Evo kako sam ja to radio.
I korak
Sve svoje vojnike prospem iz kutije u kojoj sam ih cuvao, i onda odredim ko ce biti pozitivac a ko negativac. U pocetku sam delio pola-pola, ali sa iskustvom sam pocinjao da eksperimentisem, pa mi je omiljeno bilo da izaberem 10ak omiljenih vojnika za pozitivce, a ostali da budu negativci (eto kako uticu americki akcioni filmovi, ala Stiven Sigal, na decu).
II korak
Po meni i najzanimljiviji. Idem od sobe do sobe, i rasporedjujem negativce na najrazlicitija mesta (sto,stolica,police,ispod frizidera, jednom sam cak pokusao da par njih stavim na luster, medjutim uhvatila me je majka i dobio sam 5-6 po turu pa mi vise nije padalo napamet), jer sam uvek preferirao da pozitivci napadaju,a da se zlikovci brane. Tada sam takodje razvio vestinu motanja oko nogu, jer bilo je pravo umece proci caletu kroz noge a da te on ni ne primeti.
III korak
Akcija pocinje. Puzis po tepihu, deljes kolena i imitiras zvuke pucnjeva iz Otpisanih. Na kraju uvek ostavim glavnog pozitivca i glavnog negativca, i onda se oni bore za goli zivot na trpezarijskom stolu dok zloca ne bude gurnut.
IV korak
Najnezanimljiviji korak. Sve trebas da skupis i da vratis u kutiju. Uvek sam bezuspesno pokusavao sa umiljatim pitanjem: "Mamice, mozes li da mi skupis igrackice ?".
...A onda je doslo vreme da se krene u osnovnu skolu.

Geografija - poznavanje država u kojima najviše raste kriminal,mito i korupcija kao i poznavanje
lokacija diskoteka,kafana,folkoteka.

Biologija - poznavanje biljnih materija:marihuane,hašiša...

Hemija - poznavanje praškasto-šmrkastih i tabletnih materija:kokain,heroin,meth,lsd,ekstazi.

Likovno - pozavanje i razlikovanje falš slika od originala za krađu iz muzeja.

Niža matematika - sabiranje i oduzimanje honorara
Viša matematika - utaja poreza

Strani jezici - Pljačkanje u inostranstvu

Informatika - hakovanje stranica,krađa novca sa bankovnih računa i kartica,poznavanje sigurnosnih sistema za isključivanje kao što su:alarmi,nadzorne kamere,senzori...

Veronauka - kako se Bogu moliti da te policija ne uhapsi i ne odeš u zatvor i koju krščugu izabrati za izlazak u provod.

Fizičko - vežbanje prstiju za efikasniju i neprimetnu krađu novčanika,kako pobeći policiji kad te uhvati u krađi i opšte poznavanje reketiranja.

Opšte tehničo obrazovanje(OTO) - izrada plana objekta koji se pljačka,pravilno rezanje:ruke,noge ili bubrega ljudima koji vam duguju novac(zelenašenje) kao i pljačka bele tehnike u robnim kućama.

Muzičko - Urlanje i zavijanje u klubovima uz zvuke autotjuna/turbofolka.

Fizika - procena brzine kretanja specijalaca,procena najkraćeg vremena za bežanje od mesta pljačke do sigurnog skloništa.

Istorija - kako su ovo sve radili nekada stariji i iskusniji od tebe.

BONUS paket autoškola - krađa prevoznih sredstava za bekstvo iz pljačke.

U la la sto si smrsala!

Pisano za Pačiju školu.

Sad sam skoro usavršila kafanski sexality i prva praktična primena bila je pun pogodak. Nadmašila sam sopstvena očekivanja.

Punoletstvo moje drugarice u kafani prošle nedelje obeležio je moj sexality.

Obukla sam se extra od glave do pete (videti sliku) i krenula u pohod.
Motiv da izvedem sexality bio je da se osvetim bivšem dečku koji je takođe bio na rođendanu.

Ušla sam sigurnim sexy korakom u kafanu, uzdignutih grudi i glave. Prošetala sam sexy pored njegovog stola i sela sa svojim muškim društvom koji su odmah istog trenutka zaboravili na prijateljstvo i bacili se u akciju. Stukla sam odmah dupli vinjak da se sexy opustim i prepustila sam se divljem sexy plesu uz zvuke narodne muzike. Sexy sam njihala zadnjicom i kukovima, sexy se uvijala kako sam znala, umela i vežbala, igrala sam sve moguće sexy plesove, a šotu sam sexy razbijala. Penjala sam se po stolicama i stolovima i vukla sam muške za kragne, kravate dok su oni omamljeni išli za mnom i igrali prljavi sexy ples. Igrala sam sexy trojku sa dvojcom nazgodnijih frajera u kraju, sexy se uvijala se oko njih dok nisu pali na kolena. Bivsi me je sve vreme gledao, čas ljubomorno, čas topeći se po stolu dok sam mu ja slala srca i poljupce. Kada više nije mogao da izdrži moj sexy nastup odjednom se napio i sljuštio je litar i po rakije za pola sata i otišao iz osvete da igra sa drugom, ali na sreću to nije ubilo moj sexality. Iz sexy protesta, popela sam se na njegov sto, poobarala sve sa stola i prazbijala i počela da sexy igram. Sav muški svet se sjatio oko mene, a bivšem je samo ostalo da me zabezeknuto gleda i da drhti. On je seo i nastavio da pije, pije i pije.
Kada sam otišla iz kafane svi su odjednom utihnuli. Više nije bilo isto bez mene.
Ujutro posle svega, mog bivšeg je bolela glava od tolikog alkohola, a i ljudi u mom mestu su počeli da pričaju da sam mu mozak popila. Posle te noći on nije isti čovek.

