Teren - Neka najravnija njiva ili eventualno parking ispred dućana koji je potpuno prazan. Na teren se dolazi obično sa gajbom piva i svinjskom pršutom.

Golovi - Obično su napravljeni od iskorišćenih gajbi piva , kamenja, cigli .

Vodonoša - Najčešće sin nekog od igrača , koji celu utakmicu trči od terena do bunara po hladnu vodu.

Postava je uobičajena 4+1 .
Golman, u odrani su dva igrača , jedan je na sredini i jedan u špicu.

Igrači :

Golman - Najdeblji čovek u selu , ima preko metar kila , non-stop pije pivo i nikad ne odbija hranu, pogotovu ako je to slaninica .

Levi bek - Najmlađi član ekipe , po nekad i šegrt, voli da je sa starijima zato što misli da će od njih pokupiti svu pamet sveta. Postavljen je za tu poziciju zato što iz ekipe niko ne šutira levom, bilo kakva greška da se napravi u toku igre bilo da je to u špicu ili kod gola Levi bek je kriv.

Desni bek: Najstariji igrač u timu i obično onaj koji najčešće plaća pivo. Njegov je posao samo da dodaje loptu i da stoji blizu gola. U slučaju da pogreši, Levi bek je kriv.

Vezni ( Sredina ) - Najpametniji igrač u timu, zaslužan je za taktike i kontroliše vreme da ne bi došlo do krađe . U slučaju da pogrešno oceni dodavanje pasa ili ne provali protivnikove namere , priće i izderati se na Levog beka .

Špic - Glavni u svom društvu , onaj koji ima najviše tuča po kafanama i koji naručuje pesme . Pri prijemu lopte istog trenutka će šutnuti makar pogodio i goluba u letu. U slučaju da promaši okrivice Levog beka i sve to začiniće jednom ćuškom . Celu utakmicu je na protivničkoj strani i nikad se ne vraća u odbranu, takodje tu je i da izvede svaki penal tehnikom " Špic po sredini gola ''

Onako znojavi sešće ispred dućana koji nosi naziv kao i vlasnik ( npr . Mile , Dragan ... )
i piti celu noć . Opravdanje kod kuće će im biti '' Slavili smo pobedu ''

Najveći majstori prerušavanja. Ove od dvadeset sedam-osam godina mogu da izgledaju kao da imaju jedva dvadeset a one od petnaest-šesnaest kao da imaju skoro trideset godina. Čak i da je pitaš koliko godina ima nasmejaće se kad ti kaže pa gataj u bob da li je bila ozbiljna.

Činjenica koja se koristi kao argument i kec iz rukava kandidata na intervjuu za posao u situaciji kada se poslodavac uhvati za dužinu studiranja i kvalitet završenog fakulteta, kao Čarli Šin za porno zvezdu.

Naravno, satisfakcija zbog adekvatno upotrebljene argumentacije u ovakvoj, eventualnoj raspravi je minimalna, jer svaka iskusna i uporna zvezda zna da, samo hladne glave, mora dočekati veliki broj sličnih i zahtevnih scena pre nego što zasluži oskara.

Pošto si već u drugom polugodištu šestog razreda, vreme je da pokažeš da će ćeš od tunjavog dečačića izrasti u glavu kuće kakve nigde nema. To što si glavat ti neće obezbediti lavor s vodom toplom kako treba - ne! Ti već sada moraš da se oblikuješ, da shvatiš za koga navijaš, šta navijaš, kome ćeš da daš po pičoki jer te je pogrešno pogledao, a pride ćeš početi da se brijaš. Jer, što pre počneš da se brijaš ima da ti brže i više raste dlaka, a to će značiti da si mator, ali ne mator kao Mićunović, već si mator kao baja pravi. Uz malo sreće ima da te zovu "Knindža". Priznaj, matori, kako to moćno zvuči - "Knindža! Nadimak od koga momci pune gaće, a ženske ih vlaže i to samo ako im prethodno nisu spale.

