Pomirljivi stav prema stanju sveta i društva, kvalitetu života i življenja, svojevrstan odbrambeni mehanizam ljudi koji nisu navikli na dobro u životu, a kojih je sve više.

Ubedjeni da jedan čovek ne može menjati svet, u opštem čekanju da neko prvi povuče pa da krenu za njim, ljudi su zaključili da se oko govana i problema ne vredi nervirati koliko nema potrebe, jer, tako možeš samo da poludiš.

Zaključaš ulazna vrata dvaput, na televizoru pronadješ najugodniji kanal, na internetu omiljeni sajt, očistiš stan i urediš ga po nahodje nju svog ukusa i mogućnostima, i polako potoneš u omekšalost mozga gde nema politike, posla, zavera, crnih hronika i nesreće. Sam, zadovoljan u svom malom svetu obojenom nekim vedrijim bojama, sigurnog od onog velikog, sivog i hladnog, na koji svi čekaju skrštenih prstiju u nadi da će neko drugi da ga spašava.

Učitelj veštine gađanja lukom i strelom bio je poznat i kao učitelj života. Jednog dana, njegov najbolji učenik učestvovao je na takmičenju i tri puta za redom pogodio u centar mete. Svi su oduševljeno aplaudirali i komplimenti su pljuštali sa svih strana, kako za učenika tako i za učitelja.
Međutim, učitelj kao da nije bio polaskan time. Kada ga je, docnije, učenik upitao šta je razlog njegovog skeptičnog stava, učitelj je odgovorio: ,,Moraćeš naučiti da cilj nije centar mete''. ,,Šta je onda cilj?'', zbunjeno je upitao učenik.
Ali učitelj nije odgovorio. To je bilo nešto što je mladić trebalo sam da otkrije, jer nije moglo da se izrazi rečima

To ne postoji! Priroda se za to pobrinula. To je izmišljotina onih uvrnutih ženturača što sebe nazivaju feministkinjama. Ma, ’ajde bre, dokoni lezbosi, samo im fali kurac, neko da ih dobro pojebe i smiri. A što da im i ne zalepi po neki vaspitni šamar, koji moj imaju da traže van kuhinje? I za kaznu, kad u kuhinji crkne sijalica, ne treba im je menjati, nek’ kuvaju u mraku bar neko vreme. Daj im neki beznačajni poslić da se zanimaju, ali stalno, da ti iz svoje gluposti ne bi pravile sranja, pa da moraš da ih stalno biješ. Doduše, možda to i vole, jebem li ga.

Naziv automatski daje do znanja da je ovo nešto negativno.Na neki način i može biti.
Ima više vrsti,najčeće se reč kritičar čuje na nekim vestima ili emisiji o filmu,gde se spominje kako su ga kritičari ocenili.

Kritičar je osoba koja teži ka realnosti.Nečiji propusti,nedostaci ili greške mu nikad ne promaknu,jer njih i analizira,što i jeste njegov posao(mada ne mora biti posao).Nije im u ličnosti da lažu,ali umeju biti veoma oštri kad govore nečiju istinu koja i ne bude prijatna.

Posebna vrsta žena čiji tjelesni stav u potpunosti oslikava stanje njene ličnosti. Hoda kao da je progutala dršku od metle, i to postepeno iskrivljenu, pa joj se konveksni dio okrenuo naprijed. Može ona da bude i dobra riba, može da bude obdarena i kvalitetnom dojkarom (uz kombinaciju sa ovećom bradajom - izbiti oko sad, pa sad), ali to nikako ne utiče na njenu gordost. Ona je rođena s tim.

Ružna, krivousta, debela, daščara, zaturenoj to ne igra nikakvu ulogu. Iracionalno samopouzdanje je kod nje aksiom. Sve i da je gengbenguju pijanu, sutradan će pored istog društva proći bez promjene u stavu. Ne dodiruje je ništa što okolina tvrdi i utvrdi u vezi s njom.

Ako posmatramo njenog muškog pandana, kome na svako zaturanje karma instant odgovara špicokom u južne krajeve, teško je ne pomisliti da su od zaturene ruke digli i Častivi i Nečastivi.