Za više slika pogledati moj fejsbuk profil.

Urbana devojka. Ona ne duska, ona džuska brate. Moraš biti u fazonu, misim ono. Prilaziš kao da te je keva porodila na sred Trga. Toliko si urban da kenjaš beton.
-Prilazak-
- Zdravo, vidim džuskaš. Znaš mogli bi posle malo da prošetamo i pustimo neku spiku, a posle da se zajedno učlanimo u LDP i da slušamo ploče?
76 posto prolaznost.

Metalika devojka. Zalutala. Pokušaš da je izvučeš iz pakla. Najbolje je odvesti u park koji dismr na loše pivo i mokraću kompletne navijačke grupe FK Rad.
-Prilazak-
- E ćao, ja pevam u bendu Rok of Metal, gotivim Larsa i nisam prao kosu od vrtića. Znam jedan park sa dobrom trafikom u bilizini? Bi li pošla za mene?
80 posto prolaznost.

Sponzoruša. Ako si buržuj, mahneš ključevima kola ili diskretno pomeneš da imaš stan od 200 kvadrata na trećem spratu sa centralnim grejanjem i vodeni krevet u trećoj spavaćoj sobi s leve strane.
-Prilazak-
- Izvini, da li bi se provozala u mojoj makini?
100 posto prolaznost.

Fan Dejana Cukića devojka. Endem. Samo reci da voliš dotičnog džentlmena i tvoja je. Vrlo je moguće da je u pitanju njegova ćerka.
-Prilazak-
- Izvini, da li se osećaš usamljeno na ovoj svirci? Možemo otići kod mene, tamo će biti svi fanovi D. Cukića. Ti i ja.
100 posto prolaznost.

Opera devojka. Kulturiška. Ona ne sere, ona kad ode u kupatilo posadi polje ljubičica. Ne psuje, iz njenih usta izlaze vulgarnosti koje su deo staroserbskog jezika.
-Prilazak-
- Mila gospo, da li bi ste konzumirali jedno bezalkoholno osvežavajuće piće samnom na nekom mestu gde nema drugih persona, a sa muzičke kutije se čuje Bočeli?
43 posto prolanost.

Pametna devojka. Batali.
0 posto prolaznost.

Debela devojka. Samo priđi. Nasmej se. I čvarci su tvoji. I slanina.
-Prilazak-
- E ćao...
120 posto prolaznost.

Seljanija devojka. Volpejper joj je Mitar Mirić, tetovaža Dada Polumente na sisi. Opustiš se i zamisliš da si Kemal Malovčić na dopu.
-Prilazak-
- Ćao mala. Da li si za neku pivdžanu u kafani kod autobuske uz zvuke rđave harmonike? Posle možemo da lepimo sličice u album Milana Stankovića.
95 posto prolaznost.

Nadam se da nisam smorila.

Nino je od ranog jutra zauzeo dobro mesto, prometni ćošak gde se ljudi obično zadržavaju kada nije zima. Bio je decembar i ljudi su žurno prolazili. Hladno je, trlja ruke i stopala da bi se makar koliko-toliko zgrejao. Njegov otac sedi u kafani preko puta. Razmišlja kako je tamo toplo, razmišlja o sestrici koja prosi na semaforu od ljudi iz automobila. Voleo bi i on jednog dana da ima jedan, beo i lep, onakav kao što ga ima Hamuš, gastarbajter iz Beča..

..Jutros su ga iz kreveta izvukli šamarima. Spavao je na stomaku jer su mu ledja bila krvava i modra od očevog kaiša - sinoć nije isprosio dovoljno. Nije dobio ni koru hleba - isteran je napolje da radi, uz poruku da bude srećan jer ga nisu obogaljili i poslali u Italiju. Majka je prosila po autobuskoj stanici sa bebom koja je bolesna i možda će uskoro i umreti..

..Surov zimski dan naterao je ljude da putuju kolima i utobusima, i ko mora da hoda čini to brzo i bez zadržavanja. Uskoro će jedanaest i ocu mora odneti novac preko..Odlazi, predaje isprošeno, dobija šamar jer nije isprosio više i izlazi nazad na ulicu. Prosi..

