Gratis slog slova srpske azbuke za sve one koji nemaju srpsku tastaturu te provociraju debele višestruke minuse zbog upotrebe kombinacija zh(ž), ch1(č), ch2(ć) i sh(š).

svaka aktivnost koja se ikad dešavala u Agostina Neta 52. podrazumeva neograničene resurse u vidu pića i hrane, ponekad i lakših droga. legenda kaže da jednom bleja bila prekinuta od strane domaćinovog brata, ali se to uglavnom pripisuje mašti zlurade komšinice.

Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

Odličan primer toga koliko je nesmisleno bukvalno prevoditi sa engleskog na srpski. Ova rečenica se nalazi na reklamama za Tursku avio agenciju.

Kisa pada trava raste,mi je susimo pa je pusimo
karoserija
Oluk
besomucno spemovanje

Према игрици "GTA - San Andreas" - много слабашна сорта. Гранчице. За разлику од призора који се могу срести у Србији, у којима бандера скоро преполови неко ауто у случају удеса, у горепоменутој игрици ствари стоје другачије. Ако је играте по први пут, ако изгубите контролу над аутом и удар у бандеру је неизбежан, очекујете да ће се ваше ауто много оштетити и да ће вас бандера одбити неколико десетина метара од тачке удара, као што смо и навикли. Али, неочекивано, покосићете бандеру и нећете нарушити ништа друго до естетског угледа аута... Ако сте искуснији играч, највећа посластица у бежању полицији. Ствар можете поновити и са јачим мотором. Иста ствар и са семафорима.

Ašram. Verovatno druga najgadnija kombinacija slova na svetu posle celokupnog "Nemačkog Rečnika sa Gramatikom". Međutim, iako zvuči kao nešto što je moglo izaći iz kloake jedne steone krave, pomenuti pojam je zapravo stara indijska reč koja se otprilike znači “manastir tišine i duhovnog mira”, što je sasvim i logično obzirom na to da su kategorije “tišine” i “mira” poprilično zajebana stvar u hinduističkoj religiji. Ono što, pak, Šiva, Bramavutra i ostatak sakralne ekipe nije mogao da zamisli ni u najgorem bolivudskom filmu od 4 sata jebenog igranja i pevanja, jeste bilo to da će jednog dana u Indiju početi da dolaze i njima da se mole i ljudska bića koja su, ako ništa drugo, barem dva-tri puta TEŽA od lokalnog stanovništva, uz to isto toliko puta i gluplja. Ili ipak nisu? Pretpostavljam da odgovor na ovo pitanje postaje sasvim irelevantan ukoliko vam kažem da su ta bića - AMERIKANCI.

Elem, šta je to spojilo ove dve toliko različite kulture (tačnije, jednu KULTURU i jednu NEKULTURU; prim.prev.) verovatno niko nije u stanju baš do kraja da objasni, ali se pretpostavlja da je u tome najveću ulogu odigrao MOZAK tj. nepostojanje istog. Jer, kako drugačije opisati pojavu u kojoj veći dugi niz godina gomile i gomile gorepomenutih „izgovora za ljudska stvorenja” dolaze iz svojih jebenih Sjedinjenih Država u Indiju, duboko uvereni da će tu i SAMO TU shvatiti smisao sopstvenog postojanja, života i – usudiću se da kažem – onih navijačkih kapa sa ugrađenim rezervoarima za pivčugu sa strane (ovo poslednje, cenim, i ne zahteva neki smisao)?

Gojazni, zadrigli, para puni i naoružani onim, za njih, tako karakterističnim kretenoidnim osmehom (koji možda još samo raspali Englezi mogu da ugroze), oni su odlučili da preduzmu nešto posve radikalno u pogledu svojih ispraznih života, a može li šta biti radikalnije od odlaska u zemlju u kojoj skoro uopšte nema Jevreja? Uostalom, Meri i Džon su bili pre par godina i nalaze da je to bilo “soul-refreshing” iskustvo! I tako, puni pozitivne energije i nade u Spasenje sopstvenih duša - i uopšte ne posedujući reč “transfer” u svom rečniku, bajdvej - oni su se uputili u duhovnu avanturu svog života spremni da odbace sav do tada u sebi akumilirani stres, negativitet i kreatin iz McNuggets-a i prigrle sve što je novo i sadrži jebeni kari.

Inače, jedan dan u Ašramu košta 250 dolara. Jebiga. Ko je rekao da će duhovni put biti džabaka...

