Ne može svaka žena biti "Femme Fatale". Ne, ona mora imati nešto posebno, iz nje mora izbijati neki "sexality", neka životinjska, primalna snaga, a u isto vreme se davati na znanje da je u pitanju jedna fina, nežna dama, sa gospodskim manirima. Ta žena može glavu zaludeti svakome, makar taj neko imao i srce od kamena. Ona je ubojito oružje, veoma efikasno i nikada ne zakaže. Njena lovina uvek postane njen plen. Ona se prilagođava svakoj situaciji i svakom ambijentu. Ona je kameleonski predator. Na oko krhka, ali iznutra je vatra paklena.
Ah, ta fatalna žena uvek mora živeti tu ulogu. Čuj - ulogu! To nije uloga, to je stav, to je način života. Ona kada je vulgarna, to nije vulgarnost neke cave sa štajge, to je viši, erotski nivo. To je nešto iz čega izbija erotski naboj, čije iskre mogu da zapal sve oko sebe. Ta žena je Jelena Trojanska 21. veka. Oko nje se ne vodi jedan, već desetine ratova. Njen miris je otrov, prijatan i opijajuć. Njeni su pokreti magija, oni hipnotišu sve oko sebe. Njen glas je najlepša Panova arija. Ona je sirena i na njenim su obalama čitave horde ostale nasukane. Nabori njene haljine su živo blato koje guta sve te nabeđene LEGO prinčeve. Ona je ta.
Definicija je napisana za revijalni deo takmičenja "Tvoja definicija zvuči poznato".
Osoba koja vam, kada ste za bogatom trpezom, stoji nad glavom i sugeriše čime da se poslužite. Ume da bude iritantnija od muve govnare i kamenčića u patici zajedno.
*Porodični Božićni ručak, bogata trpeza.
-Sufler (postavlja hranu): Evo, hleb ćemo ovde, i podvarak tu. To je to. Navalite, neću ništa da vidim na stolu kad završite. Djole to posebno važi za tebe, nešto si mi se usuk'o.
-Djole (hvata se za viljušku): Da vidimo šta bi' mog'o...
-Sufler: Uzmi ovu sarmicu, vidi što je divna. Znaš kako mi je ovaj kupus dobro ukiseljen, stisla sam ga onim velikim blokom što je bio ispred kuće.
-Djole: Hvala, hvala. Uzeću ja sam.
-Sufler. Pogledaj mi rusku salatu molim te. Stav'la sam grašak iz Rosinog vrta.
-Djole: Super je ruska, hvala.
-Sufler: Uzmi ovu slaninicu, sapunjaru. Vidi je kako se beli. A tek jaja što su dobra, domaća.
-Djole (već popizdeo): Uzeću sam šta mi se svidja!
-Sufler: Dobro, nemoj da se ljutiš. Vidi ti pubertetlije! Samo probaj ovo pečenje, živa ti ja.
*Djole demonstrativno napušta ručak zalupljujući vrata za sobom.
Je jedan od parametara po kome se moze prepoznati ziljava picka.
Sede decko i devojka i u trenutku neprijatne tisine, zapocne se razgovor vezan za muziku.
Decko: "Pa dobro, koju muziku volis?"
Devojka: "Pa ono, slusam sve...uglavnom ono, komercijalu."
Decko: ?!
Devojka (shvativsi da zvuci glupo, pokusava da izvuce situaciju pametnim odgovorom): "Pa mis`sim ono, volim ono... City Records i taj fazon, ne volim ovu seljanu sa Granda."
Decko i dalje zapanjen cuti i pravi facu kao da je omirisao prdez posle treceg dana jedenja pasulja prebranca: ?!
Devojka (shvativsi da njen sagovornik cuti, pokusava da preokrene situaciju): "A ti? Ono kao sta ti je extra?"
Decko (koji se vec totalno smorio): "Pa najvise volim neki hard rok tipa AC/DC, Steppenwolf, Deep Purple i slicno. Ne mogu bas da nabrojim sad sve grupe od jednom, ali taj fazon."
Devojka (u zelji da pokaze svoj stav): "Jaaao, ja volim isto taj...hard rok ... ono..."
Decko: ?!
Devojka (nastavlja): "Na primer mnogo mi je extra ovaj zadnji album Natase Bekvalac koji ima puno gitara u sebi."
Decko ustaje i odlazi.
Devojka: ?!
Pored toga što je ovo naziv za mašinu koja redovno crkava kada je najpotrebnija, ovo je i naziv za lika koji nema svoj ukus, sluša,radi,nosi ono što njegov idol radi u tom vremenskom periodu.
Nenad, vidi kul baju kako nosi roze maju, sivo roze makserice, i nosi Mile Kitić fazon naočari.
Nakon dva dana Nenad postaje slika i prilika ''kul'' lika.
Zatim ''kul'' lik kreće na balet, Nenad i ako misli da je to gej, kreće i on, jebi ga ''kul'' lik to radi. Nenad viđa ''kul'' lika svog u modricama i devojke koje se sažaljevaju na njega, tripuje da je dobiti batine i kurčenje na račun istih kul pa se iste večeri podmetne za čeono đonisanje, ali se zajebo, ispao je ljaljan jer se ipak ''kul'' lik kurčio modricama nastalim u toku teške saobraćajke kada je vozivši se rolerima naleteo na nesanirane neravnine iza nepregledne krivine pa je markirao banderu.Kada štampač konačno stekne svoje mišljenje i svoj stav, kaže se da mu je nestalo boje ili papira.
