Prijavi se

rezultati pretrage definicija za "skuplja prašinu"

Engleski sindrom

Mickey Savage 2012-10-25 22:49:02 +0000

Ili sindrom engleskog gospodina. Pojava koja je postala veoma česta razvojem društva i političkog i društveno odgovornog obrasca ponašanja. Predstavlja sindrom veštačke i nespontane pristojnosti, uštogljenosti i uglađenosti po uzoru na kult gospodstva i džentlmenskog držanja engleske gospode (oni koji piju strogo čaj, nose crni šešir, izglancane crne cipele i jebački crni mantil).

Engleski sindrom predstavlja masku uglađenosti iza koje se krije društvena zver i čovek koji bi sutra sve oterao u tri lepe... zbog sindroma opsovati neću. Maska predstavlja onu sliku za javnost, koja zahteva poštovanje opšte prihvaćenih obrazaca ponašanja. Eskaliranje sindroma uglavnom nastaje posle dugogodišnjeg paćenja od istog, i to u nekoj srednjoj dobi, ali što se duže eskaliranje odlaže, posledice su sve eksplicitnije.

Ali, kad maska padne, dešava se svašta.

Poštovani kolega...

(Mlađa koleginica se saginje da podigne ispalu fasciklu, dok se već kratka crna suknja diže duž zadnje lože)

- Gospođice, koleginice... rekao bih nešto nadasve indiskretno, nadam se da se nećete ljutiti...

Pobogu, kolega, zašto bih se ljutila?

- Rekao bih da je neko na nebu umro, kad nam poslaše anđela u crnini?

Oh, kako ste šarmantni, Vama godine ništa ne mogu, čak naprotiv, Vi starite kao vino!

- Kažu da godine donose mudrost, ali, nekad poželim da svu mudrost dam da se vratim na dan u mladost.

A baš me zanima kako ste Vi Vašu mladost provodili, verujem da je romantika bila na prvom mestu, a ne kao danas? Koja je bila Vaša prva ljubav?

- Prva ljubav? Hm, sećam se, beše sedamdeset i neka, meni otac da svog novog Stojadina i bila neka devojka iz škole, volela me. Zovnem je da ide sa mnom, pošto su tad auti bili samo za decu partijskih činovnika. I odvedem je pod Avalu i tako joj zabi... i tako počnem da joj recitujem onu pesmu onog... mmm, Njegoša "Noć skuplja vijeka". A što sam ja na tu pesmu poj... poljubio, bože, pa to je strašno!

Verujem, vi tadašnji ste bili pravi muškarci, a ne kao ovi danas - materijalisti, prosto bih volela da mene takav zavoli. Znate, u Vama kao da oca vidim kako ste divni. Prijatno, baš mi je bilo drago što smo se ispričali! Da vas potražim posle?

- Neka ode da me traži i vidi da me nema, ta žena sa rukama deteta...

Oh, pa kako ste šarmantni!

- Prijatno, koleginice! (u sebi) Uuuuuuuuuuuuuhhhhh, šta ja serem?!

----------------------------------------------------------------------------------------------------

(dolazak s posla na kućni ručak)

Zdravo!

- Zdravo, dragi, kako je bilo? Je l' idemo večeras na ono književno veče, kako smo se prethodno dogovorili?

Ženo...

- Da, dragi!

Sa' ću da te karam!

- Iju, Jovane, kakav je to način?!

57 : 4

Klinkuša

Happy_hour 2011-11-04 12:15:40 +0000

Najgori tip devojke da na koji mozete naleteti. Klinka koja je evoluirala u likušu pod uticajem raznih negativnih faktora koje nosi današnje savremeno doba, poput fejsbuka, raznih gluposti sa tv-a ili raznih drugih pošasti koje će na kraju dovesti do toga da unuke dobijemo u 32 godini života a paraunuke verovatno oko 42 kako je krenulo.

Lik 1 : Auu Baki sine,kako sam sinoć karao jednu malu, evo upisala osmi razred ove godine al' prči se znači neviđeno.
Lik 2 : Nije to tebreks ništa,znam ortaka koji napeo jednu malu sad u sedmi krenula,'nači lupio joj par lajkova na fejsu, malo ovo ono, počelo sa hotićima a završilo u onom podrumu iza stare škole,ms'm šta da ti kažem, klinkuše su ti danas brate to.

Klinkuša 1 : Alo bre ribo,šta ti je, kome skidas decka bre ti pička ti materina, ja sam njemu dala ćanu još u petom razredu i sad ćeš ti tu da mi se kurčiš nešto, nemoj da ti polomim te veštake na noktima i da ti počupam tu sveže izblajhanu kosicu,drži se podalje od njega ili ono,mrtva si kokoško,celo moje šesto dva ima da te skuplja po hodniku ovde.
Klinkuša 2 : Ma pali bre retardu raspali,on je moj,znaš ti kad sam još ja njega zapazila,auuu još u četvrtom,samo ja nisam kurva da spavam sa njim još od petog razreda kao ti,nego sam počela tek od ove školske godine,i to od oktombra.
Klinkuša 1 : Pa dobro sestro slatka, mislim nemoj da se ljutiš, ja jesam u petom, aLi drugo polugodište je u pitanju, nisam ni ja tol'ka kurva. Ajd,nema frks, podelićemo ga, šta sad.

15 : 4

Akademska rasprava

highlighter 2012-05-05 13:49:41 +0000

Prepucavanje visokoobrazovanih članova porodice. Isto kao svađa ispred zadruge, samo sa fusnotama.

LICA

Otac, doktor mašinstva
Majka, profesorka hemije
Kćerka, sveža doktorka stomatologije
Sin, apsolvent prava

Čin prvi i poslednji

Stan u centru grada. Dnevna soba, kuhinja i trpezarija pred ručak.

Majka (iz kuhinje): Namestite sto, uključite ventilaciju, pripremite pribor i aparature, supa dostiže tačku ključanja, a glavno jelo je sintetizovano!
Sin (obraća se sestri): 'Ajde ti, ja imam nešto ad hoc da obavim pa ću posle ručka da uradim restitutio in integrum stola i sudova.
Kćerka: Ti da raspremiš posle ručka? Pa ti si bre koristan k'o treći kutnjak, kad završiš faks doći će ti vreme za totalnu protezu.
Sin: Ja barem neću da budem beskoristan kao ti kad diplomiram. Skupljaš prašinu ovde k'o žalbe u Poreskoj upravi.
Kćerka: Slušaj, okludiraću ti ta usta lajava, ima sve plombe da ti poispadaju, somino glupa!
Sin (otrčava do oca): Tata, ona je upotrebila ad hominem argument u raspravi i povredila moj ugled i čast. Hoću da se po mojoj žalbi donese odluka u zakonskom roku koji poč...
Otac: More šta sam vam ja ovde, konusni ležaj pa da trpim sranja 24 sata dnevno?!
Sin: Ja sam svoje rekao! Za svaki slučaj staviću obaveštenje na oglasnu tablu i u roku od 72 sata...
Otac: Gori si ti od majke, vrtiš k'o klinasti remen, bez prestanka... 'de mi je ono kardansko vratilo... (traži kardansko vratilo)
Majka (ulazi u sobu): More, jebem li ti destilovano voće koje ti je od mozga napravilo eksikator, na dete si udario?! (baca oklagiju)
Otac (odbija oklagiju vratilom)

Zavesa (zajedno sa garnišnom pada preko oca)

38 : 3

Statizam

melkijades 2012-12-22 16:10:10 +0000

Prva mladost te je sustigla nespremnog, nametnula promene, odluke i izbore, preselila te u život, iščupala te iz korena, plitko posejanog, napunila ti glavu idejama i pitanjima o ženi, pripadnosti, sreći, smislu, besmislu, ludilu..Stala je pred prag i rekla Ja sam tu, a ti si je prigrlio rukama, uzeo je zdravo za gotovo - šta si drugo i mogao? Našla te je negovanog i mekanog a ostavila u ožiljku, pobunjenog, u strepnji i nemiru. Naučio si da piješ, pušiš i da se braniš kad je moguće, bežiš kada je neophodno. Smrt je prošla pored tebe, okrznula te nehajno svojim skutom, a ti si shvatio da erozija ne spira samo zemlju od kopna već i ljude iz života, prolazan si, lomljiv, nećeš živeti zauvek, jer zauvek je ko zna šta.

