Čovek koji posle trećeg piva ume da proširi teoriju relativiteta.

Ljeta Gospodnjeg 1813. rodio se jedan od najvećih sinova naroda sa ovih prostora. I od prvoga dana se znalo da je predodrijeđen za velike stvari, zaključiše Tomo i ostali glavari okupljeni oko ognja tog hladnog novembarskog jutra. Šta činiti sa mladim Crnogorcem? Neki predlagahu da se da na velike škole, a neki, s obzirom na pripadnost relativno visokom narodu te se mogao očekivati visok rast mlađanog Njegoša, da se da u kampove košarkaške. Prisutno je i bilo razmišljanje da se pošalje u Ameriku, gdje bi na nekom od koledža mogao spojiti obije stvari.

Ipak, sjutra, stiže vijest da košarka još nije otkrivena i da se čeka da se rodi ovaj što je otkrio. Razočarani glavari, ipak ga poslaše na te velike škole a od košarke ništa ne bi i nije zabilježeno da je ikad zaigrao tu igru međ' obručima.

Ali, u narodu osta, i spominjaše se od tada, da kad se neko u nešto ne razumije da se razumije ka Njegoš u košarku. Kako tada, tako i danas.

Izraz za ljude, stare, iskusne i strastvene lovce i pecaroše, i stare i iskusne švalere, ili u najbolju ruku, za ljude, koji su sve od ovde nabrojanog, lovačke priče ovih ljudi su često zanimljive...
Ovi ljudi nisu isključivo lažovi, koji izmišljaju sve svoje priče, već je stvar i u njihovom daru pripovedanja svojih zanimljivih životnih događaja i dešavanja...

Stari strastveni švaleri, koje je vreme već pregazilo, prepoznaju se po njihovim dvosmislenim i trosmislenim šalama koje aludiraju na seks, seksi vicevima i više istinitim i manje istinitim pričama iz svojih (relativno) bogatih ljubavničkih života i ljubavničkih života drugih...
Poznati su po tome što se benigno šale sa svima, i sa omladinom i sa starinom i po davanju saveta omladini, koji su pravo blago od bisera, što život znače za istu...
Reklo bi se, da se diče svojim ljubavničkim životom i kao da se ponekad prave važnim zbog istog, pa otuda i sleng za njih...

Osoba ženskog pola, koju je muškarac relativno nedavno upoznao, mada ne mora biti presudno. Sa njom deli mnogo stvari koje inače deli sa bliskim prijateljima, možda čak nekad i više od toga, iako nju ne može nazvati drugaricom, jer ipak želi nešto drugačije. U potpunosti ga otvara, ali drži distancu, i dovodi do velike konfuzije u njegovoj glavi. Ne može je nazvati ni samo poznanicom, jer oseća da je ona više od toga.

Konverzacijski flert isijava u vazduhu, ali fizički ima postavljenu blokadu točkova. Muškarac tone sve dublje, već se upecao, želeo bi sutra da je vidi kako oblači svoje stvari i zove ga da i on ustane, jer ona žuri. Blokada opet, sada je povukla i konverzacijsku ručnu kočnicu, i flert postaje emotivni izliv njenog života koje njega dotiče donekle, ali mu ubija koncepciju i spušta svaku želju za daljom konverzacijom.

Naposletku, ukoliko se prevaziđu mentalne barijere, možda će kandidatkinja promeniti status u nešto više, a da nije "drugarica". U najgorem slučaju, ostaće samo "poznanica".

