Јоги Лев и Ханси Флик. Два најбоља ортака. Јоги је директор рудника мрког угља, а Ханси његов верни помоћник и десна рука. Обојица се строго држе чувене фразе "Ред, рад и дисциплина". И то она немачка, кључ успеха. Нигде се не појављују један без другог што их чини сумњивим, али њих то не интересује, они гледају своја посла. Заправо, никад их нико није ни видео са својим изабраницама. Увек се исто облаче. Ако Јоги обуче шешуљу, облачи је и Ханси. Ако се Хансију не допада модни детаљ Јогија, Јоги ће без размишљања узети у обзир други стил. Они не вичу по својим радницима, толеришу понеке испаде, али све у границама нормале што код запослених ствара одређену дозу страхопоштовања. Један другом ору њиве, балирају сено, флаширају вино и сакупљају шљиве за у казан. Ханси вози Јогијеве маторце на редовне лекарске прегледе и одморе у Баден-Баден кад је овај заузет у обрнуто. Домаћини људи.

Sposobnost gotovo svakog muškarca da odmah, na prvi pogled, kao iz topa, odredi u kom žanru porno industrije bi se ženska osoba koja mu je u vidokrugu najbolje pokazala.

Naravno, lako je svrstati ženu po fizičkim karakteristikama jer su vidljive golim okom, ali one dodatne, skrivene karakteristike za koje često ni sama žena ne zna da ih poseduje, najteže su za klasifikaciju, ali muškarac to određuje sa savršenom preciznošću, što je očigledno po tome kako mu ostali muškarci sa kojima je, ne protivreče već nastavkom razgovora mu tiho čestitaju na novom pogotku.

Inače, smatra se da je ta sposobnost uvek bila u nama, ali da se znatno pojačala omasovljanjem korišćenja interneta, hiperprodukcijom pornića i obiljem žanrova koji postoje u toj industriji.

Opravdanje studenta u koje veruju samo oni koji nikada nisu studirali.

Izraz nastao od engleske reci ''leave'' - izaći, otići.
Izuzetno popularan kod ljubitelja RPG igara. Popularan, ali ne i omiljen. Naprotiv!
Liver je onaj ko napusti igru (livuje) kada situacija ne ide u njegovu korist. Obično osobina nubova, početnika koji ne poštuju tude vreme i nakon prvog i najmanjeg gafa izađu u potrazi za novom igrom i neminovno novim livom. Izazivaju opštu ljutnju preostalih članova koji moraju takode napustiti partiju ili izvršiti preraspodelu.

On je obesio kosu o klin. Martinke dao ćaletu da mu se nađu kad krene u štalu a majicu Blek Sabata keva koristi za pranje prozora. Pogazio je reč a onda se dodatno iskenjao po njoj, čak se nije ni okrenuo da vidi remek delo.

Klupicu u parku zamenio je splavom. Dia sa Markom Bulatom a umesto printa Motorheda nosi print fejk Dolče i Gabane iz Kuala Lumpura. Ne bi to ni bilo strašno, odrastanje jebiga, da ovaj specimen ljombera sada ne pljuje po svojim nekadašnjim saborcima u rokenrolu. Hoće da napravi distancu između sebe sada i nekada, ipak je važno šta će selo da kaže.

Nadam se da će satara Osmog putnika 2 da ga stigne.

Ukoliko nisi hipokoristik, dečko njene drugarice ili Hju Grant, ova radnja za tebe može da predstavlja samo fizičko i psihičko mučenje organizma i ništa više. Da se razumemo, a i da se ne lažemo, sam si kriv. Još dok si je muvao, išao si sa njom da kupi neke krpice, poklon za drugaricu, poklon za tatu, poklon za bla, bla, bla, iako je poslednja stvar koju si sam kupio dres reprezentacije, i to samo zato što keva taj dan nije imala vremena da to uradi 'mesto tebe. Po svaku cenu si hteo da budeš blizu nje, ali joj nikada nisi rekao da mrziš šoping. Prva greška. Žuti karton.

Dok je ona išla od prodavnice do prodavnice, od butika do butika, od jednog tržnog centra do drugog, raspredajući o tome kako su ovde stvari skupe, ali kad kupiš traju ti dugo, a tamo jeftine, ali totalno out ove sezone, kako je prolećna kolekcija Women secret prošle godine bila mnogo bolja, kako obožava Luj Viton torbice, kako ne razume devojke koje mogu ONO da obuku na sebe, ti si je, kao veran pas, pratio u stopu, klimajući afirmatino glavom na svaku njenu reč, iako si tek svaku treću razumeo. Možda i četvrtu. Nije ni važno, sad moraš da slušaš ove gluposti, ali kad se smuvate, reći ćeš joj sve. I da mrziš šoping i da mrziš tog Luja i Vomena. Sve. Da, da, kako da ne. Greška broj dva. Drugi žuti. Crveni.

Game over.

Oglas kojim se komentariše nešto jako dosadno na interentu.

Odgovor koji dobiješ od maloumne klinke kad joj baciš pozitivnu opasku na izgled.
Razlog je što smatra da je ribetina ako se drsko ponaša, a ne što je narcis kako se pogrešno misli.
Čak šta više, takve devojke imaju manjak samopouzdanja i misle da su ogavne, ali najviše žale što nisu muškog pola.