A onda je i ona, mladost, posustala i ostarila. Video si je u drugom gradu, nesposoban za opstanak a prividno nezavisan, tvoja visprenost se ogrnula jesenjim bojama i krenula da klizi kroz prste poput peska, nezadrživo, jasno si to uvideo; možda je kasno, ne znaš da li je kasno, ne želiš da bude kasno.

Tražio si sebe tamo gde nisi mogao biti, oprobao se na lošim stvarima i već su ti dosadile. Dovodio si u pitanje vrednosti, sumnjao u vrline, bojažljivo izvirivao proučavajući lepotu. Otkrio si radost čitanja, boju glasa mrtvih ljudi i miris starih hartija, shvatio si da je sve laž, šta god da je sve i šta god da je laž - oduvek si sumnjao da je neistina. Mučnom potragom došao si na mesto gde opšte postojanje i svoje postojanje u njemu možeš da sagledavaš objektivno, shvatio si da si tačka u prostoru, interval u vremenu, a oni su beskonačni, a ti si jedan i nećeš se ponoviti - šta učiniti?

Negde si pročitao da čovek živi ka spolja i ka unutra i razumeo si da je to istina, prihvatio si činjenicu da napolju žive vukovi, i vukove jedu vukovi, i sve ima vuka u sebi. Tamo su strah od rata i ludila, gladi i nepravde, zavere, šarade, otrovi u vazduhu i vodi. Vratio si se smrti, sreći, potrazi, smislu - i shvatio da si od odgovora daleko podjednako kao što si bio pre deset godina, da čovečanstvo, pametni i mudri tragaju za istim odgovorima kao ti, kao i svi, i već 30.000 godina ne nalaze odgovore jer njih nema, jer smisao i sreća su u samoj potrebi i potrazi. Rešavaš da odlučiš od sebe taj svet koji troši i zamara, posvetiš se sebi i onome što bi mogao biti - jer šta će to od tebe postati, moj prijatelju?

Postavio si temelje, počeo da gradiš svoju galaksiju, jer ako u ovom svetu nema sreće i spokoja, stvorićemo naš, gde će ih biti. Nazvao si je Andromeda. Živi u tebi i puniš je razmišljanjima, džezom i knjigama, Nerudom i Borhesom, krivim ogledalima, plavim tigrovima, Alefom, šahom, eksperimentima i usudima. Iz nje zrače pronicljivost i naboj duha, izbijaju ti iz očiju, više stvaraš a manje se prilagodjavaš, manje govoriš a više slušaš. Trpiš optužbe ljudi da se ne javljaš, da ih izbegavaš, povukao si se u sebe i postao si čudan, sam sebi dovoljan, slabo se krećeš, ne provodiš se, ne uživaš, skoro da i ne radiš, opstaješ..Gacaš po barama u poderanim cipelama, ljudi ne razumeju šta u tome ima tako smešno, poveo si računa o ishrani, televizor odavno ne gledaš, novinama se ne obmanjuješ, batalio si gandžu jer nema smisla, puštaš alkohol da te izbegne kad god može, imaš potrebu da se izraziš, nešto ostaviš, da se održiš kroz neko svoje delo makar u mislima i navikama drugih. Skupljaš prašinu po pozorištima, raduješ se čudacima i senkama u ljudima, sveo si svoje potrebe na minimume, sviraš bas, pišeš stidljivo i nezgrapno slikaš, tražiš nekoga sličnog sebi da ga naučiš, da te dopuni, da mu ukažeš, da te obogati, da iskusite, poletite, da sa njim sagoriš i padneš, pa ponovo poletiš.

Razmrdan, razuzdan, opčinjen i zanesen postojiš, prožimaš se, traješ i prolaziš, uživaš u posmatranju pokreta u kojima učestvuješ, tiho i na svoj način, dok se drugima čini da se urušavaš i statiraš.

- Šta ima? Ne videh te sto godina, hajde sedi.
- Neću žurim, radio sam danas nešto duže a treba da stignem i da jedem, jebote nisam jeo ceo dan! Idemo posle na Hobita, mogao si sa nama, 450 dinara mamu im jebem al 3D, biće do jaja. Inače ništa, i dalje sam sa Ljubicom, ona stagnira sa faksom, možda ćemo u Amsterdam, ima tamo tetku, ovde muka, vidiš i sam, ljudi su počeli da se medjusobno proždiru, ko zna na šta će ovo sve izaći. Šta ima kod tebe?
- Evo. Živim.

32 : 7

Sava iz Kikinde

oblakmatori 2012-11-28 14:40:44 +0000

U našoj zemlji vlada jedno lepo pravilo, kada narkoman lepune od droge, država se svojski potrudi da po njemu u najmanju ruku nazove trg u prestonici, a kada neko ko je bolestan i pritom sirotinja umre, mora crkva da mu skuplja novac za pogreb. Tek juče sam video da je Sava iz Kikinde nastradao u požaru, ali nisam video samo to, video sam i da smo u globalu jedan jako govnljiv narod. Po internet forumima nigde ne piše Sava Savanović, kao da se čovek nije tako ni zvao, nego sve Ludi Sava, Sava Licimur.
O tome kako su ga okarakterisali kao čoveka, ne treba trošiti ni reči. Jebem mu mater, pa zar čoveka treba ceniti samo onda ako ima skupo odelo ili neka jaka kola? Po nama izgleda da treba.
Sava nije imao ništa od toga. Živeo je od socijalne pomoći, koja poznajući naš sistem verovatno je bila redovna kao trinaesta plata, država, pardon Kikinda na kurac je nabijem, dodelila mu neku šupu u kojoj su se komotno mogle pečurke uzgajati koliko je memljiva bila i samim tim grad je našao za shodno da je Sava materijalno zbrinut. Ono malo ljudi u tom gradu, podvlačim to ljudi jer grad često ima puno više stanovnika od ljudi, nekada bi ga častili rakijom, možda pozvali da nešto i prezalogaji. Ostala gamad pomagala mu je sprdati. Tu nastupamo mi ili vi, u svakom slučaju ista smo govna, pa se smejemo Savi, kako je Sava lud i glup, a mi jelte pametni. Pametni ko kurac.
Samo nikada se niko nije pitao od čega je Sava poludeo, od dobra sigurno nije, ili ko što bi i sam naš Savkan rekao: đe čoek? I tu dolazi do problema. Sava je i tako duševno bolestan, bio puno veći čovek i imao srce u najmanju ruku poput Rusije. Samo što on nije mogao da uleti u odelo, veže kravatu, nalicka se i spicani. Verovatno nije ni hteo, jer jebeš ti čoveka na kom više vrede cipele od njega samog. Dakle zbog čega je Sava doćeran tu gde jeste? Odgovor je dao i sam: licimuri, jajare, pederi, milijarderi. I više ne važi ona nije Sloba kriv, pokazao je naš Sava da ne važi. Da Sloba nije poveo taj ludi rat, možda naš Don Kihot nikada i ne bi izbegao iz svoje zemlje, možda ne bi bio u koloni od 200.000 ljudi, gledao žene bez muževa i decu bez očeva. Ali to je opet možda?
Istina je da kad je već došao u tu prokletu Kikindu, da je morao da kupuje vodu, pošto je bio običaj da srbi odavde prodaju vodu srbima koji su izbegli sad već te davne 1995 iz krajeva bivše Juge, istina je da je morao da spava po parkovima i da bude žigonisan u najmanju ruku kao da je stoka. A onda je taj Ludi Sava kako ste ga krstili našao posao u fabrici, gde je verovatno teglio ceo mecec za nekoliko maraka. Samo što je sirotinji muka da gleda kako drugi kradu, a da se ne buni. I tu onda nastupaju te jajare, koje su već sluđenog Savu dotukle do kraja, oni imaju za vikendice, on ni za leba, oni za ljubavnice, a ti Savkane bos. Na kraju ga otpustiše, sad već zdravo ludog, smeštiše u onu šupu, a đe čoek? E zato nikome ne puca kurac!
Ponekad mu pošalju neke budale da se sprdaju sa njim i teraju šegu, a on ih i tako bolestan ponizi. Na kraju mu slali i onu nepismenu glupaču sa litrom soka da ga intervjuiše... Kada se sve pogleda možda je i bolje što je čovek umro, da ne živi među bolesnijima od sebe. Zbogom Srbijo na kurac te nabijem!