Sportista bilder/bodibilder se bavi gradjenjem skladnog, proporcionalnog, masivnog, cistog, jakog tela. On se trudi da muskulaturu tela podigne na visi nivo i da svoje misicne proporcije uskaldi kao fascinantnu celinu olicenja zdravlja, snage i lepote. Bodibilding je individualni sport koji zahteva vise vremena od ostalih sportova jer jedan terning traje citav dan, zato se za bodibilding kaze da se ne trenira nego zivi. Bodibilding se sastoji iz vise komponentni podjednako vaznih, proces izgradnje tela pocinje u teretani gde se misicna vlakna "cepaju" pod uticajem opterecenja, da bi se dalje fazom ishrane nadogradila, zatim sledi jako bitan deo, odmor. Treninzi se zavisno od ciljeva dele na aerobi i tezinski ili kombinovani tezinsko/aerobni, Ishrana se bazira na velikom unosu gradivnih elemenata proteina, dovoljnom unosu UH i relativno niskom unosu masti, prosti seceri se izbegavaju, izbegavanje katabolickog stanja i podsticanje anabolickih procesa osigurava se cvrstim snom od minimum 8h. Obrazovna struktura bodibildera je na jako visokom nivou tako da je vecina fakultetski obrazovana.
Ukratko!

Jedini nacin na koji mozes podeliti ljude je da ih podelis u dve kategorije. Procenjivati da li su dobri, ili zli, pametni, ili glupi, obrazovani ili neobrazovani, isuvise je plitko i relativno. Ali sasvim jasno mozes videti da jedni imaju nekakvu svoju pricu, da su nasmejani ili uplakani, depresivni ili vedri,da zive neko svoje ludilo. Mozes im po osmehu, po pokretima, po nacinu na koji pristupaju ljudima videti da imaju strasti, bili mrgudi ili dvorske lude. Razgovarali s njima o svetskoj ekonomskoj krizi ili o sportu i onoj stvari, na njima se uvek ocrtava taj lični pečat. Nevezano za to da li su prosli sito i reseto, ili su ziveli povuceni u svoj cosak, na njima se ocrtava zivot i mozes videti da su oblikovali svoju pricu. Ljudi koji nemaju pricu imaju samo onu turobnu prazninu u ocima, ono sto su proziveli morali su jer im se nametalo, sve sto su pokusali je da se uklope u masu, ali bez strasti, bez price... S njima mozes da pricas o svakodnevnim aktivnostima i smislu zivota, ali ne o zivotu samom, to im je teska tema, jer se nisu potrudili da sami iskreiraju isti.

To jest - šliht lock iliti pretplata na šlihtanje. Zašto pretplata? Zato što "normalno" šlihtanje (šlihtanje po potrebi) nije dovoljno. Da bi superšlihtara (poltronus maximus) uspeo da izvuče najviše za sebe, a najmanje za druge (po mogućstvu ništa), potrebno je da non-stop, kao dragstor bude u ćmrlji osobe kojoj se čepi (figurativno, naravno - ne budite perverzni).

Elem, šliht lok funkcioniše po principu: "da, šefe - apsolutno se slažem sa Vama". Prosto kao pasulj (relativno). Ne, nije to sve - nikako: čmrljognjurac (anus voršipus) mora konstantno raditi na "zapršci" šlihto-beseda. Svako može da se šlihta jednom do dvaput nedeljno (eventualno triput, ako ima snage, volje i manjka samopoštovanja) - naš "dragi" šlihtlok komandos to mora raditi gotovo celokupno radno vreme (u polučasovnoj pauzi za ručak mora nesrećnicima koji su u njegovom društvu hvaliti šefa na sav glas, ale aleeeee).

Nije to laka rabota, ne, ne, ne! Moraš biti zaista "obdaren" za takav "hobi" - nešto kao Neo, samo u mnogo mračnijoj varijanti. Puta deset.

Prestati, zbataliti neku lošu naviku. Preboljeti zavisnost, ili pobijediti je. (U nekom ranom stadijumu se pobjedjuje, kasnije može samo da se preboli).

