Prave mašine za održavanje života! Kuće putujuće bolje opremljene nego Armstrongov Apolo koji je sleteo na Mesec.
Nekada su kamperi bili jednostavne kamp prikolice, pa zatim samohodne kamp prikolice, a sada su to višetonske laboratorije koje još za sobom vuku nekog Pasata ili Audija, tek toliko da bi vlasnik mogao malo da prošvrlja od kampa do plaže.
Suština je u tome da se vlasnik kampera ni na trenutak ne izloži pošastima spoljašne sredine kao što je svež vazduh ili miris borovine na junskom povetarcu. Po prispeću u kamp žurno se prikljucuju za cevi i prikljucke (struja, voda, kanalizacija), kao kad teško povredjenog čoveka donesu u urgentni centar, a sve u cilju održavaja vlasnikovog života blaženo prisutnim na zemlji. Čak i kada se usude da izadju bez skafandera iz svoje klimatizovane limene palate gledaju da se brže bolje dokopaju komšijske konzerve i satima baljezgaju šta koja limenka ima od opreme i šta će ponuditi u novim modelima kampera. Neminovno se uporedjuje brzina veš mašine i mašine za pranje sudova, broj akcesorija na super secku, broj kanala na satelitskom risiveru, brzina razmene vazduha, veličina djakuzija i koliko i kakvih mlazeva ti masiraju bulju i slične jako bitne stvari na kampovanju.
Ne tako davno nas trojica smo sasvim običnim satorom i vrećama za spavanje kampovali u komšiluku ovih zaludjenika. Sve sto smo imali nosili smo na ledjima. Jeste da smo ličili na tovarne konje iz doba Marka Pola i Puta Svile ali je ipak sve bilo lepo i lako. Naš prvi komšija iz svog kamper dvorca je u pocetku sažaljivo gledao na nas kao na prosjake, ali se ubrzo priključio našoj logorskoj vatri, rešetki na tri kamena umesto roštilja, čačkalicama umesto viljuski, Alhambra pivu i zezanju do ludila. Kada smo posle tri dana podigli svoj logor (za 10 min.) pokušao je da podje sa nama i ostavi i ženu i kamper zauvek, ali u našem šatoru je bilo mesta samo za trojicu. Žalosno obeshrabren našim odlaskom pokušao je da nam pokloni neke stvari:
-Imam otvarač za konzerve na solarni pogon, oćete da ga ponesete.
-Ne, imamo ovaj tupi koji je još uvek efikasan, odgovorsimo.
-A nož-baterijskalampa-signalno svetlo, isto na slorano punjenje.
-Ne, hvala.
-Uzmite bar aparat za anlizu urina.
-Pa nije nam potreban, već znamo da je naš urin skoro čista Alhambra.
-A akvarijum za poneti, dobra i interesantna stvar.
-Neka hvala, više volimo dvonožnodugoraširenodugonoge (mislim da ovo nije bas razumeo) ribe.
-Ocete mikrotalasnu na baterije.
-Ma hvala, ali nam nije potrebna.
-Pa kako ćete da pravite kokice usred ove vukojebine? Momci niste razmišljali o mnogim stvarima.Složismo se pogledima da smo nas trojica neverovatno srećni ljudi, podigosmo PALAČEVE NAGORE i krenusmo dalje.
Jedno seme, dva termina. Jedan faktor, dva ishoda. A i ta dva ishoda uzajamno su zavisna jedan od drugog, da ne kažem, idu ruku pod ruku k'o burek i jogurt, BMW i krstača i, sve je izvesnije, Crna Gora i Nato. No, o toj i drugim neprijatnim temama više na Forumu ovog sajta.
Seme razdora/mržnje se prema svojoj opštoj ISO definiciji objašnjava kao "mišljenje, čin ili događaj iz kojeg će pre ili kasnije proklijati prezir, odnos prekid odnosa između do tada nezavađenih strana". A kako nas životno iskustvo bez izuzetaka uči, prekid odnosa ujedno znači i prekid odnosa, pa vi vidite onda šta ćete i gde ćete sa svojim semenom.
April 1945 god., poslednji dani bitke za Berlin, na jednom sovjetskom položaju dva crvenoarmejca pričaju...
- Hej, Sergej! Je li...Šta bi uradio kad bi ti Adolf Hitler slučajno pao šaka?
- Uh, sad si me zatek'o, Kolja...šta znam...ubio bih ga kao najgoru zver, eto šta!
- Ma, znaaam to, druže, ali kako?
- Pa, puškom, kako drugačije!
- Eh, puškom...Pa, zar zlikovac što poseja seme mržnje i razdora po celom svetu od obične puške treba da strada, a?
- Dobro, onda bih uzeo nož i...
- Majku, oca i oba brata si izgubio u ovom ratu, Sergejuška moj, a ti bi glavnog krivca za to nožem, eh...
- Dobro, dobro, onda bih uzeo sekiru i...
- ...verenica ti je poslata u logor, kuća ti je srušena...
- AAAAAAAARGH!!! UZEO BIH I SIPAO MU GOVNA U USTA A ONDA BIH UZEO KLAVIRSKU ŽICU I OBESIO GA DOK MU OBA OKA NE ISKOČE A ONDA BIH GA ISECKAO NA SITNE KOMADE POLIO NAFTOM I ZAPALIO A ONDA BIH...
- Hahaha, dobro je, Sergej, ložim te samo, jutros našli i Evu i njega u bunkeru, izvršili samoubistvo, hahaha...
- Pička si što ovo radiš, znaš, tako si isto za Musolinija kad je bilo...
- Ko te jebe kad si Koštunica, hnjo.
Veoma pozitivna faca koja uvek smišlja nove i nove fore, da zasmeje okolinu. Ali, njegov smisao za humor ponekad može da zaboli, pa čak i bukvalno.
Negde u Srbiji, takmičenje u kuvanju gulaša. Naš junak, šeret, zadužen je za seckanje goveđeg mesa. Letnji je dan, vrućina, on oko pasa nosi kecelju kojom povremeno briše znoj sa čela...donose mu meso za seckanje, a između ostalih delova krave, pojavi se i vime...sa sve četiri sise! Ideja! Odseca jednu sisu, koja neobično podseća na muški polni organ, provlači je kroz šlic pantalona i ostavlja da visi ispod pomenute kecelje...Nastavlja svoj posao, povremeno podižući kecelju i brišući znoj sa lica...Nailazi jedna pripadnica lepšeg pola, baš u trenutku brisanja znoja.
Gospođa: - Iju!!!
Šeret - Šta, šta se desilo, gospođo?!
Gospođa - Pa...kako da vam kažem...ispao vam iz pantalona!
