Najveći stepen patnje dostupan čovjeku.

Tri riječi sa istim značenjem:
priča - domaćica
špreha - švapkinja
spika - anglijka

Posjedovanje priče je vrlo važna stvar za učvršćivanje pozicija u bilo kom društvu, za probijanje u novom i nepoznatom društvu i pogotovo (ako ste muško) za impresioniranje pripadnica suprotnog pola u cilju njihovog zavođenja. Kao što vidite ova "priča", "špreha" ili ti "spika" nemaju nikakve veze sa klasičnim pričama sa nekim zapletom, već se odnose isključivo na sadržaj onoga o čemu neka osoba najčešće govori u društvu. Većina ljudi misli da "ima priču" ako se pomalo razumije u politiku, ako zna uz to ispričati par viceva i poneku anegdotu tipa "Joj da vidiš sinoć onog lika al se napio, kreno pravit sranja, nasto fajt opšti, ja htio uletit, al mi ortaci nisu dali, neko htio zvat i muriju...". Međutim, za kvalitetnu šprehu potrebno je malo više elemenata, a to su:

1. duhovitost (najvažniji element dobre priče, duhovitost nije pričanje anegdota sličnih gorepomenutoj koje nikoga posebno ne zanimaju, već više održavanje šaljivog i prijateljskog tona kroz cijeli razgovor uz ubacivanje ponekog vica ili aforizma (bez pretjerivanja), šala može biti i na račun sagovornika, ali ne zlobna i sarkastična, već umjerena)
2. blaga doza prepotencije (zdrava samouvjerenost) koja je kompenzovana spremnošću za šalu i na sopstveni račun
3. opšte znanje (da možeš o svemu pričati bar na bazičnom nivou, a ne da zaćutiš kad se naiđe na temu o kojoj nemaš pojma - zato o svemu treba bar imati pojma)
4. vizija budućnosti (samo znanje je ništa ako ne ubaciš dozu ozbiljnosti u šprehu, a najveća ozbiljnost je kada ozbiljno sagledaš budućnost, naročito povoljne prilike, a ne da samo kukaš kako sve ode u kurac)
5. lični ciljevi (da bi odao utisak ozbiljne osobe, moraš s vremena na vrijeme pričati o svojim ličnim ciljevima da ne misle ljudi da živiš samo da bi se zajebavao i pio pivo, naravno bez smaranja)

Ova velika važnost dobre priče, naročito za muškarce se odrazila i na sleng. Tako imamo izraze:

ima priču (možeš štogod pametno od njega čuti, a nije smarač)
nema priču (priča samo gluposti ili je smotan u društvu, pa rijetko kad i progovara)
šuplja mu je priča (nije potrebno objašnjenje)
smaračka mu je priča (nije potrebno objašnjenje)
da vidiš kakvu mi je priču udario (pričao je neke čudne stvari u koje je teško povjerovati)
pusti te priče (okani se tih gluposti)

itd.

Dogorelo. Moram da se reagujem iako znam da ću snositi posledice koje neće biti nimalo prijatne. Po srpski rečeno znam da ću da najebem al' moram da dignem glas, pa kud puklo da puklo.

Izraz koji je originalno nastao u igri Žmurke i označavao je da su svi koji su se krili spašeni potezom jednog od njih, a onaj koji je žmurio to mora ponovo da čini.

Značenje izraza je, međutim, prošireno i na mnoge druge situacije, gde inicijativa ili ideja jednog člana neke grupe znači prevazilaženje zajedničkog problema.

Marnuti i oplesti na brzaka i to momački.

Basket je u Srbiji poprilično popularan, tako da su i tereni za basket uglavnom puni i tu se mora napraviti određena selekcija ekipe koja dođe na basket.

*kao ideja poslužila definicija DonKurci-a

Ne, nije to ništa sa seksualnom konotacijom.
To je osoba koja uvek nadrlja u kući jer je svedok (mirotvorac ili smirivač strasti) kad se dvoje u porodici posvađaju.
Nažalost,u mnogim slučajevima je to dete, ali ima situacija kada (obično popustljiviji) roditelj nagraiše ko žuti.

UPOZORENJE: Dragi budući Porno Star-u, želim da ti ovim savetima skrenem pažnju na to koliko je posao kojim si odlučio da se baviš pogan i podmukao (zato i nisam hteo da se bavim time). Ukoliko si odlučio da ipak poslušaš sebe a ne mene, evo ti nekoliko saveta koji će ti pokazati koliko je krvav porno lebac.

