Sažaljiva djevojka koja se uvijek ponudi da pomogne bez obzira na težinu problema.

Neko ko je spreman da pogine za ono u šta veruje. Žrtva je svesna i moralni je čin. Dakle, isključuju se pogibije u toku pljačke, pijanstva, kurvarluka ili psihotične epizode.

Sponzoruša muškog roda.

TV se pokvario. Prvi šok i nevericu zamenjuje grozničavo traženje broja nekog tv mehaničara, ali iz drhtavih ruku ispadaju papirići, svega ima samo tog prokletog majstora nema! Na ivici nervnog sloma poziva svog potomka i gotovo plačnim glasom pokušava da objasni kakva ih je strašna nesreća zadesila. Potomak uskoro dolazi, zabrinut za zdravlje svog roditelja. Daje mu bensedine za svaki slučaj, a tv odnosi na popravku. Slede momenti iščekivanja i nade, u kome je svaki minut kao godina, gledanje u telefon i čekanje da pozvoni, kao sto to rade zaljubljene tinejdzerke. Kad konačno pozvoni, saznaje da ce tv biti popravljen tek sutra. Sutra! A Dnevnik..???
Veče dolazi, a život polako počinje da gubi smisao.. nedostaje mu Beogradska hronika, nedostaje mu Slagalica, žali za domaćim serijama.. na vesti ne sme ni da pomisli, vilica mu zadrhti i suza krene sama od sebe.
Tako utučen i bezvoljan, odlučuje da ranije ode na spavanje, ali ni tu ne nalazi mir. Spava isprekidano, ima košmarne snove u kojima se pojavljuje Aleksandar Tijanic lično i uz demosnki smeh mu govori da je ovo kazna sto nije platio poslednju pretplatu. Budi se okupan znojem i svečano obecava sebi da ce otici da uplati cim svane.
Novi dan sviće, penzioner ispunjava dato obećanje, ali mu to ne donosi očekivano olakšanje. Dan je sumoran kao i prethodni, i svakim satom nervoza je sve veća. Podne dolazi i prolazi, sati odmiču, i nervozu zamenjuje panika. Neće valjda još jedno veče bez...?? Ne, nemoguće.. te misli su isuviše strašne i tera ih od sebe. Zvono na vratima ga natera da gotovo potrči. Njegovim mukama je kraj! Nikad u životu se nije više obradovao sinu i bio ponosniji na njega, čak ni onda kad je sin dosao iz vojske.
TV je uključen, kanali namešteni, sreća ponovo pronadjena, ovaj svet više nije besmisleno mesto... Uz blaženi smešak na licu, zadremao je uz Dnevik..

Ne izgleda tako na prvi pogled, ali zaključio sam da je ovo najbolji način da utešiš prijatelja koga su stisle muke i problemi. Potrebno je da mu predočiš sve one loše stvari koje će ga u budućnosti verovatno zadesiti, kako bi mu na uštrb sutrašnjice ulepšao današnjicu.

Uosalom, ljudima je dosadilo rutinsko i mehaničko ponavljanje kako će biti bolje. U tenutku muke, poraza i patnji sve izgleda crno, ako se još i zapitaš zašto će i kako biti bolje, možeš ići u pičku materinu. Ovako, raširiš osmeh, zagrliš prijatelja ili koga već želiš da utešiš i napraviš drugačiji pristup:

Šaljiv način da se kaže da nečiji rođak neće još dugo. Istina, to i nije baš za šalu ali jebeš ga. Ne bismo mi bili Srbi da ne teramo šegu sa ozbiljnim stvarima. Elem, zašto baš peškir? Običaj je da se onima koji nose sanduk zaveže peškir oko ruke, pa odatle u narodu ova pošalica.

Kad napuniš 18, razviješ potpuno novu vrstu emocija koja se zove “humoralni bes“. (Za vas nepismene i neobrazovane, ne humor u smislu ha-ha, nego humor u smislu tečnost, životni sok, što je i osnovno značenje ovog helenizma koji se odomaćio u našem jeziku).
Znate kako ste se nervirali kad vam neko otme omiljenu igračku ili kad vas vaspitačica u vrtiću natera da pojedete bljutavu restovanu šargarepu ?
E, zamislite taj bes, samo u ovom slučaju izazvan krucijalnim stvarima: „Romario smuvao ćerkinu drugaricu ? Besan sam! Kako ga nije sramota ? Otac može da joj bude! Ne mo'š više videti kurac na TV 1000 ? Besan sam! Pa koga oni zajebavaju ? Kako ja da naučim da jebem ?“

Ako si bio bubuljičavi pubertetlija, postaješ rošavi punoletnik, kompleksaš.

