komšije su dolazile uveče da gledaju. Školovao je decu koju je isto tako učio onim vrednostima koje je on spoznao tako davno. Išlo im je.
Napravio je novu kuću i zamenio onu leparu u kojoj su mu deca prohodala. Najstariji sin je već počeo da radi. Sve je bilo tako skladno...