Ljudi prodaju srce,
ja mislim da to nije fer,
ljudsko srce za pun frižider.

25 : 7

Znaš mene, ne volim da se žalim

666 999 2012-10-09 16:52:43 +0000

Uzrečica ljudi koji se najviše žale, i pričaju samo o sebi i svojim problemima.

- Zdravo Mile, kako si?

- Ma da vidiš kako sam, jutros ustajem za posao, kad ono nema struje, ne mogu kafu da skuvam, a ni da podgrejem pilav od juče. Sednem u kola, pokvare se na prvom semaforu koji je bio na uzbrdici. Izađem da guram kola uzbrdo, počnu da mi se taru guzovi od znoja, i hemoroidi mi prorade, bulja boli, uši otpadaju. Nekako ga doguram do pekare u kojoj radim, a gazda mi svečano saopšti da sam šutnut u bulju (krvavu od šuljeva) sa posla. Kud ću, šta ću, krenem bar do kola da vidim šta ću sa njima da radim, a njih dig'o pauk. Jbg, neću ni da im plaćam što me dizali, kazna je skuplja nego onaj moj krš, eno im ga, nek se oni muče sa njim. Pošto mi isključili mobilni, nisam mogao ženi da javim za otkaz, dođem kući ranije sa posla, ženu gengbenguju perači šoferšajbni, sa istog onog semafora gde mi riknuo auto, njih pe'-šes'. Nisam im se ni javio, izašo sam samo iz stana i taman da uđem u lift, vrata mi pretucaju prste, posle 10 minuta otpali, pa sam ih stavio u džep, evo vidiš (vadi prste iz džepa). Krenuo sam do doktora da mi zašiju, a taman i da vidim šta sa hemoroidima da radim, samo ne znam kako ću, onaj smrad iz pekare mi nije uplaćivao zdravstveno.

Ali znaš ti mene, ne mogu da se požalim.

- A, ok. Posle je l' si slobodan da mi pomogneš tu neki ugalj da istovarimo, čas posla?

21 : 1

Zvižduk majstora

tickepa 2010-11-03 11:29:16 +0000

Čest ritual kome prisustvujemo kada nam se pokvari neki kućanski aparat ili ipak možda nešto veće, a majstor nema pojma šta radi, pa da bi nam dao do znanja da je majstor, pravi se pametan i 'ladno zviždi.

Pokvario mi se radijator i majstor došao da pogleda..
Majstor popravlja već neko duže vrijeme a ja stojim kraj njega (ako šta zatreba) i sve više mislim da nema pojma šta radi. On to primjećuje i počinje da zviždi a to izgleda ovako!
Ja: Gospodine? Treba li vam pomoć?
Majstor: Daj bre sine idi gledaj Paju patka ili neke igrice na kompu, sad ću ja to završiti ništa ti ne brini.
Ja: Ali mama mi je rekla da vam pomognem i da vam se nadjem pri ruci...
Majstor: Ništa ti sine ne brini samo da ja ovo....krrr krr krr (nešto zavrće , odvrće, vadi, vraća) samo da ovo zavrnem i gotovo...uz to naravno i ide neki njegov zvižduk neke svoje seljačke pjesme kao da je sve u redu iako mi je pola kuce poplavljeno vodom iz tog radijatora.

Pokvario mi se auto i otišao do servisa..
Ja: Zdravo, nešto mi lupa u lijevom točku da li možete da provjerite u čemu je problem
Majstor: (sa cigarom u ustima i sav od pepela ustaje iz stolice i prihvata se "posla").
Skida točak i razgleda... uz razgledanje zvižduće pjesmu "otišla je Danijela nije rekla zbogom". Posle toga uzima pajser i izvaljuje pola osovine napolje, i u tom njegovom izigravanju majmuna ogrebe mi blatobran sa pajserom, i čovjek hladnokrvno povuče zadnji dim cigarete i baci je na pod, ugasi je, i samo ocisti rukom "prasinu" sa mog blatobrana. Posle toga naravno ide jebeni zvizduk..

16 : 2

Karakter kišne gliste

DustBGD89 2012-08-18 20:15:41 +0000

Potpuna gnjecavost, popustljivost, i svaka vrsta nedostatka kičme i (iznad svega) sopstvenog mišljenja.

Mare: Matori, šta si izabrao na kraju, gde ideš na more, u Grčku ili Tursku?
Pera Glista: Pa znaš, gledao sam nešto, ipak ću u Crnu Goru!
Mare: A na golu Radiša Ilić! Otkud bre sad to?
Pera Glista: Znaš, u Crnoj Gori letujem 15 godina i sad mi je, pravo da ti kažem, malo glupo da menjam...
Mare: Brate, alo! Šta imaš da izgubiš? Crna Gora je skuplja i od Grčke i od dobrog dela Turske, nemaš nikakav komfor u hotelu, kanalizacija ide u more...
Pera Glista: Znam, brate, ali meni je sve to poznato... Osim toga, Crnogorci kažu da nikad nije bilo više turista dole, a i bliže je.
Mare: Što, ideš avionom?
Pera Glista: Ne, kolima, što?
Mare: More šupičku materinu, ja se još nerviram, a ti si očigledno mazohista.

(bazirano na istinitom događaju)
Sastanak svih studenata jednog odseka

Džoni političar: Drugovi... Mislim, kolege! Nemoj da nas neko sada zajebe. Dekan se složio da nam se svi ispiti pomere za nedelju dana zbog one poplave u martu kada nismo imali predavanja, ali traži da se svi do jednog složimo!
(skoro) Svi: Naravno!
Pera Glista: Ovaj... Ja se izvinjavam kolegama, ali nekako... pa ne znam... sve mi je to malo bezveze...
Džoni: Šta ti je bezveze?
Pera: Pa ne znam, mislim... Nastavnici će nam se svetiti... Tako da...
Džoni: Čoveče! Dekan nam je obećao pomeranje, to će biti zvanično...
Pera: Ja... ovaj... Ne mogu! Žao mi je! Izvinite! Ćao!
(rezultat: ispiti nisu pomereni)

20 : 2

Kec u rukavu

Kolfild 2011-06-24 05:08:25 +0000

Jedinica u školi mladog gospodina. Poslednji argument roditelja u raspravi oko izlaska, putovanja, neke kupovine i slično.