Lokalni valker koji obožava da nosi pantalone čije nogavice nisu normalne veličine, ali ni previše kratke ili duge, već mu plešu oko listova te dotični izgleda kao da je prispeo na neku lađu i stoga podavio pone koji centimetar.
Osim rođenih lađarona i obični se ljudi koriste ponekad ovim postupkom u slučaju da moraju proći mokrom ulicom, blatnjavom stazom, ili gde drugde a da mogu isprljati svoje cenjene čakšire. Tada, nonšalantno, sa po dva prsta podaviju nogavice ili hlače podignu rukama nešto niže od prepona sve dokle ne pređu u bezbednu zonu.
- Idemo, spreman sam! (Kez, pogled ispod tamnih naočara i stav ''Eto što sam vruć''.)
- Kuda ćeš ti takav?
- Kakav srce?
- Pa s tim... kako da ih nazovem...(pokazuje prstom na havaji pone)
- Što, šta fali srčence?
- Ma daj bre skidaj to, izgledaš ko da stojiš na lađi, pecaroš pa puca!
- Pa to je moderno srček, moderno! Baš nemaš stila!
- Ja ne idem nigde sa tobom dok se ne presvučeš!
- Ma idi u kurac! Ja se toliko trudio da nađem ovaj hit, da su mi gore taman a dole tako kraće, pola pijace sam isprobao, sva buvljačka ogledala su mi guzicu videla i sad me ti molim te nerviraš! Pa što me bre nerviraš?!
- Znala sam da kupuješ te rite na pijaci! O Bože!
- Epa o Bože - štaš kad mi se može???!
Ako ste jedan od onih pasioniranih ljubitelja traženja moralnih, etičkih i opšteljudskih poruka i tema u pesmi koju slušate, onda prosto morate prvo da se okušate u turbo-folk varijanti, kao najjednostavnijoj za tumačenje. Ne može to tek tako, juče si prvi put saznao šta je zvučnik i šta su slušalice, a već danas bi da tumačiš Milana Mladenovića!
Nadrkani_golub: Ja mislim da u pesmi "Brushalter" u stvari peva o spajanju.
Otaku: Na koju foru?
Ng: Pa brushalter je ipak nešto što spaja grudi, drži ih na mestu...
O: Ma ti ne znaš šta pričaš, pa pesma govori upravo o borbi protiv izolacije!
Ng: Otkud ti to?
O: Pa brushalter je nešto što razdvaja grudi od spoljašnjosti, drži ih potpuno izolovane od svetlosti dana i ljudskog dodira, a i sama pevačica kaže "Brushalter, noćas steže kao malter, ubija mi grudi odmah cu ga sada skinuti"...
Ng:Pa malter spaja, zar ne?
O:E, pa da, možda si u pravu, možda pesma u stvari peva o konzervativnom stavu jedne izolovane zajednice u kojoj se svi članovi drže zajedno, kao malter, ali su zato izolovani od spoljašnjeg sveta, kao grudi u brushalteru. Pevačica izražava u pesmi svoj stav, koji je izrazito negativan prema toj zajednici.
Ng:...
O: Jel ti to zvuči ok?
Ng: Jebiga matori, mnogo je to za mene, preći ću na rok.
Samo jedan mada, verovatno, i najpoznatiji od nimalo beznačajnog broja termina u srpskom slengu na kojima možemo da zahvalimo našoj gasterbajterskoj braći nastanjenoj na teritoriji SR Nemačke, tim hrabrim muškarcima i ženama koji su se u potrazi za boljim životom pre maltene pola veka uputili u ovu srednojevropsku “zemlju piva i kobasica”, tu ostali i sad podižu već treću ili četvrtu generaciju potomaka u istoj ( podizanje sopstvenih nadgrobnih ploča, pak, ostaviće za rodnu grudu; za to je, valjda, jedino dobra ).
Bilo kako bilo, izraz iz naslova je klasičan primer “srbizacije” jedne strane reči tj. procesa u kojem se ista raznoraznim metodama govornog unakažavanja filtrira u maltene neprepoznatljivu verziju sâme sebe, a sve u cilju zvučnog približavanja prirodi i tonu srpskog jezika. U prilog tome svedoči već i sâma reč “gasterbajter”, koja je u poređenju sa svojim originalom ( “gastarbeiter” ) ne samo netačna već i sasvim pogrešno akcentovana ( “gast-arbeiter” ). Doduše, treba staviti ruku na srce i reći da čak i najstrahotnija srpska “prevedenica” nije ni upola nakazna koliko jedna turska varijacija reči “Entschuldigung”. O tome, pak, nekom petom prilikom.
Elem, upotreba naslovnog izraza u svakodnevnoj komunikaciji na ovim meridijanima daleko je raznovrsnija od one u zemlji iz koje isti potiče ( “Aufwiedersehen” – doviđenja; prim. veoma ponosnog nem. prev.). Između ostalog može se susresti kao: specifičan pojačivač ukusa u tzv. “savetodavnim” rečenicama ( nešto kao “...i gotova stvar!”, samo loma zajebanije ), pomalo ruralna poštapalica neklasifikovanog tipa ali uglavnom negativne konotacije, latentna psovka nastala najverovatnije pogrešnom ritmizacijom originala ( “a u fiderzen” = a u pičku materinu ), dok se u nešto ređim situacijama dâ naći i u svom osnovnom značenju, ali više fore radi što je onda opet najpribližnije reči “doviđorno”. I kad smo već kod toga...Srdačan.
