Nedelja, 20:47
Stigli su u Beograd. Napuštaju aerodrom u Surčinu osam sati posle dolaska, jer su izgubili prtljag. Njihova avio kompanija ne preuzima odgovornost za gubitag prtljaga, a jedan aerodromski službenik predlaže teroristima da dođu sutra, pa uz malo sreće, možda.
Sedaju u taksi. Nabusiti taksista pogledom u retrovizor zaključuje da su nesumnjivo stranci i vozika ih noću po gradu sat i po. Kako teroristi ne prigovaraju čak i kada taksimetar dođe do 16.000 dinara, taksista odlučuje da pokupi i svog ortaka na kružnom putu. Odmah su ih opljačkali i pretukli, a onda izbacili u blizini Petlovog brda.
Ponedeljak, 10:30
Pošto su se osvestili, obojica terorista uspevaju da dođu u hotel, i tamo naručuju rent-a-car. Posle toga se opet upućuju na surčinski aerodrom, ali ostaju blokirani zbog protestnog marša prosvetara i lekara. Zatim im beogradski taksisti, koji su takođe stupili u štrajk, zaprečavaju prolaz.
Ponedeljak, 14:30
Nekako dolaze do Novog Beograda gde u privatnoj menjačnici zamenjuju novac. Umesto dolara, sačuvanih u đonovima cipela, sada u džepovima imaju falsifikovane novčanice od po 1.000 dinara.
Ponedeljak, 15:45
Dolaze na aerodrom Surčin, čvrsto odlučni da avion skrenu sa rute i sruše ga na Palatu federacije. Piloti i stjuardese JAT-a štrajkuju, traže četvorostruko veće plate. Isti problem imaju i kontrolori leta koji se pridružuju štrajku iz solidarnosti. Jedini raspoloživi avion na pisti je kompanije "Montenegro airlines" sa destinacijom do Nikšića, koji u polasku već kasni 8 sati. Službenici kompanije, zajedno sa putnicima, sede na podu i pevaju hitove sa "Montevizije 2006", povremeno uzvikujući parole u korist referenduma. Dolaze pristalice crnogorske opozicije, i počinju da dele udarce levo i desno svima, a svoj bes posebno iskaljuju na dvojici Arapa.
Ponedeljak, 19:05
Konačno se malo smiruju strasti i dva sina Alahova, prekriveni krvlju dolaze do pulta "Pink air" kako bi kupili kartu za avion koji će skrenuti na Palatu federacije. Službenik "Pink air", koji im je prodao karte prećutkuje da je let, zapravo, otkazan.
Ponedeljak, 22:07
Sada već teroristi raspravljaju da li da nastave sa planom ili ne. Više nisu sigurni da li je uništenje Palate federacije teroristički čin, ili čin milosrđa!?
Ponedeljak, 23:30
Izgladneli, odlučuju da prezalogaje nešto u aerodromskom restoranu, i naručuju pljeskavice sa kajmakom
Utorak, 08:35
Kajmak je bio žešće pokvaren, pa završavaju u Kliničkom centru, pošto su celu noć čekali u hodniku Urgentnog centra. Stvar ne bi trajala više od par dana da se nije pojavila sumnja na salmonelu iz pljeskavice.
Nedelja, 17:20
Posle 12 dana izlaze iz bolnice i nađu se u blizini Partizanovog stadiona. "Partizan" je izgubio, na domaćem terenu, od "Crvene zvezde" sa 4:0. Ogorčena grupa "Grobara", videvši dva tamnija čoveka zamenjuju ih za navijače "Cigana" i počinju da ih gađaju kamenjem i letvama. Da bi stvar bila gora, šef navijača "Grobara", seksualno iskorišćava obojicu.
Nedelja, 19:45
Konačno navijači odlaze, a obojica terorista odlučuju da se napiju prvi put u životu (iako je greh!!). Na jednom splavu kod Pristaništa, natoče im veštačku lozovaču sa metanolom i ponovo završavaju u Gradskoj bolnici zbog trovanja, a testiranje je pokazalo da su obojica pozitivni na HIV.
Utorak, 23:42
Dvojica terorista, kao slepi putnici, teretnim brodom beže iz Srbije u Rumuniju. Izmoreni trovanjem metanolom i sa gomilom novih infekcija, zaklinju se Alahu da više nikad neće doci u Srbiju.
Osoba koja ti nije stvarno prijatelj, čak je možda i ne poznaješ, ali komentarišeš njene aktivnosti na fejsbuku i pritom se trudiš da komentari budu što ličniji, kako bi tvoji ostali fejsbuk prijatelji, pomislili da ti je taj stvarno prijatelj.
Shvatio si da imaš mnogo malo prijatelja na fejsu i počinješ potragu. Stepen potrage zavisi od stepena očaja, izraženosti tvoje asocijalnosti i osećaja ličnog dostojanstva.
I stepen: Nalaziš prijatelje iz osnovne ili vrtića sa kojima nikada nisi ni progovorio, koji nisu ni sigurni ko si ti, ali im je nešto poznata tvoja faca, pa prihvataju zahtev, zbog čega će se gorko kajati čim počnu tvoji komenatri:
(tvoj novi prijatelj)-kakvo ludilo bilo sinoć!obožavam vas,ljudi!
(ti)-I mi tebe obožavamo!Kakav/kakva si car/ica!II stepen: Nailaziš na brata/sesru/svastiku/prijatelja nekoga koga poznaješ i njemu šalješ rikvest, a on te iz ljubaznoti prihvata, iako mu nije jasno otkud to, kada se ni ne poznajete. U komentarima se najviše trudiš da ispadne kao da si ti mnooogo dobar sa njegovim bratom/sestom..kako ne bi shvatio koliko si jadan.
(brat/sesta..)-seko, prelepa si mi na toj slici!
(ti)-a da je vidiš tek uživo!lepotica!
(brat/sestra...)-jao, vidi moja seka se napila..hahaha..
(ti)-ma, daj, ludača nas sve navlači na alkohol!neću više da se družim sa tobom:)))III stepen: Svima za koje si znao si poslao zahteve, ali još je malo. Sada počinješ da lutaš fejsbukom i klikćeš na slike onih koji ti deluju mnogo kul!u komentarima se trudiš da oni shvate koliko si ti kul!Uvek se kreće od stranaca, da bi tvoje zahteve shvatili kao želju za internacionalnim poznanstvima, a onda se prelazi na domaće, i tu se otprilike opraštaš sa dostojanstvom:
(tvoj prijatelj stranac)-It was a great party last night...i love wild girls..
(ti)-ooo, you should come to serbia, we have the best girls and the wildest parties..
(tvoj prijatelj stranac)-nice to know:)))
(ti)-yea..man last night i almost died!..it was crazy!!!and girs..yeah..
Nešto potpuno drugačije od onoga što biste vi nazvali kreativnošću, a vrlo slično onome što biste vi opisali kao nekreativnost, a što je iz nekog razloga fascinantno zanimljivo svim najbogatijim finansijerima filmova i serija u Americi.
-Ovako, moja ideja je serija u kojoj je ..pazite sad-muž debeo, ima stomak i sve, a žena mršava..
-Da, da..-budno ga sluša sa ozarenim izrazom lica i drmusa glavom u stilu epileptičnog napada..
-I oni imaju i decu i kuću i sve...
-Aha..joj, shvatam, već mi je smešno..-ozarenje se pojačava.
-Ali on je neverovatno lenj...
-AAAAAhahahahha..pa vi ste genijalni..-ozarenje u kulminaciji.
-Da, da..Hvala. I još! pazite sad! Tu je i rodbina i komšije i prijatelji, a svi su ili nervozni ili dosadni ili pijanice!!
-Ahahahaha--Ubićete me..pijanice...To obavezno ubacite, neka bude neko nervozan i neko ko voli da popije! Obavezno!..Imate negraničen budžet! Fasciniran sam vašom kreativnošću!-Moja ideja je horor..
-Savršeno!
-Čekajte. Nije kraj..
-Nemoguće..Niko nije toliko kreativan..-posmatra sumnjičavo..
-Ali horor o zombijima...
-Pa, vi ste neustrašivi! To je toliko kreativno i neviđeno da ja nemam reči..
-I još..pazite sad! To se sve dešava nekim mladim ljudima!
-Bravo! Čestitam, imate na raspolaganju sve moje milijarde!-Razmišljao sam o filmu o katastrofi!
-Fascinantno!
-Možda čak i kraj sveta...
-Ne biste se usudili...
-A mi pratimo priču iz ugla dvoje ljudi, to su muškarac i žena..
-Da da da da..-budno prati sa sve varnicama u očima.
-I tu je i dvoje dece i kuče..Ne moraju da budu njihova deca ali mogu..
-To ćete vi odlučiti, ja ipak nisam genije..
-I između njih dvoje će biti neke hemije, možda se čak i zaljube..
-Izvolite moju Paltinum karticu..-Moja ideja je ljubavni film..
-Ahhhhh...
-Ali tu ima nekih prepreka..
-Aha! To je već neobično..
-I ceo film će biti o tome kako oni prevazile te prepreke..
-Zvuči neverovatno..Jeste sigurni da niste ukrali tu ideju od nekoga?
-Naravno..I na kraju će biti zajedno ili će jedan da umre..
-Fenomenalno! neka budu zajedno, ipak je ovo Holivud!
Gospodine Ranya, izvinite što mi je bilo potrebno ovoliko vremena, no one proklete Kornjače opet udarile sinoć. 300 moje braće je palo, samo da bi se oni oćerali! Stvarno ne znam što misli Gospodar Sekač, ali ako se ovako nastavi, naš klan u Njujorku biće istrijebljen do sledećeg prvog u mjesecu! No gospodine, da se vratim na temu… Ni nakon 2 mjeseca u službi klana, nisam uspio da vidim Sekača. Veliki broj moje braće misli da je on samo mit, relikt davnih vremena. Osoba koja nama izdaje naređenja jeste Kurenai - kurvica mala, predobra, navodno ćerka Gospodara Sekača, pravi pakao.
Moram priznati da nisam čak ni te Kornjače vidio, ali smo svi sigurni da one postoje. Neoboriv dokaz za to su moja braća, koja se vrću iz misija bez nogu, ruku, glava na ramenima… Svima im je zajednička sledeća izjava: ,,Nismo ništa viđeli, gluvo doba noći, bačen suzavac i zvuk seckanje mača’’.