I, ironično, dok se žališ na to kako Romario jebe tvoju vršnjakinju, istovremeno ga šiljiš na tek propupalu 14-togodišnju komšinicu kao deo krize sunđer doba. Ah, kriza sunđer doba. Period kad shvatiš: „Sranje. Jaja su mi veličine nara, a kurac mi svu krv popi k'o sunđer.“ I zato impulsivno kupuješ sve XXX novine i iznajmljuješ sve ... ne, ne DVD-je, jer kako da instaliram plejer u WC-u ? Tvoj rezon je: „Moram ga šiljiti bar pet puta dnevno jer ne želim da me prevremena ejakulacija sjebe kad dođe vreme za to. Uh, kad će već jednom to vreme ?“

Ali to vreme nikako da dođe – a da se ne lažemo, teško da može da dođe kad si asocijalni autistični mizogin – tako da jedini način da dođeš do jednokratne kopulacije sumnjivog kvaliteta jeste da platiš kurvu. Ali, odakle ti lova frajeru ? I tu se krug zatvara.

Ako si muško, kriza sunđer doba te prođe za godinu-dve-tri-pet. Pomiriš se s tim. „Neću jebat' nikad“, kažeš sebi i nastaviš dalje, sve dok se, tamo negde tokom faksa, debelguza štreberka „smiluje“ na tebe i tvoj pogled odbačenog šteneta pekinezera. Ako si žensko, kriza sunđer doba ne postoji za tebe jer te još od malena nauče kako se pada na leđa, a suknja zadiže visoko. Biraš kome daješ svoju rođenu pičku, kome sise, kome ruku, usne, a kome ništa.

Ovo je period kada misliš za sebe da si oštrouman i vickast, a u stvari si glup kao batina. Mržnja prema autoritetima, tek rođena u tebi postaje veoma napredno odojče. Na sve dobronamerne savete se brecaš, podižeš ton i u nedostatku validnih argumenata treskaš vratima. Buncaš u vlažnim snovima.

Kukaš i bogoradiš nad svojom zlom sudbinom, a nisi svestan da provodiš najbezbrižniji period svog života.

Nizak udarac. Opaska koja zapusuje usta i zbunjuje onog kome je upucena. Pokazuje doticnom koliko je glup ili koliko laze. Stavlja mu do znanja da je smorio sve oko sebe i da lagano moze da se kobejnuje i time spase i ono malo svog dostojanstva.

Najvažnije sredstvo u borbi protiv pošasti i sticanju kolektivnog imuniteta. Možemo se mrštiti na njega koliko hoćemo, ali osamdesetogodišnji čiča sa četvrtastim parčetom tkanine navučenim do očiju predstavlja vrlo važnu, čak presudnu kariku u ljudskoj evoluciji i koraku bliže ka stvaranju superčoveka, koji bi bio snažan i otporan na svaki virus i bakteriju koji bi se mogli pojaviti. Biološki virusi i otrovi? Radijacija?! Sitnica! Ovaj vredni mrav, u nasumičnom lutanju kroz lavirint bulevara i ulica, obavlja nezahvalni posao prirodne selekcije odvajajući žito od kukolja i ubijajući ljudski škart - slabe i neotporne. Glavni punktovi za dopunu su mu dom zdravlja, ap'teka i pijaca, a neretko ordinira i po keju i u parkovima (ako je napolju zima, polje delovanja prebacuje na markete i tržne centre).