- Matori, pomagaj! Svetlani već nedelju dana kasni, šta ako je zakačila, jebote?!
- A šta sam ja? Ginekolog jebeni? Nek’ kupi 10 onih kurčeva za izvaljivanje trudnoće, popije dve litre vode i aufiderzen!
- Da, al’ šta ako je stvarno trudna?
- E, pa onda je, brate moj, zaista “aufiderzen”...- Pošto jabuke?
- 100 dinara kilo, gospođo...
- Skupo, bre...
- Ako ‘oćeš – uzmi, ako nećeš – aufiderzen!
- Ništa. Daj 5 kila, sviđa mi se tvoj stav...- Ćale, može neka finansijska ispomoć, xexexe?
- Ne može...
- A daaaj, što pušiš kurac, jebote?!
- Aufiderzen, ščuo!!*
- Otkud ti kući, bre? Jao, otpustili ga, znala sam! A jesam ti lepo rekla da ne pij...
- Ćuti, ženi, i ne lupaj gluposti, k'o Boga te molim...Nisu me otpustili nego taj posao što sam do sada radio više ne postoji, je l' razumeš?
- Ne razumem...Kako "ne postoji"?
- Tako, lepo. Neki majmun je izgleda juče pušio u skladištu, nije dobro ugasio cigaretu i aufiderzen - tokom noći sve izgorelo, i skladište, i roba, i noćni čuvar!
Termin koji je počeo masovnije da se koristi sredinom prve decenije 21. veka na Balkanu označava osobu, gradjanina/ku Srbije koji/a ispoljava ekstremno liberalne političke stavove i generalno krajnje levičarska ideološka načela, te svoju političku aktivnost ostvaruje kroz Liberalno demokratsku partiju Čedomira Jovanovića.
Primenjeno na lokalne prilike u Srbiji tokom gorespomenutog perioda čedistički pogled na svet se ispoljava kroz stav da su Srbi kao narod duboko zaostali i inherentno nazadni. Razloge za tako dijagnozirano stanje čedisti najviše nalaze u uticaju klera (Srpske pravoslavna crkva), intelektualnih krugova (Srpska akademija nauka i umetnosti), državnih bezbedonosnih službi (Bezbedonosna informativna agencija i Vojno bezbedonosna agencija) i kulturno-duhovnih vrednosti istočnih Slovena (država Rusija) na prosečnog Srbina pa čak i gradjane Srbije koji nisu srpske nacionalnosti.
Način da se Srbija "modernizuje" i "oslobodi pogubnih uticaja" čedisti na mnogim mestima. Izmedju ostalog i u programu Komunističke partije Jugoslavije 1930-ih godina koja je tada u ilegali propagirala tezu da "vojno i politički slaba Srbija osigurava jaku Jugoslaviju". Primenjeno na današnje vreme čedisti smatraju da "nacionalno slaba Srbija znači jak i prosperitetan region zapadnog Balkana". Zbog toga čedisti obeshrabruju veze Srba iz Bosne, Hrvatske i Crne Gore sa maticom, smatrajući da oni trebaju isključivo da se okrenu svojim novonastalim državama. S druge strane čedisti podržavaju Albance u Srbiji u njihovoj nameri za otcepljenjem od Srbije i proglašavanjem nezavisnosti.
Iako uglavnom Srbi, čedisti ne smatraju svoju nacionalnost važnim faktorom identifikacije.
Kada je u pitanju ekonomija, čedisti su uglavnom pobornici neo-liberalnih privrednih doktrina i procesa globalizacije koji smatraju neminovnim i poželjnim.
Zbog relativno ekstremne prirode svojih stavova i agresivnog medijskog nastupa koji uz dosta sirove energije akcenat stavlja na "progres", "žurbu", "brzinu" i "zapadne vrednosti", čedisti podršku crpe uglavnom iz mladjih društvenih struktura (osobe do 30 godina). Kao posledica toga čedističke ideje se veoma aktivno propagiraju na različitim internet forumima, blog-alat sajtovima (B92 Blog, Blogsome, MojBlog), videoklip sajtovima (YouTube, GoogleVideo) i socialnetworking sajtovima (MySpace, Facebook) koje mladi čedisti doživljavaju kao još jedan vid svoje političke borbe.
1. Na forumu B92 ne može da se živi od ostrašćenih čedista.
2. Ma, mani me s tom čedističkom pričom!
Reči i fraze zaostali iz vremena Titove Jugoslavije. Žive i dalje zahvaljujući pojedincima koji su nadživeli i Tita i Jugoslaviju, ali i dalje, u svojim glavama i svom rečniku, nisu izašli iz tog vremena. Doduše, ima i mlađih ljudi koji ih koriste.
Gigant - državna fabrika. Ima proizvodne hale koje su toliko prostrane da u njih može da se sakrije svemirski brod osrednje veličine. U današnje vreme, mogao bi i zaista tu da se sakrije bez problema, pošto u njih niko ne ulazi mesecima ili godinama. Jer, iako zaista imaju po nekoliko hiljada radnika, oni su mahom na bolovanju, prinudnom odmoru, ili blokiraju saobraćaj u Nemanjinoj.