Na sajtu piše:
Tarzan Milošević was born on 28 July 1954, in Bijelo Polje. He graduated from the Faculty of Mechanical Engineering in Sarajevo. He is a member of the Main Board of Democratic Party of Socialist of Montenegro.’

Ali, kako to obično biva, i ođe se javlja ono kao na Vikipediju onaj problem površnosti i izostavljaju se oni bitni slatki detalji iz biografije ovog čovjeka. Naime, priča se in Bijelo Polje da su oni imali Tarzana prije no Ameri tj. da je sveti Vasko Ostroški imao poseban dill sa Bogom da tog 28. jula pedeset četvrte sve sa Ostroga bača dinamit i petarde i diže šamane iz Nikšića da urlaju da se rodi dragi nam Tarzan. I bi Tarzan iz jake kuće Miloševića.

Od početka se viđelo da je to nadprosječno pametno čeljade jer nikad knjige nije dofaća a sve petice u školu. Kad ga pitaju kako to moj Tarzane on samo reče "jbg pazim na čas sig". Nije ga nešto bilo briga mnogo za pičke a i onako su sve padale na to već čuveno "ćao, mala, Tazo drago mi je".

Kada poodrasta malo uvidio je on da su Crnogorci stoka te je riješio da se nešto mora mijenjat a ako oćeš da mijenjaš nešto u državu ti moraš, to svako zna, da osnuješ partiju. Tako on svako jutro, umjesto da kupi burek sa mesom, on ostavlja te pare i za 10 god. skupi dovoljno da otvori Demokracku Partiju Socijalista. E to je bilo divota gledat kad je pokorio sve konkurente i već tako moćan mora za Podgoricu da ide da počne već jednom vladavinu. Priča se da većeg veselja u Bijelo Polje nije bilo no što se bilo napravilo za njegov ispraćaj kad je doša u PG viđe on da je to mala bara puna krokodila tipa Bulatovic Momir i kompanija ali tu njegova genijalnost opet izlazi i veli bolje ja da postavim nekoga kao presjednika umjesto mene a ja da budem ka neki levat tipa neki nešto za poljoprivredu a ovamo iz sjenke vladam no da mi Vijesti i Dan budu za vratom svaki dan. I tako on postavlja Mila Đukanovića za presjednika DPS-a i tek tada je počeo da uživa prokleto išlo se svaki drugi dan na neka poslovna putovanja političke posjete koje su se završavale bludom do jutra Tazo pronalazi sasvim novi svijet u Koksu ali čudo umjesto da Koks ižjede njega on Koks tamani eo sig 20 god i ništa mu nije nego svaki dan sve jači i jači niko ne zna tajnu veli se da je Tazo duhovni vodič Crne Gore novi Njegoš bog i batina koja će još malo pa i na svijet da krene.

Voli da popije i rado to i često čini. Vremenom je razvio mogućnost da povećava gutljaj (tj. cug) kako bi optimizovao unos tečnosti koja je za njega vrlo dragocena.

Smarač i serator u jednom sa naglašenim guranjem svoje ionako glupe i izlizane fore do te mere da ti dođe da mu jebeš familiju unazad sve do askurđela.

Izraz koji se koristi za međusobno neshvatanje starijih i mlađih osoba, često i pol ima značajan uticaj na razlikovanje mišljenja istih.