Odgovor forumašima, suvoserima, teoretičarima, hejterima i sveznajućim mudracima koji bacaju svoje intelektualne bisere pre nas, nedostojne svinje koje ne shvataju. Bilo da se radi o homoseksualnosti, ishrani, pravima manjina, politici, istoriji, psihologiji ili medicini, oni će uvek imati stav "da, ali.." jer oni znaju više, intelektualno su nadmoćniji, shvatili su, a uz to jebu. Pošto oni imaju čelične stavove, potkovane obično ničim ili barem minimalnim znanjem o temi, i pošto ne postoji ni jedan iole dostojanstven način da im se skrene pažnja da njihova pamet možda nije tako bezgranična kao što misle, jedino što im se može reći je da jednostavno imaju pravo da misle da znaju sve. Sve ostalo će im se kasti samo.

Najčešće - najveći profiteri svake revolucije.
Ostali profiteri imaju ono drugo nepopularno ime“ratni“, makar da su bili i na istoj strani sa ovim prvima, al’ su malo zakasnili...

Osobe koje imaju sposobnost trenutnog menjanja raspoloženja skoro svake osobe. Dok ideš sa korpom po prodavnici i skupljaš namirnice koje su ti potrebne, imaš utisak da u najmanju ruku želi da ti pojede džigericu (da, bukvalno da je pojede) jer te sve vreme prati "ubiću te" pogledom. Dolatiš na kasu već nervozan od tolikog piljenja u tebe, vadiš novčanik i preračunavaš se, ona još uvek blene u tebe k'o Etiopljanin u hot-dog. Kad ti kaže ono "vaš račun je..." ti izvadiš pare, pa onda sledi obavezan "Šta mi daješ to krupno, imaš nešto sitno?!" ritual, a ako je tvoj stav prema ritualu negativan, sledi obavezno mrmljanje sebi u bradu koje uključuje razne radnje čiji su glavni akteri članovi tvoje familije, i neke vudu vradžbine. Ako se kojim slučajem setiš da ti treba još nešto i pitaš je da li ima toga u radnji, sledi neizbežno "Nema, SLEDEĆI!"

Nesrećnik. Propast u najavi. Prepoznaje se po unezvjerenom pogledu, ovelikom spisku i telefonu koji drži u ruci non stop i zivka svoju ljepsu polovinu. Inače, dijele se u dvije grupe: početnici (prvi put samo u kupovini po naredbi) i iskusni (već su ih žene slale i znaju epilog poduhvata).

Pored opštih osobina, početnika karakterišu još i neprikriveni entuzijazam, jurcanje i vitlanje između rafova, neprestano virkanje u spisak, razgovori sa radnicama - slučajnim prolaznicama, čitanje deklaracija na pakovanjima i sveopšte uživanje u novom zadatku, koji će, bez sumnje, izvršiti savršeno.

Iskusnog, nasuprot početniku, karakterišu odsustvo damara, potpuna ravnodušnost, mlitavi koraci i beznadežan stav, jer on zasigurno zna da je osuđen bez suđenja, da mu pomoći nema i da neće kupiti ništa, ama baš ništa, onako kako treba. Umorno se vuče između rafova i zove ženu da pita da nije šta zaboravila.

Epilog, kao što iskustvo nalaže, je uvijek tragičan i prezentacija kupljenog sadržaja na trpezarijskom stolu biva ispraćena salvama kritika, vrisaka, uvreda i psovki.

Kada smo bili prvaci, svi su nas terali sa fudbalskih i košarkaških terena. Kada bismo se i pobunili rekli bi nam onako iskusno: "Sine, stariji smo". A onda u jednom trenutku dođe i naše vreme. Nezamenljiv osećaj kada te nakon godina i godina konstantnog teranja želja za fudbalom gotovo i napusti. Spuštaš se do terena, vidiš klince, i kao da je teren prazan počinješ da šutiraš na gol. Tvoja ekipa polako stiže. Neki klinac koji ima brata četvrtaka, pa je zbog toga faca u društvu ti se drsko obraća: "Aloo, zar ne vidiš da igramo?" A tebi fleševi prolaze kroz glavu, setiš se u sekundi svakog puta kada si na fizičkom morao da igraš između dve vatre sa devojčicama umesto da ko čovek glumiš Ronalda ili Dekija Stankovića. A onda nabaciš stav i kroz zube prozboriš:"Sine, stariji smo".