Buržuj - čovek bahato i bezobrazno bogat. Po našim merilima - to je čovek koji uzima dve žvake odjednom, uključuje veš mašinu kad je skupa struja i vozi se taksijem, i to više puta u toku godine.
Kvisling - izdajnik
Petokolonaš - izdajnik
Reakcionar - čovek zastarelih i prevaziđenih ideja i shvatanja.
Svi su popovi lopovi - jedino su svi lopovi lopovi. Ovaj stav o popovima-lopovima je nasleđe komunizma.
Odbor za hitna pitanja - telo koje pripada, pazi sad ovo - Fudbalskom savezu Srbije. Ni smešnije organizacije, ni ozbiljnijeg naziva.
I tako dalje...
Najčešće, ženska osoba kojoj niko nikada neće uspeti da ugodi!
Žali mi se Mira kako ne može da nađe dečka. Jadna ona niko je neće! A Mira prepička! Međutim, godine prolaze a one papuče koje je namenila svojoj jačoj polovini niko ne obuva! Stan pun cveća od kojekavih pičkopaćeničkih udvarača... tolko cveća nisam videla ni na Titovoj sarani! Romantika na sve strane al' ovaj kriv, ovaj ćelav, ovaj nizak, onaj previsok, onom mater živa...
Spuštanje kriterijuma ne dolazi u obzir, taman posla, pa to bi bilo kao da se posrala na ceo svoj životni vek, trud i rad od vrtića do sad! Stav prema muškarcima je isti il' će biti kako ona hoće a ako bude kako ona hoće onda to nije muško... mora biti kako ona hoće al' da ona neće to što hoće nego da on zna šta ona neće a šta hoće i kad hoće da neće!
Tebi ne treba muž nego psihijatar!
Veoma težak razgovor za vođenje, jer je vaš sagovornik retko kad blagovremeno obavešten.
Q:Gospodine Koštunica, šta mislite o nedavnoj smrti jedne velike mlade umetnice?
VK:Pa da, ovaj, smatram da je Merilin Monro bila stvarno perspektivna...Q:Koje je vaše mišljenje o formiranju najnovije, znate one priče o Južnom Sudanu itd...?
VK:Verujem da otkako smo se osamostalili od Turske imamo dosta potencijala i nadam se da je Južni Sudan sledeći...Q:Dosta svetskih lidera je u zdravstvenoj krizi. Nagađate li koji će prvi preminuti?
VK:Pa ne bih baš da nagađam, samo se nadam da će car Dušan brzo ozdraviti.Q:Može li Miškovićev Delta Holding da stvori imperiju?
VK:Ne znam ništa o tome, ali podržavam planove Rimskog carstva.Q:Šta mislite o trenutnoj jedinoj svetskoj sili, Sjedinjenim Državama?
VK:Prvi put čujem da su se Sparta i Atina sjedinile...Q:A globalno zagrevanje?
VK:Pa mislim da je vreme da se i ledeno doba završi.Q:I za kraj vaš stav o ugroženim vrstama?
VK:Vreme je da uvedemo zabranu lova na mamute, a takođe se nadam da je ostalo više od 10 000 dinosaurusa.Q:Hvala i to bi bilo sve.
Jedan od aspekata izlaska sa referentnom hipsterkom modernog kova, koja loče duplo više od tebe, što sa sobom povlači još devijacija i osobenosti...
Najpre si je brzopleto, zbog ko zna koje pogrešne procene pitao da izađete, zaboravljajući da već u startu, kad spaziš da se skockala u roze starke i kariranu šulju, odigraš na proliv kartu i eskiviraš tim veštim džokerom u najavi propali dejt.
Ženski lambrsekšual. Vrsta koja se poslednjih godina omasovila, a glavna odlika im je - ženstvenosti bez. Bolje ti je da sa njom sediš čvrsto se držeći za stolicu, jer svakog momenta može da te zvekne muški, pesnajom u rame, dok se uporedo grohotom smeje na svaki tvoj skeč, nakon čega kao Žan Klod van Dam palčevima briše nozdrve dok su joj ruke u gardu.
Širi se dok hoda, a širi i noge dok sedi na barskoj stolici. Uvek za nijansu više od tebe, kao da je ona ta koja ima muda. Nije feministkinja, nije ni lezbača, već samo želi, bez obzira na krajnje motive druženja s tobom, da ti bude veći ortak nego što su ti to najbolji ortaci i fura taj stav od crnog rajfa sa kosturskim vuglama, do "All stars" znaka na tikama (koje su inače, zbog boje, njen poslednji podsetnik da je ipak žensko).
I da se vratimo na početak - pritom pije pivo. Mnogo piva. I to više ne pije Tuborg (osim pred fajront, umesto žvake) kao svaka nekad normalna žena koja tu i tamo poželi da se zapije sa muškima, da ne bude otuđena dok gledaju Premijer ligu, već je evoluirala na neki muški vops s punijim ukusom. Ušiće te po količini popijenog, učiniti da se osećaš loše i potčinjeno dok ona zubima otvara četrnaestu flašu za to veče, dok si ti s napijanjem odavno završio.
Povratka nema, biće ih sve više, a proklet bio momenat kad su veliki marketinški magovi rešili da redizajniraju dobru, staru, trenjem istrošenu zidarku i svetu ponude fensi pivske flajke kako bi žene navukli na ovaj nekada muški napitak i tako napravili čitav problem.
- A šta, ti još piješ prvo? Hahahaha! Er si dobro?