Moderni „umetnik“
U istoriji sve deluje ciklično. Ali sve. Pa i društvena prihvaćenost određenih normi ponašanja. U represivnim društvima, na primer, pametno je biti jedan u masi, ne talasati ni na koji način i utopiti se u opšte sivilo. I to je deo cikličnog procesa, ali, zarad poente, uzmimo taj trenutak kao početnu tačku ciklusa. Onda, svako malo, javi se neki genije koga guši to sivilo i reši da doda malo boje. Čovek koji ima kvalitet, talenat, jasno mišljenje i, možda i najbitnije, muda da to progura, pa makar i najebao. Uskoro dobije podršku onih isto tako, ili možda i još više, kvalitetnih, ali kojima su falila ona muda da krenu u priču, i malo kasnije to sve preraste u pokret, obično kakve umetničke prirode. To nisu ljudi koji to rade zato što je moderno (jer, u tom trenutku, i nije), već zato što u sebi nose ogroman talenat i posvećenost, ali i gomilu ideja koje im ne daju mira i prosto moraju da izlete napolje. Vremenom, takav pokret postane revolucionaran, a kasnije i opšte prihvaćen. Izrodi srodne, ali i suprotne pokrete i razvije jednu zdravu diskusiju. I, onda se desi. Postane MODERAN. Isprlja se i pokvari. Kao bluz koga guraju zalizane i bogate belačke slepčine sredinom prethodnog veka, ili nabeđena deca bogatuna koje ostvareni renesansni slikari uče kako da drže četkicu da bi ovi sutra mogli o tome da se hvale u ispraznim razgovorima sa netalentovanim vršnjacima.
E, tu se pojavi junak naše priče. Moderni „umetnik“. „Umetnik“, jer tako treba, a i pičke se lože. Onaj čije je mišljenje da je dovoljno da bude drugačiji da bi vredeo. Na bilo koji način. Da ne mora biti boja u sivilu, već samo da svojim sivilom vulgarno i glasno privuče pažnju. Kreten koji misli da je umetnik zato što go trči po ulici i piša u fontanu, ili nacrta dve linije, a sve koji mu se smeju nazove kretenima koji ne razumeju umetnost; idiot koji ne ume da drži Am na gitari, ali ima bend i daje sebi za pravo da Hendriksa i SRV-a zove zastarelim i prevaziđenim; stoka koja je nesposobna da smisli nešto vredno, pa proglašava genijalnim sopstvene moždane fekalne izlučevine; Damien Hirst kome je bitno samo da šokira ogromnom jebenom mrtvom životinjom, ili gomilom dijamanata na lobanji; „pisac“ koji svoju posebnost bazira na psovkama u što većoj količini, koje pritom nemaju nikakvu praktičnu svrhu u tekstu, ali će Sanja Marinković da ga hvali kako je hrabar; sve u svemu, gomila mesa koja ne shvata da umetnost MORA da nosi jasnu poruku, da budi i osvešćuje, generiše zdrav, katarzičan bes i pruža utehu. Majmune, nije dovoljno da nosiš jebenu ešarpu i pljuješ desničare da bi bio umetnik.

U Zemlji u kojoj je svaka moralna vrednost postala smešna i vredna sažaljevanja, studentkinja nije više devojka sa naočarima koja provodi dane u biblioteci izučavajući i čežnjivo posmatrajući momke sa mašinskog fakulteta ili difa. Ona je jedan novi izrod tranzicije sa roditeljima koji su posle 20 godina rada izbačeni na ulicu, poslati na biro, da sa setom gledaju njihovu fabriku koju su gradili i za koju su verovali da će ih hraniti do penzije u rukama bivšeg policajca sa perspektivnom političkom karijerom u uluzi velikog gazde kako danonoćno iz nje čupa instalacije i nosi ih u staro gvožđe. Ta fabrika, perjanica okruga sada gola i u zidinama predstavlja za njene roditelje sliku njihovih duša dok stoje u redu u pošti da podignu socijalnu pomoć. A ona sa čvrstom verom da mora da pobegne iz sirotinje iz, iz tetkinog kaputa, iz doručka godinama sačinjenog od čvaraka i slanine, u neku bolju budućnost gledajući nafrakane advokatice i službenice po opštinama, odlazi u veliki grad da studira. Jer škola, škola je bitna. Odlučuje da radi, jer zna da njeni nemaju za stan i knjige... Njih pet spava na podu garsonjerice i uveče rade kao konobarice u kafićima velegrad. Na kraju meseca gazda ih ucenjuje, neće da im plati zarađeno ako ne prisatanu na seks sa njim. I one pristaju, računjajući da je to manje zla nego da se vrate kući i nadaju se velikom investitoru iz nedostižne Evropske unije ili Albanije, koji će otvoriti šivaone u kojima će naše žene prevremno stariti, radeći na jednoj nozi, sa krivim kičmama za minimalac ako ispune normu ili manje... Naravno sa momcima nema sreće, jer i oni su čuli da nije pametno zabavljati se sa konobaricama. A onda jednog dana čuje od koleginice sa faksa da postoji lakši, jednostavniji i brži način da se zarade pare i da voda sve opere. Roditeljima laže da ima stipendiju, kao i momku. Ima mnogo više vremena za učenje i za obično studentsko druženje. Jeste malo čudno, što leže sa nepoznatim muškarcima, što su uglavnom stariji i od njenog oca, što traže čudne stvari, što joj to ništa ne prija, što mora da se pravi da joj je lepo... Ali voda stvarno opere sve. Zavšiće sa tim čim diplomira i zaposli se, udaće se za tog svog momka jer njega stvarno, stvarno voli... I radiće mnogo da njena ćerka nikad ne mora raditi što i ona.
Ali studentkinja ne zna, da će jednog dana u njen bračni krevet poput utvara početi da ulaze sećanja na nepoznate perveznjake njene mladosti, da će joj se gaditi seks i da će joj se gaditi muž. Ona ne zna da će njena postelja nekad vrela i egzotična po potrebi postati hladna, toliko hladna da će izlazeći od prijateljice u nepoznatoj zgradi, naići na svoga muža sa mladom, lepom, siromašnom, studentkinjom iz provincije, ispred onog istog stana u kojem je nekad radila i ona.