Penzionerska maska, prva linija odbrane čovečanstva, minijaturni je univerzum u kom, u manjoj ili većoj slozi, obitavaju mikroorganizmi poznatih i nepoznatih karakteristika i porekla. Jer penzioner je jedino biće sa dozvolom da masku za jednokratnu upotrebu nosi duži vremenski period, dok ova ne poprimi sivo - zelenkastu boju i potpuno se stopi sa kožom (laž je da je bacaju nakon mesec dana korišćenja, u 94% slučajeva upotrebljava se i nakon tog roka). Ako deda ima tri zuba koje ne održava - dobro je, ako nema ni jednog - još bolje, jer na taj način sredstva dezinfekcije ne narušavaju svekolike mutacije i prirodan proces nastanka flore i faune. Masku je dakle neophodno nositi što duže vremena i odlagati je na vrat tek u slučaju preke nužde, da bi se liznuo prst zarad okretanja novinske stranice ili pojeo tanjir pasulja sa kolenicom. Ako malo safta kane na površinu - dobro je, jer sve je dobrodošlo. Bolesni krajnici i isparenja od panklava i vinjaka takodje potpomažu proces vrenja, a, u slučaju da je letnji mesec i rukavi su ostali kod kuće, u istu se, sasvim slobodno, može izduvati i nos.

Studentska muka, kada usled besparice kreneš da roviš i preturaš po kući u nadi da ćeš naći neki sitniš da kupiš najgoru krdžu od cigareta u prodavnici. Nakon te avanture sledeća je prepreka blam. Kako izaći pred oči prodavačice(koja je inače dobra riba) sa rukom punom sitniša i tražiti najjeftiniju paklu cigareta. Ali to odmah sasečeš u korenu i kažeš da to kupuješ komšiji i tako otkloniš svaku sumnju da si jadnik i propalitet.

Ugovorom o radu zagarantovanih par minuta slave svakog zaposlenog na RTS-u.

Rečenica koju majstor obično izgovara posle odgovora na pitanje "ko ti je ovo radio?" i kraćeg objašnjenja kako je popravka loše urađena i zašto država propada.

Izraz za nekoga ko je paralisan od zbunjenosti.

Iste vrste.

1. Sedač Na Dva Mesta – najčešće penzioner(ka) koji zauzima prvo od dva spojena sedišta, dok je za prilaz do onog slobodnog (do prozora) potrebno izvesti pravu cirkusku vratolomiju. Najčešće putuje do poslednje stanice, pri tom ne pokazujući ni najmanje znake sažaljenja za slabo stojeće saputnike.

2. Klinac Sa Borbenim Rancem – učenik ili student koji na leđima vuče ono što se u vojsci zove borbeni ranac, šamarajući njime okolne stajače. Skida ga jedino kad mu "sedač na dva mesta" ustupi svoje mesto.

3. Panični Zatvarač Prozora – u skladu sa narodnom poslovicom da: "Od smrada niko nije umro, dok su od promaje zabeleženi brojni slučajevi", ovaj putnik, čak i na nesnosnoj vrućini, zatvara sve prozore, i tako obezbeđuje saputnicima uživanje u teškim prirodnim mirisnim notama.

4. Prerušeni Ridžovan – ulazi neprimetno, prema modnom diktatu stilista iz GSP-a, prerušen u putnika. U početku pritajen, između dve stanice, ničim izazvan, iznenada vrši desant na uspavane putnike. Uvek napada u formaciji trojke – kao omaž crnim trojkama iz NOB-a. Ambicija mu naglo opada, ukoliko naleti na jednog "švercera", drži mu moralnu pridiku, maše kao trofejom njegovom ličnom kartom i drugi putnici ("šverceri") ga više ne interesuju.

5. Ljubitelj Muzike – najčešće klinac sa elektronskom spravicom najnovije generacije (MP5), sa ili bez slušalica (efekat na okolinu je isti), koji želi da podeli svoje uživanje u tzv. muzici sa saputnicima.

6. Telefonski Ovisnik – ni brektanje ljute dizel mašine od stotinak decibela u busu, ni zatvaranje vrata – giljotina u troli, neće ga sprečiti da obavi svoj neodložno važni telefonski razgovor. Prema melodiji mobilnog telefona, moguće mu je naslutiti karakter.

7. Opštenarodni Zabavljač – crnpurasti mlađi maloletnik, uz pratnju malo starijeg harmonikaša, između dve stanice, izvodi uživo, ono što "ljubitelj muzike" sluša na svojoj spravici. Posle završetka tačke sledi slalom po prometalu, sa prikupljanjem siće.