Ja gospodine ne znam koliko ću moći još ovaj posa da obavljam. Nedostaju mi Budva, pičke, ludi Rusi i turbo folk iz klabinga. Proklet da je dan kad sam prista na ovaj posa, gospodine. Nema opasnosti po Crnu Goru. Klan Nindža Stopala je sada i previše obuzet borbom koju vodi sa kornjačama prokletim. Znate šta mi nije jasno? Nas, jebote, ima na hiljade. Naša je policija, naš je gradonačelnik, vodimo sve, a prokleti Bakster Stokmen, proklet da je još koji put, stalno pronalazi nove mašinice droge i poboljšanja, sve u cilju ojačavanja nas i konačne pobjede. Mada, evo pušimo kurac od kad sam ođe. Ne znamo koliko ih je, mada vjerujem da ih je masu. Ne znamo ni đe su. Sumnja se da žive dolje u kanalizaciji, ali molim vas, NEKO da živi dolje, pa mora biti luđi od onog najjačeg ludaka u psihijatrijskoj ustanovi.
Gospodar Sekač se obračunavao sa njima par puta. Jedan od možda najvećih obračuna desio se na krovu izvjesne stambene zgrade. Naime, Sekač je stupio u kontakt sa jednom od kornjača i ponudio mu dil. Kučke i drogu samo da ovaj stane na njegovu stranu. To je rezultiralo borbom na krovu. Učestvovala je jedna od naših najelitnijih grupa, na čelu sa Sekačom, samim protiv 4 proklete kornjače i njihovim vođom - Velikim Pacovom (luda ekipica zar ne?). Tačan ishod bitke nije poznat. Priča se da ih je Sekač masakrira, što je i vrlo moguće. Doduše. u zadnje vrijeme kruže priče, da je njihov vođa Pacov viđen kako se kreće po gradu.
izvinite gospodine, ali ja nisam baš visoko na ljestvici. Eto, nisam čak ni bio još u borbi sa kornjačama. Ne znam mnogo o njima, samo pričice, ali ovaj položaj je odličan za moj pravi zadatak. Sekač nije prijetnja za Crnu Goru, to vam garantujem. Možete slobodno ispijati mohitoe po Budvi i bavite se jačim oponentima u svijetu. Ja gospodine, u narednim danima planiram da se podvrgnem Stokmenovim ekspermientima. Evo već nedelja dana od kad uzimam 3 bromazepana i šaku dijazepama dnevno. Rade se sklekovi, rade se opasna vježbanja. Pokušaću da se probijem, da budem jači… Dako stignem tako do Gospodara Sekača No gospodine evo je Kurenai, prokleta da je, sigurno oće da joj oribam leđa. Aj ostajte mi dobro
E VIVA MONTENEGRO, pozdravite jedinog trve gospodara CG, Mila!
Da, film kao paket informacija i lek, jer oni ne znaju gde je Srbija. Glupi su k`o kurac. A oni malobrojni koji ipak znaju tu istinu vrednu poput Svetog Grala ne veruju da tamo ima struje i interneta. Oni su totalni idioti ... jer suštinski je važno znati gde je to mesto, kao što je važno pokloniti se činjenici da se tamo Moravac igra na trofaznu struju. Ej, trofaznu! Ko ovo ne zna osuđen je na večiti i nadrealni dalijevski odraz prazne lobanje i zgrčene facijalne muskulature u trenutku samospoznaje sopstvene praznine.
Za vremenske putnike na delu geografske slagalice čiji se oblik ameboidno menja svakih par deceneja ostaće večita i mučna misterija kako to ONI ne uspevaju da u taj svoj jedan neuron konačno uteraju te naše koordinate i napokon nas učine različitim od Mesopotamije a samim tim i beskrajno srećnim. Zadovoljstvu kraja ne bi bilo kada bi nam barem njih stotinak miliona sa razumevanjem udelilo taj čudesni, ali precizno usmereni, cajper na globusu ili geografskoj karti.
Izgleda da se to neće desiti na večitu žalost stanovnika balkanske sante leda. Nikada se nije ni moglo desiti jer isprva ni oni sami nisu znali gde se tačno nalaze u trenutku kada su pokvasili prljave gaće vodom s`one strane Atlantika. Od tada, vreme je postalo skuplje od novca a avanturisanju nije bilo kraja. Bazalo se i tumaralo. Nasumično i sporadično metastaziralo. Krajnje čudnim talentom za kolateralne aktivnosti istrebljivao se narod pod opštim, i što je najtužnije potpuno pogrešnim, imenom. Snagom i upornošću termita prešlo se na glodanje svega što stoji na, ili spava u, Zemlji. Sve je moralo biti pretvoreno u zelenu novčanicu, čelik i beton. A tada, upalili su svetlo koje je obasjalo Svet. Prvi koji su se užasnuli svog odraza na tom svetlu su naravno bile baš te autohtone lučonoše, ali to ih nije obeshrabrilo niti zbunilo. Ne da su nastavili dalje, već su i pojačali tempo. I dok su oni pojačavali tempo bez imalo bola u kurcu za pitanje tajanstvene lokacije Serbosopotamije ...
... balkanski jahači ameboidnih državica takođe nisu osećali bol u kurcu za otvorene kaverne Doka Holideja, bostonsku čajanku, građansko-bratoubilački rat, raspevana crno-bela polja pamuka ili nešto poput pitanja da li Bik stoji, sedi ili je počeo da visi. Teško da je išta od toga čak i zavirilo ispod šajkače. Naravno, ovo ne znači da je ispod šajkače bilo baš sve ravno. Pitanja kao što su: može li Sultan da jebe, ima li šta da jebe, kada će da jebe, i ono najvažnije KOGA će bre da jebe su bila od životne važnosti i prioriteta. Pa kome je onda moglo da bude važno pitanje tamo nekih ajduka koji i posle Mitrovdana ugrožavaju Poni Ekspres i time krše pravila sezonskog pljačkanja.
Izgleda da se iskreno i opravdano nisu poznavali. Svako sa svojim brigama i u svom vilajetu.
Kao i uvek, kroz vreme se putovalo dalje. I to spontano.
Nisu saznali gde je Mesoposerbija, ali su nastavili da cepaju svemirska prostranstva, prevrću zemljinu utrobu, slažu gene u genome kao lego kocke, troše svetske zalihe zelene boje, izmišljaju novo božanstvo, veru, naciju i dekadenciju. Konačno, snimili su audio-video zapise svojih, ponekad jadno teških a ponekad komično lagodnih, života. Spakovalli su te zapise u prigodne kapsule i ponudili ih kao lek. Konzumiralo se na veliko bez razmišljanja o posledicama. Zapis se naime raspakivao u mozgovima konzumenata i pre ili kasnije sukobljavao sa dinosaurskim stereotipima. Neosporno, obostrana greška.
Konzumentima nije baš jasno zbog čega su uzimali kapsule i sada se trude se da ih izbace iz sebe ili da nekako prebrišu zapise. Bezuspešno. Postale su deo koda. Proizvođačima kapsula takođe nije stalo da pomognu konzumentima jer ni oni nisu sigurni gde su ih sve distribuirali i ko ih je sve progutao. Jednostavno, teško pamte oblike ameboidnih teritorija, a na kraju i zabole ih kurac da se lome oko toga.
Drevna amazonska plemena još uvek, i to uspešno, izbegavaju kontakte sa modernim čovekom. Žive po pravilima starim ... pa jebeš li ga koliko, ali veoma starim. Premeštaju se i žive u uznemiravajućem strahu da će ih jednog dana pronaći i preseći im cev kojom su do sada putovali kroz vreme. Kažu, biće to kraj sreće, sveta i vremena. Da, kada oni saznaju da neko ne zna gde se nalazi njihov svet oni su srećni, a za tog nekog kažu da je vrlo mudar čovek. Valjda zbog toga što kada želiš da nekog nađeš ti to stvarno i uradiš i to bez velikih teškoća.
Ponekad se čini da pripadnice lepšeg pola održavaju takmičenje u određenim disciplinama pogotovu kada same idu ulicom. Takmičenje postoji vekovima unazad a izgleda da će se i nastaviti u budućnosti.
Discipline:
Gledanje pravo
Bez obzira da li pada kiša, bombe sa neba ili sekire, da li je ulica popločana ili razrovana pripadnica ženskog pola kada hoda mora da gleda pravo, svako skretanje pogleda u stranu bilo bi ravno katastrofi i padu na lestvici "Koliko sam dobra riba jebo te!".Brzo hodanje
Brzina hodanja ženskih jedinki obrnuto je proporcionalna broju istih. Ukoliko ih ima par dozvoljen je lagani tempo uz nezaobilazno kikotanje i širenje po principu fantastične četvorke iz svima im omiljene serije „Seks i grad“, međutim ukoliko samo jedna gospođica ide ulicom hod se ubrzava do neverovatnih razmera uz ravnomeran topot štiklica i rad nogu na kojem bi im Usain Bolt pozavideo.
Supersonično razgledanje izloga
Sposobnost u rangu sa čudesnim sposobnostima superheroja iz Marvelovih stripova. Naime, pripadnica ženskog pola prolazeći pored izloga u roku od par sekundi sposobna je da zapazi sve cipele, tašne, jakne itd. i sve detalje vezane za iste u okviru jednog izloga. Uz to u glavi već ima kombinacije šta bi uz šta mogla da uklopi i za koju prilku. Jedina mana ove nadrealne sposobnosti što gotovo nikada ne zapaze cenu pomenutih artikala.
Takmičenje u ćutanju
Što je devojka nafuranija to će manje reči izustiti na ulici. One super moderne izbegavaju flajere uz prezriv pogled, prosjake i ulične svirače i ne vide, TV ankete eskiviraju takođe bez reči, ako sretnu nekog momka jedva izuste „Ćao“ i poklone mu pogled u trajanju od jedne nanosekunde a slično se ponašaju i prema ne toliko fensi članicama njihove vrste. Postoji legenda da će se smak sveta desiti kada nafurana riba izgovori prosto proširenu rečenicu u razgovoru sa nepoznatom osobom na ulici. Sudeći prema tome, sigurni smo bar još stotinak idućih godina.
I kad igra novi PES i kad je sa novom devojkom, muškarca obuzme neko neshvatljivo osećanje sreće! Naročito prvi put!
