Velika šolja za kafu, pogodna za jutarnju dozu. Posle kafe iz kubikare, unucima srce lupa do sedmog razreda osnovne.
-E tebra, otkrili mi aritmiju, kažu opasno.
-I ne otkrili ti, piješ 10 onih tvojih kubikara dnevno, dobro je da si živ ikako.
Fensi kuvar.
Kulinar ne sprema klopu: on projektuje kompleksan gastronomski doživljaj. On ne surdukne lepo kašiku vegete, nego udara tučkom po skupom korenju u stilu Aspiriniksa, vrti mlin od pola metra i doda maaaalko, lečak nekog praha, još malo... takoc, voila. A sad da se malo spali let lampom i ko šećer.
Kažu da su Kolumba kulinari nagovorili da krene po začine u Indiju i vidite šta su, da se tako duhovito izrazim, zakuvali.
Ono što ima u kući, nije dovoljno: kulinaru treba nešto drugo. Skupo. Ne može orah, nego mora muskatni orah, ne može jabukovo sirće, treba balzamiko, ne može beli luk normalan, nego u granulama. "A sada dodajemo malo ulja od semenki grožđa". Stani sekund, neko vadi koštice iz grožđa, stiska ih i pravi ulje? Da, neznalice nepca ogrubelog.
Na kraju, posle višečasovnog dinstanja, pirjanjenja, flambiranja, rendanja, drkanja i mumificiranja, evo i specijaliteta: mrtva priroda sa dulekom, kombinovana tehnika. Da se ruča. Pardon: ručava.
- E, ovo ću da kuvam za vikend, autor recepta je izvesni ugledni kulinar. Samo potraži na pijaci da li imaju svežeg morža.
Srce i duša društva. Ortak bez kojeg ništa ne bi bilo moguće. Zadužen je za skupljanje keša za cugu. Cima se za vutru, skuplja ekipu za fudbala. Bez njega ni izlazak na kafu ne bi bio moguć, a kamoli šta drugo. Ali isto tako, obično najpotcjenjeniji član društva, često ismijavan.
-Šomara brate, vidiš li ti šta čudno?
-Nešto mi ne štima, al' ne mogu skontati šta.
-Vidiš li Zaječarca u mojim rukama?
-Jok.
-Pa to je i problem, što Zaječarac nije u mojim rukama. Gdje je Dekso radilica, vidim ja nešto ne valja?
-Keva mu umrla, nije za bleju...
-E sad je našla umirati, crkla dabogda.
Digitalno smršati
-Jesi video fotke od sinoć, što se mali Dare utegao, sad je opet mali Dare heh.
-Utegao kurac, samo konačno našao ugao kad ga fotkaju, izi mod.
Čest toponim po pitomoj Šumadiji (Rudnik, Jasenica i kojekude još), iz doba kada su istorijske okolnosti nalagale svakom pravom Srbinu da se bavi oslobađanjem vere, roda i otečestva od robovanja mrskom otomanskom zavojevaču, stičući, onako usput, protivpravnu imovinsku korist (a jedini pouzdan i proveren način da se to dvoje istovremeno izvodi, bio je, je l' da, hajdučija).
E, tada su na seoskim grobljima sahranjivane isključivo žene, deca, sumašedši i drugi sa raznim "belezima", a tek neeegde-negde poneki starac koji je, nekim neobjašnjivim čudom, pretrajao zdrav i prav i poživeo do "lepih godina". Razlog? Jednostavan: zdravo muškinje, iole borbeno sposobno, listom je skončavalo ili po 'ajdučiji, ili na robiji.
(Iz tog doba potiče izreka: "Buni se kao Grk u apsu", definisana ovde više puta, ali nigde ne piše da se osnovano vezuje za tamnovanje i umorstvo pesnika, revolucionara i sanjara Rige od Fere (1757-1798) u kuli Nebojši. Narodu kome je robija bila nešto što se podrazumevalo "kao dobardan", jednostavno nije moglo da bude jasno zašto bi se neko bunio u apsu.)
- A odakle ti ono beše, zemljak?
- Kačerac, mo' brajko, srce Šumadije! Rudnik, Venčac, Bukulja...
- Znam, znam, Kozelj, Trudelj, Dragolj... Tamo, bejade, ima samo ženska groblja?