To je najlepši period školskih dana, kada shvatiš da ima peska na kome svi možemo da se igramo, ali je fora da se nekome to zabrani ili da mu barem uvaljaš facu u isti. Ili kada noću, u svom kraju, zapališ sa pajtašima prvu pljugu i popiješ prvi deci' piva, pa si pijan, glasan i to moraš da ponoviš narednih dvadeset puta, da svi zapamte.

Pa, onda bežanje sa časova bez razloga, dolazak na fizičko bez opreme, učenje pogrešne pesmice za časove srpskoga jezika i književnosti. Bojkotuješ žu-žu na rođendanima i ne piješ ništa sem pola-pola (pola crni, pola žuti sok). Majku zoveš "keva", a ćaletu se obraćaš po imenu i to samo kada on nije u prostoriji. Svi te smaraju bez ikakvog razloga. Kažeš da je "FIFA" bolja nego "PES", jer - što da ne?

O, kako je lepo kada pubertet te udari, sve postaje moguće, pa i ono nemoguće. Mogu da te hejtuju, ali ne i da te hejtuju i tako te munje!

SK2016

U našem bogobojažljivom i sujevernom narodu, misterije života oduvek su se pripisivale nekoj nevidljivoj sili koja je - hteli mi to ili ne - vazda upravljala Čovekovim vremenom na Zemlji, oblikujući ga, organizujući i govoreći kada mu je kraj a bez da je isti ikada imao tu šta da se pita. Bog ili Sudbina – sasvim je svejedno; rođenje, zaposlenje, ženidba, Tašta, Smrt – sve je to neko već odavno isplanirao, i što pre ta činjenica bude prihvaćena biće ti lakše. Obilna konzumacija alkohola pri tome, razume se, sasvim je dozvoljena.

Elem, s tako uperenim prstom u Svevišnjeg ( ali bez i najmanje namere da mu izbije oko ), Srbin je našao sasvim prihvatljivo objašnjenje/opravdanje za, ne “petvekovno”, već VEČNO očajno stanje u kojem se nalazi, time s osmehom skidajući svaku odgovornost sa sebe sâmog da povodom istog nešto i preduzme. Eventualno samoinicijativno poboljšanje sopstvenog i života svoje porodice, za jednog pripadnika nebeskog naroda verovatno bi značilo i terminalno odstranjivanje iz VELIKOG PLANA koji je dobri Gospod namenio Srbima, a u vezi sa onim nastanjivanjem galaksije Andromeda za par desetina hiljada godina.

Skoro u isto vreme kada se pomirio sa time da će raditi ono što mrzi, mrzeti ono što ne radi i, uopšte, mučiti se za sve i ni zbog čega, naš čovek je razvio najsvetiji oblik mržnje ( Attack: 220 + 16 ) prema svakoj individui koja se oglušila o Božije Slovo i odlučila da živi “nešto” bolje, srećnije, duže. Tako se, bajdvej, i razvio onaj epski antagonizam prema Slovencima, mamicu im jebem zmajčekskouououo, mada su oni i pre toga bili kreteni, ako ćemo realno. Ipak, videti jednog člana ili članicu sopstvenog plemena kako “uspevaju” u životu pa makar i u najbeznačajnijim segmentima istog, za jednog ortodoksnog i verovatno neistuširanog “ića” može značiti samo jedno: pakt pomenutog/pomenute sa Sotonom i kategorisanje istog/iste kao najcrnje znane domaće ili divlje stoke, uz obilno unutrašnje pominjanje ženske familije i porodičnog stabla uopšte.

A onda može da se vrati i nastavi da kuka kako nema šta da jede...