Ikar: E, tata, danas na more, skuplja se društvo na par dana, red je da pođem, biće i...
Dedal: Ne može. Nemam ja para da ti dam.
Ikar: Zašto ne može bre? Ma imam pare, skupljao sam od užina, jeo kiflu umjesto pljeskavice..
Dedal: Ne može. Nisi pokosio travu u dvorištu, rekao sam da se završi to...
Ikar: Nisi ni provjerio. Još juče sam završio, da ne gledaš Vimbldon cio dan, znao bi. A zbog Vimbldona si me ti i tjerao da je kosim! E pa trt ćeš imat' onakvu, samo da znaš, pa sve da je lenjirom poravnavaš...
Dedal: Mali.. Ne blesavi. Ne ideš i gotovo. Tačka kraj. Tutanj sad, počinje Davidenko.
Ma zašto ne čoveče? Kraj godine, prosjek 4.5, upisao sam ETF, sve sam pozavršavao oko bašte, objasnio sestri matematiku za popravni, šta ćeš ti više od mene??
Dedal: Sine, ne ideš. Ne troši dah, idi pomogni majki tamo, sadite karanfile ili kivi, ili tako nešto.. Pusti tatu da gleda tenis. A i onu jedinicu što si dobio onomad, i za to znam. Neka si ti nju popravio, ali stub je stub, obrukao si porodicu.
Ikar: ŠTA??! Ti nisi normalan! Krivim kičmu svo vrijeme ovdje pola života!! Trčim kao pas neki za vama šta god da pomenete, kompjuter ste mi sjebali hiljadu puta do sad, sa vašim skajpom i emesenom, da se čujete sa kulerom Goranom što ste ga poslali u London da studira, a ja ima da se patim sa vama. I još mi kec pominješ iz praistorije!! Ne mogu ni guzicu da umočim k'o čovjek, tretirate me k'o gov...
Dedal: Mali..
Ikar: ŠTA JE??
Dedal: Zajebavam te ja. Idi bre na more, uživaj malo. Nego bile reklame, pa mi dosadno. A sad mi stvarno počinje tenis, aj tatino, i neka ti da majka još koju paru..

48 : 4

Pljuvanje prolaznika sa prozora

Podgrejo 2010-07-02 15:47:43 +0000

Savršeni eksperiment u kome je verovatno pionir u ovoj vrsti zajebancije, Njutn testirao mnoge svoje zakone.

Ogled 1: Njutn posmatra prolaznike sa svog visokog prozora. Neki stoje, neki se kreću ravnomerno pravolinijski ka njegovom prozoru. U pravo vreme ispušta šlajmaru koja slobodno pada 5 sekundi postepeno ubrzavajući usled sile zemljine teže. Pogađa jedno telo koje se šeta konstantnom brzinom, pri čemu ono u momentu delovanja ove sile akcije, prekida sa ravnomerno pravolinijskim kretanjem i silom reakcije gleda gore, psujući majku nevidljivom pljuvaču. Njutn se smeje iza zavese.

Zapisuje u svoju svesku:

*** Prvi zakon inercije ***

"Svako telo će ostati u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok na njega ne počne da deluje neka spoljašnja sila... ehehehe, ma pre bi reko unutrašnja, iz dubine pete, hehehehe"

Ogled 2: Pošto je prošla opasnost, Njutn se opet naginje na prozor i posmatra druga tela koja se kreću. Skuplja šlajm i pravi amebu. U
odabranom trenutku izbacuje pravolinijski hitac naniže na jedno telo koje trči konstantnom brzinom. Telo pogađa sav potencijal vektorske veličine šlajmare, direktno posred čela, tako da glava uprkos velikoj masi nastavlja da se kreće u smeru sile F(u)! Usled akcije telo na koje je delovala sila ispoljava odgovarajuću reakciju psujući celu bližu i dalju rodbinu Njutnu koji je ovog puta čučn'o pored prozora.

*** Drugi zakon sile ***

"Do promene brzine tela ili ubrzanja može doći samo usled međudelovanja (interakcije) sa drugim telima. Veličina koja karakteriše jačinu međudelovanja jednog tela na drugo naziva se sila. Sila je vektorska veličina što znači da ona ima jačinu, pravac i smer. Obeležićemo je slovom F (skraćeno od hjaaaak-fu!), a ja sam merilo te sile, naročito kad me usere. Ubrzanje koje dobije telo direktno je proporcionalno sili koja deluje na telo, a obrnuto proporcionalno masi tela."

Ogled 3: Posle nekog vremena, Njutn opet proviruje odozgo. Primećuje da su se tik ispod prozora okupila tela koja stoje i nešto razgovaraju. Sada ga izvlači iz detinjstva, toliko da se zgadio čak i sam sebi. Kako bi obezbedio sebi vreme za sakrivanje, ispaljuje svoj ogavni hitac naviše. Barica posle 2 sekunde ravnomerno usporava, do trenutka kada staje u vazduhu okrećući se samo oko svoje ose usled spoljašnjeg felša sile inercije. Njutn je fasciniran i zatečen! Zaboravlja da se skloni sa prozora. Počinje da prati svoju tvorevinu koja sada nezaustavljivo pada, postepeno dobijajući sve veću i veću brzinu pod dejstvom gravitacije. Konačno pogađa jednog sagovornika i rikošetira prskajući ostale. U trenutku se sreću pogledi dole popljuvanih sa Njutnovim izgubljenim pogledom bačenim naniže! Tela uleću u zgradu da mu pokažu vektorske veličine zbira reakcionih sila. Olešiše ga ko vola u kupusu. Poplaveli Njutn puzi unaokolo, pronalazi jedan iscepan papir i olovku i zapisuje:

*** Treći zakon akcije i reakcije ***

"Ako jedno telo podjebava druga tela, pljujući ih sa prozora, bolje da zna da uvati šprintaricu kad zatreba, jer će u suprotnom da najebe od strane tih drugih tela, silama iste,... ajooooj leđa, ma šta iste, mnogo veće jačine, al suprotnih smerova."

126 : 22

Komercijalni osmeh

TheWaveRider 2013-08-23 12:09:20 +0000

Šta da vam kažem, sem da nervira. Strašno nervira.

Ako postoji neka izrazito veštačka tvorevina, više veštačka od veštačkog cveća, Makedonije i veštačkih sisa, onda je to onaj osmeh, od uha do uha koji vam upućuje bankar pre nego što vas zarobi kamatom ili prodavačica kada vam daje još jedan paket cigareta, iako se vidi da ne možete da se odbranite od kašlja, uz to dodajući: ‘‘Želite li još i cijanid uz to, da vam olakša posao?‘‘

Ne znam koja je fora, zašto ova pojava toliko nervira. Makedonija se i nekako podnosi, Grci malo pizde, mi im se rugamo za sve one grčke statue što su sazidali u sred Skoplja, veštačke sise nerviraju, ali bar dobro izgledaju, ali osmeh...

Koja je tajna njega?

