Jedno od onih pitanja koje utiče na stabilnost vašeg nervnog sistema. Isprva ga ne shvatate ozbiljno, mladi ste, nije vam vreme...ali, kako starite, ovo pitanje poprima drugačiju notu i više vam (ako vam je ikada i bilo) nije zanimljivo. Diže vam se kosa svaki put kad ga čujete i imate ogromnu želju da opaučite svakog ko ga izgovara.
Niste spremni. Nezreli ste. Ili možda niste pronašli ljubav svog života. Možda vas je juče baš "srodna" duša ostavila i ne znate sada ni šta ćete ni kako - a oni i dalje postavljaju TO pitanje! Ne prestaju i ne prestaju! Vrše pritisak! Pitanja i pitanja celoga života.
Još nemate tri godine, a oni počeli - "Imaš li devojku/momka u vrtiću?"
Krećeš u školu - "Kakav si đak? Jesi odličan? Nisi?"
Druga godina faksa - "Jesi dao sve ispite u roku?"
Poslednja godina faksa - "Koliko ti je ostalo do kraja?"
A onda...
- "Jesi našao posao?"
- "Je l' tražiš posao?"
- "Ti još tražiš posao?"
i, naravno, - "A kad ćemo da te udajemo/ženimo?" I uz to često šlag - "Pa, vreme ti je! Šta se buniš?!"
Aman više!Vidi ovako. Muvajte se. Položite ispite. Završite faks. Tražite posao. Radite. Udajte se. Ženite se. Rađajte decu. I razvodite. I ostavite druge da ŽIVE!
Uzimati najbolje od ponuđenog. Izvući najveću moguću korist iz neke situacije. Prolaziti glat.
Devojka: Možemo se videti i malo kasnije, znam da je fudbal večeras.
Dečko: E, može, super!
Drugar: Brate, al je tebi lepo! Drugi baždari a ti koristiš.
Dečko: Šta da ti kažem, skidam kajmak!
Za razliku od letvičara, lajtvejt radnika na pilani koga krasi brzina i tehnika, dvocolaš mu je sušta suprotnost. Fizičkom konstitucijom Uruk-haia, dlakavošću Gimlija i dobrodušnom naivnošću Hobita predstavlja okosnicu drvnoprerađivačke industrije jugoistočne Evrope. On je sirova snaga i brutalna sila, koja dolazi da rešava posao kad tehnika zakaže - računar je fina i elegantna sprava, ali u nekim slučajevima gluvara i macola jedino rešavaju posao. Njegov zadatak je jednostavan, on je na njega fokusiran: "Preneti 5 metara dugu hrastovu dasku od 2 cola debljine, od tačke A do tačke B."
On predstavlja nebrušeni dijamant brđanske genetike, endemski naseljen u regionu Dinarskih Alpa, stoji kao brend zdravog čoveka sa naših prostora, veoma zajebana konkurencija rošavom flafičastom Francuzu, koji u periodu kad se ne hefta u rč degustira vina iz Provanse čitajući romantičnu poeziju, ili par brkatom Nemcu, koji pekući Bregenwurst kobasice, trlja brk i zamišlja još pokoji pohod na Balkan, vođen željom da svoj svingerskom perverzijom dobrano degradirani genetski materijal, obogati Y hromozimima balkanskih gorštaka.
Dok je dvocolaš bio dete, umesto tetrisa i lego kockica slagao je betonske blokove kad je ćaća gradio ispust za krmke. Dok su zapadnoevropska deca po dijetalnom hlebu trljala Nutelu, njemu je mati u pola vruće pogače, promera k'o rezervni točak Peglice, stavljala red slanine, red kajmaka, red slanine, red kajmaka i tako pe'šest puta. Umesto engri brds igrice, on je kamenom od kupusa gađao komšijinu junad kad mu pređu u detelinu.
Na prelima, obučen u donji deo Eurosport trenerke, pleteni karirani džemper i gumene opanke, obrijan britvom i naprskan Brionom, predstavlja plen za oćnije brđanke, koje razočarane u bledunjave hipstere i slabašne momke, traže utehu u dva kvadrata njegovog ramena za plakanje. Sa brđankom u srećnom braku dobija petoro rumene i zdrave dece, i tako u krug.