Kad si već dobio posao, red bi bio i da se adekvatno uklopiš. Pošto su poslovi sa kravatom za pičke, uzećemo pravi muški posao, gradjevina.

1. Odelo čini čoveka - Nemoj da te kakav djavo natera da dodješ sa rukavicama ili još gore zaštitnim šljemom na posao. Ako je to obavezno, dobićeš ih. Oblačenje, ako ti firma nije dala radno odelo, je dosta komplikovano. Ova tema će ti znatno pomoći u tome.

2. Prvi utisak - Moraš da imaš nadimak. Ne predstavljaj se kolegama punim imenom i prezimenom. Ako već nemaš nadimak smisli neki. Bolje ti da ga smisliš nego oni. Naručuj isto što i ostali. Kafa, pivo ili rakija. U suprotnom će ti naći neki posao dok oni kafenišu.

3. Lov profajl - Čućeš razne loše priče o šefu. Samo klimaj glavom, tebe to ne zanima, ti si novi. Verovatno jeste loš, jer da je šef dobar bio bi otpušten od svog šefa.

4. Samo rad - Ne samo da bi se dokazao. Kada radiš onda te neće slati po pivo a to je najbitnije, da ne postaneš vodonoša. Ako te šef ili većina natera da odeš po pivo budi Džek i ti časti. Nemoj da bude baš providno, možeš reći da si dobio na kladži, da si prodao auto, smisli već nešto.

5. Žene i seks - Obavezna tema, ali sve u zajebanciji. Dobacuj snajkama sa gradjevine, ispričaj matorcima neku anegdotu kako si zguzio neku u onom autu koje si prodao, vole oni to da čuju. Ako već nisi jebao, ovde ti je objašnjeno kako da to prikriješ.

6. Ne petljaj se u svaku raspravu - Šta ti ima da pričaš sa matorim brkajlijom o tome kako je bilo lepo otići u Šibenik preko firme, zašto je pao Knin ili kako se branila Manjača. Imaš ti svoje teme. Automobili, pivo, kladža, sport, izlasci, mlada pičetina i(li) u šta se već razumeš.

7. Psovanje - Kad nešto zabrljaš ili sjebeš psuj kao kočijaš. Boga, sunce, hleb, kuran, državu.. šta god ti padne na pamet. Ako se usereš kad nešto zajebeš, tek tad si najebo. Psovanje za vreme rada su dve unakrsno povezane radnje, kao češkanje muda za vreme pranja zuba.

8. Čuvaj kičmu - Mlad si momak , možeš da podigneš i ralo i volove, ali nemoj. Radi onoliko koliko je dovoljno da ne izgleda kao da se izvlačiš, jer ćeš za cirka pet godina osediti posledice. Stavljaćeš obloge, kukati i ustajati u slowmošnu. Zato umereno i pametno.

9. Podjebavanje - To moraš da znaš. Ako ne da napadaš onda barem da se adekvatno odbraniš. Ako već ne znaš da se braniš smej se na svaku foru, jer ako vide da se buniš gotov si. Premazani su oni, ne udaraj na intelektulane fore. Humor iz tehničke školе je prolazna opcija. Bilo bi dobro se uortačiš sa nekim. Dva loša ubiše Miloša.

10. Nisi više novajlija - Došao je novi lik u firmu. Mlad, zelen, neiskusan. Daj mu nadimak, daj mu pare da ode po pivo, zezaj ga. On hoće da se dokaže, pomozi mu u tome. Neka slomi kičmu dok ti purnjaš i izvlačiš se na sjeban zglob. U tome će ti i ortak pomoći. Shvatiće i on kako stvari funkcionišu ali tek kad prodje sito i rešeto i kad mu kičma bude u obliku slova "S".