Da li je samo ušao Džoker i sve ih isprskao njegovim gasom za smejanje (umre se od toga, uz osmeh naravno, kako bi svaki gazda i želeo od svog radnika jelte), ili je to neka obaveza nakon potpisivanja pakta sa đavolom... Ne znam. Ali me mnogo plaši. Kripi, jebote! A treba da odem u prodavnicu...

Bankarski službenik: Dobar dan, Gospodine Nikoliću, šta možemo da učinimo za Vas? :osmeh:
Otac: Dobar dan. Želeo bih da pogignem kredit... Znate, mojoj šetogodišnjoj ćerkici je podhitno potrebno novo srce. Te operacije se ne vrše u našoj zemlji i koštaju 120.000 evra, a to je jedina šansa da ona preživi...
Bankarski službenik: :sluša šta mu očajni otac prija, klima glavom, sa istim jezivim osmehom: Sačekajte, molim Vas, da pogledamo šta kaže naš računar...
:kucka nešto po kompjuteru:
Aha, evo ga... : osmeh, od uveta do uveta koji uliva svaku nadu: Naš računar kaže da Vi primate platu od 46 hiljada dinara, a Vaša žena 33 hiljade... i već ste kuću stavili pod hipoteku?
Otac: Da, to je tačno.
Bankarski službenik: Žao mi je, ali mi ne možemo da vam odobrimo taj kradit... :još veći osmeh:
Otac: Pobogu, pa kakvi smo to ljudi?!!! Zar ćete dozvoliti da moja ćerkica, koja je tek stala na noge... Aaaaa, ne mogu više!
Bankarski službenik: Zaista mi je žao, gospodine, nije u mojoj moći... Takva je politika poslovanja. :jezivi osmeh kao da mu je drago:
Otac: Dobro. Mogu i da razumem, prodaću bubreg, jetru... prodaću sve samo da moj anđelčić bude dobro! Samo jedna stvar mi nije jasna - kako možete da mi se smešite u ovakvoj situaciji?!
Bankarski službenik: :Skuplja usta za trenutak, al ponovo ih razvlači u osmeh. Šapuće: Izvinite zbog ovoga, direktor je naredio da moramo svakome da se smešimo, inače otkaz...

18 : 7

Grana Padano

Molle 2011-09-02 02:23:49 +0000

Fantastičan italijanski tvrdi sir, koji bismo, barem ja, i u bulju trpali da nije skup koliko jeste. Takođe i manjak sreće na graničnom prelazu.

Zima. Bleja. Skuplja se ekipa. Šonetu zvoni telefon.
Đole, (ispostaviće se):''.......!!! ............!!!.......''
Šone:''Ne seri? Kako bre? I?''
Đole:''....... . ........ . ..........''
Šone:''Auuuuuuuuu!''
Đole:''...... . ....... . .......''
Šone:''Ali, kako sad, krv ti jebem, uff, auuuu, dobro, dobro, smišljam nešto pa javljam, auuu, lerma...''
Đole:''.....rouming..... .......ne mene......ovih dva minuta već je.........''
Šone:''Dobro, bre, 'ajde.''
Šone se okreće ka nama:''Navatali Žuleta na granici mađarskoj. Skinuli ga s busa kerovi.''
Šta skinuli? Kako bre? Šta je, bre, bilo? Lepo, lav je popio pola flaše one Urketove šljive i ispegl'o se po ženi od nekog lika. Od Beograda? Da, od Beograda, kaže Đole da je sam osušio pola flajke. Kaže ne može nikad da zaspi pa kao malo da šurne i do jaja, nego nije ni jeo ništa, još su svarili vuspra negde kad su stali pred Mađariju na pljugu i to, i tu ih snimio onaj lik što mu pegl'o po ženi. Kaže, lik pizdeo kako je ovaj koman, ovo-ono, kako mu urla tu sve vreme, ma haos. Kenj'o, bre, pred carinicima i ovi ga izvedu nekako iz busa, našli mu 30 ća unka što su poneli za skijanje. Auuuuu............ Znači, Grana Padano...... jebem mu mater... Ma da, nego, rek'o mi Đole da ne zovemo na njegov telefon zbog rouminga, nego na Bosketov, on ima službeni. Kaže, još su tamo, na prelazu, nešto pokušavaju. Ma jebem ti Francusku, bre, koj' kurac nisu na Kop otišli, jebala ih Francuska!

10 : 4

Hvala vam što ste našli vremena da govorite za gledaoce televizije B92

Podgrejo 2010-07-17 15:39:29 +0000

Zaključak Jugoslava Ćosića, pri kraju njegovih emisija Poligraf i Intervju sa Jugoslavom Ćosićem. Jugoslav se u ime gledalaca zahvaljuje sagovorniku, što je u duhu emisije voditelju dozvolio da sam odgovori na svoja pitanja, pri čemu je na molbu voditelja gost pokušao da bude što kraći jer mu je vreme u emisiji isteklo pre nego što je i počelo da teče.

(Jugoslav Ćosić pozdravlja gledaoce i predstavlja gosta praveći ozbiljno-otužnu facu)

- Evo, na početku gospodine, da vam postavim pitanje, da-li-ste-Vi (4 reči koje izgovara ko jednu) taj koji ste, slučajno ili namerno, neću ulaziti sada u to (maše glavom praveći položene osmice), jer nemamo vremena, dakle da li Vi gospodine niste pustili vodu, posle vršenja velike nužde u wc-u naše kuće, neposredno pre početka ove emisije?
- Molim?!? O čem...
- Gospodine da li volite brzu hranu? Ja ovde imam eksluzivne slike
Vašeg fecesa iz wc šolje koje su kasnije snimljene nečijim fotoaparatom, kolege sa radija. Evo pogledajte, da li ovo radite i kući gospodine?
- Vi ste potpuno pogr...
- Ipak činjenica je gospodine (pauza, blago klima glavom, gleda ga
ozbiljno-otužnim pogledom), da ste vi poslednji boravili u wc-u naše kuće, i to što ste uradili, složićete se... šalje vrlo lošu poruku gledaocima koji gledaju ovu emisiju. Oćete njima reći, molim vas, ko vam je rekao da možete da ući u službeni wc Verana Matića, i oprostite na izrazu (žmirka i skuplja usta), iskenjati se tamo kao volina,... ako nije tajna?
- Čiji?! Jel vi to mene zajeb...
- Gospodine znate li koliko je to smrdelo, verovatno ne s obzirom da ste odmah pobegli sa mesta zločina? Dobro nećemo više o tome... Moje sledeće pitanje je...da li ste posle toga, oprali ruke, gospodine,...da li ste oprali 2. puta? Molim vas samo kratko...
- Aaaaa bre?!
- Gospodine postoji svedok koji je bio u kabini do vaše koji nam je rekao da iako vas nije video, čuo je da je voda curela, najduže 5 sekundi, dakle prali ste ruke samo samo jednom, zar ne?
- Pa vi zaista niste normal... Poslednji put da sam došo ovde...
- (okreće se gledaocima) Vratićamo se razgovoru za koji minut posle reklama.

(završavaju se reklame od 10 minuta)

- Vraćamo se razgovoru sa našim gostom... nemamo puno vremena, pa ću vas zamoliti da budete kratki... dakle niste mi odgovorili na pitanje gospodine...
- Jel si ti bre normalan Jugoslave?! Pa na koje od pitanja da ti odgovorim??? Ne znam stvarno koji kurac uopšte i da pokušavam! Jel vi želite moj odgovor ili priznanje koje će vas zadovoljiti? Šta?! Da sam se ja usrao u vašem klozetu, nisam pustio vodu i oprao ruke? Jel to oćet...?!
- Vreme nam je isteklo! Hvala vam što ste našli vremena da govorite za gledaoce televizije B92 (okreće se gledaocima sa istom ozbiljno-otužnom facom). Dragi gledaoci, gost televizije B92 bio je serator koji nije pustio vodu i oprao ruke posle kenjanja u našoj kući i ja se sad neću rukovati s njim. O ovome će biti reči i u najnovijim vestima koje slede...