Šeret(nonšalantno podiže kecelju i zagleda): - Opet ispao! E, sad je dosta!Uzima nož i pred zabezeknutom gospođom odseca onu kravlju sisu i baca je na zemlju! Ova sa vriskom pada u nesvest iste sekunde, narod se okuplja oko nje, dođe odnekud i njen muž, polivaju je vodom, dolazi k svesti, pitaju je šta se desilo...ona priča šta je videla.
Muž je na to udara u glavu i ponovo onesvešćuje uz komentar:
- Pizda li ti materina, zbog njegovog si pala u nesvest, a mog se i ne setiš!
Zagrebačka varijanta Zemuna. Kako su Zagrebčani mahom gospode pičkice preziru ovaj dio grada naseljen većinom Slavoncima i Bosancima. Svaki Bosanac ima neku tetku tamo ili makar kojeg kuma. Studenti odlaze vikendom u taj dio grada oprat robu i pojest nešto kuhano i vraćaju se kući prije mraka. Čak i Cigani izbjegavaju taj dio grada, a većina Zagrebčana nije sigurno da li su Sesvete grad ili dio Zagreba. Inače mirno mjestance s razvijenom građevinskom industrijom, vedri ljudi, narodna glazba i naravno trenerke.
Izvinjavam se ako sam uvrijedio kojeg Zemunca, Sesvećanina ili treće osobe.
Djevojka:Ne mogu u subotu na kavu, idem kod tetke u Sesvete, moram veš oprat.
Momak:Nemoj jebat, imam i ja tamo tetku? Nisi mi rekla da si rođena Bosanka? A zato se ti meni sviđaš...Marko:Brate Željo, bijo sam sinoć s rođakom na Sinanu. Lik je car, zna napravit atmosferu. Ubili smo se ko stoka, trebo si to da vidiš. Pički ko u priči... Još bi ja i karo, al onaj moj ludi rođo se pohvato s nekim kretenom pa ovaj izvadio nož, srećom došo zaštitar i poslo ga napolje, vala jedva sam živ osto. A onom idiotu Ivanu nije bilo dosta nego ošo kući po pištolj. Jedva sam ga odgovorio od gluposti. Stvarno ludnica bila. Idemo večeras opet.
Željko:Onaj Ivan iz Sesveta?Sesvečanin:Ka`e Garavi? Jel Crni, tebi govorim. Za koga navijamo.
Cigo:Dinamo?
S:Vidi ga, nemoj da tu navijaš za moj klub, nije ti to ciganski već purgerski klub. Ima da te ja i moji jarani namlatimo, neće ti pomoć ni cijeli tvoj ciganluk.
C:A ti purger?
S:Pa da, rođen u Zagrebu...u Sesvetama.
C:Kurac, ne purger.
Tačka gomilanja utemeljenih sirovina koji učestvuju u masovnoj tuči.
- Kako prođe vikend?
- Uff, šuti... Ja i Šone pravili zijan.
- Šone Minkica?
- Pa čuj, s obzirom na ono od sinoć, ne bi' baš rek'o da je minkica. Dobro smo se borili sa ruljom.
- Gdje ste bili?
- * Ticijano, Osojnica. Jebeno mjesto, likovi nose lance od motorki u džepovima, čakije su išle k'o djeca u školu. Obmotaju se žicom jedno 3-4 puta da ih ne raspori neko. Odmah kraj diskoteke je put, jednog momka su držali na terasi sat vremena i čekali da naiđe auto da ga bace na put.... Pičetina žalosna, 6 riba 4 zuba, katastrofa, ali se lako ogrebati za snošaj zato što su mahom kurveštine. Kako završiš posao u šumi tako bježi kući dok ne saznaju da vas nema, ne gine ti nož u bubreg. Stoka.
- I šta se desilo?
- Ma Šone bac'o fleške nekoj brđanki i odjednom se stvori guta.
- I vi dobijete po pičci?
- Malo morgen. Katanaćo, rođače! Dvojica su mi neletjela samo tako.
- Vidim i tvoje oko je naletjelo na nečiju ruku, hnjo hnjo.
- Ori, ori, naorat ćeš!
Prekaljeni znalci svog zanata.
Moma: Srejo jesi li poneo sve?
Srećko: (otvara ranac i polako izvlači stvari) Ne brini sve je tu. Suzavac, izolir traka, konopac, nož i fantomke...
Moma: Znao sam da ćeš da zaboraviš jebanu utoku!
Srećko: Nisam bre! Kod Lošeg je.
Rodjen loš:(potvrdno klima glavom)
Vesna: Konjine ne vičite! Urlate kao neki magarci! Daj mi taj suzavac ovamo, ja ću da ga naprskam.
Moma: Vidi pa poprskaj malo i nas ako možeš... Kakve su bre ovo fantomke? Mogla si da ih napraviš od crnih čarapa, a ne ovih šarenih sa cvetićima!
( natežu fantomke na glave )
Srećko: Ovo neće!
Moma: Normalno da neće kad je ludača napravila od dečijih čarapa.
Vesna: Bilo mi žao da sečem moje...
Srećko: I šta sad?
Moma: Ništa, moramo da inprovizujemo. Evo Loš ima kapuljaču.
Rodjen loš: ( navlači kapuljaču )
Srećko: Tako je Rodjeni.
Moma: Mi stojimo kod vrata pozadi i čekamo da ga Loš namami da izadje i pojuri za njim. Čim otvori vrata Veka mu prska suzavac u oči. Ti Srejo trebaš da ga zgrabiš za ruke i okreneš ka meni. Ja držim razvučenu izolir traku i odmah mu stavljam na usta. Kasnije ga vežemo, imamo i nož da ga zaplašimo ako se opire. Posle lagano udjemo i pokupimo samo ono najvrednije, nemoj da je neko uzimao sitnice kao čips recimo! Kad kažem čips, znate na koga mislim!
Rodjen loš: ( skreće pogled )
Srećko: To je to nema greške.
Vesna: Kako će Loš da ga namami da pojuri za njim?
Moma: Prosto. Samo treba da se glupira i uzima recimo sokove iz onih frižidera, može da ih otvara i prosipa. Ovaj će da izjuri napolje da ga otera i to je to.
Vesna: 'Ajde krećemo!- Posle nekih pet minuta Loš trči nazad sa sokovima u rukama, nastaje opšta pometnja i svi beže... Nakon desetak minuta šprinta, zastaju u nekom ćošku.
Vesna: Ufff... Šta je bilo? Zašto smo bežali?
Moma: Pričaj šta se desilo!