Oblik komunikacije, koji se primenjuje kada se iz nekog razloga libimo da se nedvosmisleno izrazimo.
1)
Na primer smatramo da bi normalno bilo da smo sa nekim na ti, a s druge strane neprijatno nam je da mu ne persiramo. Recimo rođena tetka sa kojom smo iz nekog razloga nedovoljno bili u kontaktu, ili smo jednostavno nedovoljno bliski. U tom slučaju primenjujemo “neodređeni“ oblik u oslovljavanju. U praksi to zvuči gore nego da smo se opredelili za bilo koju od zamenica ti ili Vi.
Od prihvatljivog
Tetka:”Jao, ala si porastao!?”
Ti: “Da, pa dugo se nismo videli!” (Umesto dugo te/Vas nisam video)Preko čudnog
Tetka je došla GSP-om, a ti pitaš:”Kakav je bio put?” (Umesto kako si/ste prošla(i) u prevozu?)Do idiotski rogobatnog:
:“Da l’ se igra LOTO?“ (Umesto Da li igrate/igraš LOTO?)
ili
”Da l’ se išlo autobusom ili taksijem?” (Umesto: Da li si/ste išla(i) autobusom ili taksijem?)2)
Ukoliko ne želimo da otkrijemo svoj stav o nekome ili nečemu.Deo PVT-a koji sam dobio od jedne članice po mom povratku sa mora: “Nedostajao si.”
Ostaje nejasno da li sam nedostajao na Vukajliji ili njoj.
Ona je razmažena tatina ćerka koja ne zna šta će sa sobom.
Prolazi kroz školu kao prsti Rasel Kroua kroz žito u posljednjoj sceni Gladijatora - lagano, tek tek.
Navršava osamnaest godina, sluša HIM i Linkin Park, ima taj neki svoj stav i nameće društvu da je umetnica. Misli da ima potencijala, doduše više ga ima na rafovima po apotekama u vidu tabletica za poteniciju nego u njoj ali to je ne sputava da bude veliko ništa koje želi ubediti ostale da se ispred svakog prideva koji ide uz njeno ime, treba dodati prefiks omni.
Njeni roditelji su imućni. Ćale je direktor, evropejac, načitan... sigurno zna kome je podignut spomenik na Avali i zašto se Čuka nalazi na vrhu tabele.
Sa druge strane stara je uspešni arhitekta, projektant, domaćica i nadasve komšinica.
Došla je iz Pržogrnaca, iz poštene kuće ne bi li stekla kakvo takvo ime.
Upisuje arhitekturu, ulazi u Matriks, upada u rupu koju nisu zatvorili Slobodni Zidari, Zodijak i Jehovini svedoci - ulazi u rebus.
Udaje se, postaje gospođa, nabavlja nekog kvazi-psa, pre bih rekao hibrid pacova i vanzemaljca ili šta već ali u svakom slučaju je mnogo jeziv.
I da, obavezno ga oslovljava sa Gospodine.
Tako jednog sasvim običnog dana, posle Slagalice spremajući večeru koju čine šiš ćevap kod Starog Merkatora i sladoled iz Karibika, shvata da vreme otkucava.
Danima se čeka šta će njihova mezimica odlučiti da upiše.
Babina sultanija se smilovala da posle nekoliko dana dubokoumnog razmišljanja, konsultovanja sa drugaricama preko aska, fejsa, skajpa i ostalih dimenzija realnosti, izađe iz sobe i trijumfalno kaže ,,Arhitektura''.
Presrećni roditelji podržavaju predlog. Skaču od sreće kao Silvester Stalone kad ubode prostoproširenu rečenicu. Zovu prijatelje. Svi moraju čuti ovu vest koja se mora proširiti brže nego sreća preko Koka Kole. Mezimica je upisala arhitekturu preko veze... doduše kao samo-finansirajući student ali koga jebe... Bitno je da se studira nešto. Sad je to, jelte in.
Prolazi nekoliko godina, nazovi studiranja i tata je shvatio da je pravo vreme da odreši kesu i kupi diplomu. Pametna glavica je sad diplomirala! Rodila se još jedna noćna mora za geometra i građevinca.
Ona se zapošljava u neku firmu, dobija prvi projekat, kreće polupijana da stvara. Da škraba nešto... da ima vizije... da vidi nebule... da oseća mantru.
Bravo, novi hrabri svete!
na gradilištu
Građevinac: Dobro, koleginice. Ovo što ste vi konstruisali je nemoguće realizovati. Ovaj deo je problematičan... Vidite, to labudovo krilo je ok ali kopita ova.. šta vam je uopšte to? Da ste na primer...
Geometar: Paz' vamo arhitetko. Meni su oči ipale dok nisam nacrtao ovu kartu sa mrtvim rapidografom, u milimetar. Jebeni milimetar! A ti sa četkom tvojom da crtaš tu granice?! Eeee, pa nećemo tako. Ipak sam ja ovde prvi i poslednji koji dolazi.
Arhitetka: Beeeeeeeee
Sam po sebi apsolutno nebitan događaj (ko će još da misli na umetnost, kad treba za 'leba da se zaradi). Međutim, kad čika-Tijanić odluči da je pomenuta izložba bitna (boga pitaj iz kog razloga), pošalje neku mladu voditeljku na otvaranje da intervjuiše umetnika i polu-iskusnog kamermana da snimi delmične kadrove par eksponata da bi kao zainteresovao širu javnost da ode u galeriju da bi se kao kulturno uzdigla.
