Kada gledate domaći horor film 'LEPTIRICA' i digne vam se na scenu pred sami kraj filma gdje vampirka probušena kolcem jaše Petra Božovića.

Izraz koji u knjigovodstvu označava dodatna plaćanja na ime poreza i doprinosa, jezikom reketa državin deo, a običnom čoveku označavaju skraćenicu od reči brutalno u odnosu na njegovu platu.

Svojevrstan pano na kome se mogu videti najrazličitiji predmeti na jednom mestu.
Pošto se vozači smenjuju na svakih 7 dana, skup predmeta je veoma širok. Prvo, imamo sličice svetaca čiju krsnu slavu slave šoferi, od Svetog Nikole do Svetog Panteleja. Zatim tu su i razne plišane igračke ili ona srca ''za najboljeg tatu (muža,dečka...)'', a neretko vozači zalepe i porodične fotografije na staklo. Naravno, nezaobilazni su i posteri razgolićenih devojaka, bez obzira na to da li je vozač porodičan čovek ili ne...

Brat blizanac Petra Petrovića. Dok se Petar vuče po bankama i školama, Zoran se orjentisao na medije.

Kao najžgoljavije dočeka Božić živo i zdravo, možda i i srpsku novu godinu, ali ne i svetog Jovana.

Stomach Action - kada ti stomak diktira dnevni red, pogotovu tamo oko Svetog januara.

Kad pečenje, sarma i sitni kolači od Svetog Nikole dočekaju početak leta u zamrzivaču.

Srbin koji niti slavi Svetog Nikolu niti tog dana ide u goste.

Ona koja ne slavi Svetog Nikolu niti toga dana ide nekome u goste.

Prosjaci kojima je "radno mesto" ispred Hrama Svetog Save, ili neke druge crkve.

Pet vekova robovanja pod Turcima ostavilo je dubok i neizbrisiv trag u zivotu Srbina.Taj trag ogleda se na svakom koraku.Turci su za sobom ostavili javasluk,i na tako mnogo mesta basibozluk.Da nije bilo tih Turaka,Srbin nikada ne bi terao inat,niti bi zapodenuo kavgu.Da nije robovao pod Turcima,Srbin se nikada ne bi pismanio,a ne bi u zivotu ni kuburio.Pa onda,ne bi bilo svadje izmedju komsija,a baska sto niko ne bi varao na kusuru.Da ne bese tih Turaka,ne bi bilo redova kod kasapina,ai verovatno niko ne bi jeo bajat hleb.Ako Srbina tera baksuz,Turci su za to krivi,a krivi su vala i za to sto je Srbin mnogo puta obr'o bostan.Kad cesma u avliji curi;kad je dzada ili drum pun dzombi,kad je u autobusu gungula,kad moras sabajle da ustanes,kad ti se deca po kuci dzilitaju,za sve su to krivi Turci.Da ih ne bese,ne bi toliki Srbi dzumle odlazili preko grane da kuluce,niko ne bi ispao takva budala.Na astalu se ne bi nasla pita od visanja.Kad se iz bakalnice na cosku vraca praznog zembilja,kad ga jedan izlet kosta k'o svetog Petra kajgana,kad mu se kcerka raspekmezila,i kad m je od svega toga u glavi dzumbus,Srbin zna;to je sve zbog Turaka.A zbog istih tih Turaka,Srbinu bi bas bio merak da sikterise sve te buzdovane zbog kojih je nastao ovaj belaj,da vec jednom izadje iz mamurluka.Posle svih tih Turaka,Srbin bi sada barabar sa ostalim svetom da ovlada marifetlucima,da mu drugi ne kuvaju corbu,da se oslobodi svih lakrdija,te da se najzad i on malo na ovom svetu seiri.Da ne zivi vise u budzaku,da ne bude vise praznih dzepova,da uzme cekic i ekser u ruke,te da bude svoj covek,pa makar iz dana u dan jeo kacamak.

kultna licnost,rado vidjen gost u svim postama Srbije. Naime na ovog izvesnog gospodina koji obitava u ulici Kralja Petra I bb adresirane su sve moguce vrste uplatnica

Tužna pesma žalopojka, ispevana Kaizenu u trenutcima teškog duševnog rastrojstva i nadolazećih turobnih misli o vrednosti postojanja i obitavanja. Podstaknuta usahnulim entuzijazmom i starim srpskim bugaršticama Petra Hektorovića.

Načiniti nekog ili nešto Dejanom Cukićem. Svesti bitnost nečega sa nivoa svetog grala na nivo paramecijuma.

Tramvaj trojka koja kreće od crkve Svetog Marka ka Rakovici u 5 do 12.
Sledeća je u 4 izjutra.

Vrlo surov, ali ponekad jedini mogući način rarzešavanja nesuglasica, sa fizički jačim protivnicima. Punom snagom, iznenada šutnuti među noge stopalom ili kolenom, pravo u jaja. To se inače zove, udarac u genitalije. Taj neizdržljiv bol iz zgnječenih muda, trebalo bi momentalno da onesposobi napadača. Svaka devojka bi trebalo da dobro uvežba par varijanti ovog udarca, za svaki slučaj. Za ne daj bože.

Kurac koji nikad ne spada. Posle Svetog grala, najveća istorija čoveka. On stoji i kad svi pokleknu.

Par kućnih kompjutera na koje se na'vatala paučina od pretprošlog Svetog Aranđela.

Učenik koji, koristeći srpsku verziju pravoslavlja sa velikim brojem slava, veštim manipulisanjem uspeva da svaki izostanak učini opravdanim.

Lajtmotiv pripovetke Petra Kočića „Kroz mećavu“ koja je svojim gotovo lirskim prikazom besmislene i neshvatljive tragedije što zadesi dobrog čoveka opasno smorila generacije đaka tokom čitavog XX veka. U nacionalnu svest ostao je urezan ovaj više puta ponovljeni zov starca unuku koji za njime tetura, je li, kroz mećavu, kao i unukov odgovor „Idem, idem“ – idealno za svaku priliku gde neko u grupi zaostaje, a neko drugi želi da se tako duhovito izrazi. Čak se i Branko Ćopić zezao s time u „Magarećim godinama“.