Nakon dva sata shvata da mu je dosta uvreda od strane druge dece, hladnoće i sedenja na betonu. Batine će i onako dobiti, danas će zaraditi jako malo, biće na njega ljuti. Ustaje i trkom odlazi, bežeći od oca, sveta, života, tuge..Trči koliko ga noge nose. Zaustavlja se ispred izloga, i razrogačenih očiju gleda u najlepšu igračku koju je ikada video - beli plastični automobil, onakav kakav je samo sanjao! Ispod je psalo nešto, ali kod kuće su ga naučli samo da broji, više mu, kažu, neće trebati.
Prebira po džepovima, ulazi unutra, uzima igračku i pod prezrivim i pogledima punim podozrenja dolazi na kasu, daje pare i pita da li je dovoljno.

Prvih sat vremena samo je zurio u veliki, beli, plastični automobil, i nije znao šta da radi sa njim. Onda mu je kupio baterije, i njegova igračka je oživela - ispuštala je zvuke i oketala točkove, kao da je pravi pravcati automobil. Igrao se sa njim ostatak dana, a kada je pao mrak, odneo ga je i poklonio jednom drugom detetu koje prosi, svestan da će mu ga otac izlomiti, da nema gde da ga sakrije i da će zbog njega samo još gore stradati.

Ušao je u kuću. Majka i sestra su još ranije oterane na spavanje, a beba u kolevci je prigušeno plakala. Stao je ukopan, čekajući šaku, pesnicu, grdnje i kaiš. Zažmurio je i u sebi budan sanjao svoja velka, bela kola..Shvativši da je to u stvari bio neobično lep dan.

- Švedska: Modeli kod kojih preovladava svetla boja spoljašnjosti. Vizuelno vrlo prihvatljivi i kvalitetno građeni, dugo rade svoj posao i po najtežim uslovima. Bezbednost ogromna, izdržavaju puno onih koji ih drndaju čak i istovremeno i time se diče toliko da to često završi na filmu. Solidno će te iskoštati, ali standard, jebiga.

- Nemačka: Dosta nalik švedskim modelima. Nešto malo „grublje i mišićavije“ linije, uglavnom skupog održavanja ali retke intervencije. Visok kvalitet, dobro očuvano, pa i ako promeni vozača, opet je u odličnom stanju. Manje se javno reklamira.

- Italija: Jako lepa spoljašnjost, ekstravagantnih boja i stila, brzo, živahno. Ali ne baš vrhunski kvalitetno. Ubrzo pošto se njihov model preuzme, spoljašnjost propada, a primeti se i da ne troši tako malo, a zaobljava se i linija. Održavanje mora biti konstantno i na to odlazi solidna količina para. Ali služi.

- Francuska: Slično Talijanima, ali nešto izdržljivije spoljašnjosti. Dugo ostaje lepo i udobno, zahteva jako nežno rukovanje, ali troškovi održavanja su nebeski!

- Rusija: Traže konstantna ulaganja u njih, ali sitnija. Spoljašnjost tu i tamo, vidi se neki trud na tome kod modela novijeg dauma. Funkcioniše i u najgorim i najsurovijim uslovima tako da pali i na najgoroj hladnoći. Šta god sipao, tera.

- Engleska: Nepopularno i nepoznato kod nas

- SAD: Masivni i teški modeli, navikli da troše prekomerno. Velikih gabarita i teški za rukovanje pri glavnoj nameni. A opet, samozadovoljni i nadmeno se njih drže dok na TV-u reklamiraju elegantnije linije.

- Srbija: Neobična mešavina stilova i karakteristika. Fina potrošnja obzirom na veličinu modela, traži stalna ulaganja različite visine. Često su radovi na njima improvizovani. Vrlo ćudljivog načina rada i često kao da namerno zajebava. Ispušta čudne zvuke koji iritiraju, lupa sa svih strana, ali uvek može još da tera. Korisnici često tvrde da svaki problem imaju tendenciju da rešavaju udarcima. Tvrdi se da se na taj način vrlo efikasno zatvaraju pojedini delovi koji zevaju kada ne bi trebalo, ali ta se moda polako napušta. Jednom kada to preuzmete, pomirite se sa činjenicom da ste na poduži period sa tim zaglavili i da jedino preostaje da ćutiš i trpiš.