Drugi put je jos srećniji. (Kako upoznaje nove aspekte koje u proslosti nije viđao, sve je srećniji.)
I sa novom devojkom i sa novim PES-om poznati su ciljevi do kojih treba stići. Ali načini nikad nisu isti!! Kao što se svaki PES razlikuje od prethodnog tako se i svaka devojka u mnogome razlikuje od prethodne! Takozvane nijanse I fina podešavanja nišanskih sprava! A izazov je ovladati situacijom i uživati u ˝igri˝ !
Konkretna emocija zavisi i od ličnosti igrača kao i od performansi mašine (računara odnosno muškarca):
1. Postoje igrači koji se ˝zaljube ˝ u jedan pes (npr. pes2006) i ne žele da instaliraju noviju verziju pa sve i da ih ova vuče za rukav i objašnjava kako je lepša i zgodnija od prethodne! Iako imaju ˝mašinu˝ koja zadovoljava standarde..oni to ipak ne čine! Za njih se moze reći da su san svake devojke odnosno PES-a.
2. Druga podvrsta ˝ Vernih˝ igrača pesa su na žalost oni koji nemaju ˝mašinu˝ pa i ne mogu da instaliraju noviju verziju. Oni se dele na dve grupacije.
2.1 Jedne od njih odlikuje skromnost, zadovoljni su onim što imaju i ne treba ima nova verzija, vole već postojeću!
2.2 Drugi opet idu kod frizera na over-clockovanje, ili u teretanu da nabudze napajanje i grafiku, ili uče kako bi proširili ram memoriju! Mnogo je načina da se ˝nabudzi˝ mašina. Svako radi na onome što mu fali, samo da se jednog dana dokopaju novog pes-a! Pes i devojka treba da budu oprezni kod ovakvih momaka, i moraju biti spremni na to da će jednog dana i na njihova vrata pokucati nove verzije. Ali i za njih ima nade, mogu donekle da se pripreme i sacuvaju od ˝zla˝, instalirajući sebi nove patch-eve. Da pojasnim stručni izraz Patch: jedna vrsta nadogradnje odnosno instaliranja delova koje dotadašnji pes odnosno devojka nisu imali , postoje frizeri, hirurzi, kozmetičari i treneri za pečheve, neki od njih su čak I fakultet završavali za izradu pečeva, a drugi su opet samo fanatici koji su tu i tamo završili po neki kurs i bave se patchevanjem iz ljubavi.
Pošto smo se pozabavili onima koji trenutno nemaju adekvatnu ˝mašinu˝, da vidimo kakvi su momci koji je poseduju ili koji će je jednog dana posedovati.
3. Momci sa žešćom ˝mašinom˝ obično vole da menjaju pes-ove i uglavnom igraju onaj koji je trenutno najaktuelniji! Za njih se može reći da su dosledni, sa njima se zna, I to je pošteno sa njihove strane! Svakom pesu je drago da bude igran na takvoj mašini, ali je svesan da je sve to samo prolazno i da neće trajati do veka!
4.Postoji takozvana patološka vrsta pes muškaraca, takodje poseduju adekvatnu mašinu. Njihovo ponašanje je čudno ako ne i manijakalno! Nemaju život, I imaju sve pesove instalirane na svojoj mašini. Ne odriču se ni jedne prethodne verzije, I poput cirkuskih žonglera pokušavaju da drže sve loptice u opticaju! Verovatno je da su svoju emotivnu energiju katektirali na ranijim modelima te ne mogu da ih se odreknu ili su još u mladosti razvili strah od odvajanja! Obično imaju problema sa zaspivanjem i snom (stručna literatura). Ovo otvara mnogo pitanja na koja jedino dublja analiza kao i mnogobrojna istraživanja mogu dati odgovor! Te ću ovde za sada o njima završiti!
5. Poslednja ali možda naj podmuklija vrsta!! To su igrači koji nisu sigurni koliko će još novih verzija pes-a njihova ˝mašina˝ uspeti da iznese! Oni su uspeli da ovladaju jednom od verzija i u njoj dostigli vrhunske rezultate, a možda i razvili veliku ljubav! Ali tu na scenu stupa njihova nemirna priroda i dečacki duh igre!! Oni će svoju veliku ljubav zauvek ovekovečiti na pijedestalu svojih mountovanih diskova! I ona će za njih uvek biti broj 1! Ali tu I tamo odu do komšije 3 pa probaju i trenutno aktuelnu verziju!!! Ako im se baš dopadne može im se desiti da zaredjau posete komšiliuku!!! Dok se komšija 3 ne osvesti i shvati da mu 5 ne izbija iz stana…. Tu se svašta može desiti, a možda pukne i po koji joypad!!!
Primera je mnogo, ali ja preferiram patološku ljubav.
Trenutak koji će se pamtiti, stalno prepričavati, dugo, jako dugo. Ostaviće u amanet budućim generacijama da se sećaju i sačuvaju od zaborava. Nešto originalno i nesvakidašnje, ludo, novo. Niko to još nije probao, nije se čak ni usudio, možda zbog manjka avanturističkog duha ili pak zbog, potencijalne osude društva. Tako jednostavno, ali ipak toliko moćno, da će početi da utiče i na ostatak društva. Izazovno za druge, ali ipak neponovljivo. Bilo jednom, nikad više.
- Baćoni, setio sam se one stare ekipe iz kraja, pre desetak dina, ma, bili smo još klinci brate, Miške, Giga, Backo i Sale, kako su nas maltretirali buraz, ali opet niko se nije usudio da nas dira, baš zbog njih, a mi sve nekako uz njih. Jeste, slali su nas po vodu, kad se pikao fudbal bili smo na golu i kada bismo primili gol bili bi nam šamare. Vodili su nas da krademo kukuruz pored reke, pa bi posle ložili vatru ispred zgrade i pekli taj kukuruz. Kako je bilo vreme do jaja. Sećaš se onog starog Gruje, onog penzionisanog oficira ili šta je već bio, neko vojno lice. Kad je baja na sred travnjaka posadio drvo tako da nismo više mogli da igramo fudbal. Sve dok ovima nije dokurčilo pa su posekli to drvo i odneli mu pred vrata, onda je on malo Saleta išamarao i zaključao ga u garažu, pa su ova trojica obili garažu i pride izbušili gume njegovom jugiću. Jebote, a ceo komšiluk gleda sa svojih terasa, a onda odmah nakon toga smo opičili fudbal na starom terenu, a Gruja popizdeo, jer je znao da im ne može ništa, još onaj Backov ćale bio lud, da je ovaj još nešto uradio, Backov ćale bi ga samleo. Kakva je to Merilin Monro iznad ventilacionog otvora situacija bila. Kad sam otišao u stari kraj, čuo sam par novih klinaca kako pričaju o tome, ali sa nesigurnošću, ali i sa dozom oduševljenja, kao da nisu sigurni da se to stvarno desilo, to je za njih postao mit, alo sine, mit našeg kraja, a mi smo bili deo toga.
Još jedan suptilni izraz za gejpedere, posebno primenjiv kod one sumnjive plejade kantautora, tj. raznih Sergejeva i Željkova što plačljivom intonacijom pevuše svoje cmizdropičkaste tekstove uz neku usporenu istikuracsvakapesma melodiju.
Podatak o primanju pripadnika jačeg pola u prostorije iza bine često se događa uz ogromnu dozu neverice, s posebnim osvrtom na Džordža Majkla i Rikija Martina, čiji je bekstejdž svako normalan zamišljao kao festival prepički u minijaturnim kupaćim kostimima koje se kupaju u najskupljem šampanjcu sa bahate rajder liste, a ne kao mesto gde se derpići sevaju u rč.
Nećemo ovom prilikom praviti nepristojne paralele između bekstejdža i zadnjeg ulaza.
- Dobar dan, Sergej, hvala na vremenu. Milan, magazin Story. Svodite račune nakon, rekli bismo, za vas uspešne godine, da li ste vi zadovoljni kako je protekla?
- Naravno da jesam. Proslavio sam deset godina rada i počeo veliku turneju koja će trajati dokle god ova emotivna iskra u meni bude izvor svih ovih divnih tekstova koje čujete. Mnogo sam srećan. Možemo ovaj razgovor nastaviti u bekstejdžu, ukoliko želite?
- Imate li nekih neostvarenih želja?
- Naravno, Milane! Ja, evo, neprestano želim i sanjam. Inače, mnogo maštam i sanjarim, valjda dečak u meni nikad neće odrasti, a ja se i ne trudim da bude tako. Ipak, nastojim da budem što realniji, vodim računa i pazim šta ću poželeti jer ništa nije nemoguće ako se dovoljno želi. Sigurni ste da nećete u bekstejdž?
- Neka, neka, možemo i ovde.
- A piće?
- To može... da nastavimo. Dakle, kako dobijate inspiraciju?
- Čujem priče, a ovako emotivnog, neke me stvarno dirnu i pokažu mi da prava ljubav zaista postoji i da nije prisutna samo na filmu. Prava ljubav ne poznaje ni vreme ni granice. A ni mesto. Bekstejdž?
- Šta najbrže može da vas razbesni i kakvi ste kada ste ljuti?
- Ja se nikada ne ljutim, Milane. Ukoliko sam pod stresom, u okovima koje nameće okruženje, mir i oslobađanje pronađem u bekstejdžu.
- Kome se u životu poveravate, a da to nisu stihovi?
- Bogu hvala pa imam dobre prijatelje na koje mogu da računam i kojima mogu da se poverim. U bekstejdžu posebno...
- Kakvi trenuci vam iznova okrepe dušu?
- Sve opuštene varijante uz čašu vina i razgovore sa prijateljima učine da se osećam srećnim. Uživam u dobroj šali, kako na svoj tako i na tuđi račun. Svoju kreativnost pored muzike iskoristim sa prijateljima tako što ih pozovem u bekstejdž.
- Poznato je da volite da se bavite humanitarnim radom. Koji je to trenutak kada prepoznate da je nekome neophodna vaša pomoć?
- Ne želim da svoj humanitarni rad koristim kao svoj lični marketing. Ima i onih koji koriste i zloupotrebljavaju dobru volju i ljude koji još misle o drugima. Dobro čini, dobru se nadaj, to je jedini ispravan način. I vama je pomoć potrebna, ali sačekajte još par minuta da počne da deluje La Roha u vašem piću, pre nego što vas opet pitam za bekstejdž.