97 : 19

A pokaži ti meni svoju pamet?

bZamora 2011-08-25 17:57:15 +0000

Adut fraza za oladu novo/starokomponovanih ateista sa empirjsko/gnostističkim pogledima na svet.

Rusija 1923, voz na liniji Petrovgrad- Moskva. U kupe pun mladih i pijanih crvenoarmejaca ulazi omaleni monah. Razulareni komunisti- ateisti počinju da ga terorišu čupajući mu bradu, daveći ga njegovim lancem sa krstom. ˝ Gluperdo jedna, još vjeruješ u svog jebenog boga˝, ˝Kulaku, reakcionaru, sve vas treba pobiti kao i cara uz koga ste toliko bili!˝... bili su samo neki od povika pijanih vojnika ka starcu. On ih je samo mirno slušao vrteći brojanicu u ruci. Onda u kupe ulazi poručnik po činu, možda par godina stariji od vojnika ali i na oko mnogo zreliji i ozbiljniji. Uz par psovki istjera vojnike iz kupea, sjede pored starca, ponudi ga cigarom i započe priču. ˝Izvini, čiča, za ove klince, mladi su i zadojeni!˝. Ma znam, sinko, nisam ih ni uzimao za ozbiljno˝ mirno odgovori monah. ˝Ajde ta i ja da se dogovorimo nešto, ja nisam skroz ateista, vjerujem da nešto postoji, neka viša sila! Pročitao sam dosta knjiga religioznog sadržaja i ni u jednoj nisam našao dovoljno jak dokaz da Bog postoji! e pa ovako, znaš li ti, ili neko koga ti znaš, ko će meni da pokaže Boga, konkretno, licem i tijelom, čisto da znam da ne vjerujem u prašinu.˝. Starac: ˝ Pokazat ću ti ga, ovde će se pojavit, preko puta nas, u ovom kupeu, na sjedištu, ako ti prvo na to isto sjedište staviš i pokažeš mi svoju pamet!˝
Oficir ga pogleda, zamisli se, ugasi do pola ispušenu cigaru i napusti kupe

15 : 6

Dosije X

Johnny Kurajber 2011-02-21 22:26:45 +0000

Nešto što se sigurno svima par puta u životu desilo. Sediš kući i nešto vrtiš po rukama, to ti ispadne i više nikada ne nađeš. Kao u zemlju da je propalo.

Sediš u skoro potpuno mračnoj sobi ispred kompa. Jedino svetlost monitora ti pomalo osvetljava sobu. Lagano stavljaš cigaru u usta dok pišeš neku podužu definiciju na Vukajliji. Pokušavaš rukom da napipaš upaljač, očiju zalepljenih za monitor i posle par sekundi uspevaš. Podižeš upaljač da upališ pljugu i u tom momentu ti ispada iz ruke, udara u nogu i odleće negde.
Lenjo ustaješ sa stolice iznerviran ali apsolutno siguran da znaš gde je upaljač, jer ti to možeš lagano da oceniš po zvuku. Dolaziš do mesta gde misliš da je upaljač i škiljš u mraku da ga ugledaš ali njega nema. Podižeš tepih da nije malo ispod njega ušao ali ništa. Ma mora da je ispod stola. Brzo se bacaš na kolena i krećeš da rovariš po kablovima ispod kompa ali ni tamo ga nema.
Počinje malo da te hvata panika, jer nemaš rezervni upaljač, a ko će svakih 15 minuta da ustaje da pali na ringlu. Lift ne radi i stvarno će biti gadno ako budeš morao da silaziš i posle se pentarš do šestog sprata jer ne radi lift.
Ej nema panike. Pališ svetlo jer tako ćeš ga sigurno ugledati, posebno ako je na tepihu jer je upaljač slične boje kao tepih pa možda zato ga ne vidiš.. Nema ga na vidiku.
Sigurno je malo uleteo ispod ormara. Uzimaš hemijsku olovku i provlačiš je ispod ormara od početka do kraja u nadi da ćeš čuti obećavajući zvuk udarca hemijske u nešto plastično ali ništa. Izvukao si samo drugu hemijsku. Posežeš za težom artiljerijom i uzimaš varjaču, guraš je ponovo ispod ali nailaziš samo na prašinu, kliker koji je tu ko zna od kada i flop koji je već požuteo.
Počinješ da se ozbiljno nerviraš. Pa nemaš ti sobu od 100 kvadrata, sa tonom nameštaja, pa da ne možeš da nađeš upaljač u njoj. Praviš krug oko stolice zavirujući kod svakog točkića ali ga nema. Gledaš u svaki ćošak i počinješ da tražiš čak i na mestima gde nije imalo šanse da odleti. Sve ćoškove, dižeš ceo tepih, gledaš na krevetu, pod krevetom koji je iza stolice za komp, ma svud po sobi. Nema ga.
Tada odjedom shvataš da moraš po upaljač do trafike.
Gde je upaljač?
Istina je tamo negde........