Izraz se koristi odavno(relativno, je l'). Koja je prva povezanost bila, ne zna se(ili ne znam). Uglavnom, podsjeća na skidanje skorčale masnoće sa dna tiganja. Sundjer, feri, voda... Struganje, odvajanje, skidanje. Gomila lepljive smješe na rukama, sluzave niti izmedju sakrivene glatke površine i prstiju. I opet kidanje veza, otcjepljivanje, pranje ruku, ubijanje mirisa. Potapanje ostataka. Ispiranje.

Svi se skidaju. Sve je više potrebe za skidanje sa novih stvari, na koje nikad nismo sumnjali. Sve je više skidanja sa starih stvari, za koje smo misli da smo naučili. Ljudi koju se ne skidaju, umiru od dosade...

Ali to je kraća briga. Ono što smeta, je što se svede na naviku. Koja je sama po sebi loša. I onda skidanje, da nas ogoli, isprazni i otrijezni, pa da nabermo novi buket stvari i pretvorimo ih u navike.

Sa neverovatnim porastom urbane i suburbane metroseksualne populacije, ambalaža postade najbitniji deo svake industrije, naročito kozmetičke. Nema tu ništa što je taj bogom dani kolagen koji rešava sve probleme: od podbratka i spalih obraza do otromboljenih sisa, toliko velik molekul, da ne može ni da prodre u tu kožu koju treba da ponovo učini elastičnom poput dvanaestogodišnje kineske gimnastičarke. Na kutiji piše kolagen plus, i to mora da se kupi. Naravno tu su i čitave studije o tome kako urbani i osvežavajući parfemi za muškarce treba uvek da se pakuju u širokim bočicama kao trokrilni ormar, krupnim kao i njihovi vlasnici koji su popili ceo periodni sistem, a ženske u nežnim i duguljastim, ili pak okruglim, za one koje se oporavljaju od viška kilograma posle porođaja, ili se teše kako su građene kao jabuka (nisi, debela si, macxko, cmok). Naravno, mudro je zapamtiti i da ako ubacite miris mente u vodu za ispiranje usta roze boje, da ćete biti streljani kao nemetroseksualna osoba, čije seme treba zatreti sa sve vašim roze mentolom. ZA ROZE BOJU JE CIMET! Sličan problem se izgleda pojavio i u drugim industrijama. Šta će ljudi, izgleda da će uvek pre da biraju lepo, nego korisno.

Znak raspoznavanja prosečnog hejtera sa ovih prostora u njegovoj endemskoj sredini i endemskim godinama. Retoričko pitanje sa nesagledivim mogućnostima variranja i primene u evridej hejtu prema životu & drugim zločinima a da je pritom relativno opravdano utemeljeno na istini koja se krije u sopstvenoj aluziji mu.

Jer naš čovek se u Golgoti preživljavanja u "divljini" podno ovog parčeta neba za sve ove godine stradanja navikao razočarati u sve i svja, pa čak i u glagol "razočarati", a povremene kolektivne pobune u cilju poboljšanja opšteg životnog standarda bile su akutne i, ispostaviće se, krajnje "kratkog hoda". Verovatno zbog toga što se razočarao i u hodanje, tja, ko će ga znati. Elem, sve ovo dovelo je do toga da narečeni potpuno "izgubi kompas", ode u kurac i zadrži se tamo na neodređeni period vremenskog kontinuuma.

Uostalom - kada je vremenski kontinuum ikome doneo nešto dobro?

Devojka koja ima osobinu da se jako brzo, temeljno i opsesivno zaljubi u muškarca ali posle nekog vremena (obično 2-3 nedelje, ponekad i malo preko mesec dana) ga škartira bez ikakve najave, pritom često svaljuje svu krivicu na njega. Iako posle tvrdi da je iscrpljena i da joj je dosta muškaraca, već posle nekoliko dana nalazi novu žrtvu. Njeni motivi za ovakvo postupanje nisu do kraja utvrđeni, ali je najverovatnije to nezasita želja za osvetom zbog trauma iz detinjstva ili rane mladosti.