-Dragi gledaoci, evo nas na otvaranju izložbe našeg čuvenog i istaknutog umetnika Milutina Životića.
-MŽ: Molim vas, za prijatelje Pjer.
-Dobro, gospodine Pjer, tema je apstrakcija i kontroverza svakodnevnog preživljavanja čoveka kao osnovne jedinice imaginarnosti 21. veka. Smemo li reći da vas je na ovakav rad podstakla banalnost svekodnevice (ko mi je ovo pisao jebote, koja li je budala ovo smislila)?
(Kamera prikazuje fotografije kurca, pičke, sise čija je vlasnica najverovatnije Pjerova baba i anus).
Pjer: Da, u jednu ruku me jeste inspirisala banalnost svakodnevice, ali glavna zvezda vodilja mi je bio ekspresionistički stav kapitalizma. Zanimljivo je to što je vidimo gradaciju osećanja s leva na desno (opet vidimo kurac, pičku, sisu i anus). Tako da...(joj Bože, šta ja pričam, što lepo ne kažem da sam se danima drogirao i da neam pojma šta sam radio. U stvari i sad sam drogiran ko dupe, hvala bogu niko ne izvaljuje hehehe), pogledajte slobodno!
Voditeljka: Hvala gospodine Pjer, nadamo se skoroj sledećoj izložbi (Eee, da sam znala da ću da se jebavam sa ovim narkomanima, lepo bi se ja udala, al ne, oću ja na fakultet)...
Teško je kad je vaspitanje dodeljeno televiziji, naročito, ako je ta uloga prepuštena Grandu i Magazin In-u, uz pokoji relaks uz „Seks i grad“. Tamo nepoznate reči uvek dobiju neko novo, propagandno značenje, pogrešno izvučeno iz nekog desetog konteksta, školski primer pogrešne indukcije i dedukcije. Pri tom su mediji potpuno oslobođenji odgovornosti za razvoj mišljenja šireg auditorijuma, jer se tu zapravo mišljenje i ne razvija, već se sve kreće po jednoj teškoj inerciji.
Neko je Stoju u medijima nazvao jakom i emancipovanom ženom, jer se ne stidi da ispolji svoju seksualnost i otvoreno peva “Da li si za sex?”. To se svidelo nekim curama (čak ne moraju da budu klinke!), zajedno sa rečima dotične pesme, koja valjda seks oslobađa iz okvira patrijarhalnog tabua, koje im je nametnulo njihovo porodično okruženje (jer u većini srpskih porodica seksualno vaspitanje ne postoji). E sad, pošto one hoće da budu „emancipovane“ (iako nemaju pojma šta to u stvari znači, ali zvuči nekako kul), one nabace neki oštrokondžast pogled, provokativnu garderobu, na faci našminkaju "ne jebavam ni dva posto" stav i krenu u grad. Onda zabodu neki šank ili separe, jer po „narodnim pesmama“ tamo sede jake žene zmije, piju viski sa ledom, i čekaju trenutak da se obistini Stojin moto „... da još jednu popiju na eks ...“. Onda sledi smuvavanje sa tipom koga već duže vreme one merkaju i sanjaju, koji je u momentu paralize od alkohola poprilično redukovao svoju selektivnost. Na njegovo insistiranje, „emancipovane“ cure ne koriste kondom, (najverovatnije ga niko od aktera nije ni imao). E, ujutru, bude „glavobolja od vina“, a za dva meseca glavobolja i mučnina zbog zakasnele menstruacije. Onda sledi ili još jedno „emancipovano“ rešenje u vidu abortusa, ili sam vrhunac „emancipacije“ u vidu vraćanja kući, kod buduće babe i dede, da zajedno podižu to nesretno žgepče.
su uvek dva najupadlljivija asistenta na faksu. Iako ima raznih asistenata svi oni su mahom sitne duše u odnosu na ovaj dvojac. Oni to u stvari i nisu ali ih ljudi često stavljaju u isti kontekst kad zele da reše neku spornu situaciju na fakultetu. Ustvari njih dvojica su sušta suprotnost jedan drugom. Obojica su završili u roku ali je X sve uvek davao na vreme, i to u prvom roku nakon završenog semestra. Y je isto čistio u roku ali je uvek nalazio mesta za ortake i ladovinu kad je za to vreme. X-a niko ne gotivi ali on nikad ne menja svoj stav. Uvek je on ona uštogljena pizda koja ti zagorča život i ide po knjizi bez obzira na sve. Y je isto strog ali je vise čovek od naroda i s njim se moze progovoriti nešto osim faksa i njegovih obaveza. X je najčesće docent doktor a Y samo magistar. Rivalitet izmedju njih je uvek postojao ali sa X-ove strane. Y ni ne sluti da ga cenjeni kolega tako gleda. X uvek drži vežbe iz mnogo zajebanog predmeta tek toliko da bi i sebi i drugima nesto dokazao, ali niko ne zna šta. Y drzi vežbe iz laganijeg predmeta na kojem se maksimalno trudi da što bolje približi materiju studentima tako što ubaci pokoju šalu u vežbe. Na njegove vežbe svi dolaze. X pokusava da bude duhovit jer u mladosti to nikad nije bio i uvek ispali neku otrcanu foru staru kao i on sam. Tim forama on ustvari muva studentice iz prvog reda. X- ove vežbe su posećene samo prvi čas kad se studenti sjate da uzmu plus. Posle većina odlazi da surdukne kafu i vraćaju se na zadnji čas kad X opet proziva. Asistenti to rade jednom ali samo X nalazi za neophodno da treba dva puta prozvati. Od viska glava ne boli a i posle ga svi mole za potpis kad dođu sa manjkom pluseva a viskom minusa. Y deli potpise i kapom i šakom. Ne voli samo kad mu neko kenja zasto nije dolazio. Budi iskren i to je to. Sa druge strane X-u svi seru i to prolazi jer njegov ego ne bi ni pomislio da njega neko sme prevariti. X je fizički runiran covek dok Y sasvim normalno izgleda. X je napisao nekoliko knjiga i cesto je na nekim skupovima i promocijama jer je odavno član stranke na vlasti pa ga uvek negde zovu. Y ne pise knjige, ne glasa i nije clan stranke. Možda i jeste ali on to drži za sebe i ne širi propagandu kao X. Niko ne zna zašto ih studenti uvek pominju zajedno ali je to tako oduvek bilo. Asistenti dolaze i odlaze ali ova dvojica uvek ostaju.