8. Džangrizalo – potreban mu je mali povod da započne glasnu svađu. Uvek naleti na dostojnog protivnika. U njihovom malom perfomansu uživaju svi putnici (mnogo više nego u tački "opštenarodnog zabavljača"), tajanstveno i zaverenički sa osmehujući. Džangrizalo je osnovnu obuku stekao u bivšim redovima za "buš" (brašno, ulje, šećer), navukao se, a sadašnji redovi za penziju su mu retki i nedovoljni, pa upražnjava GSP. Svađu uvek započinje sa: "A što se ne voziš taksijem?"

9. Džeparoš – neguje isti stajling kao Prerušeni Ridžovan, čak i napada u istoj formaciji, razlika je samo u tome što radi u tišini. Rendgenskim pogledom otkriva skrivene novčanike, i uz pomoć magije dolazi do njih. Iza njega ostaje pustoš i mukotrpni hod po "institucijama sistema", radi dokazivanja sopstvenog postojanja.

10. Uplašeni Kupac Karte – obično ulazi na zadnja vrata i kreće da se mukotrpno probija kroz gužvu do vozača, da bi kupio kartu. Usput, uplašeno traži Prerušenog Ridžovana. U praznom vozilu, uvek stoji pored vrata, da ne bi propustio svoju stanicu.

11. Pomahnitali Majstor – vozač koji nije prošao konkurs za Formulu 1. Obožava krševe sa ručnim menjačem iz kojih ume da izvuče poslednji atom snage. Ako vozi tramvaj, obožava novu skretnicu u Nemanjinoj. Putnici pokorno trpe njegove vratolomije, grčevito zakačeni za šipke u prometalu, a ni Džangrizalo se ne usuđuje da pravi gužvu, nego nešto promrsi sebi u bradu o analogiji putnika i krompira – kako ne bi još više razjario Pomahnitalog Majstora.

Riba sponzoruša koja peca somove.

Krajnji stepen neobjektivnosti, što bi prost narod rekao lažovčina.

Da kozo buljava, znaš kada sam znao da ćeš i ove godine da nas pitaš ovo glupo pitanje. Ko o čemu ti o raspustu, nabijem i njega i tebe . Da mi je samo znati kakav to fetiš imaš kada te svake godine zanima šta gomila pubertetlija radita dva mjeseca godišnje kada im ne dišete iza vrata. Nego pošto se uskoro rastajemo da ja tebi iskreno opišem kako sam proveo raspust, možda nakon ovog teksta ukinete tu temu na pismenom.

Zajebi priču Miloša iz prve klupe kako je išao u Egipat da pliva sa delfinima ili Miličin obilazak svetinja na Kosovu, moj raspust jer bio neprevaziđen. Pa da polako krenem iz početka.
Prvi mjesec dana i nije bilo loše, starci ubjeđeni da sam prošao četvorkom ali mi se svijedočanstvo zagubilo negdje pa ću im pokazati dokaz svog uspjeha tamo negdje sredinom avgusta kada se rasčisti ta frka sa papirologijom. Čak sam i nešto para dobio pa može da se ode na sok i sladoled jer kao što znate moji vršnjaci ne piju, ako je sudeći po godišnjim izvještajima sa raspusta koje pišemo ovde već dugi niz godina. E pa ne piju moj kurac draga profesorice, Milica sredinom jula zaglavila na rehabilitaciji u Crnoj Rijeci, a Miloš od silnog esida još živi ubjeđen da je u Egiptu sa delfinima. Nego da se mi vratimo na moj raspust. Bleja na gradskom kupalištu uz sokić i sladoled, kakvo divno ljeto mislite vi sada. Zamalo draga profesorice, ona pičkica Srđan izlajao starcima da sam pao iz Srpskog i matematike. Kaže da ga trip od sokića naveo da me odruka. Pizda jebena, sada će vjerovatno da napiše kako je to bilo za moje dobro. I tako počinje pakao od raspusta nema više para za sokove, kućni pritvor uz pravopis i zbirku zadataka iz matematike to je bilo moje fensi ljetovanje a vjerujem i većine ovih idiota u razredu.
Pregurao sam nekako do avgusta, jer uz dovoljnu dozu bensedina sve je moguće. Tu već počinje drama. Na četrdeset stepeni dolazim na popravni da pišem kako se osjećam dok vi ispijate koktelčiće parama koje ste pokupili od levata koji nisu zaglavili na popravnom. Matematiku sam riješio sa par litara šljivovice ali ti kurvo nisi imala dostojanstva da se pojaviš na popravnom, što ti nije predstavljalo problem da za šugavu dvojku tražiš 100 evra. Nisam ti dao kintu a sjedim u novom razredu i pišem ti kako mi je kul bilo na raspustu. Ha ha ha, imam i ja veze u ovoj školi kučko.
Nego da ti ne dužim više usrala si mi jebeno ljeto i mnogo ti hvala. Vidimo iduće godine se u avgustu kučko!!!