Rodjen loš: Sve sam radio kao što ste rekli. Nego ona budala se uplašila, prvo je šetao od ćoška do ćoška kioska i na kraju je uzeo telefon da zove policiju, valjda. Onda sam počeo da bežim.
Srećko: ( uzima sok iz ruke Lošeg i otvara ) Bar si uzeo nešto sokova...
Moma: Pa ti si prestravio čoveka ludaku jedan! Trebalo je da ga namamiš da te pojuri! Sledeći put će Veka da bude mamac.
Vesna: Ma da, kako da ne. Ide Veka da radi sa šibicarima, od vas oružanih pljačkaša nema ništa.
Proizvodi tekstilne industrije neobičnog oblika, namenjeni treniranju vaših živaca, pa i onda kada pomislite da ćete imati jednostavan i brz seks.
Uzrok pada nataliteta...
Negde oko pola 12, uvodiš jebozovnu ždrebicu u stan, u mislima je vec taslačiš na kauču...
Majca je vec na podu, otkopčavaš šlic..... sledi neki čudni triko, zapinješ ko mazga pred parenje, ali ne može....
'Hej, polako, boli me. To je bodi, moronu!'
'Glb, u pič... Šta je sad pa to?'-misliš u sebi. Kontaš, nešto slično si video u sestrinom ormaru, nećeš dopustiti da te zajebe svilena buba da se omrsiš večeras, ili šta već.
Skidaš farmerice, zapinješ sa dugmićima, pokušavas zubima, režiš, ali ko da je ekserom zakucan.
'I, što si nesposoban, evo...'(otkopčava i skida ga)
Prelaziš preko uvrede, pojeo si bodi, rukom ideš na dole, ali...CVRC! Treća linija odbrane, teška artiljerija, pamučne-neprobojne hulahopke sa sve bodljama. Potego bi nož ali nema seksa. Razvlačis ih, vuces po stanu sa sve ribom, a one ko slepljene cementom. Skinuo si ih. Krvav si i besan, nema vise mesta za romantiku, 'vataš se za brushalter, a ono SUPERULTRAMAJESTIC KIBORG brus sa komplet laserima i šiframa... Odustaješ odma, vec je pola 5, dosta je predigre! Skidas gace, prvo sebi pa njoj, negledajući se zalećeš i ... PLJAS!
'Ups, to je pojas nevinosti, sori'
Vadiš sebi oci, kuneš se da nećeš nikada više jebati, iskačeš kroz zatvoren prozor sa 11 sprata i srećan padaš ko ćuskija...
Emisije koje su već postigle veliku popularnost u svetu i kod nas. U njima se dešava sve i svašta, od restauracije automobila do preživljavanja u Somaliji uz pomoć baterijske lampe i tegle džema. Suština svih emisija ovog tipa je šablon u kojem se menjaju samo glavni glumci i po koja okolnost, sve ostalo je manje više isto.
Restauracija automobila:
Lik kojem treba da nabudže auto je ostao bez ćaleta a ćale mu je ostavio taj auto još davne '88. godine, on je siroma' jadan i sad njegova debeljuškasta devojka hoće da ga iznenadi. Oni mu kao ukradu auto ispred nosa, i to neku kršinu sa više rđe nego metala i od nje naprave limuzinu tako što poskidaju sve delove i stave nove. Onda mu priznaju da su mu oni maznuli auto, on se oduševi kad vidi kako je sređen i pusti suzu za ćaletom gleći svoju devojku uz povremeno "Vauuuuuu" i hvatanje za glavu od šoka i neverice.Preživljavanje u divljini:
Glavni glumac je u šatro u Indoneziji u vreme najvećih oluja, na raspolaganju ima samo švajcarski nož, ešarpu i Pez bombone. Zadatak mu je da bez pomoći 27 kamermana koji ga prate nađe izlaz iz te nedođije. Za par dana pojede stotinak buba, raspori krokodila, od njega napravi šator i na kraju se spase a helikopter ga čeka da ga vrati voljenoj porodici.Upoznavanje sa čudnim zanimanjima:
Voditelj ima za cilj da spozna kakva sve zanimanja postoje u svetu. Kreće na zadatak i odlazi na gradilište nebodera, njemu kao amateru naravno daju da operiše glavnim kranom, njemu ispadne na zemlju par čeličnih konstrukcija u početku ali ubrzo postane maher i skoro sam izgradi ceo soliter. Na kraju mu ponude da radi za stalno, ali on ubaci dogovorenu šaljivu opasku i nastavi dalje sa snimanjem emisije.
Inicijatorno kratki video snimci u cilju promocije nekog proizvoda ili događaja.
Danas je, međutim, marketinški svet toliko izopačen da su se "kratki" snimci pretvorili u dvadesetominutne besmislice, pune nerealnih situacija i događaja koji bi trebali da nas privuku. Kao.
Sediš, gledaš neki dojajni film, i taman kad se potpuno udubiš i izgubiš svaki kontakt sa stvarnim svetom, BUM! Reklame. 'Ajde, majku mu, nece dugo valjda.
Neko dvoje šetaju parkom/livadom, i liku odjednom krene da se napumpava stomak, počinje da lebdi, op-op, samo što ne odlete, žena ga hvata za ruku i drži ga kao balon sa helijumom. Zum na njenu tašnu iz koje dotična vadi neotvoreno pakovanje lekova protiv gasova ili čega već, koje, eto, fura sa sobom za slučaj da muž krene da leti. Drži to isto pakovanje u ruci dobrih dva'es sekundi kako bismo mi lepo videli, a zatim isto pruža mužu koji i dalje levitira u vazduhu.
Gomila zabezeknutih muškaraca kojima glave skakuću gore dole. Mega-zgodna i mega-lepa devojka prolazi praveći visinsku razliku u koraku od čitavih 50cm, kezi se i bulji u kameru, dok joj se kosa zanosno vijori bez ikakvih fizičkih objašnjenja za to.
Lik (u ovom slučaju, Rambo), stoji ispred sanduka sa sladoledom i vodi monološku životnu filozofiju o sladoledu i pesmi. Odjednom, mega-zgodna likuša izlazi iz tog istog frižidera i kreće da peva (o njenim glasovnim sposobnostima, nekom drugom prilikom). Istog trena oko njih se stvara još 30 istih takvih mega-zgodnih likuša koje pevaju, igraju i jedu sladoled.
Mračna ulica, četiri "dame" hodaju istom, u po noći, ko zna zašto. Odjednom, nailaze na potpuno random lika, prvim pogledom shvataju da je vampir i počinju da se deru "Ugrizi me, ugrizi me!!!"
Iliti na nasem Par Pravila Da Prezivis Zombi Apokalipsu je pravilnik(jelte)kako ne postati zombi obrok,puna korisnih pravila koja cemo,nadam se,jednog dana morati upotrebiti.