Pre par godina, na ortakovom rodjendanu, sticajem okolnosti, nasla se muskozenska ekipa od 7,8 muzicara sa akademskim obrazovanjem.
Svi kulturni, fini, ugladjeni, aristokratskih manira, pa ti pomalo bude i neprijatno u njihovom drustvu, jer se osetis kao bastovan medju prefinjenom elitom.
Uklopili se drug i ja nekako u atmosferu, i nismo nimalo mirisali na uljeze, naprotiv, pocelo i da nam prija... Kad dva lika izvadili violine i opleli po nekim rukovetima, il sta ti ga ja znam po cemu, uz malko modernije izvodjenje.
Sve bi bilo ok, da muziku nije cuo slavljenikov brat, koji je sprat ispod u kuci, muzikom bio valjda dekonjcentrisan u bacanju majmuna.
Inace, brat je totalna kaleja, i ja ga gotivim.
Cim sam ga ugledao na vratima, zabezeknutog ali iskontrolisane mimike, pocelo je da mi kuva i tu vec krecem da se suzdrzavam od smejanja.
-Divno! Carobno! Smem li da pogadjam? Mocart!? Ne! Shopen!? A da, glup sam, taj je peglao po klaviru...
Cajkovski, Horvat, Boskov...?
Likovi se ljubazno smeskaju, al ne prekidaju svirku.
Slavljenik i ja se pogledamo, i krecemo sa telepatskom konverzacijom i govorom ociju, razumeli smo se od reci do reci, bez ijedne izgovorene, otprilike ovako nekako:
Ja-Nabijem i njega i tebe, pa zar mu nisi rekao da se ne pojavljuje?
On-Brate, rekao sam mu!
Ja-Au bre, bice zajebano, bezim ja kuci, ko te jebe!
On-Nemoj brate, molim te, ne ostavljaj druga na cedilu, umrecu sam.
Ja-Ok(vec preznojen)
On-Ok(kao, laknulo mu)
Elem, to gore gde smo se nalazili je prilagodjeno potkrovlje, pomalo klaustrofobicno za veci broj ljudi, svi stisnuti u toj tesnoj prostoriji optocenoj samo lamperijom i sa jednim krovnim prozorom.
Tu je, naravno i WC u koji je brat bezblam uleteo, i ortaku i meni vise nije bilo smesno, samo smo se stisli i sklupcali i u sebi vristali:
-Neee, nee, brate moolimmm teee, neee...
U trenutku kad sam odlucio da ustanem i da ga izbacim iz WCa, vec je bilo kasno...
Zvuci koji su dopirali iznutra, bili su frankenstajski horor, i nimalo se nisu uklapali uz zvuk dueta violina koji je do tad jedini narusavao tisinu:
-Bbbrrrljljooooo, ggrrrljljoooo, ppprrrrdd, kkenjnjnj, ufuf, ahah, stenjnjnjstenjnjnj
sinhronizovani zvuci od blama operisanog proliv kenjaca, nadjacali su koncertno izvodjenje.
Meni je odbrambeni mehanizam odreagovao tako da zamenim tezu:
-Kud bas danas proliv!?
Ako me je neko i cuo, niko nije odreagovao, svi su gledali unezvereno kroz onaj krovni prozor, a slavljenik je bio toliko crven u licu da je mogao da se maze na hleb umesto ajvara.
Jedan po jedan, cutke, a uz horor zvuke, ugladjeni gosti su poceli spontano da ustaju i izlaze, i niko se nije nit smejao, nit pisnuo, nit zubima skrinuo.
Za minut, prostorija je bila ispraznjenija od stomaka iznudjivaca blama.

1. Seljačine - vozači.
Ljudi kojima sve smeta u životu ,pred penzionim dobom, a naročito u vožnji. Prepoznaćete ih po kajli oko košulje i osmesima iz kojih im vire zlatni zubi. Bivši automehaničari ili vozači kamiona. Već na stanici kao po pravilu požuruje putnike da uđu unutra. Prodaju karte i pored rezervacije. Muškom delu putnika najčešće kenjaju i svađaju se sa njima, a ni sa ženama nije baš bolji, najviše mrzi malu decu jer najčešće povraćaju, a to povraćanje dolazi od njegove sumanute vožnje kojom pretiče šlepere u krivini. Kada je pauza najčešće kaže da je 20 minuta, a vrati se za pola sata (isto toliko putnici provedu da nađu autobus pošto je jedan od vozača ga preparikrao bliže kafani bez znanja putnika) i u sred noći prolazeći pored svoga rodnoga kraja pušta njegove zvuke (Bolja Drljača, Miloš Bojanić i Era Ojdanić). film vam uopšte neće puštati ili hoće, ali onaj koji se njemu ćefne (Žikina dinastija). kada stignete mora te brzo da uzmete vaše stvari inače odoše oni sa njima. ima ih oko 70% u svim autobusima laste i na destinacijama kojima idu.

Vozači - rokeri

Mlađi momci oko 20 - 30 godina novajlije. Uvek nose pilotske naočare i furaju dužu kosu. Uvek kasne jer je kod njih sve opušteno. Najverovatnije se radi o nekim propalim bajkerima koji više nemaju kinte te rešili da spoje posao i svoje uživanje sa putovanjem. Sa ženama su najčešće fini (šeretski im namiguju) i jedan od kolega uvek pomaže da se utovari prtljag. Posle kada se svi ukrcaju i dalje čekaju još putnika jer su dali nekim ljudima pet minuta fore da kupe neke grickalice. Najčešće nose svoje CD-ove sa REM, Pink Floyd i Savage Garden, a od domaćih Riblja Čorba, EKV i Bajaga ali to su najčešće rok balade tako da se sa njima može spavati. Na pauzi muvaju tinejdžerke koje su krenule same na more ili dve drugarice kako to več ide pa kasne zbog njih gde ih čekaju da kupe cigare ili još slatkiša. Filmovi koje puštaju su čiste akcije ili najčešće gangsterski dok oni sve u svemu veoma polako voze da vam vožnja dosadi na kraju i jedva čekate da stignete do Budve ili Herce Novog. Na kraju sa ogromnim zakašnjenjem i stižete. Ima ih oko 25%

Vozači lastinog autobusa u pravom smislu reči.

