Floskula koja u deterministički i očekivani tok radnje ubacuje apokaliptički faktor razvoja događaja, čija je verovatnoća dešavanja otprilike između one da ćeš u sledećem izlasku na prelo biti sodomiziran od stane šiptarskog tajnog agenta hermafrodita prerušenog u mađarsku porno divu, pa do šanse da ti se život skonča u napadu zombi dvogrbih kamila na dan kad pokojnoj babi daješ zadušnice.

Prelo na koje se ni klingonci ne bih usudili da dodju. Omiljena i najprestiznija disciplina balkanijade je "jebanje keve",zatim slijedi "ubij ovoga-onoga i picke ove-one " .... naravno vrijedno spomena je jos i "kako zagrijati atmosferu na tribinama koje ne odisu balkanskim mentalitetom",pr. tenis,vaterpolo i sl.

Pobjednici dobijaju nagrade u rasponu od : zabrane pojavljivanja van drzavnih granica na neodredjeno vrijeme,do raznih novcanih kazni.... i da naravno nezaobilazni prestiz i ugled,po kojim ce nas prepoznavati u svijetu gdje god da dosli.
Ujedno ucesnici balkanijade su nasi najglasniji ambasadori u svijetu.

Scila i haribda spakovana u ženoidno obličje, sa Pandorinom kutijom u ustima i Hidrom umesto jezika. Ako si se kad susreo, znaš o čemu pričam. Ona ne zaklapa, ona melje... noćima i danima, melje, i melje, i melje leptejeb'o, suče vatru spram koje je Etna dimčić nakon nedeljnog piknika mladih Gorana. Nakon susretanja sa ronduljom, pristustvo godišnjem simpozijumu skandinavskih feministkinja sa Turetovim sindromom dođe kao neuporedivo bolja opcija. Onaj koji je dovoljno lud da je oženi je ređi od Krajišnika koji zna đe ići na prelo, bedno skurcan negde na skali egzistencijalne unesrećenosti između sponzoruše na zadnjem sedištu protrulog žutog Stojadina i momčine sa Glamoča neznanom mukom naćeranog na prisustvo kontemporarnom baletskom performansu.

Sredstvo protiv Orbita.
Uspješno liječi sve okuse.

Seoska slengara, ne emotivni opis, odmah da se razjasnimo. Preldžija othranjen ovčijim kajmakom, šarenom slaninom i vrućom pogačom. Jak k'o zemlja, strvina i rođeni dvocolaš, rumen, zdrav i nasmejan. On nije rođen za romantiku, od sofisticiranosti zna da se mora obrijati pred odlazak u crkvu, ne pljuvati na prelu i ne 'sovati pred kumovima i ženskadijom - on je sirova snaga i čelična disciplina, koja bez pogovora dolazi u ispomoć na mobu. Agilnost i tehniku za sporta nikad nije imao, ali uz pešest otkosa stuče dulum i po lucerke i jednim zamahom sekire ruši po dva omanja bukvića, k'o iz pičke. Ne mnogo pametan da filozofira, a dobar k'o hleb da posluša - baš kakav treba. Jedinična mera za obavljanje poslova na selu.

Nadzak je mala sekira na dugoj drsci. Nadzak je mogao biti i dvostran. Nasuprot sekirice mogao je da bude i siljak. Siromasniji sloj ga je nosio umesto sablje, jer je jeftiniji od sablje. Nadzak je staro slovensko oruzje. Izvorni slovenski naziv u Srba je zaboravljen. Poljaci, Cesi i Slovaci ga cesto koriste u narodnim igrama. Nadzak je nosen na ramenu ili iza vrata dok bi obe ruke visile na drsci, zatim pod rukom, dok bi se drzalo, ako je bilo predugo, vuklo po zemlji. Muskarci nisu isli na pijacu, zbor (sabor) ili prelo bez nadzaka. Na crkvenim saborima, na desetine ljudi je moglo da strada od nadzaka u samo jednoj tuci zavadjenih familija ili prilikom otmice devojki.