Posto ista pravila ne vaze na svim stranama svijeta,neke sitnice cemo morati dodati,kao i par pravila koja se ticu nasih prostora.
S obzirom da svi znamo prvo i osnovno pravilo-Pucaj u glavu,preskociemo ga.
1.Pucaj u glavu(Repetitio mater studiorum est)
2.Idi s drustvom
3.Ako ti ugrizu druga jebi ga.Ne bukvalno
4.Ako planiras da se drogiras bjezeci od zombija,najebao si
5.Ako planiras da pijes i bijezis od zombija,ceka te vesela smrt
6.Spasavaj sve sto se moze spasiti,pocevsi od rakije
7.Sa drustvom se utvrdi u cevabdzinici
8.Ako ponestane hrane,serviraj zombija i izaberi najglupljeg clana grupe da kusa zombi-kebab
9.Ne idi u Crnu Goru,dolje ima i ruskih zombija,a po filmovima Guy Ritchiea vidimo da su rusi vrlo izdrzljivi.
10.Ne vjeruj stranicima,bolje da te domaci zajebe nego strani.
11.Zaboravi bazuku starijeg brata il strica koju je ukrao iz vojske ili rata i drzi ispod kreveta.
12.Ne uortaci se sa navijacima,zbog njih ces poginuti.
13.Ako sretnes zombi-estradnu zvijezdu,daj masti na volju.
14.Ukoliko si debeo,zbogom
15.Stvarno,pucaj u glavu,bolje jedan metak manje nego tvoj zivot.
16.Ukoliko si zaglavljen u vinskom podrumu i imas pun sarzer metaka i gomilu zombija,popij sto vise mozes pa se upucaj.
17.Jebi sto vise mozes.
18.Ako sretnes nekog ko te stvarno nervira a ziv je,boli te kurac,upucaj ga,kao da je bitno
19.Noz NIKAD ne pomaze.Ako planiras da se igras motornom pilom,nauci prvo da rukujes istom.
20.Nemoj imati dugorocne planove.
Moto gladijatorskih igara.
(Spikul, Neronov ljubimac pada)
- Što publika odlučuje? Palac gore ili palac dolje za našeg Spikula koji je ostavio srce na terenu?
- Buuuuuuu, palac dolje.
- Jebem vam mater, sve ću vas zapaliti. Koga da okrivim za to? Mogao bih kršćane, jebem im mater monoteističku subverzivnu, ne zvao se ja Neron (u bradi sebi).- (Gerardesca Manutius pada, patuljak joj se prišuljao s leđa i gurnuo joj nož u bubreg)
Publika: Pu, jebem joj mater. Oborila nam tiket za 120 sestercija.
Car: Palac gore ili palac dolje za našu heroinu koja je ostavila srce na terenu?
Publika: Neka baci sisu da se igramo pa će biti palac gore.
Gerardesca Manutis: Baci me, care, na hrpu s drugim leševima, jebem im mater mizoginističku, seksističku.- Owuor, zašto me žele baciti lavovima? Pobijedio sam i zabavio publiku.
- Nbutu dragi, bio si odličan, izbio si gladijatoru srce iz prsnog koša, ali trebao si ostaviti srce na terenu, a ne pojesti mu ga.
- A jebiga, ogladnio sam od borbe.
- Owuor mora ići na safari prije nego što mu se suze osuše. Barem malo pomuči lava da može svrgnuti Kipchogea u utrci pa da mu pokaže tko lavovski trči.
Ili u originalu hašišin (onaj koji konzumira hašiš). Verska sekta profesionalnih ubica koja bi mogla da se smatra pretečom današnjih bombaša-samoubica. U Evropu je prve zapise o njima doneo Marko Polo. Postojala je (zvanično) od 1090. godine n.e. do sredine 13. veka. Osnovana je od strane Hasan ibn-al Sallah-a, obrazovanog čoveka i verskog fundamentaliste. Neki izvori kažu da je studirao zajedno sa čuvenim pesnikom Omarom Kajamom. Sedište im je bila tvrđava Alamut (u današnjem Iranu). Ime su dobili po tome što su sledbenici sekte prvo konzumirali hašiš, a onda su prenošeni u skriveni vrt u tvrđavi gde im je Hasan priređivao "zabavu" u prividu raja opisanog u Kor'anu. Rašid ad-din Sinan je bio jedan od poslednjih vođa ove sekte i poznat je pod nadimkom Starac Sa Planine. Radili su u grupama i uvek su ubijali javno, u velikim gužvama. Ponekad mesecima pre nego napadnu žrtvu, dolazili su u mesto stanovanja žrtve i tu živeli kao monasi, askete ili prosjaci kako bi upoznali "metu" i njene navike i kretanje. Uništeni su (opet zvanično) od strane mongolskog Hulagu Kana sredinom 13. veka, mada se smatra da su odgovorni za mnoge atentate i u kasnijem periodu (recimo ubistvo Mehmed-paše Sokolovića). Tvrđava Alamut postoji i danas i pod zaštitom je države i UNESCO-a kao istorijski spomenik.
Postoji legenda koja kaže da kada je sultan Sallah ad-din Jusuf (zahvaljujući zapadnjacima, koji ništa ne mogu da izgovore kako treba, nama poznatiji kao Saladin) opsedao tvrđavu Alamut, Rašid (Starac Sa Planine) sišao u sultanov logor preko noći, ušunjao se u njegov šator i ostavio mu kolače i poruku kojom ga poziva na pregovore. Tokom pregovora, Saladin ga je pozvao na predaju. Rašid je potom rukom dao znak jednom od svojih telohranitelja, na šta je ovaj izvukao nož, prerezao sebi vrat i bacio se niz liticu sa kule tvrđave Alamut. "Ja imam samo hiljadu ovakvih, koliko ih ti imaš?" upitao je Rašid sultana. Saladin se okrenuo, izašao iz tvrđave, pokupio vojsku i otišao. (edit: inače Saladin je jedina osoba za koju se zna da su hašišini pokušali čak 4 puta da ubiju, ali je preživeo svaki pokušaj)
Ako se neko od vas ikada sreo sa video igrom " Assassins' Creed", igra je inspirisana stvarnim događajima, a glavni lik hašišinima , samo je malo (više) izmenjeno radi dramatizacije priče.
Postoje i izvori koji tvrde da su i hrišćani koristili njihove "usluge". Naime srednjevekovni istoričari tvrde da je Ričard Lavlje Srce od hašišina naručio ubistvo Konrada od Monferata, kralja Jerusalima jer je dotični ubijen javno, na gradskom trgu, dok je izlazio iz crkve od strane počinioca koji se vrlo brzo izgubio u masi što je bio stil hašišina.