Vozači koji se drže protokola. Ljudi srednjih godina koji ceo život rade u Lasti i voze. Oboje pomažu oko prtljaga i kreću uvek na vreme. Neki primerci broje čak putnike po busu da vide da li su svi putnici tu. Čekiraju kratu i poštuju rezervacije. Normalno obučeni kao normalni ljudi bez dodataka uniformi. muziku najčešće ne puštaju ili kada puste to je najčešće Radio S sa baladama i popom i uz to uživaju u vožnji. Tačno znaju svaku krivinu i skretanje vožnja je brza ali i paze na udobnost putnika. Na pauzi uvek čeka dva minuta nekoga lika koji piša pa mu lepim rečima kaže da ne dangubi nego da se mirno priključi ostalim putnicima. Od filmova najčešće puštaju komedije ili istorijske spektakle , a ako ima puno dece i porodica u autobusu 3-D animirani crtani uvek sa njim kao po satnici stižete na vreme. Naslednici vozača rokera. ima ih oko 5% ali im se broj polako povećava.

Kvazimodo je sedeo sam skriven u tami iza stuba zvonika gledajući na trg pred Bogorodičinom crkvom u Parizu, bio je tužan, i usamljen kao i obično, mada sad i više nego obično, otkako je Esmeralda otišla, sve se vratilo na staro, bio je samo izrod, groteskno stvorenje iskrivljenog lika sa kojime se i priroda i Bog surovo poigrao, i pored sluha koji je godinama nestajao u sivom zvuku bronzanih gorostasa koji su se lagano klatili na iza njega, pogurnuti studenim vetrom koji je kao i sve u njegovom životu prolazio bez zaustavljanja. Sa, za nas koji nikada nismo iskusili takvu samoću, neizrecivom tugom prisećao se večeri kada je prvi put ugledao, njeno lice osvetljeno plamenom, dok je igrala uz zvuke muzike koje je jedva uspevao da razazna ma koliko se napijnjao. Kako je vreme odmicalo, više nije bio siguran, dal je njegov život imao smisla, bio je usamljeniji nego ikada pre, i sav taj privid prijateljstva, i prihvatanja, dal je sve to bila samo laž. Njegove nade raspršile su se kada ju je Fibus odveo, negde daleko od njegovih očiju. Mrzeo ga je i proklinjao dan kada ga je ona videla, mrzeo je sebe i svoj lik koji je neretko viđao i s besom svom silinom udarao po bari nakupljene kišnice, na krovu crkve.
Sedeo je i sa gotovo suznim očima gledao put praznog trga, kada je odjednom neko spustio ruku na njegovo rame i trgao iz tih žalosnih misli.
Poskočio je kao opaljen i brzo otpuzao preplašen, sakrivši se iza stuba ubrzano dišući.
Izvirio je na kratko, ali je zbog straha opet morao da se sakrije iza stuba, skupio je kolena i obgrlio ih rukama tresući se. Otkada je Frolo umro, često mu se priviđao njegov lik, dal je to bio plod njegove mašte ili savest koja ga je progonila. Odjednom pored njega stvorila se tamna sena, osoba obučena u crno, i užasnuti vrisak koji mu se oteo iz grudi dok je prekrivao lice rukama. Stresao se i saginjao opet i opet svaki put kada bi osetio dodir nečije ruke, mahnito mašući rukama u pokušaju da se odbrani od nečega što nije video ili možda nije želeo da vidi.
Najzad se smirio i glavom savijenom među kolenima, tresao se, osećajući dodire na svojem telu, nisu to bili udarci. Nije mogao da veruje, nije razumeo, krišom je izvirio i video zabrinuto lice sestre Matilde, koja je stajala pored njega, govoreći nešto, video je da se usne pomeraju, ali zvuk je za njega bio sada već sećanje. Najzad se smirio, privo se čvrsto je stežući oko nogu klečeći, ridao je bez zvuka, praćen sažaljivim pogledom sestre Matilde, koja ga je povela u njegovu sobicu držćeći ga nežno za ruku.
Vatra je gorela u kaminu, a na stolu je bilo parča hleba i činija. Kada ih je video, istrgao je ruku i brzo hramljući potrčao i uzevši hranu udaljio se u mračni ćošak pored kamina, gledajući iz tame, i srčući već ohlađenu čorbu. Nije spuštao pogled sa Matilde, koja je sedela za stolom i gledala u njegovom pravcu. Isprva mu nije bilo jasno, šta ona traži tu, donosila mu je hranu, i uvek odlazila pre nego što bi se on pojavio, ova mlada devojka, lepog lica bila je uvek prestravljena i zgađena njegovom pojavom, uvek okrećući glavu od njega. Zanesen svojim mislima, spustio je pogled, na nekoliko trenutaka, a kada ga je podigao video je časnu sestru osvetljenu slabim plamenom iz kamina, kako skida svoj veo, i raskopčava dugačku crnu odoru u koju je bila obučena. Isprva nije mogao da veruje svojim očima, i brzo ih je protrljao ispuštajući činiju koja se razbila i trgla Matildu koja se samo nasmejala ne prestajući da se skida. Prekrio je lice rukama, i okrenuo glavu gurajući je u ćošak, ne izvirujući. Nekoliko trenutaka posle osetio je topao dodir na svom licu, nije se ni pomerio. Vukla ga je sve dok najzad nije spustio ruku, ali i dalje nije otvarao oči, okrećući glavu još više prema zidu. Vukla ga je i najzad je otvorio oči, ugledavši nago žensko telo, iz grudi mu se otrgao samo glasni uzdah, dok je ruka koju je vukla, naizgled nevoljno posezala da je dodirne.