- (mrmlj)
Drugorazredni beton-liga svetac, koji ne samo da se ne crveni, već nije čak ni boldovan. Sjete ih se samo teški zabušanti i jebivjetri kad im zatreba opravdanje zašto po 17 put danas gledaju Palmu kako igra u Vašingtonu umjesto da urade nešto produktivno.
- Mirko kaš iscijepati ona drva, eno ih stoje mjesec dana ispretkuće?
- Ćude ženo molse Bogu, danas je sveti sveštomučenik Dionisije Areopagit. Težak svetac, ne valja se raditi...
- Od kad ti to gledaš? Tvoji svi bili komunisti...
- Zato su i bili nesrećni, skrenuli su s puta, ja se vraćam pravim vrijednostima!
- Pa dobro, al ja sam ti i juče rekla da to uradiš pa opet nisi?
- Pa kako ću pobogu ženo, juče bili sveti sveštomučenik Kiprijan i prepodobni Andrej. Ti baš nemaš poštovanja!
- Kad ćeš onda moći?
- Ne znam, sutra su sveti Stefan i Jelena, nisu boldovani ali su italikovani, to znači da su još zajebaniji od ovih prethodnih, onda slijedi sveta mučenica Haritina, pa onda je Tomindan ej, on je boldovan! Bolje da se malo stisnemo ove zime, neću ja da griješim dušu...
Majstor glumačkog zanata na kojeg ribe ipak ne vlaže.
- Jao, kako mi ličiš na onog poznatog glumca... Na vrh mi jezika... Kako se ono beše zove...
- Bred Pit? Hju Džekmen? Džeremi Ajrons? Klerk Gebl? Džoni Dep? Sergej Trifunović? Dolf Lundgr...
- Neee, setila sam se. Josif Tatić.
- More mrš u pičku materinu (ovo izreći glasom i u maniru Josifa Tatića).
Glavni krivac nastajanja i postojanja svih ljudi za koje smatramo da su greh protiv prirode. Naime, na Start liniji te trke za život, ovaj spermatozoid nema pojma šta se dešava, gde se to ide, zašto se tamo uopšte ide, da l' se pliva prsno ili kraul itd. Na zvuk zviždaljke, on počinje pomahnitalo da pliva, sudara se sa ostalima, remeti prirodan tok stvari, unosi pometnju, ometa najbolje plivače i time omogućava nekom pozadincu da pobedi i počini taj greh protiv prirode.
Jeban, prejeban, izlomljen, polomljen, ama 2 pare ne valja.
- Šta se radi Miko, kako je deda Žile posle onuj nesreću?
-Evega sprcan leži u krevet s gipsano korito do gušu.
-Mrda li?
-Mrda mamu mu jebem, makar da je umreja pa da uzmem kuću i 2 štale, ovako ću kako stvari stoje cel život na grbinu da ga secam.
Porodična logistika, porodična diplomatija. Noseći stub u kući, u mestu, u državi, i onda kada svi ostali stubovi, drveni, betonski i ljudski, zataje.
Bez roptanja prihvata svaku ulogu koju joj domaćin, sinovi i životne okolnosti namene. Savlada materiju, pa ide tragom svojih muškaraca, krpeći rupe, zamazujući fleke, spasavajući što se spasti da posle njihovih slavnih pohoda, velikih misija od presudne važnosti za vaskoliko Srpstvo i, uopšte, čitav kosmos.
Vremena se menjaju, okolnosti se menjaju, srpska majka ostaje onakva kakva je oduvek i bila. A kako joj je, šta se sve prelama i prolama po njenoj duši? Haj'te, molim vas, kada je to uopšte bilo bitno? Srpska majka će nam sama prva reći da nije bitno.
Srpska majka Milica u misiji na dvoru sultana Bajazita.
Srpska majka Marica koja rečju zaustavlja kažiprst na orozu pištolja na slepoočnici svog vojina Mitra i prati njega i njihovog najstarijeg sina na jutrenje.
Srpska majka kojoj su one jeseni oko Avramijevdana dve zakrvljene šumske "vojske" odvele dva stasala sina, a ona, udovica, ostala kod kuće sa petoro nejakih. Kuku tebi, sejo mila, šta ćeš sad? Šta Bog da. Neće ni ovo doveka da traje, moraće da se završi, neko će morati da pobedi, pogledaće brat-pobednik brata pobeđenog, izbaviće ga...
Srpska majka koja pere četiri, pet, šest muškaraca - koliko joj je zapalo, toliko pere, jer je toliko trebalo da joj zapadne.