Takođe su radili u "trojkama" i vojni stručnjaci kažu da je upravo od njih preuzeta ideja da timovi komandosa i diverzanata idu u grupama po troje.
Leš u najavi. Izbor mu se svodi samo na dilemu „da li mrtav pijan ili mrtav trezan?“
Naime, zadrigle guzice su ustale iz opštinskih fotelja, i ispod bogtepitakolikog sloja prašine izvukle knjigu zakona.
Aaa, pogledaše oni, možemo da lupimo mnoge takse ubogom gradjanstvu za vreme prvomajskog uranka za koje nismo ni znali! Nek stoka urani u opštinu ne bi li nam platila takse! Vidi ovo, ovo još nisam video: taksa za paljenje vatre u prirodi. Hm, ajd recimo osamdes’ dinara.. Taksa za kampovanje i podizanje šatora, stopedes’. Biće to fina para, taman da ženama obnovimo one crkotine što ih nose oko vrata. Šta nam još fali? U, inspektor. Daj Radovana, on ovako deluje malko labilan po pitanju psihe..
Radovane! Od’ovamo! Za prvi maj da si odmaršir’o na kanal, evo ti blokče za kazne, i da popišeš pijanu bagru, svakog ko nema po-tvr-du za kam-po-va-šta, Radovane? –Za kampovanje šefe! –Jes’! Ajd sad, džada!
Prvi maj, negde na kanalu, opcija 1:
Radovan u službenom čamcu, piči posred kanala i dernja se na megafon: ko nema potvrdu za paljenje vatre, neka napusti obalu! Odmah!
U roku od dve sekunde prema Radovanu leti poveći broj sekira, metak, vile, nož i svi ostali suveniri doneti sa bliskog zapada devedesetih godina. Čamac tone, Radovan se upliće u drezgu i biva pogodjen u glavu ovećim olovom od strane random pecaroša. Uz jedva izvučenu živu glavu, srećan je što ga nisu odvukli na njihovu stranu i linčovali igrajući oko vatre uz muziku. Jebo ti ovaj pos’o, od ponedeljka ću ja lepo ponovo u park, da terorišem onog pederčića što mu maltezer kenja po stazi, reče.Opcija 2:
Suvozemnim putem, u ranim jutarnjim časovima Radovan dolazi do šatora i budi prisutnu gospodu kako bi se uverio da li su uredno platili boravak.
-Ko je sad, mladunče mu jebem bezobrazno?!
-Inspektor, gde su vam potvrde?
-Potvrde? Dodj’ vamo zemljak, kad smo već kod tvrdog, da ti objasnim ja koju.. –Ajde bre, majmune, pusti čoveka, da probamo da se dogovorimo ko ljudi, neću opet u stanicu! Majstore, oćeš da popiješ koju, ima kruška domaća, ima šljiva, pivo...
-Ded’! I odseci malo te pečenice, i tog mladog luka, i ajvara, i daj nešto da umačem u vegetu.I tako, nakon par sati ožderavanja, Radovan je racionalno zaključio da mu je bolja prva solucija iz druge rečenice.
Pojam koji se koristi u Zapadnoj Srbiji i predstavlja nešto što nije ni verovanje ni sujeverje, već nešto između, mada uvek bliže ovom drugom.
Ono što je za sva varovanja karakteristično je da se njihova smislenost od strane osobe koja ih upražnjava objašnjava sa: "Ne valja se." Bez dalje diskusije. Varovanja su nešto izraženija među seoskim življem.
Daću sebi slobodu, pa ću u primerima otići nešto dalje od 'ne valja se' i pokušati da objasnim pojedina.
Varovanje 1:
Ne valja jesti seme dok se seje.Pretpostavka nastanka varovanja 2:
Deca jela semenke i prepolovila setvu.Varovanje 2:
Na sahranama se ne postavlja nož na ručku.Pretpostavka nastanka varovanja 2:
Neko se nakon sahranjivanja bližnjeg, skrhan bolom dok je za ručkom žvakao prebranac koji je par nedelja ranije bližnji stavio da se suši, odlučio da prekine bol i bocne sebi vene, omrsivši svima ručak mlazovima krvi.
Varovanje 3:
Ne radi se Petka pred praznik.Pojašnjenje:
Svima je poznato kako su naši popovi grešni, pa su u narodu odlučili da budu još pobožniji od njih. U skladu sa tim, odlučili su da ne rade ne samo nedeljom i drugim crvenim slovima, već i petkom pred neki veći praznik. E, sad, 'veći' je diskutabilno, pa je bolje ne raditi nijedan petak u godini za svaki slučaj.Napomena:
Petka nema veze sa Velikom Petkom.Pretpostavka nastanka varovanja 3:
Nekom beše mrsko da radi.
Kako ne bi izgledalo providno, gomila takozvanih petki ima svoje posledice - za pojedine petke se zna, ko radi na tu i tu petku, neće mu nositi kokoši, neće mu roditi voće... Tako da ta lenština kada je obrađivanje njive u pitanju, ne beše baš tolika lenština u smišljanju šta će se kako odraziti na prinos celokupnog imanja.
Neciste radnje koje izvode pripadnici Sotone u nadi da ce on sa one strane doci na ovaj svet i podariti im besmrtnost. Ovakva posla sve cesce primenjuju i mladje generacije, pa samim tim i prave vece gluposti nego oni iskusniji i matoriji sanisti.
S1: ajde pozurite ponoc je prosla moramo da prinesemo zrtvu
S2: mene ovo groblje malo plasi a i moram da sam do pola jedan kuci
S1: pa jesi reko svojima da cemo da zrtvujemo jarca Zorana na starom groblju na grobu neke Pelagije koja je umrla pre 99 godina
S2: jok bre jesi lud, ja im reko da idemo da cepamo kanter kod Momira kuci(dolaze cetri fanatika i vuku ogromnog jarca)
S1:gde ste do sad ovaj se ovde usra mora da ide kuci, aj da to cas zavrsimo, prizovemo sotonu on nam podari besmrtnost i onda pobijemo nase roditelje i silujemo sve sto se krece, buahahahahahaha
S3: e kurac nista od toga ovaj nam umro dok smo ga vukli, Momir mu davao da jede deterdzent jer nije imao vise cim da ga hrani, ai vec je bio slep zato sto ga je drzao 8 meseci u podrumu(tisina jedno 10 minuta)
S1: e idite u krasni kurac a ja vec napravio noz za zrtvovanje od sper ploce na tehnickom, izbacili su me iz skole zato sto sam krao spenadle kod direktorke i ubadao se u dupe u podlakticu i u petu cale mi mislio da serem krvav proliv........