Što su devedesetih (i dan danas u nekim krajevima) bili ključevi od bembare, to je nekad bila pumpa za biciklo.
U davna vremena, dok je Bog odo zemljom i moj đed bio momak, kad se išlo na prelo nije svaki preldžija imao biciklo. Štaviše, samo rijetki sretnici, djeca imućnijih roditelja, imali su dvotočkaša na nožni pogon. Uz svako biciklo je išla pumpa. Ponosni preldžija bi parkirao svog ljubimca, okačio pumpu o pojas i šepurio se među djevojkama. To je dokaz da je ljakse nastao puno ranije nego što su se pojavile trenerke marke Sport i Abidas patike. Ipak, da nije tako bilo, ko zna da li bi se moj đed ikad oženio, a to dovodi u pitanje niz uzročno-posljedičnih događaja.

Sprovod na koji se jednostavno mora ići.

Direktni potomak uljeza. U davna vremena bio je na još višem stepenu prezrenja nego uljez jer je već druga generacija koja dolazi na tuđe ognjište.

Krajiško dozivanje istoimenih sagovornika.

Tijelom nabildanim od višednevnog iznošenja ćutuka iz šume sa jedne, te znanjem biranja riječi sa druge strane, ovaj muškarac uzdrma mlađana srca rasnih i spremnih ženki olako k'o krava Šarulja kad uleti u komšijine ku'ruze. Za njega se može reći da pripada grupi velikih seoskih jebača, muškarca koji kad se pojavi na prelima uz kazan izazove kod obdarenih seljančica poremećaj u glavi i enormnu želju za koitusom koju žele da utale beskrupulozno lomeći njegovu nabreklu stožinu.

On je mačo muškarac kojeg svaka žena, vidjevši ga na prvi pogled, želi za sebe. Nikada nije bio ženskobara, niti se vodio idealima društva zapadnih zemalja koji furaju stil feminiziranih, bledunjavih muškaraca, nego je kao pravi domaćinski čo'jek žario i palio ženskim srcima i neumorno ih uzgonio k'o beduin svoje kamile uz pustinjske dine. Za njega postoje tri glavna cilja: dobro pojesti, dobro popiti i dobro otrsiti. Ne koristi kabanicu, jer se nikada neće prevariti, pa napuniti neku razuzdanu provincijalku koja vapi za krutim sredstvom. Ne, on se ne pali previše, svejedno mu je ko leži ispod njega, bitno je samo da je mesnata i da se može uhvatiti za bolju dojku, te iz tog razloga često mijenja žene k'o svjećice na protrulom Stojadinu.

Nekadašnji jugoslovenski pandan ljubavnom plesu tetreba, paleti boja na repu mladog rasplodnog pauna i cifri od stotinjak koza koje član afričkog plemena mora da uskupi ako hoće da se ženi. Modni detalj karakterističan za period od 50-tih do 70-ih godina dvadesetog veka, u periodu smene na tronu najpoželjnijih neženja: vlasnici obora svinja jokšira, 20 hektara zamlje i nekoliko volova su počeli da blede na ljubavnom polju večite borbe između muškaraca i žena, dok su na scenu najpoželjnijih neženja počeli da stupaju geometri, veterinari i priučeni sekretari u mesnim zajednicama.

Uz kosicu zalizanu na stranu, kariranu košulju, pantalone zvoncare, češalj u gornjem spoljašnjem džepu sakoa, hemijska je predstavljala jedan od neizostavnih ljubavnih oružja pred polazak na prelo i igranke u čitaonicama i seoskim domovima kulture. Gazdini sinovi iz dobre kuće, jedri, rumeni, sa leđima promera metar i nešto zaodenutim u gunjeve su stajali po strani podijuma sklepanog od dasaka u Domu armije, na čijem je pročelju stajala slika druga Tita, dok su mršavi momčići igrali balkansku verziju tvista sa jedrim seljančicama, ubacujući pokoji fristajla potez iz šumadijskog kola. Sveže istrimovani brčići, hemijska u džepiću pored partijske knjižice, i imitiranje ponašanja Džejms Dina, sa filma prikazanog o ilindanskom vašaru u susednom selu, su bili dovoljni da seljančica zalegne u senjak. Prodavale su se steone junice da se kupi nova gitara i Maršal pojačalo preko šeme sa stricem iz Klagenfurta.

Sada je odavno prošlo i vreme suvonjavih momčića koji su u uskim pantalonama igrali tvist, trimovali brčiće i stavljali hemijsku u džepić košulje. Došle su batice, lepe devojke su postale napucane ribe, i sve je jednom rečju otišlo u kurac. A, istorija, nakaradna kao narav uspaljene klinke iz patrijarhalne porodice koja se dvoumi da li da izgubi nevinost, samo čeka kad će nešto novo preokrenuti...