Srpska majka koja je izučila kako radi razglas, kako se kreću cene za iznajmljivanje i koga treba pozvati za kvar, a koga ako izbije svađa ili tuča. Snosi sa sinom kabaste kutije na trotoar, pa ih tamo čuva, drhtureći na mrazu i čekajući pijanog kombistu koji opet kasni.
Obavezan test svakoj ozbiljnoj vezi, ako od nje očekujete nešto više. Od trenutka kada počne život u dvoje, vaše singl kućno ponašanje izlazi od domena tajnosti i nagađanja, i u toj svojoj (ne)običnosti izlazi pred oči partneru. Pri tom obično teže prođu žene, jer ih je glupava moda napravila lutkama, koje uvek dobro izgledaju i lepo se ponašaju, uz kompletno negiranje ljudske fiziologije. Životom u dvoje razbijeni su mnogi tabui: da žene prde, hrču, da ne nose uvek sexy veš, da im poprilično porastu dlake do naredne depilacije, da jedu beli luk, da znaju da se prejedu i da podrignu posle toga, da posle stiskanja mitisera izgledaju zastrašujuće...; da muškarci plaču kad vide krv ili dok gledaju film, da koriste preparate protiv opadanja kose, da neki imaju isto toliko kozmetičih preparata kao i žene, da im ne smeta kad im smrde noge, da brišu nos o delove nameštaja ili tepih, da bez problema nose pocepane gaće... Pa onda napraviti kompromise po pitanju nekih drugih navika: da ona ne suši kosu ili ne epilira noge u dnevnoj sobi dok on gleda utakmicu; ili, da on brže čita novine i ne pali pljugu u WC-u, kad ona unutra mora da se šminka i da pije kafu; ili, da ona ne želi sex svaki put kad se skine, a da je on i dalje voli, iako svakodnevno masturbira; da stres i nervoza njemu stvaraju potrebu za izolacijom, a njoj za raspravom i plakanjem... Vaše nesavršeno ja i vaša nesavršena druga polovina – ako realnost bez problema zameni fikciju sa početka veze, onda je to definitivno korak napred.
Možda i znam, ali treba samo maalo da se potrudim, no mrzi me, a kad si već počeo da mi činiš uslugu, uradi to lepo do kraja dok ja blejim.
Vaš drug.
U svakoj prilici doćeran. Formalno obučen po modnim standardima šezdesetih. Dvadesetogodišnjak u tijelu dvadesetogodišnjaka u garderobi šezdesetogodišnjaka. Strogo štovani profesor Terzić u crvenom điletu bez rukava, bijeloj košulji sa patrljkom kravate koji viri.
Prikladno odjeven za roditeljski sastanak.
Iako se brkovi jošte nisu formirali, cipele su lakovane.
Naočare dabome.
Noćas se spremamo u disko.
Ja sam luda.
Ti si lud.
Ja sam brza.
Ti si brz
Ja sam pošla golog stomaka.
Ti si poš... Pa profesore hemije idemo li u disko ili na simpozijum hemičara u... đe li se već okupljaju. U Sutomoru jašta.
Serem vam se u retortu Terzići.
Uvertira pred odlazak na ekskurziju (sa sve počasnom pratnjom) do službenih prostorija plavaca.
Sam položaj tela tokom ovog veličanstvenog čina je krajnje jednostavan - interpretator sa raširenim nogama i glavom okrenutom ka zidu, na koji su takođe naslonjene ruke, nonšalantno čeka trenutak kada će se naći u zadnjem delu marice.
Naravno, u njegovoj glavi ne mora nužno vladati potištenost i beskrajna tuga zbog svih koraka načinjenih na stranputici koji su ga, na kraju, doveli do ovog položaja. Ma gde bre, boli ga patka, na njemu je samo da skapira kako će se nositi sa epitetom "od ranije poznat policiji". Doduše, o tome ipak mora da misli samo ako nekad završi u dnevnoj štampi.
Zvuk rotacije je tu da upotpuni ambijent.
-Buraz, je l zovemo Šomaru na pijanku?
-Teško će se taj odazvati, sinoć ga videh, drži zgradu da ne padne.