S2: e odo ja kuci
S1: ma teraj se u picku materinu i ti i svi vi, ja odo kuci da gledam pornice umesto da sam vec besmrtan i da silujem komsijinu macku Zorku....(ODE)
S3: E ajmo mi na kanter
Da bi se učlanio u red neslobodnih zidara iliti dunđera morate primenjivati strogo propisani stil ponasanja i poimanja sveta i života uopšte. To je sažeto u par pravila:
Prvo i osnovno voda ne postoji, vec samo Sveta vodica, ono sto obični nazivaju pivo.
Drugo i osnovno, Sveta vodica se pije samo i iskljucivo samo iz zidarskih flaša.
Treće – zelena flaša ide za glavnog majstora zidarske lože, da se zna ko je na vrhu piramide.
Četvrto – sapun je za nezidare, pasta za čišćenje jake kontaminacije je za dunđere. Pažnja- pastu ne stavljati u dodir s plastikom, lakom, lepkovima ili ne daj Bože nezidarskim rukama, jer može imati razarjuće posledice!
Peto – Dovoljan je jedan element pribora za jelo, najčešće viljuška, koja obavlja sve funkcije ostalih pribora. Nož koristiti samo u krajnjoj nuždi (rešavanje konflikata).
Šesto – Otvarač za pivo ne postoji. Bog je u u tu svrhu dao zidaru zube, oko ili pupak.
Sedmo – Pri obavljanju zidarske delatnosti obavezno je slušati pravu zidarsku muziku, koju donosi južni vetar i Vip prodakšn. Ni razblažene verzije kao što su grand i gold ne dolaze u obzir. Zidar koji ima muzička umeća na dugmetari je poželjan.
Osmo - Udvaranje devojkama je dozvoljeno isključivo preko dobro poznatih zidarskih izraza. Putem kojih predmetu udvaranja saopštavate da u vama izaziva želju za snošajem, i kako i na koji način bi tu želju ostvarili. Predmet oslovljavati sa snajka.
Ostaje još samo da savladate lomljenje 134 koščica u šaci pri rukovanju sa nezidarima i savladaliste i dundjersko rukovanje, tako da ste spremni za inicijaciju.
Kada ti neko kratko i jasno u savršenoj formi objasni ko si (niko), gde si (nigde) i koliko vrediš (ništa). Ili na japanskom - Gospodin KoSi GdeSi Nulo.
Iako se mnogi sprdaju sa onim forama LiMun i NiKoTako, ovo ima mnogo dublju dimenziju. Uzmeš bilo koji aspekt svog života, stvari koje te okružuju i samo uporediš sa gospodinom Japancem, pa ti sve bude jasno.
Prema pisanju Blica, Dačić je primio pismo japanskog ambasadora. Ali pismo nije objavljeno. Granjka vam daje na uvid isto ljubaznošću Abe Dabea (sekretara Šinzovog).
``Poštovani gospodine Premijeru,
Zadovoljstvo mi je što predstavljam Japan u Vašoj zemlji. Mi, Japanci imamo malo zemlje i smatramo se siromašnima. Preko 80% sirovina uvozimo iz drugih zemalja. Imamo ograničene izvore vode i plodnih površina. Uprkos tome, naša nacija ima 180 miliona stanovnika. Od toga skoro 1/4 su penzioneri. Kod nas je srednja škola obavezna, a završen fakultet se smatra jednako normalnom pojavom kao i završena osnovna škola. Upoznati ste sa činjenicom da smo skoro imali jednu nuklearnu katastrofu. To nam je treća katastrofa te vrste u istoriji. Uprkos tome, mi istrajavamo u naporima da izgradimo bolji, moderniji i jači Japan.
Vaša zemlja je plodna i imate mnogo vode. Broj vaših rudnika je zavidan, a trgovački i transportni potencijali su ogromni. Vaš položaj je gotovo perfektan kao trešnjin cvet. Vi niste imali nuklearne katastrofe. Pa ipak, kada sam prvi put bio u Beogradu video sam neke ruševine iz 1999. godine. Video sam Srbiju i njeno stanje. Začuđen sam. Kod nas, ako voz kasni 1 minut, upravnik železnice izvrši samoubistvo (sepuku) da bi spasao svoju čast. Ne sme država da propada zbog jednog neodgovornog upravnika. Milioni zavise od njega. Za početak naše uspešne saradnje i napredak Srbije je dovoljno da Vam poklonim ritualni nož za sepuku. U slučaju da ne znate šta sa njim, poslao sam Vam pištolj. I 3 metra kanapa, ukoliko pazite na higijenu prostora. Učinite pravu stvar. S poštovanjem, Šinzo Abe.‚‚
Plemenita životinja kojoj je bila namenjena sasvim druga sudbina od one koju je doživeo.
Zoran je kratko i jednostavno konj.
Ali ne bilo kakav konj, nego rasna životinja od oca trostrukog šampiona Londonskog derbija i majke kobile koja je pobednica na pet konkursa lepote u Parizu. Po rođenju je nazvan Viktori. Pobeda. Ali ipak je na kraju postao Zoran. Od Viktori do Zoran dug je put i neobična priča.
Od početka se znalo da će završiti u Srbiji jer je Viktori još kao ždrebe bio deo jedne opklade između bogatog Arapina koji je bio njegov vlasnik i jednog kontraverznog biznismena iz Novog Pazara. Pazarac je pobedio i Zoran, koji se i dalje zvao Viktori, stigao je u Rašku, kao najveći trofej ovog čoveka, sa kojim je on imao velike planove. Postao je njegov statusni simbol, kao što je njegovom prijatelju Palmi to bila već nadaleko čuvena žirafa, jer svi su znali poreklo Viktorija. Svi su imali velika očekivanja od njega. Posebno gazda. Bio je mažen, pažen i negovan. Izrastao je u jednu veličanstvenu životinju spremnu da pokori svet.
Ali tu se opet umešala zla sudbina koja ga je i dovela još na početku života u Srbiju. Njegov gazda ga je izveo napolje da projaše malo na njemu po poljima, šumama i dolinama, jer je to jako voleo da radi. Međutim tu je njegovog gazdu dočekala njegova mutna prošlost, a Viktoriju je taj momenat početak jedne neočekivane budućnosti. Gazda mu je ubijen u sačekuši.
Viktori se jako uplašio.
Galopom je bežao što dalje od tog mesta, dok mu se činilo da non-stop čuje povike Gazdinih ubica iza sebe, pa je sebe nagonio da trči što brže, dok najzad nije mrtav umoran jednostavno pao i ostao tako u nesvesti da leži, daleko od kuće.