Teorija strune, vanzemaljci, Alah, Maje, Makedonci, pičke materine - sve vam je to dragi moji jedna velika prevara, ja da vam reknem. Mogu to da vam kažem jer sam ja spoznao istinu i toliko dobro je znam da sam je spakovao u dildo i nabio je Molderu u dupe. Ok, jeste on posle snimio još pet sezona pitajući se gde je, ali ko ga jebe kad ignoriše moj mejl.
Kad sam bio mali obožavao sam da slušam strašne priče koje mi je baba pričala ali znao sam da je to sve laž i da ne treba da se plašim. Ali nakon što je deda postao gromovnik (o tome više u sledećem kolu) i nakon što mi je veštica salivala stravu, znate sigurno šta je to, ono kad nešto baje pa vrelo olovo baci u vodu pa u olovu zarobi strah bla bla bla, posle mi nisu pričali priče. Mislim, ukenjali su se bezveze, koje još dete sme da izađe pre prvih petlova u poljski wc? Realno. Međutim kada je deda posle par godina došao sebi ispričao mi je priču, ustvari ne priču već upustvo za veru. On mi je rekao da ako noću hodim od zla mogu da se zaštitim ako se prekrstim. Naravno na to ne dajem ni pet para. Kako se Aboridžin neuki štiti od zla? Mislim stvarno. Bilo kako bilo veoma poštujem par drugih saveta koje mi je dao, npr:
- Čuvaj se besa tihog čoveka.
- Čuvaj se noći bez meseca.
- Čovečija sreća je kao senka i ona nam štiti leđa. Ako se pokolebaš, uplašiš i naglo okreneš ona može da pobegne.
E ovo poslednje sam iskusio na svojoj koži.
Bila mi je četrnaseta godina i bio sam na letnjem raspustu, u selu. To veče sam ostao u tetkinom sokaku do mraka igrao se sa decom, koje nije bilo u sokaku preko jaruge, dedinom. Ta dva paralelna sokaka je razdvajala duboka vododerina, kao potok ali suvo, obraslo velikom šumom. Tetka me je nagovarala da spavam kod nje ali deca bi mi pomerila bulju sutra ako bi saznali da ne smem da pređem jarugu sam. Prelazio sam je hiljadu puta, čak sam utabao i svoju stazu, ali danju. Bio sam veliki momak, morao sam da je pređem noću. Ćale mi je pričao da u njegovo vreme si mogao da okočiš mačku o rep i prvu sisu pastirke koju pipneš dok čuvaš goveda i prvi vlažan prst i prvi duvan koji saviješ, čovek postaješ kad noću pređeš jarugu sam. Ohrabren idejom da ću zakoračivši u mračnu šumu zakoračiti u novu epohu života.
Krenuo sam, pevao sam ili zviždukao neku pesmu, kao bezbrižno, kao... Posle par desetina koraka začu sam šuškanje lišća iza mene. Naravno da nisam hteo da se okrenem, nisam hteo da me sreća (čiaj hrabrost) napusti. Ali kako sam se spuštao u jarugu i sve mračniju šumu nije mi bilo svejedno. Okrenuo sam se. Iza mene je bila seoska džumara, mali ker, onaj isti koji ste videli hiljadu puta, isti onaj koji ljudi viđaju svuda, na svim meridijanima. Čučnuo sam i pozvao ga. Ali on je stao. Sve je stalo sa njim. Više zvezde nisu treptale, senke igrale i lišće šuškalo. Nastao je tajac. Osetio sam kako mi jeza prolazi niz kičmu. Kao da mi je neko odlepio selotejp sa kože osetio sam kako me sreća napušta.
Polako sam se okrenuo i nastavio stazom. Polako. Opet je počelo da šuška lišće iza mene. Kretao sam se sve brže i brže i brže. Onda sam se okrenuo. Iza mene je stajalo crno jare. E tad sam se prvi put upišao a da sam znao koji je glavni grad Srbije. Moje upišane noge su mi se odsekle. Pa sam poče da trčim. Kada sam preskočio dno jaruge nkrenuo sam se i iza mene je bila crna mačka sa najsjajnijim očima ikada. Trčao sam uzbrdo. Padao, ustajao, udarao o drveće i kasapio kolena o korenje.
U jednom trenutku mi je postalo svejedno i okrenuo sam se da se suočim sa "tim". Na pet metara od mene stajalo je crno čovekoliko biće sa rogovima, kozjim nogama, psećom vilicom i mačijim očima, sada znam, sada mogu da ga nazovem satir. Biće, zla. Biće pakla. Biće koje mi se kezilo u facu. Prilazilo je. Prekrstio sam se i raspršilo se u maglu, ništa crnju. Snaga me je izdala i pao sam.
Ujutru me deda našao i odneo kući. Mislili su da sam pao i onesvestio se.
Sada znam, zlo je iza nas. Postoji, vreba, uhvatiće vas, hraniće se vašim strahom spoznaćete ga kad tad.
Spoznaćete istinu i za na vjek vjekova ta spoznaja će vas upozoravati da nikada niste sigurni. Nikada...
Definicija je napisana za takmičenje Lovačke priče iako to nije.
Zajebane živuljke. Dolaze povremeno da vrše eksperimente na ljudima da bi saznali kako funkcionišemo da bi kasnije doveli flotu razarača i rudarskih brodova da nam ogole zemlju od svega korisnoga, a potom nas unište. Neki kažu da dolaze u miru i govore nam šta će nas zadesiti u budućnosti putem krugova u žitu. Neki ne veruju da uopšte postoji tako nešto i da je to sve zavaravanje naroda od strane ljudi u senci. Ali možda i nije sve tako kako mi zamišljamo...
Vanzemaljac1:"Znači izgubili smo se... Kako smo se uspeli izgubiti"?!
Vanzemaljac2:"Pa znaš da smo išli po one Terasijanke u Zanđi izmaglicu".
V1:"Da, i šta s' tim"?
V2:"Pa ja sam to upis'o u navigaciju i sve je bilo kul prvih par svetlosni' godina. Al' kad si ti uštek'o hiperpogon umesto mene, sve se uzjebalo i sad smo ovde".
V1:"Gde je to ovde"?
V2:"Nisam došao do treninga vidovitosti još".
V1:"Sam' ti zajebavaj. Idi do one treće planete od one zvezde, šarena je. Il' mi se čini zbog onog džidera što smo uzeli ranije".
V2:"Skeniram... Većinom je pokrivena plavom, tečnom supstancom, gravitacija je slabija nego naša, ima života, vidi se po svemu... Moglo bi biti nešto tu".
V1:"Hajd' spusti se malo pa da vidimo pobliže".
V2:"Sa' ću... Da se spustim na površinu pa da pitamo nekoga, možda znaju 'de je Zanđi"?
V1:"Nemoj još. Hajd' teleportiraj ono biće tamo levo".
V2:"Uključi prvo uređaj za menjanje oblika, da na nešto ličimo".
V1:"Evo ga. Kako smo gadni, jebo te".
V2:"Skeniram ovo da mogu d' ubacim jezik u prevodioca. Ok, podesio sam ga. Samo d' upišem pitanje".
Prevodioc:"Muuuu"!
Životinja:"Muu"!
V1:"Šta kaže"?
V2:"Ja pit'o 'de je ona izmaglica, ono kaže da očistim štalu. Šta je štala"?
V1:"Ne znam. Man' se toga, 'de onog jednog na dve noge teleportuj".
V2:"Evo. Šta je sa ovim, šta vrišti toliko"?!
V1:"Otkud znam, 'de ućutkaj to! Daj mu džider kroz onu rupu gore da se smri"!
V2:"Ev', jesam. Šta misliš kako će reagovati? Jaka je to droga".
V1:"Skeniraj pa ćemo saznati".
V2:"Pf, ništa bitno. Halucinacije, tripovi i neće se sećati ničega što je bilo pod uticajem. Bole nas, sigurni smo. Hajd' sad da pitam na koju stranu je izmaglica".
Čovek:"Aaa, nećete se iz ovoga izvući! Nećete istrebiti ljudsku vrstu! Mi ćemo se odupreti! Zemlja je naša"!
V1:"Vid' kretena što se tripuje, a lepo si ga pit'o. Dobro, sad bar znamo gde smo. Daj da ja pokušam nešto. Mi smo izvidnici i došli smo da vidimo da l' je vaša planeta pogodna za eksploataciju! Otpor je uzaludan"!
Čovek:"Ne, mi ćemo se boriti do zadnjega daha! Ljudi neće izumreti"!
V2:"Budala. Kontam da je i ostatak takav. Vrati ga tamo 'de si ga naš'o".
V1:"I šta sad"?
V2:"Ništa, kontam da ćemo morati negde drugde, vidiš da ovde nema vajde".
V1:"E, al' prvo moramo isprobati ono što je prič'o MD21, ono o krugovima u onome žitu što je radio. Kaže da je to ono žuto što liči na raždenj. Samo trebaš da se spustiš jako nisko, a polje sile sve odradi".
V2:"Pa šta, nema tu ništa posebno".
V1:"MD rek'o da se od toga jako tripuju. Bio on tu par godina pa je otiš'o, kaže prejake su droge".
V2:"Šta je još rekao"?
V1:"Rek'o da su plašljivi užasno, kaže da ih je tripovao žešće. Mogli bi i mi, ionako nemamo ništa pametnije za raditi."
V2:"I to što kažeš. Upali im duga da nas bolje vide".
Ova neverovatna ponuda popularnih turistickih agencija tipa ZajebTravel, Kon-tuki, Uvali-tours, kako se priblizava leto sve vise preplavljuje svojom reklamom novine, televiziju i postanske sanducice. Slika savrsenog hotela sa sedam zvezdica u sred raja a pored nje dve carobne reci - all inclusive. Naravno ne gledate nista vise u katalogu do adrese prve najblize poslovnice. Ipak,zaboravili ste na ZVEZDICU...
Sjurili ste se brzinom mig-a 25 do najblize lokacije koju ste pronasli. Nije vam jasno ali sigurni ste da je do juce tu bila pekara. Na samom ulazu primecujete precrtano "pekara" a ispod naziv vase agencije. Cak ni cinjenica da ste ugazili u neki bajati burek vodjeni slepilom slike tog predivnog hotela ne menja vase ne-rasudjivanje koje potice od blokade neurona izazvane ovom nerealnom ponudom.