Biti Melkor. Govoriti ili pisati, opširno i uglavnom netačno. I nepotrebno. Zauzeti stav koji to nije, kako bi se sa tvrdoglavom ubedjenošću tvrdilo nešto u šta se ne razume i što se ne poznaje. Sastavljati peščanu knjigu od nečega što bi stalo u dve najobičnije rečenice, same po sebi nepotrebne, jer ljudima ne donose ni razonodu ni korist. Kurčiti se u nedoslednosti i istrajavati u neutemeljenosti, biti glasan i kad nisi u pravu (naročito kad nisi), patetisati, monotonisati, mrsomudisati, personanongratisati. Od nemača pojma koji jesi pretvoriti se u lupača gluposti koji takodje jesi, biti plastelin, ricinus, lubrikant, muška bradavica, točak u gepeku, prdež u gostima za stolom, istovremeno biti i Čanak i Šešelj, glavni urednik trećeg oka, "nije to ništa ja sam jednom" ili "da se pitam ja bih proterao autobus ovuda" lik. Ne biti, a u stvari biti - ili ne biti? Biti ništo, jer nisi ništa a opet moraš biti nešto. Biti limb.

Dete koje je u osnovnoj ili srednjoj školi nekim čudnim sticajem okolnosti završilo u odeljenju svog oca/majke (koji mu je u takvoj okolnosti razredni starešina),ili u blažem obliku roditelj mu(samo)predaje neki predmet.Čudni sticaj okolnosti obično bude podstaknut željom roditelja da mu mali/a bude što više vremena na vidiku,jer opasne su godine u pitanju,a i time da se dete u što ranijim godinama sretne sa blagonaklonošću života koje donosi bliskost sa onima koji imaju iole kakvu vlast i mogućnost odluke(pa makar to bile i ocene).
I dok svi ostali u odeljenju pokušavaju da prokljuve kakav je to školski odnos izmedju roditelja i deteta,dotle se iskusniji član ovog dvojca zabavlja glumeći autoritet sopstvenom detetu pred celim razredom.
A dete ko dete,besno i revoltirano što ga u većini slučajeva kinji pred odeljenjem čuva svoj bes za kod kuće.Medjutim ovaj autoritarni stav nastavnika-roditelja se završava već u zbornici jer se tada nastavnik pretvara u roditelja koji sve radi za dobrobit deteta.

Ne računajući izbacivanje pljuvačke iz usta, veoma popularna disciplina. Verovatno je lep osećaj kada se sve živo pljuje, bilo radi reda bilo zbog toga što je to nekome trip.

Ako jedna osoba nešto voli, ova druga to pljuje sa uživanjem - alazi mane, zamerke, zakera nešto, ni ne trudi se da sagleda iz drugog ugla. Poenta je da najgoru verbalnu šlajmaru zakuca za nešto. Takva bujica mržnje i prezira je nešto neviđeno.

Jedna stvar je komentarisanje ili kritikovanje korišćenjem malo težih, vulgarnijih reči, ali je sasvim druga stvar kada se nešto radi reda samo toliko omalovažava da bi se time, tobože, pokazalo da osoba koja pljuje po nečemu ima specifičan stav i pogled na svet i da je to njen način da objašnjava stvari. Plus se takvim ponašanjem hvali, a slučajnu zamerku na takav stil izražavanja kažnjava još gorim pljuvanjem po osobi koja se "usudila" da je kritikuje.

Pogrdan naziv za sve one koji vredno uče i žele da steknu što više znanja koje će im koristiti u obavljanju svog posla.
U našoj zemlji je verujem posebno naglašena netrpeljivost prema štreberima. Zašto? Verovatno zato što je oduvek bilo lakše kritikovati uspešne nego se potruditi da se postane uspešan.
Štreberima se mnogo šta zamera, da su snishodljivi, kukavice, da nemaju karakter i čvrst stav, kao da svi koji nisu štreberi nemaju nijednu manu.
Snishodljivost možemo zvati i kulturan razgovor, kukavičluk možemo nazvati i odsustvom agektivo-agresivnog ponašanja, nedostatak karaktera možemo zvati i tolerancijom, a nemanje čvrstog stava možemo nazvati otvorenošću za nove ideje.
Dakle, u čemu je poenta. Svaka situacija, događaj, a naročito neka osoba mogu se posmatrati na najmanje dva načina. Pozitivan i negativan.
Upućujem apel svima na veće međusobno razumevanje koje će nas dovesi do nekog srećnijeg vremena.
Hvala svima vama koji ste se složili sa mojim rečima.