Kada je otvorio svoje velike i lepe oči video je oko njega neke ljude, odrpane i tamne puti kako pričaju nešto na nekom jeziku koji nikada nije čuo. To su bili Romulanci koji su ga tu pronašli skitajući od grada do grada i smatrali su pronalazak Viktorija kao puku sreću jer su dugovali pare jednom opasnom čoveku iz Beograda koji se zvao Đango i važio je za veoma prekog čoveka koji je mnogo lak na nožu. Sa Viktorijem su regulisali dug.
Porodicu njegovog gazde koja se gložila međusobno oko podele bogatstva Zoran nije interesovao pa ga nisu ni tražili.
Đango je jednostavno bio đubre od čoveka i Viktori je kod njega proživeo najgore trenutke svog života. Bio je tučen, izgladnjivan, sečen, stalno ostavljan na hladnoći ispred kartonjare u Đangovoj prljavoj faveli. Tu je i dobio ime Zoran po pevaču Zoranu Kaleziću, kog je Đango, mnogo voleo. Bio je često mučen, radio je najteže poslove i vrlo brzo je od one veličanstvene životinje Zoran postao kost i koža. Bio je ofucan, prljav, sav u ranama od mučenja, a rebra su mu tužno štrčala sa strane. Već je počeo jedva i sebe da nosi na nogama, a kamoli neki teret i delovalo je kao da je to njegov kraj.
Na sreću, tada je Đango otišao za Italiju, a Zorana je poklonio njegovom paši Enveru.
Zorana je to spaslo sigurne smrti jer iako nije bio bogat, niti je mogao da pazi, mazi i neguje Zorana, Enver je bio bolji čovek. Koliko god je mogao pazio je na njega i brzo ga je opet podigao makar na noge. Iako je i kod Envera morao da radi, nije imao puno da jede, često je bio jako prljav, opet nije tučen a Enver ga je dosta i zavoleo, tako da je tada makar malo počeo da leči rane koje mu je život zadao.
Ali došao je dan kada je Enverov sin Avatar najzad stasao za ženidbu i mladin otac je tražio Zorana kao miraz. Enver se teško odvojio od njega a i Zoranu je bilo žao, jer iako život nije bio lak ni tada, opet je on pamtio kako ga je Enver podigao na noge i pazio na njega.
Tada je zapao kod Halida.
Čoveka koji se nije puno razlikovao od Đanga.
Opet je jadni Zoran odmah pretučen čim je stigao kod Halida. Da zna ko je gazda. Pomislio je tada da neće opet moći sve to da preživi i pomirio se sa sudbinom, ali najzad je Zorana sreća jednom u životu pogledala i ubrzo je izbio Rat Favela u kom je Enver potukao Halida do nogu ali Halid je pobegao iz bitke neozleđen na Zoranovim leđima.
Shvatio je da je možda i poslednji momenat da proba da izbegne sigurnu smrt koja mu ne gine ako ostane sa Halidom koji ga je kada su izašli iz bitke opet mučno pretukao i kada se popeo na njega, Zoran je zbacio Halida sa sebe i počeo da galopira u nepoznatom pravcu, kao i pre nekoliko godina kada mu je gazda ubijen.
I galopirao je ponovo. Sve brže i brže. Sve dalje i dalje. A svi ljudi iz njegove prošlosti kao da su trčali za njim želeći da ga tuku i muče. Trčao je dok mu se opet isto nije desilo. Dok opet nije ostao bez snage i jednostavno pao u nesvest.
Kada je otvorio oči nadao se da je sve to bio samo ružan san. Da je opet kod gazde i da je i dalje mlad i jak. Ali shvatio je da nije bio san. Shvatio je da opet ne zna gde je i tada je odjednom ugledao jednu malu devojčicu pored njega. Devojčicu koja ga je gledala velikim, lepim, crnim, bečatim očima. Nije mogao ni da se pomeri dok mu je devojčica prilazila, stala ispred njega i pomazila ga po nosu polako i nežno, kako ga dugo niko nije pomazio. Tada je video kako preko livade trče još troje ljudi. Čovek, žena i njihov sin, koji je bio jedva nešto stariji od devojčice koja ga je mazila. Opet je pao u nesvest.
Probudio se posle nekoliko sati u toploj staji i jedva se pridigao na noge. Pogledao je oko sebe i video seno. Iscrpljen i gladan nije vido ništa drugo oko sebe, već je odmah krenuo da jede i jede i jede, kao da nikada u životu nije jeo. Kada se baš najeo i napio vode iz malog korita koje je tu stajalo, primetio je i druge konje. Video je lepe i divne životinje, kakva je on nekada bio i tog trenutka je čuo glasove. Okrenuo se i video onu malu devojčicu sa mamom, tatom i bratom kako mu se smeškaju i gledaju ga. I znao je da je nevoljama došao kraj. Znao je da je najzad našao topli dom.
Doživeo je duboku starost, mažen i negovan i možda nikada nije ispunio svoju sudbinu da pokori svetske derbije, ali ipak ispada da mu to i nije bila sudbina. Sudbina mu je bila da prođe sito i rešeto u životu i da ga jedna devojčica zavoli najviše na svetu. Ipak je na kraju ponovo postao Viktori.
Britanski pisac fantastike. Neki njegovim romanima o Disksvetu spore umetničku vrednost, ali jedno je nemoguće sporiti - uz njih se i najveći namćor može nasmejati. Za razliku od Daglasa Adamsa, sa kojim ga često porede i koji humorom boji naučnu fantastiku, Pračet piše nešto što bi se moglo nazvati humorističkom epskom fantastikom.
U našim bibliotekama njegove knjige najčešće stoje na odelenjima za decu, iako oni upućeniji u njegova dela znaju da im tamo možda baš i nije mesto:
"Vrlo su gostoljubivi", priznade Eska (devetogodišnja devojčica). Znaš onu kuću na kraju ulice, gde ona debela gospođa živi sa svim onim mladim damama za koje si mi rekla da su joj rođake?"
"Gospođa Palm", oprezno poče Baka. "Veoma uvažena dama."
"Ljudi ih ČITAVE noći posećuju. Gledala sam. Čudim se kako uopšte uspeju da odspavaju."
"Uhm", reče Baka.
"Mora biti da je za nju muka da nahrani tolike ćerke. Mislim da bi ljudi morali da budu malo uviđaniji."
(Jednakost rituala)("Heroji" spašavaju devicu koju umalo da žrtvuju sveštenici nekog kulta)
Dvocvet uze nož i odjuri do oltara. Posle nekoliko neveštih zamaha pođe mu za rukom da preseče konopce koji su vezivali devojku; ona ustade i briznu u plač.