U originalu anarhizam (pre pojave hrišćanstva, u antičkoj Grčkoj i Rimu i ne mislim na ono PUNK ANARHIJA OY-OY). Ja ga lično, danas, delim na dva glavna dela pravi i holivudski i treći, manje obiman, "skrivački". Pravi nema veze sa đavolom ni religijom, već podrazumeva, jednostavno, da svako ima pravo da radi šta hoće, potpuno bezakonje. Došlo ti je da ubiješ nekoga? Izvoli. Pošto je u suprotnosti sa hrišćanstvom koje podrazumeva pravila i zabrane u opštem smislu, rani hrišćani su ga nazvali satanizam jer su smatrali da je to "put đavola" i taj naziv se zadržao do danas.
Drugi, holivudski, su izmislili Alister Krouli i Šarl Le Vej, dve zamlate koji su uvideli da postoje ljudi sa novcem koji ne znaju šta će od sebe, pa ajd' da im damo opravdanje da orgijaju i prave gluposti i još da im glupom pričom maznemo lovu. Stvorili su neku vrstu elitističkog kluba za više slojeve društva, i tek kasnije postaje prihvaćen i od ostalih, nižih slojeva. Podrazumeva sve one gluposti oko žrtvovanja, pentagrama (koji nije simbol Satane, već zaštitni magijski simbol, tu glupost je izmislio Krouli), prevrnutih krstova, paljenja crkava itd. Danas ga "upražnjavaju" poremećeni likovi i napaljeni klinci, po sistemu "nosimo crno, sedimo na groblju, slušamo blek i gotik metal, palimo sveće i mnogo smo strašni".
Treći, "skrivački", kako ga ja zovem, je satanizam koji je isti kao holivudski, ali koji se koristi da bi se prikrila neka druga ideologija ili pobuda koja je možda i zabranjena zakonom. (pedofilija npr.) Inače jedan norveški "satanista" i "muzičar" je na pitanje jednog novinara "Šta je cilj satanizma?" odgovorio "Istrebiti uticaj semitskih i cionističkih religija na nordijske nacije i stvoriti čistu, višu rasu Nordijaca koja će vladati svetom." Zvuči poznato a?

U svakom slučaju nijedan ne valja.

Kompletna pobeda. Vrhunac napretka od Jerihona do danas, spoj ljudskosti, tehnologije i praktičnosti u jednom; konačno, oooo konačno jasan i konkretan odgovor na večita pitanja - kuda ide ovaj život, ima li smisla, gde je tačka preloma kada će čovečanstvo stati na vrtoglavom putu progresa i početi da uživa plodove truda. Opravdanje svih patnji, pokušavanja, venac na grob Prometeja. A tako prost, jednostavan i simpatičan patent. Perverzija koja je zajebala svaku drugu, samim tim što je namenjena dijametralno - suprotnoj svrsi.

U suštini, stvar je sledeća : tvoja žena nema mleka - preminula je na porodjaju - čuva sise za bolje dane (ima i toga) ili je jednostavno pobegla u nepoznatom pravcu sa nepoznatim čovekom i jebe joj se za sve. Bilo kako bilo, na svet ti je donela bebu koja ostaje tebi na čuvanje, negovanje, odgajanje, vaspitavanje..Šta učiniti? Kljukati ga veštačkim mlekom? Naći mu dojilju? NE! Beba zaslužuje bolju majku.

Odeš u kupatilo, beba gladna vrišti u dnevnoj sobi, skidaš se u siledžijku..Gledaš u ogledalu one tvoje dve razmlitavljene sise, trljaš bradavice..Ništa. Ni kapi mleka! Liješ gorke suze i vičeš O živote kakva sam ja to majka! Jebem ti sise kad mi ničemu ne služe!

Šta uraditi?