Ponedeljak:
- ustajanje;
- pukla cev u kupatilu, poplavljeno pola kuće;
- zaglavljen lift;
- kasnite na posao;
- šef kenja;
- sekretarica koja vas mrzi jer niste hteli da je opalite vam baca neku pakosnu opasku, toliko tiho da je čuje pola firme;
- čujete da kasni plata;
- ostajete duže na poslu;
- ne radi lift;
- stigli računi i opemene;
- isključena kablovska i net;
- tuži vas Tijanić;
- nemate apetit;
- došao majstor za cev i odrao vas;
- sređujete stan da liči na iole civilizovano obitavalište;
- skrhani ležete u krevet;
- ne možete da spavate jer se vaša komšika dere kao pornićarka dok je njen dragi spava;
- vi pizdite jer vas vaša draga ignoriše već nedelju dana;
- zaspite par sati posle ponoći;

Utorak:
- ustajete;
- jurite da se tušnete i pored toga što možete da zakasnite;
- nema vode, zaboravili ste da su najavili neke radove za danas i da vode neće biti do 10 uveče;
- polivate se afteršejvom po celom telu da ne biste vonjali kao vepar;
- idete stepenicama;
- sele se komšije, pa se malo (mnogo) sporije ide na dole;
- bus vam beži ispred nosa;
- kasnite na posao;
- šef nije tu, ali sekretarica to ažurno beleži;
- čujete da kasni plata;
- opet ostajete duže, jer ima posla;
- još novih računa kod kuće;
- jedete pasulj iz konzerve, onako 'ladan i bez 'leba;
- bacate se u krevet;
- ustajete oko 2 ujutru da se istuširate;
- nema tople vode jer niste uključili bojler;
- na brzinu se operete;
- vraćate se u krevet, ali vam se ne spava;
- komšinica se opet dere, ali malo tiše jer je ipak noć;
- i dalje nema glasa od vaše drage;
- blejite u TV iako je isključen;

Sreda:
- idete na posao;
- poranili ste skoro sat vremena;
- hvata vas pljusak iako su najavili dan bez padavina;
- mokri kao miš odlazite u toalet da iscedite deo garderobe;
- uzimate neku poluraspalu košnu stolicu samo da ovu tapaciranu ne biste sjebali;
- radite svoj posao, ali osećate neki pritisak iznutra;
- biće danas plata, kako kažu;
- sekretarica konstatuje vaše stanje veoma probranim rečima;
- idete do banke posle posla, sa kog ste kibnuli pola sata ranije;
- opet samo osnovica, prekovremeni rad ništa;
- idete do kuće da se presvučete i istuširate;
- uzimate račune i jurite da poplaćate sve;
- ostaje vam nešto kinte za salamu podrigušu i krmaču i 'lebac "Sava", pa palite doma da se počastite;
- nema struje, prčka EPS nešto;
- puštate poruku dragoj, a ona ni u narednih sat vremena ništa ne odgovara;
- za vreme jedete, ubijate pivo koje je vruće kao mokraća, te vam stomak daje čudne zvuke;
- jurite u toalet i na WC šolji ostajete još sat vremena jer stomačni demoni žele da polako i sa stilom napuste vaš želudac;
- iznureni odlazite u sobu i bacate se na kauč;
- spavate do jutra;