62 : 7

Devojka na biciklu

Пол Гаскоињ 2011-12-22 23:04:22 +0000

Prelepi anđeo...ni dan danas nisam saznao kako se zove. Niko u selu nije znao čija je to ćerka, iz čije porodice. Ni čak da li je iz našeg sela. Ali su je svi pratili bez daha požudnim pogledom kad god prođe glavnim sokakom. Klinci su je zamišljali, a matoriji priželjkivali. Niko joj nije nikada čuo glas, a verovali smo svi da ima upravo anđeoski, drugačiji ne može. Jedini zvuk koji je ostavljala za sobom je bio onaj mekani od slabo napumpane gume i kamenčića koji su pucketali pod točkovima po jako prašnjavom putu. I jedno zarđalo zvonce na toj poniki bez signalizacije koju je vozila neumorno svakog dana...zvonce koje je samo od sebe ponekad zvečalo usled neravnog sokaka...A Ona je gledala je samo pravo, ponekad samo skrene pogledom da bi sklonila dugu plavu kosu s lica, ne obazirući se čak ni na sopstvenu žutu haljinu, na kojoj je čipka po rubovima uvek bila umrljana od lanca...
Verovali smo onda da donosi sreću celom selu. Vila našeg blagostanja, dodola naših plodnih njiva. Te godine prinos nikada nije bio veći, niti je Morava ikad bila punija mladih šarančića i somića. Čak ni većih svađa nije bilo. Šta reći drugo osim da su zahvaljućjući samo jednim njenim prolaskom, dva najbogatija brata, Rade i Aleksa, posle decenije konačno izgladili stvar oko imanja i pomirili se u kafani kod 'Čaponjka'... Nije bila ničija, ali je svakako bila naša, devojka na biciklu.
Kad sam malo stasao, postao momčić od osamnaest leta, konačno sam saznao istinu. Naime, moj stari mi je dan pre punoletstva rekao da ostanem kući, da ne idem u kafanu sa drugarima. Pitao sam zašto. Samo mi je odmahnuo glavom i grubo naredio da ostanem. Morao sam da ga poslušam. Otac mi je to ipak...
Tog jutra sam se probudio umoran, oka nisam sklopio. Što zbog vrele letnje noći, što zbog upornih komaraca, što zbog komšijinog petla Apisa. Ah, kako sam ga samo mrzeo. Ali najviše sam strepeo od večeri. Potajno sam se molio da sunce ne zađe za brdo nikada, da ovaj dan traje zauvek. Nema veze što sam celog dana skupljao seno polomljenom vilom po vrelom avgustovskom suncu. Samo da ne padne mrak...Ali ko sam ja da bi mene Bog poslušao?
Večerali smo vruću proju sa trunkom mladog sira i paradajzom. Otac je kasnije upalio fenjer i ćutke smo posmatrali igru senki po ispucalom duvaru. ''Vreme je'', rekao mi je. Ćutao sam. Izašao je u avliju, obitavao oko vraknice par minuta, pa se vratio. Uzeo je onaj fenjer ostavivši me u mraku, pa je ponovo izašao. Gledao je u jednu tačku u daljini dobrih pola sata, izgledao mi je kao đavo u tami koji mami putnika namernika jedinim svetlom. Pozdravio je samo komšiju Avrama koji je svojim vrancem dizao prašinu u punom trku po tom mraku. Vratio se, pomalo ogorčen i ljut. Nisam smeo ništa da pitam. Uz dubok uzdah mi je rekao da idem u krevet...mislim da sam zaspao odmah...
Sutardan, probudila me je graja naroda ujutru u daljini. Obuko sam se na brzinu i popio malo vode. Istrčao na put ne zatvorivši vrata. Ni otac mi nije bio u kući, ali me nije bilo briga. Interesovalo me zašto se skupio toliki narod na stotinak metara od moje kuće. Prvo što sam primetio je parče žute tkanine koje se vijorilo na bagremu pored puta. Jedan od momaka je sklanjao onaj dobro poznati bicikl u šanac, da se ljudi ne bi sapletali o njemu. Srce mi se iskidalo u trenutku tada. Zastao sam i primetio uznemirenog Avru kako sedi i drži nešto u svom naručju nalik na lutku koju je pokojni deda pravio da postavi u njivu kako bi plašio svrake i ostale štetočine. Prišao mi je otac, i sa setom u glasu rekao nešto, ali ga nisam čuo. Otrčao sam prema toj gomili...Haljina joj više nije bila tako jarko žuta, čak ni kosa...Ne, to ne može, ne sme da bude Ona...Moja devojka na biciklu...

21 : 13

Taštinog mi zdravlja

dutjas 2014-04-14 11:00:55 +0000

Rečenica zbog koje nas neće gristi savest ako slažemo. Nema potrebe za pikovima iza leđa.

-Dragi, je l' mogu da te pitam nešto al' da mi iskreno odgovoriš?
-Kaži, srce...
-Koliko sam dana bila odsutna od kuće?
-Ovo što ste bili na seminaru u Pragu?
-Da!
-Sedam dana...
-Sedam, tako je... šta sam ti ostavila od obaveza?
-Samo da ti hranim ovo kučište pogano i da ne zapalim kuću kad grejem onaj gulaš u limenkama što si mi tako divno spremila, hehehe...
-Nije vreme za ironiju... zašto je Flafi ovako oslabila? Vidi joj dlaku... nema više onog sjaja i sva je ućebana...
-Pa, hranio sam je... doduše, nisam joj davao onu njenu 'ranu što je skuplja nego moja, ali je jela...
-Pa šta je jela?
-Sve što meni ostane... ako se ja nisam ućebao od onih konzervi, ni njoj neće ništa da fali...
-Je l' si je šetao? Četkao? Kupao?
-Aham... i čitao sam joj Mačka u čizmama, znam da je na njega slaba... ipak, mačak isp'o keršme u priči, a ribe se lože na to... je l' me ložiš ti?
-Je l' ste joj davali nešto ti i oni tvoji kreteni?
-Nismo, evo da Bog da tvojoj mami oči ispale ako lažem...
-Skote, znaš da sam sujeverna... moram sutra mamu da vodim na kompletan pregled...
-Ne lažem, svega mi...
-Tako si se i prošli put zakleo u moju mamu, pa žena dobi upalu pluća u julu mesecu... znala sam da ćete joj opet potapati hranu u votku... kakvi ste vi moroni, pa to je strašno... bolje da sam je sestri ostavila... dođi, sice moje maaajo...
-Pa, bolje i meni sestru da si ostavila, hehehe, ako me razumeš...
-Prekini, kretenu...
-E, da vidiš kako se prevrće kad se napije... ja sam plak'o!
-Nisi ti plak'o! Ti si malouman...

17 : 3

Seoski fudbal klub iz beton lige

KljucalaVoda 2011-10-31 23:22:05 +0000

Igrače ovog tima lako možemo razvrstati po kategorijama.

Golman - Kaže se, imala majka dva sina, jedan je bio pametan, drugi golman. Veoma česta pojava u beton ligama su debeli golmani sa stomacima kao trudica, ali uprkos tome i dalje su tu, u svojim već uveliko četrdesetim. Ili golmani visine kao ćevap u skoku. Ili bilo koji drugi hendikep, kad ne možeš da ...budeš u polju, i da trčiš - budi golman.

Štoperi - Dva balvana, sekvoje, cepanice. Search, kill & destroy. Obično na tim mestima stoje oni koji su glavne "badže" u selu, kavgadžije, spremni u svakom trenutku da se pobiju. Tehnika nula. Vole da podmuklo udaraju, a često i otvoreno jer im sudija naravno ne sme ništa, u njihovom selu. Ne pokušavati sa vraćanjem udarca.

Bekovi - Bez želje za diskriminacijom, često ovde stoje pripadnici romske populacije. Valjda zbog svoje konstitucije, mršavi su, brzi a to se od beka i traži. Tehnika im svodi na pokoji centaršut i trčanje po liniji do iznemoglosti. Obično bekove igraju oni slabiji koji nisu uspeli da se probiju do mesta štopera. Ako nije ciga, onda je neki klinac, koji je tu stavljen da se kali.

Veznjaci - ovo je zaista sorta za divljenje. Stari, prekaljeni vukovi, glavni ispred svoje seoske prodavnice, koji istini za volju dele loptu kao Bekam. Ali njihov radius kretanja se svodi na krug na centru igrališta, tako da se od njih ne očekuje defanziva, već samo dobar pas, pokoji centaršut. Neretko su kapiteni. Godine naravno broje 45+.

Krila - Često, jedni od najboljih u timu iako su večito u senci Veznjaka ili Napača. Posao mu je kao i kod Beka, ali sa većom slobodom u igri. Naravno da tu već igraju stariji momci, koji su prošli Beka, i nazad se retko vraćaju, jer pobogu, tu su ovi klinci da trče za njega.

Napadač - možemo ih podeliti na dve vrste. Jedna je, smotani igrač koji bi bilo gde upropastio igru, sem u napadu, gol ne ume da pogodi ni na treningu, ali ipak ok je za atmosferu i svi ga vole u ekipi. U drugu vrstu obično spadaju mladi momci koji su u svojim dvadesetim, seoske devojčice se pale na njega, frizurica je uvek na mestu, ima dobar dribling, postigne i neki gol, čime se njegova "slava" pročuje i do susednog sela (čime automatski dobija naklonost tamošnjih devojčica). Ali neretko, dolazi na utakmicu polupijan jer je sinoć sa drugovima na kafani (šmekerima kao on, ali netalentovanima za fudbal) zaginuo do pet.