Stadijum do kog se dolazi dva - tri meseca nakon sto si odlučio da pustiš kosu. Kosa ti nema jasnu definiciju, niti stav, pa zbog toga deluješ kao totalni smarač. Bajaga.

Do juče si bio kul mladic. Furao si kratku zurku i slao klince iz kraja po pljuge i pivo. Jes' da si jebao retko, ali si bar svaki put razglasio. Onda si, iz sebi nepoznatih razloga skapirao da ćeš jebati više ako pustiš kosu. I tu si se, naravno, zajebao.

Ustaješ iz kreveta. Odlaziš u klonju. Gledaš se u ogledalo. Frizura ti bode oči. Taman te je smorila pomisao da sam sebi ličiš na Mladjana Šilobada iz vremena dok je plenio u Partizanu. Ali ti tu misao preseče mili glas koji dopire iz komšinicog zvučnika:

"Zazmuuuuuuri...i na sopstvenom platnu...."

I tada ti je sve jasno. Dostigao si Bajaga Level. Najbedniji stadijum koji kosa jednog čoveka mora da prodje u svom procesu rasta. Sve posle toga je stvar volje i zrtvovanja zarad visih ciljeva.

Osobe koje pripadaju Punk podkulturi.Slusaju istoimenu muziku.Prepoznaju se po cirokanama i martinkama.Ovo je jedna od najstarijih podkulturi i pocela je u engleskoj. Svi pankeri su anti-rasisti i suprotnost su Nacistima.Imaju anti-korporativni stav jer veruju da velike korporacije finansiraju ratove.Vecina se lozi na Anarhiju(bezvladje).Vecina su mladi ljudi koji mrze politiku i politicare koji su unistili ovu zemlju.Gledajuci na stanje muzike u Srbiji i rasirenost turbo folka cudo je kako pank prezivljava.Najpoznatiji izvodjaci panka na nasem jeziku su:Hladno pivo,Goblini,Ritam nereda,SMF,Elektricni orgazam,Pekinska patka i jos dosta njih izmedju ostalog.Za ritam nereda se prica da su skinsi ali njihovi tekstovi nemaju nikakve veze sa nacizmom.Oi je nastao od panka i u principu je ista stvar samo sto oi uglavnom izvode nazi bendovi.Iako malo pankera ima u Srbiji samo ih treba potraziti.Takodje postoji zabluda da su svi protiv rada i kupanja ali to je cista glupost i predrasuda.Preporucujem vam da upoznate jednog pre nego sto osudjujete.

To će se desiti taman tad kad ozakonimo i poslednju perverziju na koju su naši roditelji imali averziju.
Ako neko sada ima averziju naći će se neko da ga proglasi za subverziju.

Ta, posednja perverzija, će biti jedna u nizu:
- nad kojom su se naši roditelji zgražavali i nadali se da beli svet nije baš toliko bolestan;
- na koju smo se i mi navlačili, navikavali jer su nam tako natutkavali

Isto što i kramp, slično budaku i capinu po izgledu. Tradicionalna rudarska alatka. U žargonu izraz za ribu koja ima veliki šiljat nos koji dominira njenim licem, ili jednostavno za ne tako lepu devojku.

Najmoderniji, najčovekoljubiviji status koji možete sebi priuštiti. To je sad IN. I Šef ima svoju knjižicu. Stav crkve je takođe pozitivan.
Pa nešto kontam trebala bih i ja. Neću valjda mimo sveta.
Šta bi im se moglo od mene pokloniti, to je već druga priča.
Jetra k'o čvarak, kome to treba.
Pluća-verovatno bušna k'o sir.
Kosti-maf, nedostaje im kalcijum k'o da gledam.
Koža-ima tu nekih ožiljaka pa je kao salata, ne vredi.
Mozak tek ne bih nikome preporučila.
Srce...e jebiga to je tek rasuto i polupano k'o bebina zvečka.
Ima nešto, rekli mi na očnom da se dive mojim rožnicama, dušu dalo za izvaditi, kažu, pa nekome dati. Jebiga, bila bih dušman kada bih dala da neko gleda ovim očima što su se svega nagledale.
Ništa od mene, imadoh volju ali samo bi me bacili mačkama tako da-propade mi i taj pokušaj da budem fensi.

Opravadanje za seks sa članovima najšire familije.