1. Ne paniči, saberi se.
2. Google.
3. Telefoniranje u Holandiju i narudžbina.

Nakon 32 sata iskušavajućeg iščekivanja, konačno, poštar pred tvoja vrata donosi preporučen paket, plaćaš, grabiš paket i kidaš ambalažu, navlačiš dva tregera na ramena, pokušavaš da ih zakopčaš na ledjima, odustaješ od pokušaja da ih zakopčaš na ledjima, i u svoja dva nova ekstremiteta ubacuješ punjenje koje si gratis dobio uz paket. Hvataš bebu, privijaš je na svoj dlakavi masivni torzo i pomažeš mu da u izgladnela usta strpa gumenu bradavicu tvoje surogat dojke i počne da se gosti.

Epilog : svi srećni. Beba sita, roditeljske dužnosti uredno obavljene, pozivaju te da gostuješ u žikinoj šarenici, marvel po tvom liku kreira strip - heroja a Toma ti dodeljuje orden Majka hrabrost.

Jedinica za važnost u SI sistemu (mernih jedinica), zaostala iz bivše nam države. Zapravo, bivše, bivše, bivše države. (Valjda nisam neku zaboravio)

To vam je jedan sjajan običaj! On se teško može uklopiti u hrišćanske ideje o raju i paklu, a još teže u ateističke ideje o tome kako duša ne postoji i kako posle smrti nema ničega do same besvjesti i nepostojanja. Ali to je toliko važan običaj da prilikom posjećivanja grobova članova porodice koji su za života bili pušači, brižna familija će bez obzira na svoje religijske ili filozofske stavove o zagrobnom životu, sve možda zaboraviti - i molitvu i paljenje svijeće i neki smisleni razgovor o pokojniku, ali nikada neće zaboraviti da nakon što se i sama počastila cigarama i kafom, na grob pokojnikov ostavi šolju kafe zajedno sa upaljenom cigarom, tako da on (ili ona) i na onom svijetu može da "ćejfi" ono što mu je na ovom predstavljalo najveće zadovoljstvo. Isti ritual se sprovodi i ako pokojnik nije bio pušač, samo se tad stavlja samo kafa bez cigare, doduše njega nekad znaju i zakinuti, ali pušača nikako.

Šalu na stranu, smatram da je ovo pokazatelj krajnjeg primitivizma i religijske svijesti na predhrišćanskom, a možda i predpaganskom nivou - animizam i totemizam bi bile najbliže odrednice. Da li je ovo prisutno i kod nekih drugih naroda, to ne znam, ali znam da ovdje tome pribjegavaju i vrlo obrazovane porodice.

Ipak samoj porodici, ovakvi argumenti često ne piju vode, jer oni veoma emotivno doživljavaju odnos sa pokojnikom, pa mu bez razmatranja prinose "žrtve" u vidu ne samo kafe i cigara već i raznih drugih omiljenih mu đakonija. (ako je bio alkoholičar - cuga). Ovo bi se moglo i prihvatiti kao dovoljno "opravdanje" za ovakav primitivizam, ali ono što upada u oči je da je često odnos prema pokojniku mnogo brižniji, emotivniji, pa i ispunjeniji ljubavlju i poštovanjem otkako je on umro, nego dok je bio živ. Zbog sličnosti sa situacijom koja se desila po smrti jednog makedonskog pjevača, ova promjena odnosa prema pokojnicima bi se mogla nazvati "Sindromom Tošeta Proeskog".

Zakerati, gledati u sitna crevca, stalno nalaziti manu koristeći se pri tome tonom žalbe. Na finjaka prebacivati nekome dok istovremeno izigravaš žrtvu. Često se koristi unapred, pre nego li nešto treba da se uradi, pa ti se zgadi i život, osećaš se izbaksuzirano i samo čekaš šta će po zlu da krene. Napredniji i iritantniji vid zvocanja.

Komentatorski ziljavizam namenjen opisu pozicije najčešće veznog igrača na travnatoj podlozi. U pitanju je fudbaler ne preterano zavidne tehnike i inih sposobnosti, zadužen da pičkenjsko-kurvinskim startovima kvari igru protivničke ekipe, a onda i svoje. Time želi da na jedan bizarno-glup način da ekipi jedan bod, s tim što će ga svi zvati pičkicom koja pola terena ne sme da pređe.