Znaci raspoznavanja ovakve devojke su:

- mogu se startovati na apsolutno bilo kom mestu i bez povoda, i odmah pristaju na priču.
- nekontrolisani izlivi emocija i brzo zaljubljivanje u određenog muškarca, bez potrebe za ikakvim većim trudom sa njegove strane
- njene drugarice su neobične osobe, uglavnom su u pitanju emotivne kurve poput nje, klasične fukse ili sušta suprotnost - devojke koje neće ništa pre braka. Emotivno zrele osobe se, jednostavno, ne zadržavaju u njenoj okolini.
- uglavnom su prosečnog izgleda i neupadljive, relativno introvertne.
- u seksualni odnos sa žrtvom nikad ne stupaju odmah, ali obično u to ulaze već posle nekoliko dana. Pritom izbegavaju spenkovanje, dirty talk i bilo koji drugi nagoveštaj perverzije.
- nesređeni odnosi u porodici

S.D. je kada kao student, dakle buduci akademski gradjanin, verovatno relativno normalno dete, krenes da trazis stan i brzo ukapiras da se 70% stanova izdaje studentkinjama, srednjoskolkama, samicama. To cesto otvoreno pise na oglasima. Kad pozoves nekad ti kazu iskreno da ne izdaju stan muskarcima, kad dodjes oci u oci, baba i deda se pogledaju, pa pogledaju tebe (jos ako imas dugu kosu najebo si ga), pa kazu da ce uskoro da im dodje rodjak pa se predomislili.
Ocigledno ljudi jos uvek imaju predstavu o devojkama kao slabasnim, nevinim bicima koja ne prde, i ne znaju da svakog oktobra njihov grad napune brucoskinje koje u svom mestu odavno bije los glas, pa tamo vise ne mogu da se opijaju i jebu s kim stugnu,a ovde imaju kakvu takvu anonimnost i bonus dok su jos mlade.

P.S. Da se razumemo... Apsolutni sam protivnik svakog patrijarhalnog sranja koje supruge i deca moraju da trpe. Gore navedeno je samo jedan aspekt seksualne diskriminacije koji moze da udje u definiciju tog pojma.

Nekako čovek za sve u životu traži reper. Ne znam da li je to prirodna stvar. Sve je relativno i sve zavisi od referentnog tela i ugla gledanja. Hiljadu paradigmi i sve su prave i sve su istinite. Da ne postoji današnja kinematografija ne bih shvatao vrednost holivudskih filmova iz četrdesetih i pedesetih. Plitka, bez priče sa naglaskom na specijalnim efektima, eksplozijama i željom da gledaocu oduzme dah, novi holivudski filmovi su postali apatični i nežalost dosadni. Nema više Bogarta i Kazablanke, Džejmsa Dina i onog istočnog od raja. Da li su ljudi postali zatupljeniji ili jednostavno više žele da vide spektakl pred očima nego da čuju fantastičnu priču? Možda je to posledica novih tehnologija. U četrdesetim i pedesetim nije bilo efekata i producenti su akcenat stavljali na priču. Danas, umesto da iskoriste te nove mogućnosti koje im daje novi vek i spoje i priču i efekte oni prave filmove sa pričom koja je na nivou šestogodišnjeg deteta. Pritom se izvinjavam deci, ali sam našao reper.