A brkati Nemac, pekući Bregenwurst kobasice trlja brk i zamišlja još pokoji pohod na Balkan, pakujući svoje planove pod veo paketa mera za uvođenje demokratije, zelenog svetla iz Brisela, i te šargarepe lažnih obećanja koja se sve više izmiče, kako magarac puže prema njoj...
Suptilan način da odgovoriš na pitanje čiji si ti mali.
- Je li mali, čiji si ti?
- Gospodine, tata i ja ne znamo, a mama neće da kaže.
- Au, Boga ti poljubim...
Prosečna devojka. Zahteva višemesečnu brigu i pažnju, a kresanje dolazi tek na kraju, nakon što bude spremna. Zavisno od perioda, gradinar (vrtlar) može uživati u svim krasotama koje Ruža pruža, ili pak može osetiti ubod trnja. Neophodno je obasipati je pažnjom, brigom i jel'te, ljubavlju.
Sa drugim vrstama iz svoje rase se ne slaže uvek dobro, a kalemljenje ne dolazi u obzir. Gradinar mora paziti na brojne parazite i štetočine koje napadaju i sleću na Ružu, kako ne bi došlo do određenih posledica. Ruža je teška za održavanje, mada gradinar obično ne diže ruke zbog toga, a oni iskusniji pronalaze i uživanje u tome.
Ruže često "izlaze iz mode" i mnogi traže zamenu u drugim vrstama, koje ne cvetaju i ne mirišu jednako lepo, a pride su i u simbiozi sa raznim insektima.
Ruže dolaze u raznim bojama i nijansama, mada je princip praktično uvek isti. Različite vrste ruža imaju različito značenje za gradinara, ali prevashodno najveći rizik nastaje ako gradinar odluči da paralelno uzgaja više vrsta, odnosno da vodi Ružičnjak.
Rečenica koja dobro opisuje jednu od najiritantnijih pojava danas, miješanje nestručnih ljudi u tuđe poslove. A upućena Mocartu od strane jednog cara ima posebnu težinu, treba odgovoriti i ostati živ.
Smisao je u struci. Danas su svi stručnjaci, zidari se razumiju u sport, moleri u instalacije a kuvari u automobile. Struka ili "struka"? Raditi ono što najbolje znaš je pravi način da pomogneš i svima i sebi. Ako si student glasaj kao student, ako si pekar, glasaj da pekarima bude dobro.
Smisao je i u stručnosti. Profesor sam i na odmoru sam. Hajde da se malo bavim, iz hobija, zidanjem. Koliko to može biti teško? Treba mi visak, pijesak, cimenat i cigle. Mistrija i fangla. Malo ređam, malo mažem i za par dana završim zid. I svi mi se dive kako sam ga dobro napravio. Ali, ja sam stručan, a par dana je par dana. Zašto se nijesam svojom strukom bavio? Za tih par dana bih sigurno nešto zaradio da sam se bavio svojom strukom. Platio bih zidara koji bi zid i brže i bolje pa bi jela i moja i njegova djeca, a možda bi mi nešto i ostalo. A onda odem na pravi odmor, efektivno, apsolutno beskorisno provedeno vrijeme.
- Gospodine, nijedna nije višak!
Mala količina snega koja se uhvati na vašoj obući. Ako ste seljak. A ako niste, samo mislite da niste. Preci vam se prevrću u grobu kad vas vide u tim er maksericama i ostalim kreacijama modernog društva.