Smiley predstavlja prikaz emotivnog stanja odredjene osobe koji se u vidu kombinacija karaktera unosi u tekst da bismo sagovorniku koga ne vidimo stavili do znanja nase emotivno stanje. Razvoj smajlija poceo je sa osnovnim emocijama:

:-) srecan
:-( tuzan
:-))) kidam se od smeha
:-| ravnodusnost

Medjutim, oni su toliko evoluirali da nam danas nisu ni potrebna slova da bismo izrazili sve ono sto zelimo.

gazda kuće, muž, otac - radnik u firmi pred bankrotom, u kojoj već odavno plata nije legla. Uglavnom je neki srednji nivo, poslovođa je, al ima i sto šefova koji ga kontrološu i sijaset radnika koji ga uglavnom ne slušaju. U kući pokušava da vodi glavnu reč, ali kako para nema i njegov autoritet pada

žena, majka - ukoliko je to moguće, igra je Svetlana Bojković. Reč je o nadasve pismenoj, načitanoj, fakultetski obrazovanoj ženi, koja je ili advokat, ili prosvetni radnik. Ima uvek aristokratsko ime, tipa Valerija, Antonija, Viktorija... U kući vodi glavnu reč, često ima migrenu, jer je muž i deca dovode do ludila. Svaka njena rečenica počinje sa "Pobogu". Često se čudi i zgražava. Na polovini serije upoznaje čoveka sličnog njoj, koji preti da rasturi brak.

stariji sin - ozbiljno i odgovorno dete pred ženidbu, koje je uglavnom apsolvent pravnog ili ekonomskog fakulteta, i nikako da da poslednja dva ispita. Do tada je bio marljiv i vaspitan, a za vreme apsolventskog staža upada u probleme, počinje da pije, puši, a vrlo često umesto da se oženi nekom čestitom ženom, napravi dete nekoj trećoj.

ćerka - tatina princeza, fatalna lepotica. Uglavnom upisuje neki ozbiljan fakultet poput više poslovne, ali ne uspeva da daje ispite, jer profesori misle da hoće sve na izgled. Za njom se okreću svi studenti, koji vrlo često zbog nje prave nered na predavanjima. Uvek joj se dopadne neki mangup zbog kojeg napušta studije i roditeljsku kuću.

mlađi sin - pubertetlija, srednjoškolac, buntovnik. Od starta upada u probleme, vrlo ga često izbacuju iz škole, koju na posletku završava sa jedva prolaznom ocenom. Uglavnom u toku serije ima najviše provala, a vrlo često mu lupaju ćuške.

deda - nebitno da li je sa majčine ili očeve strane. Uvek ima neko skriveno bogatstvo, pun je lovačkih priča, ali se ujutru uglavnom ne seća ni kako se zove. Vrlo često se izgubi u gradu, a u kući je majstor za sve... i za zamrzivač, frižider, odvodne cevi. Uglavnom kad popravlja izbije neka eksplozija ili poplava.

baba sa tatine strane - večita radnica. Kuva, pere, čisti, pegla. Ne voli snajku, koja se non stop licka i maže, a dete nema ni hleba da jede. U srećnim vremenima ju je glumila Radmila Savičević ili Olivera Marković. Uglavnom je bila omiljeni lik serije.

baba sa mamine strane - doterana, sređena, umišljeno načitana, promućurna, uglavnom je protiv zeta i njegovih. Svoju ćerku redovno savetuje da ostavi porodicu i kuću i nađe nekog doktora. Uglavnom je svi članovi porodice izbegavaju.

E sad je samo pitanje hoće li biti Porodično blago, Bolji život, Srećni ljudi ili nešto novo... Familijarni goblen.