Mošnice, testisi, mudašca, džinglbols, klik-klak. Nemi posmatrači snošaja (poližeš mi jaja... ne, ček, to bi već bilo uticanje na svedoke).

Ja sam vrijedan, poseban i nezamjenljiv, stoga sam izabran. Ja sam vrijedan, poseban i značajan, zato mogu da biram.
Koliko puta smo upali u zamke datog razmišljanja koje nam je prostrto kao zamka za miševe. Razlika je samo u sadržaju mamca, dok je suština mamca ista: kao što je mišu prirođeno da vapi za slaninom,tako je i nama bliska gordost, potreba da se izdignemo iznad ostalih. I ako imamo vanjske podražaje koji će nahraniti tu gladnu zvijer, ona će se izdvojiti iznad ostalih poriva i urlati slijepa u želji da utoli vlastitu glad. Kad gordost dovoljno razviješ, ona izgubi bilo kakvu vezu sa realnošću: dovoljno je da se navede bilo kakav razlog kojim će se obrazložiti nadmoćnost nad pukom svjetinom, bez te tebi date osobine(možda još nekolicini odabranih) i ma kako obrazloženje bilo u ljutoj zavadi sa logikom ono će da živi svoj život i oblikuje postupke tog opsjednutog jadnika.
Ti si pripadnik te i te porodice, koja ima natprirodne osobine, te je dovoljno samo tvoje prezime da bi ti se ljudi klanjali i štivali te kao ikonu(možda pripadnik naroda u najgorem slučaju). Naravno, određene fizičke osobine: visok i mršav, plavih očiju što svjedoči o tvom božanskom porijeklu; nizak i debeo i ćelav što naravno svjedoči o tvom nadmoćnom intelektu;sa jednom nogom kraćom, pa naravno kao lord Bajron, sve to može dati opravdanje za srce puno samosvijesti o sopstvenoj vrijednosti koju nije uopšte potrebno nadograđivati, pošto je samo postojanje stvorilo toliku razliku između tebe i ostalih, te bi bilo previše da se eventualnim proširenjem duhovnih ili fizičkih mogućnosti, ta razlika povećava( možda fizički i nekako, ako ti je Bog dao neki biceps, triceps ili slično). To ti svakako daje pravo da prema svom božanskom nahođenju i u mjeri koju procijeniš da li teba da poniziš, omalovažiš ili jednostavno ukloniš po tebi primjeren broj manje vrijednih sa lica zemlje.

Tinejdzeri, uglavnom od 15-18 godina.Fizicki lice na neke weird likove,uglavnom nose dukseve\majice sa nazivima benda ili nekim natpisom, ili print lobanje, pruga, crno-belih kockica ( momci jarke boje, devojke crne), skinny pantalone crne ili jarkih boja,converse(starke) ili skejterke, crni kreoni, tamna sminka i za momke i devojke, kosa uglavnom crna,umogucnosti su i pramenovi,siske su stvar izbora, ali prekrivaju jedno oko uglavnom, pirsing na usni, crni nokti. Psihicki, veooma emotivni ljudi,koji u pubertetu skontaju da odrastanje nije lako, i sve im se cini crno, zbog toga misle da nisu dovoljno jaki za svet, zele da se ubiju,ili pak povredjuju, a jos gore je ako dodju ljubavni jadi. Momci su uglavnom bisex, jer mnogi gay momci koriste ovaj "brend" da bi bili bolje prihvaceni, i pravdaju se da ipak vise vole momke, i zbog toga emo devojke dobijaju veoma malo ljubavi od tih emo-momaka, devojke su opet svejedno osecajne,pa im je ovo samo opravdanje za plakanje za sitnice. Medjutim, svi oni ( tj mi, posto sam i ja emo)su ustvari,veoma dobri ljudi koji se nece usuditi da povrede nikog sem sebe, znaju da vole,cene, slusaju i cesto su veoma inteligentni jer ih brinu teme koje nisu za njihov uzrast, slusaju uglavnom soft punk, rock, punk-rock, i taj takozvani novo-nastali emo pravac, medjutim to su uglavnom neuspeli boy-bendovi,pa kao, hajde da muce nas nejake. Losa starna emoa je sto nisu prihvceni ni u jednoj sredini, nepozeljni su,smatraju se psihicki nestabilni, ili bolesni, predmet su diskriminacije i veoma losih stereotipa, i to sto ce najlepse doba svog zivota provesti misleci kako su previse tuzni, depresivni, kako nema izlaza iz problema,kao nisu voljeni, ili o tome kao u Africi gladuju itd...No, svako svoje zivi, zato prvo ih upoznajte, pa onda iskazite vase misljenje!