Vo vremja ono kad kod nas bejahu samo I i II program televizije, kablovske TV nemaše nigde, sateliti služahu samo za špijunažu između USA i SSSR, a magnetoskopi(preteče video-rekordera) koštaše kao 5 novijeh automobila, jedini način na koji mogaste da čujete koncertnu verziju neke pesme, beše ta da je taj koncert i snimljen na neku ploču, dakle na vinil.

Jedna od najpopularnijih grupa, bejaše tada vrli i progresivni Deep Purple, sa njihovim najcenjenijim albumom, koncertnim "Made in Japan", inače noćnom morom svijeh mladih muzičara vo vremja ono, koji svi bezuspešno pokušavahu da makar malo zaliče svirkom na one koji na toj ploči svirahu.
Taj "Made in Japan" imaše skoro svako ko imađaše i gramofon, jedinu spravu koju svaki roker moraše da poseduje da bi uopšte i mogao da sebe nazove tijem krasnim imenom - roker.

Na albumu tom slavnom, beše i znamenita pesma "Child in Time", koja beše najslušanija, naročito zbog toga što se tren pre najglasnijeg vriska Ian Gillan-a čujaše pucanj!
Taj pucanj bejaše pucanj Japanca iz publike na tom koncertu, koji tada sam sebe ubi...u transu zbog lepe svirke - tako svi misleše.

Mnoge godine prođoše od tada, proletoše kao jato ptica...i ja u jednoj zemlji dalekoj, upoznah čoveka koji bejaše jedan od mnogih majstora za zvuk na tom koncertu u dalekom Japanu! U tami noćnoga bara dušu svoju krepismo, pa se ja posle nesebičnog i dugačkog krepljenja setih toga pucnja, te mu ga i pomenuh.
On me pogleda, osmehnu se, pa mi reče da toga nema u sećanju svom, ali da dobro pamti da baš tada, u tom trenu o kome govorah, njima pade rampa za svetlo, polupa reflektore nekakve i veliki prasak pritom napravi...

Kaže se za nekoga ko pocrveni i pocrni preko svake mere od sunčanja na plaži, ili još gore, u solarijumu. Najčešće se dešava džindžerima i plavušama.

Roditelj detetu slepcu. Al ne u smislu invaliditeta, nego nesposobnoj kljusini, neretko i od tries i kusur leta koji još cucla izjanđale roditelje bez kojih bi isti ovaj bio izgubljen kao da je sam na sred okeana.

Skupina radovaca.

Faca, pokreti i pogled "pažljivog" slušaoca koji se pravi da ga zanima samo predmet razgovora, a upravo to ga ni najmanje ne zanima.

Psovka, koju je moja strina (Nina Živadinka) uvek koristila kada sam bio nevaljao kao dete.
Nina = strina kod nas...

Stanje koje nastupa nakon dugog procesa razjebavanja levog tastera miša, kada on počne reagovati na tek svaki drugi ili treći klik.

Jedna od najjezivijih pesama za koje znam a taj epitet sam joj dao zbog njenog sadržaja... (pročitaj tekst). Ko god je pročitao neka se sada stavi u poziciju protagoniste u pesmi... Zamislite kada bi vas neko posmatrao 24 sata dnevno, svaki vaš uzdah, vaš pokret, korak, reč koju kažete... Smorio bih se u roku od 20 minuta...
Još joj on to 'ladno kaže i još gore... napravi pesmu od toga.
Jbt, divim se njenom pragu tolerancije...
( Pre nego što se nakupim minusa od napaljenih Police fanova, želim da im saopštim da ja zapravo volim ovu pesmu, a da je definicija čisto zezanje... :) )

Kad ti riba sa kojom si NA TI (na njoj) dugo vremena, kaže da je zakevila i to tako da znaš da si ti nju jebo, a ona tebe zajebala.

'Ladna pica, suva za sve pare. Tol'ko suva da se brašno ne bi u'vatilo ni tri dana da ga bacaš. Ni jedna jedina suzica tu ne krene, reda radi. Samo stoji, samo mami, al' radosti ne daje.

Svako društvo ima bar po jednog takvog. Njega bi svaka cura želela za najboljeg druga. Zaljubljen je u samog sebe, a ponašanje tipično žensko. Njegove obrve su tanke kao kod cure, puder i kreon su mu sastavni deo uniforme. Na fejsu ima preko hiljadu prijatelja i obavezno koristi w umesto v.
Najbolje se vidi u primeru:

Uz masne fote i igru "flaše", jedna od najčešćih tinejdžerskih igara na privatnim žurkama. U igri jedna osoba drugoj postavlja pitanje "Istina ili izazov?", ako se ovaj opredijeli za izazov mora da odradi neki poduhvat (da poljubi neku curu, da proba cigare, da eksira određenu količinu cuge, da skine određeni dio garderobe, da istrči u gaćama na snijeg i sl.), a ako se odluči za istinu, onda mu se postavlja neko vrlo škakljivo lično pitanje na koje on mora (bar u teoriji) iskreno da odgovori. Nakon toga onaj ko je odgovarao bira slijedeću osobu kome sada postavlja pitanje istina ili izazov i tako se igra nastavlja. Igra je odlična jer podstiče slabljenje inhibicija (ukoliko se opredijelimo za izazov), odnosno povećanje povjerenja (u slučaju istine).
Sve u svemu, dovodi do zbližavanja, komičnih scena, zagrijane atmosfere, opuštencije, a nekom se možda posreći pa na kraju ispadne i nešto konkretno.