Student 1 : Onaj šupak X opet dao neki test provere znanja. A obukao neku roze kravaticu i kosulju. Sigurno mu i gaće roze.
Student 2 : Ma kreten. Pusti dileju. Zlostavljali ga kao dete pa sad kad je asistent misli Boga za muda uhvatio.
Student 1 : Y je kraljina. On nikad ne izmišlja kerefeke ko ovaj skot.
Student 2 : Kako da čovek izmišlja kad je normalan. Na kojem još fakultetu imaš test provere znanja? Ostavila ga žena i sad pizdi na nama.
Student 1 : Koja stoka se za njega udala? Naterali ženu. Ahahahaha
Bilo da se radi o pločama, kasetama ili CD-ovima, radi se praksi koja je kod Srba imala bar nekog smisla samo dok je još bila živa urbana legenda da je kvalitet zvučnog zapisa na originalu bolji, sa umiranjem te legende, umrla je i praksa kupovanja original muzike.
Naravno, tome je najviše doprineo internet, tačnije sajtovi za dijeljenje (tj. šerovanje - dotle došlo da domaći izraz moram pojašnjavati stranim) fajlova među korisnicima.
Moj stav o etičnosti te prakse je slijedeći:
ako bi kupio original kad ti ne bi bile dostupne piratske verzije, onda ga i kupi, bez obzira što piratske verzije postoje.
Ako ne bi kupio original, čak ni kad ne bi mogao doći do njega na neki drugi način, onda skidaj piratsku verziju.Tako izvođači neće biti na gubitku, oni koji su dovoljni veliki fanovi da su spremni da kupe i treba da kupe, jer ako oni skidaju za džabe onda izvođač gubi pare koje bi ga inače sljedovale. Ako niste veliki fanovi i niste spremni da kupite CD onda slobodno skidajte jer time izbođač ništa ne gubi, jer od vas ionako ne bi uzeo pare.
To je teorija, a u praksi svako po svojoj savjesti. Ja sam lično skinuo dosta piratske muzike s interneta, a originala imam vrlo malo, ali ih ipak imam. Čak sam i ovo svoje načelo prekršio više puta.
Ali kad bi zarađivao solidnu lovu (trenutno ne zarađujem ništa jer sam student), možda bi više kupovao originale.
Svi se uvlače. Sam sam se uvlačio nebrojeno puta. Ne poznajem osobu koju u nekom trenutku nisam uhvatio da se uvlači. Često toga nisu ni svesni. Jer je postalo obično. Jer svi to rade, bez pravog motiva, bez ideje, bez ličnog pečata i bez ikakvog predznanja. Jer su počeli da grade karijeru na uvlačenju, jer je postalo društvena norma, jer se svi uvlače svima. Komercijala. Eto to je, jebena komercijala. Nema žara, nema znanja i nema skila.
Ne bezlični čoveče papagaju, siroče modernog doba. Ne klonirani robote, hibridu rijalitija i reklame za deterdžent. Ne možeš se uvlačiti svima. Ne možeš se uvlačiti svakome ko ti nazove dobar dan, ne možeš se uvlačiti iz kurtoazije. Ne smeš se uvlačiti tek tako. Moraš se uvlačiti samo jednom/jednoj. I moraš se uvlačiti u dupe.
Da, da, glasno i jasno u dupe! Dok se uvlače mehanički, poput kakvog bednog radnika na montažnoj traci koji samo šrafi ne razmišljajući, svi su zaboravili zašto baš u dupe. Zašto ne uvlačiti se pod kožu? Zašto ne uvući se u glavu? Zašto ne sklupčati se ispod pazuha ugodno? Zato što je u dupetu istina. Samo u dupetu je borba, patnja i napor. Ne ispod nekog toplog, pederskog pazuha, ne pod mekanom kožom, ušuškano. Samo kroz čmarni kolut vodi put pročišćenja do ponovnog rođenja. Dupe, to je istina!
Dakle, zašto se ljudi uvlače u dupe? Šta je to što najviše formira jednu osobu? Detinjstvo i roditelji. Roditelji. Svaki čovek je pretežno slika svojih roditelja. Od njih uči, upija, skuplja i sklapa svoju ličnost po njihovom liku. Je l' tako? Tako je. Svako treba roditelja. Svako treba nekog na koga može da se ugleda.