Musterija(vi):Dobar dan interesuje me ova ponuda za egipat od 99 eura?
Preko puta na pultu stoje prakticno samo sise(odnosno to je jedino sto vidite zahvaljujuci dekolteu dubokom kao kanjon tare).
S:Da,izvolite?
M:Pa mene zanima,mislim,ima li mesta jos,spreman sam da uplatim za suprugu i mene odmah,ako ima tu za prvi jul?
S:Naravno,gospodine,samo da proverim u racunaru..Da ima slobodno,jos samo dva mesta ali morate odmah uplatiti.Uplate se naravno vrse u dinarima.
M:(srecan)Recite mi molim vas koliko ce to iznositi u dinarima za nas dvoje onda?
S:Samo trenutak gospodine..To vam je ukupno 1613eura odnosno po kursu PRC banke 193 560 dinara,30% akontacija ostatak za 2 dana..Po osobi razume se.
M:Hahahah! haha! ha.. (cuti) (shvata da je ozbiljna).. M..Molim??
S:Pa gospodine zar niste procitali uslove pod zvezdicom?Imate tu pored vrata lupu ako vam je lakse mali je font.
M:(uzima lupu i jedva nazire slova-u aranzman nije uracunato-avionska taksa 50e,osiguranje 100e,14 nocenja 1290e,pogled na more 173e).(savrseni hotel krece da se rusi).A..ali?Napisali ste..99 eura?!?
S:Naravno gospodine ali to vam je osnovni aranzman-letite air al qaeda-om,imate nista ako sletite a za hotel se sami snalazite..
M:(hrana se podize lagano iz zeluca,mozak dobija neku hemiju koju nikad nije dobio)
S:gospodine da li vam je dobro bledi ste?
M:(nakon kraceg razmisljanja)Naravno.Imate li olovku da potpisem?
S:(djavolji osmeh)Oh,naravno,izvolite.
Uzimate olovku i ostrim trzajem poput japanskih nindza busite sisu i uz zvizdanje silikona napustate agenciju.Shvatate da nemate gde da kupite dorucak.Ipak na ulici vas ceka burek.Bar malo srece.
Naprava koju je konstruisao lično i personalno Mladen Obradović, vođa paranormalne organizacije Obraz, čija je primarna funkcija, kako sam naziv kaže, identifikovanje pripadnika homoseksualne orijentacije, putem dešifrovanja sitnih psihofizičkih odlika ili literalnih sklonosti subjekta.
Ideja je nastala u pauzi odbrane Kosova od napada Kozojebaca, kada je Mladen primetio da Vilenjaci počinju zbog straha od njegove organizacije, sve češće da izbegavaju otvoreno prikazivanje svojih sklonosti (nošenje ženske obuće, ciklama majica, šatiranje, pidžama parti tuče jastucima, lizanje sladoleda na specifičan Severina način, odlazak kod Azdejkovića da slušaju ploče, grupno praćenje svetskog prvenstva u umetničkom klizanju i mnogi drugi jasni znaci prelaska na tamnu stranu), te prikrivaju svoje sklonosti ubacivanjem suptilnih naznaka u govor i pisanje, koje samo pripadnici iste vrste mogu da razaznaju.
Shvativši potrebu za aparatom koji će razotkriti ovakve šifrovane poruke LGBT populacije, Mladen je uposlio neke od najvećih umova Obraza i tako je nastala ova naprava, koja će podosta olakšati život svakome ko želi da se zaštiti od pogubnog uticaja "onih čije ime ne spominjemo, a vole da im se umoči u rupu koja je predviđena samo za izlaz", te je tako još jednom uspeo da ostavi čistim obraz našeg malog, ali pravoslavljem vrlo obdarenog naroda.
Mladen Obradović: Da li je Peder-Detektor spreman?
Obrazov naučnik: Jeste o veliki vođo. Samo je još ostalo da Vukašin dođe iz Maksija sa baterijama i test može da počne.
Mladen Obradović: Odlično, ali kako ćemo ga testirati? Ovde smo svi čisti. Detektor svakako neće raditi.
Obrazov naučnik: Znate kako o veliki vođo, u svakom žitu ima kukolja, a znate kako oni umeju biti prepredeni. Možda i nađemo izdajicu u svojim redovima.
Mladen Obradović: U pravu si. Evo stiže Vukašin sa baterijama. Daj ovamo baterije Vukašine, sine junački, da oprobamo napravu.
Vukašin: Izvoli vođo.
Mladen Obradović: Ubacujem baterije. Aparat se puni. Pali se. Evo ga pišti. Sad ne pišti. Sada opet pišti. Naučniče, zašto se ovo događa?
Obrazov naučnik: hmmmmm....veoma čudno, sada ne pišti opet. Uperite u Vukašina.
Mladen Obradović: Aha, opet pišti. Pišti kada se uperi u Vukašina.
Vukašin: Što u mene kada se uperi? To je neka greška.
Obrazov naučnik: Aparat ne laže Vukašine. Ti si izgleda da prostiš, peder Vukašine. Zadržite malo aparat na Vukašinu, da vidimo na displeju zbog čega ga aparat apostrofira kao pedera.
Robotizovani glas Peder-Detektora: DETEKTOVAN SI! TI SI PEDER!
Mladen Obradović: Evo izlazi na displeju poruka. Aha! Vukašine da li je istina da ne jedeš čisti, srbski, pravoslavni euro-krem, nego da si se podao Đavolu zapada i jedeš Nutelu?
Vukašin: Pa dobro vođo, ubacim ponekad nutelu u palačinku.....ali ne uvek....jedem i cipiripija i fineti....
Obrazov naučnik: Stvar je poprilično jasna. Vukašin jede nutelu jer nema beli deo euro-krema, samo crni. Vukašin voli crnce.
Vukašin: Nije istina to...samo euro-krem jedem....ne volim crnce...Bogsvama ljudi...
Obrazov naučnik: Neutrališite ga brzo, Vukašin je peder!
Mladen Obradović: Ne znam kako, šta da stisnem?
Obrazov naučnik: Ovo dugme sa slikom munje, spržite ga!ZAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAP
Mladen Obradović: Dobro je, spalili smo Vukašina. Ko bi reko da je bio peder, polivali smo ga svetom vodicom i nije prokrvario, a vidi sada ovo.
Obrazov naučnik: Izgleda da su našli neku odbranu od svete vodice, ali peder-detektor ne mogu da prevare.
Mladen Obradović: Na kome bi sledećem mogli da ga proverimo?
Obrazov naučnik: Pa eto, uperite u sebe, čisto da vidite efekat kada neko nije, da prostite, peder.
Mladen Obradović: Ma nemoj, ajde u tebe prvo.
Obrazov naučnik: Nema potrebe, pa ja sam ga konstruisao......nemojte u mene......PIIIP PIIIIP PIIIIIP PIIIIP PIIIIP
Robotizovani glas Peder-Detektora: DETEKTOVAN SI! TI SI PEDER!
ZAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAP!
Mladen Obradović: Sunce li ti jebem pedersko, voliš čoko-moko a? I tebe smo sredili. Halo, Srboljubka. Zovite mi ovamo nekoga za koga ste apsolutno sigurni da nije peder, neka dođe ovamo i odnese peder-detektor ili možda je najbolje vi to da uradite. Siguran sam samo za Vas da niste peder u ovoj organizaciji.
Osoba koja ima ogromnu želju da bude pametnija nego što jeste. Koristeći ustaljene šablone, široko prihvaćene od većine ljudi (koji smatraju da se svi pametni ljudi ponašaju na isti način i vole slične stvari), on uspeva da veliki broj osoba ubedi u svoju superiornu inteligenciju.
Ovakve ljude, paradoksalno, odlikuje veoma loše mišljenje o samom sebi. Da bi koristili šablone priučenog intelektualca, oni prvo moraju sebi na neki način da priznaju da su glupi.
Ovo ne važi za nacionaliste. Oni su glupi, i to ne pokušavaju da sakriju.
ŠABLONI KOJE KORISTI PRIUČENI INTELEKTUALAC SU SLEDEĆI:
* Vokabular genija - Vanvremenski metod koji se koristi da bi izgledao pametnije nego što ćeš ikada moći da budeš. Odlikuje se neverovatno komplikovanim izrazima i kompleksnim rečeničnim sklopovima u bilo kakvoj vrsti komunikacije. Teška upotreba latinizama, anglicizama pa čak i arhaizama (i ostalih -izama) je dobrodošla (Valsinarb90, 09. april 2011). Ovaj metod drugačije možemo nazvati Akademski govor.
* Ispravljanje gramatičkih grešaka tokom rasprave - jedan od načina da, kada se ostane bez validnih argumenata i kada sagovornik u sebi pomisli "Kada pojedem alfabet supu ja iskenjam bolji argument od ovoga", odnese pobeda u raspravi i sačuva svoja intelektualna superiornost.
* Filmovi - Koliko smo puta samo čuli tezu od raznih ljudi "ja gledam samo Ukrajinske filmove", ili nešto slično. Danas je mnogo popularno reći "ja ne gledam Američke filmove". Kada to čujete, možete biti sigurni da ta osoba krišom obožava film Američka Pita 5 ili Mrak film 3. Ok, svima je jasno da je kvalitet Holivudskih ostvarenja lošiji iz godine u godinu i da je ogroman broj njihovih filmova čisto smeće. Ali ne može da stoji argument da je od filmova Šindlerova lista ili Kum ili Američka lepota bolje skoro sve jedno ostvarenje Ukrajinske kinematografije.
Prešao sam je samo jednom - Fraza koju često govori priučeni intelektualac pred ispit. Nema veze što je on knjigu prešao 20 puta (što treba poštovati), učio 2 meseca po 18 sati dnevno. Na ispitu, ako ga neko pita, uvek će reći da prešao knjigu samo jednom.
A privatno slušam kvalitetnu muziku - ovu frazu najlakše je objasniti primerom.
- Ćao koleginice, vedeo sam te na splavu juče. Vidim da si se lepo provodila.
- Ma kakvi. Uništila me muzika. Onako sam igrala samo zbog sarkazma. Ne mogu da podnesem taj jebeni turbo folk. A privatno slušam kvalitetnu muziku.
- Koju?
- Pa recimo, EKV.