Četvrtak:
- osećate se kao govno;
- pipate čelo i shvatate da imate temperaturu;
- opet jurite u toalet jer vas je ponovo priteralo;
- shvatate da ste se prehladili na kiši i da vas je sjebala kombinacija vrućeg piva i jebene (verovatno pokvarene) salame podriguše;
- nekako se skupite u jednu celinu, pa palite na posao (da vam ne bi i to odbili od plate);
- kasnite 2 minuta, ali sekretarica to upisuje u ćitap;
- šef je dobrog raspoloženja pa ništa ne sere;
- radite posao brzinom puža na koktelu od sedativa i pilula za spavanje;
- krajem smene šef vidi da ste dobro sjebani i predlaže vam da sutra ne dolazite na posao ako vam bude još gore;
- odlazite kući;
- uključili kablovsku i net, ali vi nemate volje ni za jedno ni za drugo;
- tuširate se pretoplom vodom;
- malo osveženi kuvate vodu za čaj;
- zvoni fiksni, zove ona - vaša draga i kaže da dolazi za pola sata;
- po dolasku, sa vrata vidite šta se sprema - kraj, di end, konjec;
- skuplja ono što je bilo njeno i odlazi;
- 5 godina prođoše za desetak minuta;
- šutirate sto i sjebavate palac;
- stavljate led u krpu i zavijate nogu;
- iznureni od svega se bacate na krevet i ulazite u carstvo snova ispunjeno košmarima;

Petak:
- usatajete;
- palac boli ludački;
- kontate da je slomljen;
- javljate kolegi da obaveti nadređene na poslu da ne dolazite;
- cimanje po domu zdravlja radi uputa;
- posle 3 sata jurcanja konačno dolazite kod ortopeda;
- nežan je kao Ivan Drago, ali odrađuje posao;
- gips vam stoji kao saliven i odlično se uklapa u vaše sveukupno sjenamo stanje;
- dolazite kući;
- sedate u fotelju i uključujete TV;
- komšika se opet dere a vama neki pritisak ide od želudca ka grlu;
- jauk besa i očaja traži svoje mesto u svetu ludila, tranzicije i vrućeg piva;
- teši vas da je sutra vikend i da imate dva dana za odmor;
- optimizam brzo nestaje, jer znate da ste sjebani i psihiki i fizički, da vam je muka od svega i da biste mzeli sebe kada bi vas još neko video takvog;
- isključujete i fiksni i mobilni i ostajete sami;
- uveče gledate tekmu: reprezentacija protiv neke bivše SSSR republike;
- naši indijanci gube sa 3:1;
- U KURAC!

Znam, to je isto kao Guča!

E, vidiš nije! Seoska slava u tvom selu nipošto nije kao Guča! Prvi razlog zato što je u tvom selu! Čak i ako je u selu pored, nikada neće moći biti kao Guča, jer koliko voliš da odeš u svoje selo, isto toliko voliš da odeš u susedno i da im gledaš žene! Pa šta ti Bog onda da!

Kad smo prešli preko toga, idemo dalje.
Euforija se oseća sigurno nedelju dana unapred. Osećaj pojačavaju prvi cigani i Srba iz Iriga sa čuvanim autobusom Alexandar, koji stoji tačno na centru sela i uvek prvi dodje.. Negde sam čuo da mu je tatu ubio voz na pružnom prelazu, ali nikad potvrđeno. Rampa se nije spustila valjda, ili se još nije digla. Ali to sad nije bitno. Odeš sa komšijom na partiju stonog fudbala, i misliš da je tvoje selo Vegas jebote! Ali stvarno to misliš, ne proseravaš se! A kako dani prolaze, sve je punije. Tezge se montiraju, svaka šira ulica i park u selu postaju parking, ali ne parking kako ga svi zamišljaju, nego kao da je neko prodrmao zemlju i ostavio auta tako kako su se zatekla. To su uglavnom lade specijalke, stari stojadini, po neki golf i slično. Ujutru rano pred njima vidiš starog cigana kako jede sendvič od po vekne leba, i 300g Nedeljković salame i dijamant majonezom. Onako skroz do ušiju masan. Šatori su u montaži, ali oni čekaju predslavu i slavu. A to čekaš i ti, da se odma razumemo. Omladina, ona najmlađa čeka nešto drugo. Autiće na udaranje, sa komentarom "bravo bravo bravo, naaaaagradna vožnjaaaa, auto broj seeeeedam" ! Nemate vi pojma koja je to sreća! Pa kad sam kao dete dobijao nagradne vožnje, srce mi bilo ko planina! A kad patkicu skinem! Ej ljudi, patkica na ringišpilu! A gurao me Sima, stariji brat od tetke, utovarao od sedme godine, kvartalno podeljeno, detelinu, pa kukuruze, pa drva a na zimu čistio 5 dvorišta snega. Mogao me gurnuti do drugog sela da je teo, al to tad nije bilo bitno! Odlutaše sećanja. Elem, gde smo stali? Kod šatora! Za predslavu peva Vesna Vukelić Vendi. Jebi ga, ne možeš da biraš, makar ćeš joj gledati pod suknju ako uspeš. Radije bi voleo da vidiš, ako si Sremac, neku tamburašku bandu, uglavnom Diku ili Zlaju iz sela, a ako te je muka naterala da dodješ stotinama kilometara daleko od svog pravog sela, onda bi makar taj dan voleo da čuješ zvuke (Manjače, Vitoroga, Like, Banije, Korduna). Ali nekako se svi nađete na toj Vesni Vukelić Vendi, a i posle celodnevnog ispijanja piva ili nečeg sličnog, retko soka, manje bude i to bitno. Bitno je da je sve puno.