Ne, svaka čast Ivi, on je veliki gospodin šarmer i mag reči i riječi i uostalom drugi na našoj listi najvećih pisaca nema tu šta. Sve ok ali brate ne mogu da navijam za tebe to je kao da navijaš za real sadašnju kk zvezdu ili za šumahera pre deset godina još mi žao barikela baričela kako već; i sve ti to Ivo pričam zato što sam te odmah provalio čim smo se sreli.

A sve je počelo sa ovom pričom koja mi diže pretisak i zbog koje mi se gadi književnost. Još dečakom a budući da sam bio pametno ekstrasenzitivno i promućurno mada malo zamlateno dete ja sam odmah osetio tvoju lažnost brate Ivo. I tad sam se stresao zgađen ovom gnusnom laži od pripovetke: paz majku mu vuk teo da izede jagnje a ono prase ko balerina pa igralo a u Vuku se probudio bogdan popović i ašok murti i jedan esteta pre svega pa pobeđen lepotom nije mogao da je proždere nego gledo kako jagnje igra balet i igra i igra i zavlači časnog vuka sve dok ga neki čobani budale nisu skenjali. E jes, baš je tako šio mi ga đuro, kakva je to laž i dalje se nerviram. A obaška što je sve to školski napisano sa tim poentama ono: igra pobeđuje smrt, šeherzada priča priče šta je uzrok mojih jada, izdvoj temu i ideu dela, odličan 5, prožimaš sine takmičenje u velikoj plani ti je zagarantovano, kosmopolita će meni da napiše ispod odličan 5 a šta će tebi u-ta-ta. Što je baš napisano za Anu plavokosu djevojčicu sa kikama koja sedi na ivici stolice stalno napeta da se javi, čiju ćeš, tada neku neodređenu slatkost, a kasniju pičku opervaženu zlatnom srmom i srmali kadifom noćima u satenu sanjati narednih 20 godina mada je ona sada ko zna gde u kom karnegi holu.
E upravo to zamisli pojavi se Ana željna jebanja s tobom dođe ti na vrata samo da je uzmeš ko na tacni ali ne ona ti kaže e stani samo nešto da ti pokažem paj sad ovu piruetu pa ovu zvezdu pa paj sad ovaj stoj na prstima stani stani paj sad ovaj naparove razbrojs i još samo ovo labudovo jezero i ti se toliko oduševiš njenim umećem igre da je ne pojebeš nego tako zablenutog te upucaju anina braća krajišnici ili ujaci s kosova što viču a no, a nu, šegaj drva pij meku rakiju pij rakiju meku.

E oće kirac, jebi se Ivo, znaš, proždro bih je odma skočio bih na nju ko šir kan na moglija jao krv ti jebem udari u glavu prodo bi i oca i majku i domovinu i kosovo u unesko a kamoli da mislim na umeće igre i pokret balerine. Jebi se govedo lažljivo mrš idi nabijaj radosava na kolac i uživaj u detaljnim opisima.

Kod većine starih osoba, jedini kriterijumi za određivanje lekova koji se u to doba dana konzumiraju.

Ljudi koji su sami po sebi jako teški, uglavnom i sebi i svojoj okolini. Preokupirani su svojim problemima, kukaju kako je život sranje, ne možeš da ih utešiš, a kada pokušaš da okreneš razgovor na neku vedriju temu, na kraju te opet ubedače :

To je ono boljka koju zapatiš ako si student jednog od privatnih fakulteta u srbiji i plus jebeno sujetan.

Koliko god ih prijatelji, regularni paćenici sa državnih Fakjulteta, prihvatali u odluci da im ćalci plate privatne studije i da kroz život idu linijom manjeg otpora (jer jebi ga, može im se) usled medijskog pritiska i generalne diskriminacije ove individue osećaju strahoviti kompleks niže vrednosti i želju da se, ničim izazvani, dokazuju i serendaju.

Radnja koja obično sledi posle niza izgubljenih partija pokera, nedobitnih tiketa, loših ruku na ruletu ili sličnih gubitaka na igrama na sreću. Pravi kocoš se teško miri sa činjenicom da mu sreća nije naklonjena u datom trenutku i uveren je da će se sreća promeniti baš "posle ove runde". Taj proces kada igrač pokušava da povrati izgubljeni novac i da preko toga dobije još naziva se vadjenje. U nedostatku sopstvenog novca dolazi do molbi prijatelja ili potpuno nepoznatih osoba koje su se sasvim slučajno zatekle na datom mestu da mu se pozajmi novac da bi se izvadio.