Mučna i surova igra veoma popularna u vozilima gradskog prevoza. Stekla je ogromnu popularnost i na ovim prostorima zahvaljujući nehumanim uslovima za boravak u prevozu, usled čega se javlja neopisiva potreba za ispoljavanjem svojih sadističkih potreba i zagorčavanja iovako kranje stresnog puta slučajnim saputnicima. Za revolverom, u srpskoj verziji za peršunom i cegerom, nalaze se heroji kamenog doba, moćni ratnici koji se bore protiv nevaspitanih mlađih generacija drogera, njhovo veličanstvo, babe! Naravno, u njih se ne ubrajaju urbane nalickane beogradske ženice od šezdeset i kusur godina, već stariji i ruralniji primerci. Ostali učesnici igre, tj. žrtve su svi putnici mlađi od četrdeset godina, a u nekim verzijama igre i ta granica se gubi. Igra počinje ulaskom našeg revolver-cegeraša koji započinje igru zavrtevši svoj svemogući pogled po autobusu. Onaj na kojem se zaustavi babin urokljivi pogled osuđen je na suroviju kaznu od one koja je primenjivana u originalnoj verziji igre - smrt u najgorim mukama usled gušenja u revolver-cegeraševom neodoljivom telesnom mirisu, a ukoliko je na podijumu za igru gužva, primenjuju se i metode prebijanja žrtve (koja sedi, normalno) cegerom, svežim povrćem sa pijace, nekom motkom ili jednostavno dupetom koje će sesti preko vas ukoliko odbijete da ustanete.

Ljudi koje danas nazivamo fenserima su totalno promasili poentu fensi drustva i upali u neki šablon koji je fino opisan u definicijama ispod...
(Dodacu samo jakne sa krznom, ali to dolazi na videlo tek na jesen)

Problem je sto svaki klinac danas hoce da bude fensi, ali zbog nedostatka keša u vecini slucajeva, roba koja se nalazi na pomenutim, je loseg kvaliteta i zasniva se na kopijama... Zato ih je sada previse, jer je lako postati fake fenser, otici na buvljak i kupiti majicu sa cirkonima i biti "IN" i tripovati luksuz...
Tako da je taj FENSERAJ, potpuno izgubio svoje cari, ili ih pak nikada nije ni imao u nasem drustvu, ali fenserima definitivno ne mogu da nazovem raju koju svakodnevno vidjam na ulici, a ima ih ko govana...
Pravi fenseraj podrazumeva eleganciju, raskosan nacin zivota, firmiranu garderobu i uzivanje u sitnim bahanalijama...
To se ne moze reci za klince koji izlaze u klubove u COPY-PASTE izdanju i celu kevinu platu daju na flasu viskija pa posle gajbi peške...

Davno proslo vreme. Naravno da su suvisni danasnjim klincima koji sve informacije o drustvu dobijaju direktno online, koji jedni drugima mogu pisati stihove po wall-ovima, koji slike upload-uju i s mobilnog umesto da ih lepe u tamo neke raskupusane sveske koje mirisu na uspomene.
A nekad nije bilo tako. Nekad je leksikon bio nacin da se pokaze koliko ste cool (i to u doba pre nego sto sam ja cula za rec cool). Bilo je bitno da li ce vam i po kom redosledu neciji leksikon doci u ruke, kome cete se vi upisati u spomenar i po cemu ce se vase upisivanje razlikovati od drugih. Od nas, klinaca bez izgradjenog ukusa zahtevalo se da izrazimo svoje misljenje o muzici, filmovima, poznatim licnostima, drugovima i nastavnicima. Hvala Bogu, uvek su postojala ona najkulja deca u odeljenju koja su imala satelitsku, pa samim tim i MTV, ili ona sa starijom bracom i sestrama koji bi im preporucili neku gotivnu grupu (muzicku grupu, vise to nije prva asocijacija na ovu rec), pa bi se oni prvi upisivali. Nakon toga, svi mi naredni bimo tvrdili da slusamo Spice Girls, Backstreet Boys isl...Neki su slusali i Dzeni Ferlopez i slicne. Istina, sa 5 god, svi smo mi slusali Cecu, slusali smo je i sa 20, ali sa 12 nije bilo mesta za nju u nasim srcima. Ne, mi smo 'slusali' neke grupe ciju ni jednu pesmu nismo znali, ali smo (hvala 'Huperu' i 'Bravu') znali sve traceve o njihovim clanovima i lepii njihove postere na zidove.
Bilo je tu i pitanja tipa u cemu spavate, i nije dolazilo u obzir da izjavite da furate pidzamicu sto vam je baka kupila za rodjendan. Cetrnaestogodisnjakinje su tvrdile da spavaju u tangama i brusu (iako jos uvek niu posedovale ni jedan slican komad garderobe), a njihovi skolski drugari su pajkili u boksericama.
Nezgodne situacije su nastupale kad bi neko od profesora poludeo sto se upisujemo na casu, i tad bi usledilo otudjivanje leksikona sto je cesto imalo negativne posledice na nas uspeh u skoli (Pitanje: sta mislite o nastavnici srpskog? Odgovor by Sanja: smuci mi se kad je vidim! Srpkinja u tom trenutku otudjuje leksikon, pocinje da ga prelistava, zgranuto gleda u Sanju i kune joj se svim svtim da joj ona petica nece ostati za polugodiste.)...
Pitanje o najboljim drugovima i drugaricama je tek bilo hit. Ne znam nikoga ko nije imao bar 12 najboljih drugarica i 10 najboljih drugova. Naravno da je definicija najboljeg druga tad bila 'osoba s kojom blejim na odmoru'.
Ko danas bez blama procita svoja upisivanja, svaka mu cast. Predivna uspomena na predpubertetski period zivota.