- Super, koju njihovu pesmu voliš?
- Pa onu ovaj krug sam smislio, ovaj krug sam stvorio.
- Aha, krug. A je l' ti je dobra "Ti si sav moj bol" i "Kao da je bilo nekad".
- Pa ono, znaš, čula sam i njih. Ali najbolja je ovaj krug sam smislio, ovaj krug sam stvorio. Ma mani mene. Kako je tebi bilo, da li si se i ti smorio?
- Ma jok, napio se sa društvom, provodili se celo veče. Bole me kita za muziku.
Ovom definicijom nisam hteo da kažem da sam ja pametan. Naprotiv, kada sam bio mali na testovima inteligencije nabijao sam uporno trokut u krug.
Svi smo gledali film, i svi smo poželeli većinu atributa koje je posedovao Tajler. Možete poricati, ali svako od nas želi da kara, iskaže bunt, i s vremena na vreme se nekažnjeno glupira kako bi se osetio živim. Ali to sa sobom nosi i odredjene posledice, nekad lakše, a nekad nešto teže..
.."Crnu rupu koja je trajala prekinuo je iznenadni puls i dotok adrenalina u sivu masu. Bio sam skoro skroz go, za mnom su trčali organi reda..Graja i hladnoća. U ruci mi je još uvek bila daska od wc šolje koju sam okačio na ruku Miletića, vandalizam zbog kog bih u najmanju ruku dobio gadne batine u stanici. Noge su mi bile skroz mokre, ne znam šta sam sve radio..Ali nije ni važno. Smejao sam se divljački..Mora da je bilo dobro".
Stan nam je neodoljivo podsećao na rupu iz filma. Mora biti da sam onaj što je podvojena ličnosdt, šizofrenija je već uzimala maha, a ljudi su još odavno počeli da zaziru od mene. Nisam siguran zbog čega, ali slutim da su razlozi bili razumni i brojni.
Lavabo je pao još prošle nedelje, tako da su se funkcije najosnovnije higijene vršile nad nekad belom kadom. Sudopera je umrla, sa svim što je bilo u njoj. Na terasi je nicalo malo drvo koje se borilo za svoj zračak sunca, dok je sifon u kadi upropaštavao stan ispod. U sobi pored se neko glasno jebao. Dužni smo i državi i narodu, iz stana ne mogu da nas izbace jer bi im ostala nenaplaćena šteta. Druge nije bilo: moralo se napiti večeras.
Studentima koji nesdavesno troše dane i ono malo roditeljskog novca, nije teško naći društvo za orgijanje. Reših da napravim malu prezentaciju slike koju sam radio mesec dana, koja je bila namenjena rukama sa velikim noktima i srcu oko kog se nije valjalo preterano zamajavati. No za pouku je bilo kasno, a obećanje je ipak obećanje. Do slike i svega što je mogla doneti mi i onako više nije bilo stalo.
Prekid.
Nerazumne scene.
Prekid.
Jutro, beton glava, ruke otrembešene kao izduvani baloni. Grč. Blaženo neznanje i ledeni crv sumnje - iščekivanje priče šta se sinoć izdogadjalo. Telo me je bolelo više nego što je to bilo razumno kada se alkohol razlaže u krvi. Ko zna šta sam radio.
Bio sam toliko pijan da sam na kraju polomio orman, u pokušaju da hodam po stanu a ne dotičem pod. Tad su rešili da me odvedu na kej i bace u Dunav kako bih malo došao sebi. Pobegao sam im. Na nekoj punk svirci u crnoj kući sam se gadno išutirao sa ljudima. Zaradio sam šljivu, krvav nos, ogrebotine i podlive po celom telu. Ništa nisam smuvao.. Pri povratku sam se popeo na fontanu u porti, i sa vrha upao u vodu..Novembar.
Nisu sigurni gde sam pronašao plavu dasku od wc šolje, ali mi je poslužila za iskazivanje bunta protiv socijalističkog mišljenja. On da gadja katoličku crkvu pikadom? Hoće kurac.
Stvari sam prethodno okačio na spomenik da se suše, dok su neki savesni ljudi pokušavali da me skinu sa istog kako nas sve zajedno ne bi pohapsili.Ostalo je istoija. Dobro jutro juče. Radni naslov beskraja..Sifon u kadi je još uvek curio.
Postoji misao nekog pametnog čoveka da smo mi ustvari onakvi, kakvi smo kada smo sami sa sobom u 4 zida. Postoji takodje i izreka da najveći ljudi ostaju zauvek deca. Ako je tako onda nije slučajno što baš ti misliš da si predodređen za neko veliko delo. Možda stvarno i jesi, ako imaš bilo kakvu senzacionalnu i originalnu ideju nemoj da se ustručavaš da je podeliš sa drugima da ne bi mislili da si lud. Najveće ideje u istoriji su smatrane za čiste gluposti onima koji nisu bili spremni za promene. Lično mislim da svet već puno vremena počiva na istim idejama, pre svega sociološko- političkim. Za našu malu zemlju budućnost nije da sustižemo ove velike jer ih nikad nećemo dostići. Potrebne su sveže zamisli, vizionarsko vođstvo i društvo, a to mogu obezbediti isključivo najnovije generacije koje još nisu izgubile na elanu i rekle ma ko ga jebe šta ja tu mogu da promenim. Znam da ćete vi pametnjakovići koji ovde samo pišete o nekim glupostima pokušavajući da budete duhoviti, čast izuzecima, reći kako je to nemoguće bez podrške sa strane, pre svega finansijske a onda i propagandne. S vremena na vreme se stvori prilika, ali ona ne čeka da bude iskorištena, kao kad imaš priliku da smuvaš devojku koja ti se sviđa i propustiš je jer nisi 100 posto siguran. Sreća ponekad prati i hrabre. Sve što je potrebno je udruživanje onih NAJpametnijih i onih NAJsposobnijih. Onih koji su više željni slave i ljubavi svog naroda nego bogatstva, koji će ličnim primerom pomoći ostarivanje nekog projekta, pa makar to značilo da uzmu kramp u ruke i sami nešto grade i stvaraju. A ne da se pojavljuju samo kada treba da se preseče crvena traka i sa licemernim kezom se slikaju za vesti. Da mladalačka inercija treba da prevlada nad iskustvom, jer gde nas je to iskustvo dovelo?
Eto recimo iz svakog privrednog sektora staviti po 5 stručnjaka i dostavljati im probleme i dok se većina ne složi, bez ikakvih spoljašnjih pritisaka pa makar to značilo da ne izlaze iz sobe nedelju dana , ne započinjati ništa. Ali onog trenutka kad se nešto odluči bez ikakvog razmišljanja i ponovnog razmatranja odlučno sprovoditi u delo. Najproduktivnije ideje iz SVIH doktrina i društvenih sistema preuzeti i ukombinovati. Recimo masovne radne akcije ( Komunizam ) za razvoj infrastrukture sastavljene od samih mladih vođa ( ovo nije komunizam ) i ljudi iz naroda koji bi uz punu redovnu platu ( ukoliko su zaposleni ) bili puštani iz svojih kapitalističih ( ne o trošku države nego pojedinaca koji bi u zamenu za koji dolar manje u džepu bili sigurni u stabilnost svoje investicije )preduzeća na nedelju dana, pa tako u smenama. Takođe bi svaki srednjoškolac i student bili obuhvaćeni ( kao neka vrsta prakse uz nadzor ), normalno što je više moguće u svojoj struci to je ujedno i najbolji pokazatelj sposobnosti za dalju, veću ili manju, ulogu u sistemu. A opet tu omladinu učiti kao u fašizmu ( nije isto što i nacizam! ) da daju sve od sebe za dobrobit društva i samih sebe u kranjem slučaju. Takođe na taj način bi se bar pokušalo kanalisati nezadovoljstvo i potreba za lojalnosti i odanosti koju danas reflektuju navijači ( kao za klub bili bi motivisani da se dokazuju za državu, malo da akcijaju ),a sem navijača tu su još i mladi "mafijaši" ( koji nisu uvek navijači i obrnuto). Zatim nove generacije umetnika, ali onih pravih čiji bi društveni status bio daleko, daleko bolji, kao i sportisti jedni od najboljih reprezenata novog sveta. Nemam ništa protiv punijih osoba ali pravi utopijski omladinac ne bi smeo da bude jedan od njih. Bio bi uveden porez, ne samo za bračne parove već i za samce, na nereproduktivnost koji bi bio srazmeran količini sredstava koje potroši osoba sa sličnim primanjima na odgajanje deteta ( svaka osoba bi morala imati bar jedno dete ), a taj novac bi bio prosleđen isključivo onima sa troje i više dece. Porez bi bio značajno smanjen onda kada prirodni priraštaj bude 20 i više godina pozitivan...itd.
gledali ste u prethodnoj epizodi
- Šta se ovo desilo. Zadnje čega se sjećam je blijesak jarko crvene svijetlosti i od tada je sve crno. Sestro, jesi li okej?
- Dobro je, stomak me nešto boli, kao da osjetim neke leptiriće na njemu, baš čudno. Čitala sam sa cimerkom da nam ovakve stvari radi 5G mreža, astralne projekcije i slična sranja.
- U pičku materinu, gdje smo sad, gdje nam je lerdi?
- Stvarno ga nema, a maloprije sam mu plaćala peticu DS. Možda je ono najgore?
- Pao je?!
- Ne debilu, tata ga je se dočepao.
- Auuuu, onda smo najebali. I ja cu u podrum sa tobom sekice draga. Čekaj da upalim google maps, ne mogu nikako da provalim gdje smo... Nema signala, shit. Probaj ti, tebi svakako hvata signal u podrumu dok ti zakljucanoj prolaze dani.
- Baš si duhovit brate. Ček, ček... ovo nije moguće, kaže da smo u Kongu. Brate ovo nas neko zajebava, 100%, sipali su nam neku haludžu u DS, ja ne vidim drugo rješenje.
- Ma da, onaj lerdi osušeni idiot opet sere. Hajdemo prošetati, možda ga i nadjemo, a i prijaće nam šetnja.
- Hajmo, šetnja po vedrom Slaviši mi uvijek prija.
- Sis, ovo nije Balkan, pogledaj zemlju, crvena je i kao pijesak, a ona rijeka tamo nije ni Morava a ni Drina. Mozda... mozda smo stvarno u Kongu.