Trener - lokalna pijanica, koji je završio sa igranjem fudbala, legenda sela, ali svi ga poštuju.

Doktor - ko god se nađe slobodan u tom trenutku, dobija zvanje doktora. Jedini posao mu je trčanje sa flašom vode u ruci do povređenog igrača.

Ekonom - priglup, socijalan slučaj, dobroćudan čikica koga svi gotive. Nije mu mrsko da posle svakog treninga i utakmice skuplja pobacane dresove, štucne po svlačionici, pere i ponovo ih pakuje.

89 : 13

Prva cigareta

S_explanation_S 2013-04-04 19:32:26 +0000

Sediš ispred zgrade na niskom betonskom zidiću. Sve miriše na proleće. Čekaš društvo. Uzbuđen si jer je fudbal strast koju deliš sa njima. Gledaš u onaj improvizovani teren na parkingu. Još uvek osokoljen jučerašnjim golom, zamišljaš sebe u dresu omiljenog tima na ogromnom stadionu.

Nije to bio baš bilo kakav gol. Skočio si i šutnuo loptu iz vazduha. Golman nije mogao ništa da učini. Zatresao si mrežu. Bio si zvezda te utakmice i iako umoran i oznojen, beskrajno srećan dok su te drugovi nosili na rukama, najkraćih 200 metara ikad, do ulaza zgrade.

Iz daljine ti mašu Bane i Stefi. Otpozdravljaš i pokazuješ im rukom na sat. Kasne. Ni Miloš nije tu, a lopta je kod njega. Sedaju pored tebe i još jednom ti čestitaju na jučerašnjoj igri.

Dok po ko zna koji put raspravljate najvažnije pitanje na svetu, ko je najbolji igrač, zaustavlja se dečko na motoru pored vas. Prepoznaješ ga i pre nego je skinuo kacigu. Na kraju, njega svi u kraju znaju. Voleo bi da se družiš sa njim. On je kul, svakog dana ga viđaš sa drugom devojkom. Mada, znaš ga bolje od ostalih, ipak je to sin najboljeg druga tvog oca. Vidiš to kao neku svoju prednost.

Udara te pesnicom u rame, onako drugarski. Boli, ali ti si muško, stisni zube... Prija ti divljenje u očima drugara dok te pozdravlja Maki Točak kao nekoga sebi ravnog.

-Gde si bre ti mali…?
-Nisam ja tako mali, Maki… imam skoro šesnaest… Samo sam 5 godina mlađi od tebe…
-Dobro, dobro… nego, jebeš li šta?
-Nađe se tu i tamo neka ribica…

Odgovaraš, a znaš i sam da ribice viđaš samo u izgužvanim časopisima što te verno čekaju ispod dušeka.

-Lepo, lepo…

Vadi paklu i upaljač iz kožne crne jakne. Uzima jednu cigaretu i primače je ustima. Pali je onako šmekerski, žmirkajući na jedno oko od jačine plamena. Izbacuje dim iz pluća a onda te nudi. Gledaš u otvorenu paklu i savršeno poređane cigarete. Pružaš ruku i vadiš jednu. Dobacuje ti upaljač.

Nisi siguran kakav je to pogled u očima tvojih drugara ali čini ti se da nema onog divljenja od malopre. Čuješ prepoznatljiv zvuk paljenja upaljača a ubrzo nakon i osećaš miris cigarete. Ne dopada ti se. Pokušavaš da uzmeš vazduh ali umesto toga samo dim nemilosrdno guli put do pluća. Suze ti oči dok se trudiš da ne kašlješ baš toliko.

-Navikao sam na one malo slabije.

Pravdaš se iako ti niko ništa u vezi toga ne govori. Sledeći put nećeš povući tako jako, kažeš sebi. Oponašaš Makija i način na koji on drži cigaretu.

On se smeje kratko kroz nos dok baca pikavac u travu, a onda se vraća na motor.

-Vidimo se mali, možda te povedem jednom sa mnom u zezanje…

Namiguje ti kratko i ostavlja tebe i tvoje drugove u prašini i dimu motora i tvoje prve cigarete.

Dok se društvo polako skuplja ti se i dalje boriš sa cigaretom. Nisi ti neki balavac, izdržaćeš i vrtoglavicu i gorak ukus u ustima. Sledeća će biti bolja.

-Ok, većina je tu… krećemo igru?
-Idite vi… ja očekujem jedan poziv za par minuta, doći ću kad završim razgovor…

Sediš i gledaš drugove kako igraju. Čekaš da te prođe mučnina. Nije moguće da si takav mekušac, misliš… pa toliko ljudi puši, niko se ne oporavlja od jedne cigarete ovoliko dugo. Kupićeš sutra sam paklu od novca za užinu, dokazaćeš sebi da si frajer. A onda ćeš pozvati Makija da te povede s njim do grada... to je život… ima važnijih stvari od igranja fudbala sa ovim klincima.

26 : 5

Djetinjstvo

Kolfild 2011-03-13 14:01:47 +0000

Dio života kad te ne jebu ni dva posto. Kad preko tebe liječe svoje komplekse. Kad te koriste radi lične promocije. Kada te, opet, koriste da prikriju svoje postupke. Odrasli, odrastite već jednom, budite djeca.

Ispred kuće je dvorište oivičeno ogradom. Ispred dvorišta je ulica. Ulicom prolaze automobili, prilično često i prilično brzo. Nebo je zimsko, blijedo-plavo, sunčano. Dijete se igra u dvorištu. Odmah ispred kapije dvorišta, sa druge strane ulice zaustavlja se automobil, crvena 'Zastava'. Vjetar. Kapija dvorišta je otvorena. Automobilu koji stoji sa druge strane ulice sa uključena četiri migavca. Brzim korakom, stežući šal oko vrata prilazi žena. U dvorištu se igra dijete. Vjetar tutnji. Autobus narandžaste boje koji nailazi iz istog smjera kao i upravo zaustavljano vozilo privlači pažnju djeteta. Vjetar zavija. Lijevi migavac-preticanje. Vozač autobusa nervozno gleda u pravcu crvenog automobila. Dijete trči ka kapiji. Žena koja se sprema da uđe u automobil okreće glavu ka dječaku i sa užasom na licu prati njegovo kretanje. Na maloj kući, okrečenoj u bijelo, otvara se prozor. Vozač autobusa, pod utiskom lica mlade žene naslonjene na vrata 'Zastave', skreće pogled ka dječaku koji i dalje trči ka otvorenoj kapiji. Dječakova majka pomalja glavu kroz prozor i viče. Vjetar i dalje tuče. Vozač autobusa koji je bez putnika žustro gazi papučicu za kočenje. Dječak stiže do otvorene kapije i zatvara je, okreće se i nastavlja sa igrom. Majka istrčava iz kuće, grubo hvata dječaka za ruku, prijeteći mu prstom. Žena koja se sprema uđe u nepropisno zaustavljen automobil skuplja usne i odmahuje glavom. Vozač autobusa koji se spremao da izvede nepropisno preticanje spušta staklo i psuje u pravcu dječaka. Majka širi ruke, izvinjava se. Žena koja svo vrijeme stoji na ulici napokon ulazi u vozilo, koje odmah nakon toga počinje da se udaljava. Autobus se vraća u svoju saobraćajnu traku i nastavlja kretanje. Dječak i njegova majka ulaze u kuću. Vjetar cvili.

15 : 13

Rekli o sajtu

Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!

Biznisblog · 26. Decembar 2007.

Korisni linkovi

Često postavljana pitanja Uslovi korišćenja Politika privatnosti Kontakt