1/ Neizlecivi ovisnik
----------------------
On po ceo dan sedi u nekom cosku kladionice.Neuredan,zapusten.Ispija kafu za kafom.neprestano pusi. Pogled mu je usmeren ka teletextu.Uvek koristi novac od kirije ili novac namenjen za vracanje dugova,da bi se kladio.

2/ Sumnjicavko
---------------
Danas mu je srecan dan.Izbegava crne macke,gleda u oblake ne bi li poznao pozitivne znake.

3/ resavac/prepisivac/
-----------------------
On u stvari ne voli sport,ali mu se svidja ideja da dobije novac ni od cega. Obicno stoji pored pulta gde drugi igraci uplacuju svoje tikete i kada prepozna likove koji redovno dobijaju,prepisuje njihove kombinacije.On je od onih koji tvrde da iza svakog meca postoji neka zavera.

Srecni gubitnik/Taj sam/
------------------------

Nikad ne dobija zato sto u zelji da uveca dobitak,uvek odigra previse kombinacija.takve tikete iskusni kladionicari zovu inventar lista.Uvek mu se cini da je dobitak mali i dopisuje nove parove,kako bi uvecao kvotu.

4/ Expert
----------
cesto cete ga videti sa lap topom u kladionici.Cita online blogove o kladjenju,pomno sve prati,analizira,kombinuje. Uvek je obavesten ko ne igra zbog zutih kartona,kojoj ekipi ne odgovara blato i niska temperatura,koji sudija koga voli.Uvek zna utakmicu gde ce sudija svirati penal.Uz deponovanje znanje i obilje statistike,uvek rado deli savete.

5/ Covek bez posla i puno para
--------------------------------
Uvek se kladi na veliko,sepuri se dok hoda,pokupi neku konobaricu,prica o svom novom motoru.trijumfalno se vraca da podigne novac kada dobije.

6/ Mirni penzioner sa crkavicom
-------------------------------

sa nesto ustedjevine i previse slobodnog vremena,po ceo dan je u kladionici i igra na veoma male sume i male uplate.slabo se razume u kvote i internet kladjenje. Obicno u dzepu ima i loto tiket.

Zena u kladionici
------------------
redovno uplacuje jedan tiket sa 3-4 para sa odlicnim kvotama i suludim parovima .kada iskusni kladionicari vide njen tiket,kazu joj da je bacila pare.
Ona se sa istim tiketom uvek vraca sutra da podigne svoj dobitak.

-Kako majku mu.Vidi je svaki dan uzme kintu,a zena...ej..zena.
- Pa ona igra logicki a kao Ti navijacki-Dobacuje neko.
-Aj, ne seri,gde logicki.juce igrala da ce Real kuci igrati nereseno sa Getafeom.Gde Ti je tu logika.
- A gde je tebi logika da Real stalno mora da pobedjuje kuci.budalo matora.
- E.jebiga.necu vise da se kladim.U tom momentu guzva vec napisanu kombinaciju i baca u korpu.

Opste je poznato da se nasi prevodioci i ne trude toliko oko prevoda filmova i serija kod nas, valjda im dosadi posle 10 min ili je u pitanju nesto drugo, nikada necemo saznati. Elem, evo nekoliko primera "tacnog" prevoda:

Tobogan izjava osobama koje misle da je za određenu radnju presudno oruđe, a ne shvataju da je najjače oruđe u njima samima. Nesvesni da ako skrenu fokus sa predmeta i usresrede se na samu tehniku, srčanost i želju, mogu postići daleko više. Jer iza svakog svijetlog oružja se ipak krije samo mali, nesigururni, upaplašeni čovečuljak.