Prema Američkim filmovima, veoma isfrustrirana persona koja ima veoma kratak fitilj i najmanja varnica može da dovede do njegove eksplozije. Pretpostavljamo da je to zaista tako, jer dovoljno je samo zamisliti srednjovječnog siromaha u plišanom kostimu na plus 30, pred hiljadama ljudi i sve je jasno.
Čim radi to što radi, logično je da je u pitanju očajnik kome je svaki dolar bitan, što da bi djeci platio školu, što ženi alkohol i bratu kauciju zbog krađe veš-mašina. Kostim mu NIKAD nije neki kul lik, tipa Betmen ili Pamela Anderson, već je to uvjek neki retardirani rođak Teletabisa (sisata krava u vojničkoj uniformi na primer) u kojem on mora da se ponižava pred publikom za tričavih 190 dolara mjesečno.
Misaoni dnevnik maskote- Zeleni Delfin, dan 714.
-Još jedan dan. Počeo je veselo -jebeni kikiriki. Neki klinci sa zapadne tribine me gađaju pregorelim kikirikijem. Opet! Ne bi to toliko smetalo da mali govnari ne pogađaju delfinu u oči pa mi sve upada u kostim. Do sad su se već spustili do tabana, k'o da gazim po žiletima. Opet će Džejn da me pošalje u pičku materinu kad joj budem tražio masažu nogu. Kurva. A ovi klinci će da najebu, ovog malog znam, znam u koju školu ide, Tom se zove, kikiriki ću u dupe da mu nabijem, mamu mu balavu.
Uf prošlo 20 minuta, moram da skakućem opet. EN-DEN-DI-NI-SA-VA-RA-KA-TI-NI....
na tribini
-Bobe, Bobe, vid' delfina blesavog! Ha ha ha!
-Ej ti zeleni delfinu, skači fino jebem li ti strinu! Ha ha ha!
-To Bobe! Čuo te je, ha ha ha! Vidi ga, pokazuje srednjak!
-To što ti je u ruci, sestrici zavuci! Ha ha ha!
-Ha ha ha! Bobe kralju! Evo ga trči ka nama! Vid' ga oće da preskoči ogradu! Zakačilo mu se peraje za šiljak, Auf ase razbio! Ha ha ha! Gađaj ga koka-kolom, Bobe!
-Puf! Bulzaj!
-To! Prsnulo ga je u oko, vid' kako se bacaka okolo! Ko riba na suvom! HA HA HA! I odvede ga murija! Eh!
-FAK JU DOFIIIIIIIN!
-Bobe mađijo, mislim da sam se upišao od smijeha!......
Ponedeljak, dvorište osnovne škole Ambraham Linkoln, 1:50 PM
-Aaaaaaaa! - začuo se krik u daljini. Iznenađena dječurlija se okrenu prema izvoru buke. Zaprepašćeni, vidjeli su plišanog zelenog delfina sa kesom kikirikija kako trči prema njima. Razjareni delfin je išao pravo na pjegavog Toma koji je uplašen stajao u mjestu. Bjesni delfin mu ote kockastu YU-GI-OH torbu i poče je šutirati parkingom, pa je plasira Bekamovskim efeom na direktorovog Forda. Knjige i sveske poispadaše, a sveska iz Biologije sa nacrtanim dojkama pade pred Sintiju iz sedmog-tri. Psiho delfin se tu ne zaustavi, već uze kesu kikirikija i strpa je Tomu na glavu ujedno mu lupajući šamare. Na kraju, delfin skide Tomove gaće, ponese ih kao trofej i ode u pravcu Đakovice ostavivši upišanog i uplakanog Toma da godinama kasnije ima noćne more o definima.
Vrsta pića koje se služi po kafeterijama, pravi se tako što na običan kapućino dodate 100 dinara.
Podjebavačko pitanje upućeno nesretniku koji se očigledno zlopati s nekom teškom fizičkom rabotom - drvima, sekanjem, kopanjem itd.
Naravno, priticanje u pomoć nije opcija. Nijesam ja ruke na ulici našao.
- Možeš li mu šta, Sizife?
- Jedi govna, Zevse.
Fora kojom roditelji pale klinca koji ima veće šanse da napiše ćirilični komentar na sajtu B92 nego da ga roditelji vode sa sobom u goste.
- Sine, idemo mi malo na kafu kod Maje i Branka. Budi dobar!
- A ja? Šta ću ja da radim ovde saaam? :kmee:
- Sine, pa ti sedi ovde i čuvaj kuću! Mora neko da čuva kuću!