On radi u Zoološkom vrtu (Mogao bi raditi bilo gde, ali eto, za ovu definiciju, on radi tu.). On je smotan, trapav, šuntav, kljakav, vrljav, nesposoban. Dobar je jedino za čišćenje onoga što je prošlo kroz creva njegovih štićenika. Ali, on se nada. Jednoga dana, on neće biti samo čistač govana, on će se uzdići. Počeće oko njega da se motaju dobre ribe, i ovaj put to neće biti one akvarijumske. Neće više morati da pati za spremačicom Draganom koja ima gušće brkove od njega. I lepše. Patiće ona za njim, zmija, nije mu ni ime mogla zapamtiti. On ima ortaka kojeg smatra nižom vrstom. Čoveka koji ima odličan smisao za humor, zavodnika. Osobu koja ne spava Draganu ne zato što ga ona neće, već zato što manekenke stoje u redu da prođu prstima kroz slapove njegove svilene kose. On je običan radnik kom niko lice neće zapamtiti, niti će mu se iko zahvaliti što održava Zoo vrt gledljivim i relativno pa, ne mirišljivim, al' ono, manje smrdi. On je mukica, i to će ostati do kraja svog, alkoholom zalivenog života.

Zelena flaša piva je nekada predstavljala kontrolni uzorak tokom proizvodnje i punjenja flaše piva. To je bila svaka 100-ta flaša i relativno često se mogla naći poneka takva flaša u gajbi.

Svako ko je dobio takvu flašu prilikom naručivanja u nekom ugostiteljskom ojektu je istu mrzovoljno prokomentarisao i najvećim delom je tražio da mu donesu neku drugu.

Ukus se nekada zaista razlokovao, jer umesto da se kontrolni uzorak rashodje on se vraćao nazad na pakovanje dok su u njemu ostajali ostaci "hemikalija" koje su se koristile za proveru kvaliteta. Te hemikalije nisu ostavljale neke posebne posledice sek što su kvarile ukus (najveći greh hehehe) i mlkice problema sa stomakom kod nekih ljudi (kod onih koji i inače imaju osetljiv stomak).

Takođe, na osvetljenom mestu sunčeva (ili veštačka) svetlost veće "posledice" ostavljaju na pivo u zelenoj nego na "standardoj" braon flaši. Odatle toliko nezadovoljstva zbog jedne takve flaše.

Sada takve flaše ne predstavljaju više kontrolni uzorak, ali čovek se nekih navika teško odvikagva. Zato starije osobe smatraju za "jeres" kada im date pivo u zelenoj flaši.

Jako neugodna stvar pogotovu ako ucite kvantnu mehaniku i od skoro ste krenuli da pusite.

Najkontraverznija država na svetu.Pun naziv joj je Demokratska Narodna Republika Koreja. DNR Koreja ima komunističko uređenje sa formalno tri partije od kojih je jedna zauvek na vlasti- tzv. Radnička Partija Koreje.
Kontraverze ove relativno male, ali za neka globalna pitanja, nažalost, jako bitne države:
- To je država koja se zove Demokratska Narodna Republika, a nije ni demokratska ni narodna, a najmanje republika.
- Svedoci smo da je ona zapravo jedina Komunistička Monarhija ikada, s tom finesom da oca ne nasleđuje nužno najstariji sin već on za života određuje sebi naslednika, konkretno sadašnji predsednik-monarh je odredio najmlađeg od svoja tri sina za naslednika.
-Konačno, to je država u kojoj stanovništvo bukvalno umire od gladi, ali sa druge strane ima razvijen nuklearni program. Možda ih zbog toga pojedinci smatraju simbolom otpora globalnoj američkoj dominaciji, ali sa moje tačke gledišta za našu planetu je nevažno da li je nuklearni rat izbio zbog sukoba velesila ili zbog paranoje, kompleksa niže vrednosti, ili nekog drugog poremećaja rukovodstva jedne male, siromašne države sa smrtonosnim oružjem u rukama.

Definicija je validna isključivo u intervalu od 1. juna do datuma prijemnog ispita.