Rečenica posvećena svim zavisnicima od električnih uređaja, njihovih funkcionalnosti, i onima koji se tako osećaju.
Kada dođu do stadijuma da bi prodali majku i oca, bližu i širu familiju, pa čak i od šuraka pašenoga za svoj elektrikus simpatikus, zalivali banderu svakog dana samo da bi imali struje, zalepili na "off" dugme papir sa rečima "Ne gasi!", trpeli ujede bezbroj komaraca u parku samo zato što tamo ima wireless, propustili svaki veći i manji hepening samo zato što su zaglavili na 23. nivou igrice i zainatili se da ga pređu - došli su u situaciju da postaju briga cele porodice, tačka nagomilavanja svih optužbi i zakeranja, a i elektrodistribucija im je broj telefona stavila na crnu listu i traži specijalistu za razgovor koji će objasniti da izmena električnih kablova nije vršena zadnjih 40 godina i da je stanje po tom pitanju više nego alarmantno.

Naziv za inoficijalni(oficijalni naziv Republika Srbija) naziv države u kojoj zivimo, na čelu sa vlastodršcima koji su u potpunosti poprimali osobine izmišljenog, gore pomenutog lika iz poznate nam serije, ali nažalost oni nisu samo fikcija.

Porno-glumac karijerista.

Gotivite sport? Navijate k'o imbecili za omiljeni vam klub? Eventualno turite i neki dinar na isti protiv apsolutnog autsajdera? Ne i zbog batice iz naslova, tog svojevrsnog krkele i kiksare zbog kojeg kršite ruke i grickate nokte do poslednjeg sudijskog zvižduka, ne znajući da l' će i kad će nešto da usere...mamu li mu u pičku jebem ja.

Matori balegar beše već godinama unazad u stabilnoj vezi sa zunzarom, takođe dosta odrtavelom ali po letačkim kriterijumima i dalje držećom, sa tim nekim iskonskim šmekom za lov, te veštim manevrom eskivacije tepalice. Deliše isti plen, istu muku i radost, sve na ravne časti. Živeše ne baš u izobilju, ali krotko i domaćinski, bar uvek kol'ko se za valjano najesti i poslužiti gosta.

Međutim, jednog dana, zunzara ponešena pričama svojih vršnjakinja i nezadovoljna skromnim životom sa balegarom, reši da ode u beli svet, da potraži bolje mesto i sreću, lepše i obilnije obroke. U svet, gde postoje pravda, red i rad, gde se svaki preleteni krug broji, gde se proporcionalno radu dobija obrok. Gde se zarad napretka ne mora javno opštiti sa raznim bumbarima i stršljenima, gde postoji i mogućnost mutacija po želji, naravno ako voleš. Eto, jedino začkoljica ta prostorna ograničenost i nostalgija. Ali zar je to sad važno, pored svih blagodeti? Hmm?!

- Zar da me napustiš sada kada sam taman našao solidnu domaćinsku štalu sa dve simentalke? Pa znaš li ti koliko tu ima materije, kotrljaću godinama ubuduće, i decu ću čak tu uposliti, a i svi iz tvoje familije su dobrodošli. Uvek, na gozbu naravno, ništa ne moraju da rade.
- Neka hvala! Dosta je bilo! Odoh ja, sita sam tvoga doma!

I tako ode zunzara, a balegar osta skrhan, dade se u očaj i prestade da kotrlja, prestade i da jede i bilo šta da radi, povremeno bi samo popio kakav kvalitetan proliv i očajavao. Sve više je shvatao suštinu Džonijeve: Balegari ne veruju sreći! A onda čvrsto reši da sve zaboravi i krene iz početka.

Ali kao što to obično biva, eto nazad jednog dana prezasićene zunzare. Očajna sa suzama u očima i razočaranjem u veliki svet, složi priču da je pogrešila, da ipak tuđe govno ne miriše lepše. Zatraži milost i oprost od balegara pozivajući se na ondašnju slabost, gladne oči, te na kraju i na svoju čast, pa i na samu uzvišenost i zapise Svetog Fekalija. Balegar, nemaše kud, onako glup i musav, zagoreo pride... sve joj oprosti i jadno ali opet s prikrivenom radošću prihvati njen zagrljaj. Proguta govno još jednom. Jer tako je najbolje, tako je ljudski, tako je balegarski.

U današnje vreme za profesore je bolje da je ovo za njih samo metafora.
Više im se isplati da "pošteno" rade svoj posao, primaju platu, imaju letnji raspust, pustaju slabe đake da prolaze i da ih boli uvo za sve, što naravno nije etički al' šta je tu je.