Veoma zabavna stvar za likove koji nemaju devojku i ne planiraju ništa da muvaju, već samo žele da provedu prijatno veče sa svojim društvom. Međutim, ukoliko imaju devojku ili su sami i žive u ubeđenju da će sa ortacima u isto vreme uspeti da smuvaju neku devojku, dobro se provedu i da će svi biti srećni zbog toga, onda su se malo zajebali. Postoji nekoliko slučajeva.

Reč koja se dodaje ispred nekog broja kako bi se neka osoba (posebno ona koja je po prirodi hvalisava) spustila, a bogami i ponizila. Logično, najčešće ide ispred najmanjeg prirodnog broja.

Arhaični naziv institucije koja svojim polaznicima uz minimalan trud pruža šaru kojom će sutradan, naravno uz tatinu pomoć, obezbediti dobro plaćen kancelarijski posao kao visokoobrazovani kadar. Socijalistički ekvivalent današnjim privatnim mega, giga, ultra univerzitetima.

Elem, i najzagriženije pristalice režima pokojnih lidera Josipa Broza i Slobodana Miloševića sa razočarenjem na licu mogu potvrditi postojanje ovakvih pojava. Samo što ih je tad realno boleo kurac da pljuju tatine sinove koji su u Prilepu završili Višu političku, a onda se učlanili u partiju i onda im postali direktori kad su imali siguran posao i platu. Što da kukaju na ljude koje vide dvaput godišnje, je l' da?

Sve u svemu, Viša sodadžiska - smer klakerski je bila, a i ostala sinonim za lipov kurac od škole i kupljenu diplomu. Realno, koji će ti kurac viša škola da mešaš klakere i kabezu. E sad ako se neko odluči za ovaj smer obrazovanja bez nekakve zaleđine komotno se može reći da je dotični jebo ježa u leđa. Danas, na pomen ove "škole" mlađe generacije uglavnom zbunjeno vrte glavom i tupe kako se danas više nigde ne uči marksizam. A nekad su se devojke izvodile na klaker i šampite, eh kako su to bila lepa vremena...

Univerzalan odgovor na sva pitanja.
Prečest, i odveć izlizan odgovor uglavnom onih kojima je ili mrsko odgovoriti na pitanje ili ne znaju (bolji) odgovor na isto. Sve više uzima maha u konverzaciji, čak i onda kada zaista nema potrebe za istim, i kada je bolje reći: „Ne znam ba, popusti me!“.
Češće ga koriste starije osobe od kojih većina smatra da im je država kriva što im je lisica obezglavila piliće ili što im boranija te godine i nije baš rodila, ili uopšte ne razmišljaju o tome pa koriste taj izraz tek tako jer ga svi drugi koriste i jer je postalo sasvim normalno misliti da se u državi stvarno sve može; sve više ovaj izraz koriste i mladi ljudi koji time vjerno prate svoje prethodnike, i koji postaju sve više ogorčeni na to da im nema svijetle budućnosti u državi u kojoj su. Valjda misle da će se ako dovoljno budu ponavljali tu, sada već narodnu izreku, popraviti stanje.