- Uu jebote, ja sam čitala da je Fredi iz Kvina nastupao na riječnom kruzeru koji plovi Kongom. Taman kad je zapjevao onu našu Kongom plovi jedna mala barka pozli mu i odvedu ga doktoru. Legenda kaze da su mu tad ispumpali pola litra sperme iz stomaka.
- Marš u podrum nazad, gdje si naučila tako da mračiš?
- To nam je tata pričao pred spavanje, zar se ne sjećaš?!
- Uuu, da. Nastavimo prema onom velikom drvetu, tamo mozemo potražiti zaklon ako nas šta napadne. Ako ne možeš hodati sestro, hajde krkače na ledja.
- Awwww, je l’ se to opet igramo Bugara s ledja? Znas da mi je to omiljena igra.
- Tiše, čuješ li? Nešto se približava...
- Plašim se bato.
-I ja sekice. Drvo je blizu kreni trčati. Ja ću ostati da im odvučem pažnju... Brzoooo... Aaaaa Hijene aaaaaa. Hajde još malo, skači na to drvo. Uhh za dlaku. Jesi okej sekice?
- Jesam brate, samo me brine kako ćemo sići sa ovog drveta i ostati živi.
- Hajde šta kukaš, posle podruma ovo je hotel sa milion zvezdica. Šš, čuješ li hijene kako trče i cvile, možda su ljudi... baciću pogled brzo. Jesu, ljudi su sestrice, spašeni smo. Mašu nam. Pogledaj.
Bela sestra i beli brat, Slavišina deca. Sidjite dolje. Vaš Slaviša naš prijatelj. Mi vama pomogli.
-Ajmo brate, hvala tati pa smo na sigurnom.
Lutajući kroz do sada nevidjena prostranstva afričkog kontinenta brat i sestra su se konačno osjećali sigurni nakon dužeg vremenskog perioda. Kako su se peli prema sjeveru Konga i kako ie zemlja sve više oskudjevala biljkama tako je i njihova nada polako odumirala. Bili su svjesni da je sve ovo zamka.
Slavišina djeca... morate se razvedriti. Vi sa vama putem 5G mreza doveli jednog zlog duha. On svrsava na stomak mojoj mami. Ja ljut, puno ljut. Tvoja sestra mamac, ti piješ čaj. Hajde, razlaz
- Nisam se ni okrenuo seka mi je nestala, a meni je crnkinja bujnih usana služila čaj dok mi je mazila srednju nogu pored vatre. U jednom trenutku vidjeh beživotno tijelo moje sestre i lokvu sperme na stomaku. Aaaaa kako se usudjujete crne pičketine.
Polako sinu Slavišin, miran biti reče glas crnog poglavice. Tvoja sestra tri dana svrš na stomak, zli duh uhvaćen, svi srećni
- Prošao je i drugi, i treći dan. Sekino tjelo djelovalo je sve više i više iscrpljeno. Poglavica mi reče da se ovo dešava jednom u 500 godina. Ako je zli duh prodavao droge istjerivanje traje 4 noći.
Tako i bi, pade mrak, svi ćute, na sekin stomak krenuše padati kapi bludnog sjemena. Svi skočiše i uhvatiše čovijeka bez lica.
zli duše pokaži svoje lice
- Ču se veliki krik, i seka se probudi od njega.
- Daj brate, opet si mi svršio na stomak, pa gadjaj sise ili facu, koliko sam ti puta rekla.
- Duga priča sis, pričam ti posle.
- Žustrim korakom išli smo za duhom do kuće na kraj sela, tamo nas je dočekala strašna slika. Zli duh je bio naš lerdi. Skočih da ga ubijem. Aaaaa pičko banjalučka, ti ćeš skrnaviti moju sestru. Crnina mi pade na oci. Sledeće čega se sjećam da su me okretali na ražnju. Ubio sam lerdija. To je bila kazna za ubistvo u Kongu.
Lerdi je bio mrtav, ja na izdisaju. Zadnje čega se sjećam je da pobinjeničke vojske siluju moju sestru, a posle biju. Mislio sam da je kraj, već sam čitao Oče naš kad se pojavio tata, nikada srećniji bio nisam.
Slaviša veliki, vi dobar čovijek reče vodja pobunjenika, birajte, hoćete sina reš ili srednje pečenog, a ćerka silovana ili prebijena?
- Pustite govno da izgori, a nju silujte i ubijte.
Slaviša se pohotno smijao sebi u facu, njegov plan je izvrsen, dvoje djece izroda narkomana i osoba koja ih je trovala i uzimala njegove pare su mrtvi. Te noći su dijamanti bili krvave boje, jako su mi se dopadali
Nastavice se
Svako je nekad il bio il imao ribočuvara, iako to zvuči malo preterano.
Dal je? Jes kurca.
Šta je ribočuvar?
Ribočuvar je svaka muška osoba sa kojom ženska osoba sa kojom ste vi u nekoj vrsti veze, provodi neverovatno mnogo vremena.
Uglavnom, ste ili smo nekada bili samo ribočuvari, pa smo polako vremenom prerasli tu fazu muško-ženskog prijateljstva i postali stariji robočuvari.
Početna faza ribočuvarstva je školski drug, najbolji drug, neko sa kim se vaša imovina identifikuje, poverava mu se, pošto je to u sastavu sazrevanja i odrastanja, vode se neki ozbiljni razgovori, osnove ženske i muške psihologije i razmena iskustava o odnosima sa suprotnim polom, izlaženje kada vi niste u stanju da provodite vreme sa njom, jer ste otišli... negde, uglavnom sve se to svodi na njeno jadanje na vaš neadekvatan odnos prema vašoj vezi i neispunjavanje obaveza, tipa držanje za ruke, smakanje i jedenje sladoleda i naravno, njegovo slušanje i krišom gledanje u njene ženske atribute.
,,Ona mi je najbolja drugarica!" čest odgovor ribočuvara školskog uzrasta na ujakovo pitanje: Jel jebeš ti nešto? Ovu tvoju drugaricu Micu npr?
Njih najlakše prepoznajemo, uglavnom su to stidljivi, nesigurni dečaci, do petnaest- šesnaest godina, koji su još uvek nevični odnosima sa protivnikom. Oni ne predstavljaju nikakvu opasnost, jer i dalje nemaju muda za sudbonosno pitanje.
Kasnije, kako odrastaju, žene sve više bivaju svesne svoje zanimljvie strane( spreda ispod vrata, otpozadi ispod leđa, a pomalo i pamet, ako je imalo imaju, mada im za korišćenje primalnih instinkta u muškarca nije potrebna, to im je nekako urođeno.), i onda počinju da ponekad i provaljuju zadnje namere ribočuvara, pa tu svašta biva, pošto, jebga, pubertet prođe i dođe vreme da se malo eksperimentiše sa svojim telima, što se nadovezuje na najbolji drug odnos, jer opet, poverenje koje je sticano godinama mnogi nemaju volje da prokockaju i izgube jedinu pravu muško žensku vezu, zbog straha da će ga sve žene prozreti, tako da je to eksperimentisanje malo verovatno.
,, Ona mi je kao sestra.Sada ne razmišljam o tome, možda se nekada nešto desi, ali mi isuviše znači." čest odgovor ribočuvara na pitanje užeg kruga drugova: Brate, šta je sa tobom i sa Micom, treseš je ili ne? U ovom odgovoru se prepoznaje želja.
E sad, ovoje đene-đene zona, ima ih raznih od isfeminizirano gej, do sportsko-inteligentnih tipova od 16- 18, pa i više godina. Intelektualne sposobnosti variraju, verbalne takođe i iako se seksualna aktivnost povećava, opet se trude da održe stabilnu platonsku vezu, čisto radi finog usavršavanja svojih predatorskih veština, pa se ponekad i desi da nam ga zavuku do balčaka, ako je ženska osoba sa kojom ste u vezi slobodnijih stavova, ili prostorečeno dašna.
Verovatnoća da će da se osmele na sudbonosno pitanje je manja od 30 posto. I dalje smo sigurni donekle, mada poveremena intervencija, tipa verbalnih pretnji kroz šalu, nije zanemarljiva.
Posle toga već sledi faza kolege-komšije, uglavnom je to opet nadovezivanje na pređašnje dve faze, sa možda malim unapređenjem verbalnih odnosa, pošto je sada sposobnost socijalizacije na maksimalnom nivou, a izbor je veliki. Muškarci uglavnom pate od kompleksa spasioca, i na sve probleme žena u životu gledaju, kao po običaju u? Sise ili dupe naravno. A kao imamo razumevanja za sve njene probleme i iskušenja koje život stavlja, pred nju i trudimo se da budemo puni podrške.
,, Ona mi je dobar prijatelj/kolega/komšinica." najčešći odgovor na ljubomoru žene, iako i one u jednom trenutku moraju da se izjasne o svojim odnosima sa ribočuvarem, tuše!
Iako na isto pitanje uskog kruga prijatelja: Dal drmusaš Micu? najčešće odgovara sa
,, PSSST, čuće te ova moja, budalo."
Stariji ribočuvari:
Uzrast od 20 pa nadalje, kada muškarci i žene najzad shvate da ne znaju šta hoće, e tu mož da se desi svašta, bez zezanja. Postoji mogućnost da je i dalje dašna, postoji mogućnost da se samo želi osetiti poželjno s vremena na vreme i sve ostaje na nivou zajebancije, mada može da se saplete, ako popije, a vi niste u blizini, može da ostane indiferentna, ako vam je rodila dvoje dece, imate dovoljno novca, i generalno rečeno srećni ste, tj. nije sevsna vaših ekstrakorikularnih aktivnosti, npr. nije svesna da tovarite, ženu nekoga od ribočuvarskih tipova kojima je izložena.
Tu generalno nema zaštite, jer sposobnost za sudbonosno pitanje dobijaju i one.
Šta se dešava, najrealnije protivnapad je najbolja odbrana, bolja i od žabarskog bunkera u muško-ženskim odnosima. Mada uglavnom, i u ovom slučaju dobro je znati da postoji neko ko se interesuje za vašu bolju polovinu, i dokazuje da vredi i da se niste zajebali prilikom izbora. Ponekad može da smeta, ponekad laska, ponekad vam žena dođe napaljena kući i izjebe vam mozak na uši, zato što joj je neko govorio bezobrazluke celi dan, pa se uskopistila i ona, kao u dane kad ste bili mladi, kada niste imali decu i kredite, migrenu i šuljeve. Mogući su različiti vidovi konfrontacija od verbalnih, fizičkih, mešovitih i sudskih sporova.