Šator ko šator, sklepan od onih jadnih rešetkastih komada, sa ispreplitanim kablovima za struju i instrumente,koja se uglavnom krade sa obližnje bandere, gde jedno celo pre podne slušaš "jedan jedan jedan tes tes tes.... jedan dva jedan dva", kao da se štimuje orkestar bečkih dečaka u najmanju ruku. Ali ni to ti ne smeta, slava se približava.

Došao je dan predslave. Ako pada u petak, može se reći da je to meka i medina seoskog turizma! Još će biti punije, doći će i žena sa strane, a svi znamo zašto su došle. Šećerna vuna, kobasice, prasad i jaganjci na ražnju, pljeskavice kod Lisa, svilene bombone i drugo, samo su deo ugostiteljskog asortimana. Da ne pominjem da svako i malo gadljiv neće moći da pojede ništa od ovog, jer cigan Steva recimo, dok nabija prase na ražanj, u isto vreme, peče pljeskavice, cepa drva na obližnjem improvizovanom panju, vraća kusur i onako znojav od tolike vatra na 35 stepeni briše čelo keceljom o koju naravno briše i ruke. Čak sam čuo jednu anegdotu, koju ne mogu da potvrdim, naime u selu Vojka je jedan drug od mog druga (već i suviše sumnjivo, ali ajde) došao kod cige da kupi pljeskavicu, tj kod ciganke, i na pitanje šta ćeš od priloga on je rekao majonez, ona mu je to uredno stavila plastičnom kašikom, i kada je rekao senf, dotična je bez po blama olizala kašiku i istom zagrabila senf iz činije.

No nije ni bitno, dojam je bitan, dočarati detalje.

A na dan slave? To je već umetnost, ako bude sreće i istorija. od ranog jutra svi pomenuti mirisi pomešani, atmosfera se oseća u vazduhu, muzika se svuda sprema i donosi alkohol u velikim količinama. Zvao si sve drugare iz drugih sela i gradova koje imaš! Za seosku slavu se po pravilu sa svojima ne družiš u toku dana. Može pivo-dva dok skokneš u selo po hleb, ali to je to. Sa njima se uveče nalaziš, naročito ako se spremaju batine nekom gostujućem igraču. A da budemo iskreni, uvek se spremaju. I to je nekad bio deo asortimana što slava nudi, seljačko pesničenje zbog gledanja tuđih žena i to je sve. Ali sada je to nešto sasvim drugo. Tako da moram priznati, i zbog promene oružja ratovanja a i zbog godina, ne praktikujem ovaj deo više. I da vam budem iskren, nekad mi tako bude žao. Nekad mi dođe da se sa nekim pobijem, što mi je devojku samo pogledao. Osudite me, ali tako je! Kažem, nemam više onih kuražnih 19-20 godina, da skačem ko mlad poskok, ali poželim se nekad. Pa da idem na česmu pred manastir krvavog nosa. A ona ide sa mnom, onako uplašena, a ti heroj. Ih!! To je bio život!

Opet su me emocije podsetile i vratile unazad!

Uz sve pomenuto, znate i sami da ide sedenje pod šatorom do jutra, slušanje pomenute Vesne Vendi, u najbolju ruku Mileta Gelića Bosanca i revidiranje memorija sledećih nekoliko nedelja svima prisutnim a i neprisutnim. I svi, koliko god se folirali vole da dođu kod mene na slavu, da jedu da uživaju, ali samo oni koji počnu da se žale na sve, gube pravo na članstvo iduće godine! Znam i ja da nije savršeno, ali si pozvan od srca! U stvari, meni jeste savršeno!

A jutro posle slave? Kao ratno polje posle bitke, samo što nema krvi. Pola već popakovani i otišli, pola se u žurbi pakuje, i pričaju sa ostatkom kako zarada nije kao prošle godine, iako je tada bila kiša, i kako je stanje u državi loše. Ali doći će i sledeće, to je njihov život. Ne žele ništa drugo osim da prodaju plastične puške i pištolje i tombolu za 100din. I to je pošteno! Svuda smeća, praznih limenki od piva, po koja nedovršena pljskavica po jendecima okolo, a njih ubrzo razvuku seoske lutalice.

I to je to, od sutradan sve po starom, ustaljenom životu, čeka se prva seoska slava u komšiluku, na koju isto toliko voliš da odeš, i jedva čekaš. Tako, živimo od slave do slave, i uživamo, i ne foliramo se da uživamo! A to što smo malo sirovi i teški, takvi smo, ako hoćeš da dođeš, dođi brate i ne pitaj puno, a ako nećeš? Pa ni ja ne idem po nekim fensi objektima sa rakijom od maline i ostalog Berry voća, kako ih Amerikanci zovu, jer mi nije mesto. Ne idem negde jer je u modi!

Pa dođi dogodine na Vidovdan, ako stigneš naravno! Još ako je subota? (a nije, ove je bila!)