Beskičmenjak, ali ne u kontekstu pizde, već zbog mogućnosti da čovek nema krštenu kost u telu jer su pokreti njegovih udova očigledno u koliziji sa komandama koje zadaje mozak. Ruke i noge krpene lutke prave takve kretnje da zaista izgleda kao da su samo prišivene za telo sa potpunom autonomijom.
Kada sedi miran, opasnosti nema, ali zato bavljenje sportskim aktivnostima ili pokušaj ćuskanja prilikom izlaska, sa sobom nose bezbrojne opasnosti kako za krpenu lutku tako i za one koji su sa njim u društvu.
Doduše, ne treba ga mešati sa Gumifleksom, jer niti je pokušavao da sebi popuši kurac, niti je uspevao da poštedi sebe modrica i masnica posle padova niz stepenice.

Često brucoši imaju pogrešnu sliku o domu, što zbog američkih filmova, što zbog lošeg glasa starijih generacija koji su iskusili domski živit...
Dom je institucija, predigra za život, ako se ne snađeš u domu, nećeš ni u životu da jebe rak raka.

Takva je situacija, nema se ni za neki sobičak na kraj grada, pa... aj ti sokole u dom. Kupio si to mjesto u sobi i počeo da ilegališeš... dobio si savjete kako i šta i polako ulaziš u domački život.
Na jedvite jade si istjerao starog domaša iz svog kreveta, raspremio tih 2 metra svog prostora, popakov'o sve stvari i već istu noć otišao na žurku, sprat iznad...
Prva žurka, dobro je prošla... nisi ništa povalio, a i nisi se ni nadao, tražiš opravdanje zato što je bilo više muškaraca nego žena i što si nov lik tu... biće bolje...
Vraćaš se u sobu, neko ti leži u krevetu (ŠKK), uz maksimalno suzdržavanje, ljubazno ga moliš da napusti tvoju privatnu teritoriju i nađe neko drugo mjesto za drincanje...
Preumoran si i zaspeš k'o janje...

Ustaješ ranije nego što si planirao, sunce je upeklo a nema klime baćo... kroz tvoj kvart već se neko derinja i pjeva najnovije hitove goci benda... Šupičku materinu!
Odeš da se istuširaš ali... kurac baćo, nema tople vode subota je dečko! Pa šta da se radi... hladnom, navići češ se vremenom. I stvarno se navikneš..
Menza - toliko puta ispričana priča, bezukusna hrana u svađi sa začinima čini tvoju svakodnevnicu...
Zanimljiva je stvar u vezi te menze majku joj... što sam neki dan na stepenicama naišao na parče čajne, onako previše duguljasto i pretanko... i nekako sam znao da je iz menze, samo oni tako bolesno sijeku čajnu. Čini mi se da bi ga poznao i u Frankfurtu da sam ga sreo.. ako oni uopše i jedu čajnu...

Dan za danom biva sve lakši, a ti sve jači, oguglaš na glasnu muziku, odeblja ti koža, nikid ti nije hladno, a ni vruće, želudac ti je počeo da vari unaprijed zbog ustaljenog rasporeda ishrane koji ne mijenjaš (provalio si da je pasulj majka svih majki, pire, pomfrit i karađorđeva četvrtkom). Niko više ne smije da ti legne u krevet jer si prošlog iznabado pesnicama, a priče se brzo šire, ne brigaš zbog toga... Ne jebeš, ali ne jebu ni drugi.. iz prostog razloga što nemaš đe... Ali zato ekipa... Nikad nisi sam, svaku noć se napijete, a svaku drugu se otresete zbog Džonija Santane koji se poigrava sa gitarom i sa vašom jetrom... A što se tiče fakulteta... godine strudiranja puta dva...