Naravno postoji i izuzetak u ribočuvarskom poslu, odabrani klub muškaraca, koji ima sve u životu, pamet, izgled, pare, moć, i gomilu mana sem jedne, nemaju ženu. Omraženi sa razlogom, jer nemaju stida, i iako su i oni ribočuvari, nikako da uspeju da je sačuvaju.
Sudbonosno pitanje sa njima je apsolutnih sto procenata moguće, i tu nema spasa, sem zamonašenja zenske osobe, mada i one su podložne uticaju. Od njih moće samo bog da nas sačuva.
Na pitanja dal oni drmusaju i šta, oni odgovaraju samo blagim osmehom i prostoproširenom rečenicom sledećeg sastava:
,, Ajde, beži u kurac."
Džabe se derete, džabe pretite, jer kad odeš na posao, on ponekad obiđe i tvoju ženu.
Šta je sudbonosno pitanje? Svašta...
,, Dosta priče, nego da se mi malo pojebemo?"
Epitet rezervisan za nadljudska bica (iskljucujuci ona anticka).
Covek kao nesavrseno bice ne moze biti bezgresan pred Bogom, a posebno ne pred SAOBRACAJCEM.
Saobracajac u rutinskoj kontroli zaustavlja unapred dokazanog gresnika.
Saobracajac: Dobar dan, Vasu vozacku dozvolu i licnu kartu molicu.
Gresnik: (Pokunjeno i ponizno izlazeci pred saobracajcev strasni sud pruza vozacku i licnu) Izvolite gospodine.
Saobracajac: (Pocinje da se obraca gresniku koristeci njegovo licno ime kako bi potonji spustio svoj gard i opustio se) Vuce, brzo ste vozili.
Gresnik: Ali nisam, sve vreme idem 40, kao po ogranicenju.
Saobracajac: Da, da, dobro, samo da proverim da li ste sigurni, ali zato sigurno niste vezali pojas.
Gresnik: Kako nisam, odvezao sam pojas tek kad sam se zaustavio, jos se moze videti na mojoj majici gde je pojas bio, evo vidite kako mi je ovde sve izguzvano.
Saobracajac: Aha, vazi, a gde Vam je prva pomoc.
Gresnik: (Gresnik otvara gepek i pocinje da nabraja) Evo, izvolite, pogledajte, tu je prva pomoc, trougao, dizalica, rezervna guma, itd.
Saobracajac: Da, dobro, sve to izgleda u redu, a da li Vi znate da koristite prvu pomoc.
Gresnik: Da, zavrsio sam medicinu, radio sam u Urgentnom tri godine, bio sam u mladjim danima clan tima Crvenog krsta Zvezdara sa kojim smo osvojili zlato na svetskom prvenstvu u pruzanju prve pomoci.
Saobracajac: U redu, a vidim i plin ste ugradili, imate li atest za njega.
Gresnik: Da, izvolite, tu je atest i za plin i za kuku, potvrda sa poslednjeg tehnickog pregleda, a i auto je jos u garanciji, kupio sam ga novog pre tri meseca.
Saobracajac: Dobro bre, sta si navalio sa tom papirologijom, samo pitam, ionako cu da ti pisem kaznu za prljave tablice, zaustavio sam te pored bare, i par kapljica je prsnulo, evo, ovde se, na primer, uopste ne vidi da li je ovo trojka ili osmica.
Gresnik: Ali, ali... pa Vi ste me zaustavili.. ovaj... bilo je cisto...
Saobracajac: Naravno, pisem ti i kaznu sto me zavlacis da si bezgresni vozac, evo j...m se sa tobom vec 20 minuta.
Gresnik: Ali... molim Vas... ja nisam hteo...
Saobracajac: Dakle, ometanje sluzbenog lica u vrsenju duznosti...
Gresnik: (Jecajuci) Molim Vas, ali nisam nista uradio... imam zenu i decu i psa... mozemo li da se dogovorimo nesto...
Saobracajac: I pokusaj podmicivanja...
Gresnik: Ali, molim Vas...smrc..smrc
Dobro je da sad u zatvoru imaju internet, pa mogu da vam napisem epilog ove price, koja je jos dugo trajala. Zaista su bili fini, eto, shvatio sam da sam pogresio, a i gospodin sudija je zaista bio blag prema meni, eto u zatvoru cu biti samo tri godine, deca mi nece previse porasti u medjuvremenu, a zena ce mi valjda biti verna. Naravno, naknadno je zapisnikom utvrdjeno i da sam vozio 130, da sam srusio semafor, da sam udario u kolonu ljudi koji su ispracali jednu gospodju na poslednji pocinak, naravno, za babu je utvrdjeno da je ta cetiri dana bila samo klinicki mrtva i da sam je ja zapravo dokrajcio. Ali srecan sam jer me onaj sudija sad dobro zna, sigurno ce mi dati neki popust, a i kazu da su sezdesete godine najbolje godine zivota, te se ne kajem, osim sto sam mucio onog finog gospodina koji je sve vreme bio u pravu i ovom prilikom mu se izvinjavam za svoje postupke. Zaista izvinite, ZIVELA NARODNA MILICIJA, POSEBNO NJEN ODSEK ZA KONTROLU SAOBRACAJA.
Za razliku od radnog vremena, pojava koja na ovim meridijanima traje čitav život. Pauza za topli obrok nastaje tek pošto rendom "zaposleni" odapne papke...mada ni onda nije isključeno neko upošljavanje od strane onog dole/gore. Srdačan.
1. Detinjstvo
Prvi put se susrećeš sa pojmom "rada" pošto te roditelji ostave kod babe i dede, upišu u vrtić ili - daleko najgora eventualnost - daju komšinici Milici ( koja, btw, ima jebeno stakleno oko ) na čuvanje, jerbo moraju didu na pos'o. Epilog: već kao dete doživljavaš frustracije svojih matoraca nakon što se mrtvi umorni u neko doba dana vrate sa istog i ne možeš da dočekaš letnju tj. zimsku pauzu kada ćete moći provoditi više vremena zajedno.
2. Pubertet
Počinju prve turbulencije vezane za tvoje dalje obrazovanje po završenoj osnovnoj školi. U zavisnosti od kakvoće tvog uspeha u istoj, traži se najbolje rešenje za "životni poziv" kojim bi se bavio. To čini cela porodica, osim, razume se, tebe. Tematske lekcije sa tako maštovitim naslovima kao što su "Znaš li ti kako se danas teško živi?" ili "Ja sam u tvojim godinama uveliko pomagao ocu i sl." počinju da budu svakodnevne ubice tvog apetita i u glavi polako počinje da ti se razvija najtvrdokorniji oblik gađenja prema bilo kakvoj vrsti posla...ili pomeranja uopšte.
3. Stručna škola, Faks ili nešto gore
Lekcije su već prevazišle svaku meru. Vremenom postaju sve kraće i kraće, sve iritantnije i iritantnije dok se na kraju ne pretvore u apsolutno retoričko pitanje "Hoćeš li ti više nešto da radiš u svom životu, konju jedan?!"...ili neku od sočnijih varijanti istog. Ti bi, normalno, da jebeš ili ( ukoliko krvariš ) dimaš dečka koji, pak, ima kola, ali graktanje koje iz dana u dan slušaš indoktrinira tvoje biće silinom koju ćeš, nažalost, spoznati tek godinama kasnije. Utehu nalaziš u izlaženju, zajebanciji, epskim intervalima vremena provedenim za kompjuterom ali reč RAD ti visi iznad glave kao mač dželata koji bi da ti odafikari glavu iz samo njemu znanih razloga.
4. Zrelo doba
Završio si mrtvi fakultet, široko ti polje. Ponosni roditelji, međutim, ne ostaju predugo zadovoljeni tom činjenicom. "Treba mali neđe da se zaposli" veli dobronamerna tetka iz okoline Valjeva. Najposle, simpatični kum Ratko ti nalazi pos'o u svom preduzeću kojem, pak, upravo treba "neko k'o što si ti" - mlad, sposoban i željan napredovanja. Istina je, doduše, nešto drugačije jednačine: preduzeće je jebeno propalo, plata je misaona imenica i treba im zapravo neko ko je - mlad, lud i kumče direktora te se žaliti neće. Imaš neku devojku, volite se, kažeš sebi "Pa, i nije ovo tako loše..." Optimistično razmišljaš o sopstvenoj/vašoj budućnosti i nakon par sporadičnih ideja o kakvom alternativnom pravcu svog života, postaješ zadovoljni ZAPOSLENIK sa kompletnom dokumentacijom koja to i dokazuje.
5. Porodica, odgovornost i drugi zločini
Video si da je drugi imaju pa bi i ti hteo. Ništa lakše. Sada moraš da rintaš kao dva konja, ako već ranije nisi. U zavisnosti od toga kog si pola, imaš različite zanimljive situacije na mestu zaposlenja: kao muškarca te upozoravaju da častiš kada bude vreme, kao ženu - na karijeru. Iz sećanja polako počinju da izbijaju umorne slike sada već penzionisanih sopstvenih roditelja koji, sa druge strane, zadovoljno trljaju ruke. Da li zato što će dobiti unuke ili što će se kosmička pravda konačno ostvariti - cenim da ni sami nisu sigurni. Epilog: krug života se ponavlja kao kiša koja se u obliku vodene pare vraća u oblake iz kojih je došla.
6. Pemzija ( ako je doživiš lolololo )
Ako si bilo šta naučio/la tokom radnog perioda - radićeš i dalje. Ta smešna svota novca kojom te država iz meseca u mesec podseća koliko joj značiš definitivno nije dovoljna za pristojan život, a kamoli za eventualnu (is)pomoć sopstvenoj deci koja su, hvala Bogu, već uveliko u dugovima do guše, da ne kažem, "do očiju". I konačno, nekoliko godina pre nego što ćeš umreti od nasumične bolesti koja te je uzela na zub, dolaziš do epohalne ultimativne spoznaje da RAD jeste stvorio ČOVEKA, ali da ga je isto tako i uništio. Možeš mirno umreti. To, barem, ne zahteva nikakav trud...