"U redu je - ", započe on.
"Malo sutra je u redu!", preseče ona, streljajući ga pogledom dva crveno oivičena oka. "Zašto ljudi uvek moraju sve da pokvare?" Ljutito istrese nos u porub svoje odore. (...)
"Uhm, mislim da ne shavate", reče. "Mislim, upravo smo vas spasili od neumitne smrti."
"To nije lako ovde", reče ona. "Mislim, očuvati se - " pocrvene, i očajna, uvrnu porub svoje odore. "Mislim, ostati ... ne dozvoliti sebi ... ne izgubiti kvalifikaciju ..."
"Kvalifikaciju?" (...)
"Do sad sam već mogla biti gore sa Boginjom Meseca i ispijati medovinu iz srebrne posude", reče besno. "Osam godina ostajanja kući subotom uveče ode u vetar!"
(...)
"Ko je devojka?"
"Ne da nam da je spasimo", reče Rinsvind. Devojka prkosno pogleda starca (Koena Varvarina, osamdesetsedmogodišnjeg heroja) preko razmazane maskare.
"Ižeš to", reče on, i jednim pokretom je podiže, malo se zatetura, viknu na svoj artritis i preturi se.
Sledećeg trenutka on reče, iz ležećeg položaja: "Ne štoj šamo tako, kurveštijo, - nego pomagaj." Na Rinsvindovo veliko iznenađenje, a sasvim sigurno i na njeno sopstveno, ona to i učini.
(Svetlost Čudesnog)
(film po američkoj licenci, za srpsko tržište)
Padne tako nekom niko-i-ništa tipu da postane pisac. Dosadio mu ćelavi, brkati, grozni šef da mu svako jutro drži pridike. Daje spektakularan otkaz, nabija šefu u usta papir, frajerski odlazi među onim paravanima, iritatnoj koleginici udara cajper. Onda ode na neki tavan-mansardu-kuću u Sabanti, ponese staru pisaću mašinu jer nije fora da piše na kompjuteru, kuva kafe, razbaruši kosu, sav je u zanosu, opet kuva kafe, unajmi ženu koja će da mu čisti brlog i kuva podvarke i to je to. Al onda nastupi blokada, jer šta koj kurac on da piše kad je realno glup, smarala ga Ana Karenjina u srednjoj. On se onda nervira, gužva papire, kuva kafe, kanta je prepuna papira, opija se, ide u Kazino božemeprosti, zaljubljuje se u devojku koja mu pomaže, kuva kafe, ne zna šta će sa sobom. Odjednom se seti da napiše sve to što mu se desilo, prianja na rad, sav je u ekstazi, kuva kafe, dođe do kraja al ne lezi vraže! Ova krava otvara prozor da vidi bolje zvezdu padalicu ili ipak da se najebe majke deci što bacaju petarde ispod, napravi se promaja i odnese sve, ali sve listove sa stola u reku Lepenicu koja se odjednom pojavila ispod prozora. Vuče od reke(!) jebiga. Pisac trči, devojka takođe, kupaju se u Lepenici do članaka, kupe listove, kuvaju kafe, i odbacuju usput komad po komad odeće, došli već do Maršića, taman da se poljube al on udara glavom o kontejner koji su ubacila u reku(!) opet ona nestašna dečica s petardama mamu im jebem. I ode sve u Batočinu. On se onda budi u bolnici i kaže: možda sam roman izgubio al sam ljubav steko, ona kaže: i sve što si steko potrošiće neko, tu se ljube u smrdljivoj sobi punoj staraca, starkelje pare oči, upada sestra Antonija koja zgranuta stavlja ruku na grudi i kaže ijuuu! I tu je kraj i kreće neka njanjava muzika a dr Lovčević i dalje ne zna gde su njegove klompe i koje je boje sljezina:
kredits
Mladi pisac................................Miloš Biković (jebiga Bosiljčiću prestareo si)
Pralja, siroma al poštena...............Neka mlada glumica koja se jebala sa rediteljem (ispravka, kakva predrasuda, producent je bio u pitanju)
Nadkrani šef koji priča
a u kurac a u kurac......................Petar Božović
Piščev deda Solunac....................Đuza Stojiljković (nije umro)
Piščev najbolji drug.....................Neki isto iz Montevidea, onaj plavi
Reka........................................Nešto što teče kroz Kragujevac
Arkan.......................................Sergej Trifunović
Matija Bećković ..........................Predrag Ejdus
(odbija roman)
Šefica jebačica...........................Podmalđena Mirjana Karanović
Nikola Kojo................................Nikola Kojo
Zoran Cvijanović.........................Zoran Cvijanović
Slovenac turista..........................Zoran Cvijanović
Kritičar faca koji pomaže piscu........Dragan Nikolić
Ajd da ga ubacimo radi fore
možda mu poslednje hahaha...........Vlasta Velisavljević
Hrvat,
za proboj na tržište u hrvatskoj.......Neko iz Bitangi
Bosanac, isto..............................Emir Hadžihafizemir,omir,amir,aman,begović
Crnogorac, isto...........................Mima Karadžić
Makedonac, isto..........................E jebiga sad
Antonija....................................Emilija Popadić
Dr Lovčević................................Ivana Žigon
Kaskaderi: Bata Kameni, Zoki Stena, Zvonce Pigi, Mile Rambo, SarmaMuzika,
Manjifiko i Željko Joksimović:Ajde pišče stari lišče takni koljena mi više, izvodi: Manjifiko
Samo malo, malo, malo, ti meni nadođi, izvodi: Jami
Tu dolaze mladi momci Maršićanci i Kormanci, izvodi: Tozovac
Stara majka, majko mila, Milenija, izvodi: Tirke
Ima nešto u tome što nećeš da mi trljaš leđa, al ja se ne vređam, izvodi: Ž. Joksimović
Jedi govna pisac!, izvodi MarčeloRežija: po želji, Dragoje Bjelogrlić recimo
Scenario: po želji, sva trojica kolko ih ima, ekipa koja zajedno loče
Producent, po želji, ali istog prezimena ko reditelj
Direktor fotografije, istog prezimena ko jedan od scenarista
Sponzor: Verko, do pola, (posle ga ispušio) nešto malo Fiat, ostalo Ministarstvo kultureKraj
U ovom filmu nije ubačen nijedan kontejner u reku(!) a da pre toga nije bio tamo, niti je jednom detetu zaista psovana mamica bezobrazna.
Trivija: Na snimanju Petar Božović pojeo Bogaoca, bio odložen Božić.