Godine prolaze, i jednog dana upoznaš nekog novog i zanimljivog. Nekog ko izdominira u tvojim očima dok su ostalima pune šake kamenja. Njegove/njene reči su mudrost, stav- stena, dela- mitska, misao- istina, govno- promincla. Neko koga slušaš, gledaš i upijaš. Neko na koga bi mogao/la da se ugledaš. I on/ona to vidi, i primi te pod svoje skute. I uči te. On/ona postaje tvoj sensei.
I pomisliš, sensei sve ume, sensei sve zna i sve može. Želiš da budeš kao sensei. Pomisliš, sensei bi mogao/la biti moj roditelj. Bam! Katarza. Kosmička istina udara te po sred čela u vidu božanskog falusa. Sensei će biti moj novi roditelj i izgradiću sebe po njegovom liku! Ali, da bi ti neko bio roditelj.... Mora da te rodi.
Video/la si istinu i spreman/na si da kreneš putem pročišćenja. Spreman/na si da uradiš šta se uraditi mora. Do ponovnog rođenja. Spreman/na si za uvlačenje.
-Pih. Prestade da radi olovka.
-Evo uzmi moju, uzmi moju. Uzmi dve. Ja ću da pamtim. -Glava ti prijanja na čmarni kolut. Kosa se zalizuje unazad. Uši se lepe za glavu. Nos se pljošti.-Ne, nemam par minuta da pogledam vašu prezentaciju. Žao mi je.
-Je l' lepo čovek kaže da nema vremena da vidi ta tvoja govna! Neki od nas su zauzeti i bave se važnim stvarima, znaš! -Glava je unutra. Ramena se skupljaju.-Imam malo minuta, je l' imaš za jedna kratak razgovor?
-Uzmi, uzmi, evo u desnoj ruci, ovoj što viri još. Jeste da nemam minuta, ali ima ko će to da plati, ne sekiraj se. I zašto kratak? Pričaj bre koliko hoćeš.-Izgleda nije bila dobra ona kobasica. Kuva mi u stomaku. Nadam se da ti ne smeta previše smrad.
-Smrad, kakav smrad, ništa ne osećam.
-Pa, kako izdržavaš unutra?
-Super, ko Bog, sada kad sam se malo privikao na mrak. Otkad mi je veći deo unutra odlično se snalazim. Sredio sam sebi mali kutak, eto, kao kod kuće da sam. Jedino oči malo peku, al' nije strašno.-Videćemo kako ćeš ti proći.
-Jeste, videćemo kako ćeš ti proći, majmune! Sipao čovek ko' iz rukava bre. Nego profesor ljubomoran, tačno se vidi. Po meni desetka čista bila. Još se ti našao da jebeš čoveka sad kad mu je teško. Uh, što mi nisi sad ovde. Aj dođi do ove noge što mi viri još pa to reci ponovo, majmune!-Odlično ti ide. Pri kraju smo. Ponosan sam na tebe. Udahni. Upijaj. Iskoristi još ovo malo vremena, uskoro će biti gotovo.
-Hvala ti. To mi mnogo znači. I zahvalan sam za ukazanu priliku. Ako bi mogao samo da gurneš malo to stopalo što viri, zaglavilo se izgleda.-Aaaaaaaaarghhhh!
Blještava svetlost. Toplina. Ponovo si rođen, sazdan po liku senseja.
-Kako se osećaš?
-Moćno. Hvala ti sensei.
-Od danas me možeš zvati oče. Idem da spavam, iscrpelo me ovo sve. I operi se, smrdiš na govna.Prošao si uvlačenje, video istinu, pročistio se i ponovo si rođen u liku senseja. Sve je dobro. Dupe je istina.
E, sad, ako bi neko to posmatrao sa strane video bi nekog random lika kako proizvodi isprdak koji neodoljivo podseća na tebe. I uglavnom, ljudi će imati tendenciju da te vide kao mali isprdak bilo kog prosečnog seronje. Jedino to u celoj stvari može biti onako, malo, bedak.....
Združeni napad organizovane grupe na iznenađenog pojedinca.
Vrlo često korištena fraza, inspirisana napadom orla sa velike visine na poljskog miša.
Došle mi neke sestre letos iz Austrije i Švajcarske... Ne dolaze često pa smo malo izlazili zajedno da ih upoznam sa društvom ovde. One i nisu neki blizak rod, ali obe izgledaju isto. Duga, plava, peglana kosa. Kilo šminke . Oblače se u roze i belo. Nose čizme usred leta. Jesu mi sestre, al' bre izgledaju k'o droplje. Ja se jednom zajebem pa im kažem kako izgledaju kao Jelena Karleuša. One rastu od sreće. Ja počeh da im objašnjavam kako nisam hteo da im dam kompliment već da ih posavetujem da se malo normalnije oblače i da u Srbiji poređenje sa Jelenom Karleušom ima negativan kontekst. Brate mili, kad se one obrušiše na mene. Kao kopci. Mašu onim noktima, mislio sam oči će da mi izvade. Pa kako ja smem da im diram njihovu Jelenu. Pa ona je Diva. Pa ona je borac za ljudska prava... Pa ovo, pa ono. Ja počeh da se izvinjavam i da im povlađujem, kako je Karleuša ipak dobra riba i kako ima odlučan stav. Jebi ga, dok sam izlazio sa njima, ja nijednom nisam platio piće.