1. Kuku tip: uglavnom ženskog pola. Lakira nokte, overava sve kafiće po kraju i šire po ceo dan. Samo kuka, prepričava naslove lekcija iz te jedne knjige izgovarajući ih kao najveće misterije čovečanstva ne bi li zadivila neku neuku besposlenu osobu koja sedi preko puta barskog stola i svejedno nema pojma šta je to. Procenat prolaznosti uglavnom oko nule.
2. Ma ae opušteno tip: uglavnom muškog pola. Krenuo je s učenjem pre pola godine, uči par sati dnevno, iskulira, popije pivo, popuši pljugu, trpi kukanje okolnih neuroznih maturanata govoreći „ma ae opušteno“ kad god neko pomene prijemni (dakle, na svakih 30 sekundi). Dobaci uvek do nekog samofinansiranja, ako ga ukenja, i na budzet.
3. Opsednuti tip: provodi 25 sati dnevno nad knjigom, zna svaku štamparsku grešku napamet i ispušta uznemirujuće zvuke visokih frekvencija kad shvati da je naleteo na pitanje na koje ne zna da odgovor u nekom od dva miliona testova koje je pokupio od ljudi koji su tu muku otpatili pre godinu/dve. Ne treba pokušavati sa psihoterapijom ili bilo kakvim mirnim razgovorom, ujedaju. Ignorisanje je jedini prihvatljiv metod. Procenat prolaznosti je oko 100%.
4. Nadmeni tip: bivši vukovac ili djak generacije, učio je, zna da zna i da nema šanse da ne prodje, ali ipak manično prevrće stranice knjige kad god je kod kuće. Naravno, pred drugima je kul, ne pipa knjigu i boli ga uvo. Ne smeta mu aktuelna tema prijemnog ispita, preferira da ležerno ispituje ljude koliko su učili i da ih sažaljivo gleda šta god da kažu dobacujući utešno: „pa dobro, biće valjda ok“. Ova vrsta je retka i gadna. Procenat prolaznosti: 100%.
5. App tip: tip maturanta koji vidi svetlo na kraju tunela u obliku svetleće boce tekile. Vodjen načelom: ako prodjem pijem, ako padnem pijem. Uglavnom, krucijalna motivacija je da se napije da udavi svetski bol, a ne dozvoljavaju mu mama i tata dok ne prodje prijemni. Naporna vrsta. Procenat prolatnosti oko 70%.
6. Umereno-opsednut tip: uči po ceo dan, „pa šta mu bog da“. Kasno se setio, al jebiga sad. Relativno umereno smara okolinu, nije nepodnosljiv i optimističan je jer mu ništa drugo ne preostaje. Stepen prolaznosti: 80%.

Proglašavanjem nekoga za zemljaka vi njega stavljate na položaj koji ga izdvaja iz sredine u kojoj se nalazite. Ipak, ovaj izraz karakteriše velika nepreciznost, koja se ogleda u tome da, što ste dalje od svog zavičaja, sve je slobodniji kriterijum za proglašavanje nekoga zemljakom.

Čuvena vojna formacija korišćena u drevnoj Grčkoj. Karakteristična za vojsku drevne Sparte. Sačinjavali su je gusto poređani hopliti u pravim redovima koji su činili kvadrat ili pravougaonik. Hopliti su bili naoružani kopljem dugim 3 metra tako da su i hopliti iz četvrtog reda mogli učestvovati u borbi zajedno sa prvim. Zaštićeni okruglim štitom sa prečnikom od oko jednog metra i bronzanom kacigom. Savršeno uvežbana formacija koju bi sačinjavali snažni vojnici činila je nebrobojni zid i nepremostivu prepreku konjicama sa istoka. Jedini nedostatak ovog vida ratovanja je njegova relativno slaba pokretljivost, pa su Grci u sukobima sa rimskim legijama redovno gubili inicijativu na bojnom polju.

Ovaj vid ratovanja kasnije preuzimaju Makedonci koji koriste duža koplja. Falanga nestaje kao zastareli način da bi se u drugom obliku ponovo pojavila krajem 15. i početkom 16. veka, kad se pokazala potreba tako gustih redova pešaka protiv konjice onog doba, i traje oko sto godina, da bi napokon početkom 18. veka zauvek otišla u istoriju.