Najcesca roditeljska greska gde preko dece pokusavaju da peglaju sopstvene frustracije.

Hladna vazdušna masa, pristigla iz ruskih zapizdina i osnažena lokalnom košavom.
Samo brijanje nije osobito prijatno ali je bar džabe i može da se dobije na najbližoj čistini, pena i afteršejv nisu potrebni.

Говорећи језиком којекавих модних гуруа, консалтинг мачкица и осталих курчевих работа, тотални ''маст хев'' свих (при)градских самозваних шмекера на потезу Вардар-Триглав-Ђердап-Јадран.
Поред уредно зализане косе, потшишаних брчића и златног зуба на двојци представља својеврсни статусни симбол лоле на чији помисао сељанчице силовито влаже.
Варијације трибала на самој шуљи иду од стандардних линија које могу, а и не морају, нешто представљати па до егзотичних примјерака као што су змај, змија, гуштер, ајкула, дракула, пицајзла, курац-палац које са шуље нијемо вриште ''Ја сам баја, ја сам плодитељ''. Као одјевни предмет најчешће се појављују на сеоским зборовима, вашарима, свадбама и наравно на сеоској малој матури. Основна боја истих није битна колико и сам трибал што у многоме олакшава пос'о дизајнерима како Блиског тако и Далеког истока, одакле се најчешће увозе, па се дијапазон креће од снијежно бијелих за крштења до месарско црвених за прела.

Prečicom sići sa brda u podnožje planine. Onako u trku ko sa foteljom iz skupštine u Oktobru, da nam pete dodiruju dupe.

Pogrdan naziv za svakog Srbina na planeti zemlji od strane "ženedjecaba"

-Ustaj sunce babino!
-Šta je baba?
-Ustaj, prošlo 7 sati.
-Pa neka je prošlo, šta me budiš?!
-Ajde ajde, valja se ranije ustati.
-Ma...
-Šta ćeš za doručak?
-Kruva i skorupa.
-O jebem ti majku bogovu, opet pričaš ko bosanci!
-Ložim te baba, uprži jaja i slanine.

Takve su babe valjda. Sadili smo maline sinoć. Jebiga, meni ostalo 5 ispita do kraja, ćale i keva rade za neke smešne pare a babina njiva zjapi prazna, pa reko da krenem nešto. Trpaće me ovi moji da sam malinar ali ko ih jebe, samo se kockaju i drogiraju, propala generacija.
Jooj, prija malo ovog seoskog vazduha i tišine. Sve lepo, ušoreno, ravno. Nema buke, nema saobraćaja. Ne znam ima li kakvih treba. Haha ložim vas, ko još zove pičke ''trebe''. Zamisli.

Palim laptop, kucam 'krajisnici dje cemo na prelo' i puštam na yt.

-Gasi to sunce ti jebem, jesam ti rekla!

Baba Sremica, ne voli dođoše nikako, iako je udala ćerku za jednog. Ja je tako drkam malo povremeno.

:zvoni telefon:
-Halo debeli jesi ti?
-Jesam brt, kaži.
-E idemo ja i Džoni do mocarta pa ćemo negde na vops, pa na pes, oš s nama?
-Ne mogu, na selu sam danas, aj videću kad se vratim.
-Kakvom selu, šta radiš tamo?
-Ma kod babe, sadili neke maline i tako.
-Hahaha aaaa opaaaa malinar znači haaaaaaaaaahahaha. Znao sam rodjeni, uvek si mi imao tu malinarsku facu kao DJ Shone hahah.
:tu tu tu tu:

Eto, jesam rek'o.

To je ono što moja baba (model 1931 )i drugi slični joj matorci tvrde da su imali a da deca danas nemaju!

Popularan naziv za Audijev kupe TT, koji su ljudi na ovim prostorima mogli da priušte samo ako su obradili neku tetku kojoj muž nije ostavio dugove, već ogromnu lovu. Takve žene su ovdašnji gilipteri uglavnom nalazili u inostranstvu, odakle su se vraćali ovim legendarnim autom da bi uz pomoć njega našli nešto mlađe za vaginalno i analno istraživanje.