Podigao se čovek na dve noge i prestao da kenja pored drveta. Ne skroz, i dalje mu je lišće bilo najbliže na tom mestu. A lišće je mahom bilo upotrebljavano za brisanje dupeta. Ruke su mu bile malo zakržljale, imao je dve leve, dok ih mozak nije prihvatio. Počeo onda čovek da pravi neki zaklon od kiše za ženu i brojnu dečicu. Tad nisu znali šta je kontracepcija. Morali su dobro da se zavrnu rukavi da bi se nahranila tolika gladna usta. Doduše nisu još mogli da zavrnu rukave, kasnije su žene počele da šiju i da shvataju ko je tu glavni. Čim su mužu ojačale ruke toliko da njima može da komunicira, sve je bilo u savršenom redu. Pravi patrijarhat. Al zato je muž išao u lov, i radio sve poslove u šumi, ženino je bilo samo da pričuva decu i da im spremi nešto da pojedu. Otišao muž jedan dan u lov, napravio novo koplje, kad ispred njega veliki divlji vepar. Nije znao šta je, ali je znao da je za jelo, video sliku u pećini, kad ga je tata tamo vodio kao malog. Šikne on ono koplje, ubije ga na mesto, zviždukne, dođu njegovi saplemenici i odvuku telo do naselja. Kako će, šta će, raspore ti oni onog vepra. Kad iz njega izađu prasići. Kurac, nije vepar, no krmača, još uvek nisu dobro znali da procene pol. Bi ovo prvi carski rez u istorji. Razbacaše se oni prasići po dvorištu, krenuše deca da ih jure i da se igraju sa njima. Poglavica shvatio da može to dobro da se iskoristi. Naredi svojim podređenima da im naprave neki primitivni obor i da ih smeste tamo. Pripitomiše oni ove prasiće, izgubiše oni one kljove i smeđu dlaku, postadoše bre prave svinje. Uhvati čovek jednu najveću da zakolje, ne zna kako će. Nema struju da je uspava. Uze onaj kameni nož i prereza joj grkljan. Nekako ga je uzbudio taj zvuk, a i celo pleme se momentalno okupi. Većaše, većaše i izvećaše. Da se svinja ošuri, raspori i očisti. Baciše oni kožu sa strane. Jedna žena bi dokona i proši onu kožu, oblikova je prema stopalu svog muža, znala je dobro taj oblik, stalno ju je šutirao. Ostavi ona tu kreaciju da se osuši. Sutradan muž uze ono, obu i izađe među narod. Bio je tolko zajeban da su odma` njega proglasili za poglavicu umesto poglavice. Eto, tako ti nastade opanak.
- Šomi brate kako je napolju? Ima li snega?
- Malo. Za opanak.
- Kakav si ljakse matori, kaki bre opanak, šta ti je to!
- Nemaš ti pojma brate, nemaš pojma. Nego daj to pivo!
Nova, kožna lopta, koja se ljibomorno čuvala u detinjstvu, da je ne bi ogrebali, ili ne dao Bog probušili.
Totalna suprotnost od gumenjare koja je mogla da se pika i po trnju.
S: Đole, ukrali nam cigani onu gumenjaru, ajde donesi onu loptu što si dobio za rođus?
Đ: Rado brate, ali ona nije za beton, samo na travi može da se igra sa njom, da se ne bi izgrebala.
Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.
U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...
Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.
Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.
Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....
Jedino što preostaje kada neko neće da otvori oči. Uporno mu daješ do znanja, izvodiš ga na pravi put, ali ne vredi budali govoriti.
-Gospodine, izvinite, ne smete ovde parkirati, rezervisano je.
-Rezervisano? Nigde ne piše.
-Dolazi nam minisar unutrašnjih poslova Zambije na ručak, ne smemo da...
-Momčino, ne seri puno, nego mi čuvaj mesto.
-Ne terajte me da uradim ono što ne želim!
-A to je?
-Sad ćeš da vidiš. Momci, pomoć, imam problem ovde!Posledice: Otečeno oko, vidljivost smanjena 90 procenta.
______________________________________________-Bro, odo da zbarim Marijanu, pička i po.
-Ne zajebavaj se, ima dečka, čuo sam da je neki moskri.
-Opusti se, vidiš da je sama sa drugaricama, idemo, akcija- reakcija!
-Ja sam te upozorio!Posledice: Par šavova na glavi, hematom ispod oba oka, vidljivost smanjena 100 procenata, slepilo.
-Bolje ja da te premlatim, nego on da te ubije!
Možeš da isteraš mene iz sela, ali selo iz mene, nikada.
I zato nikada neće bedni Čivas da mi bude bolji od domaće rakije. Nikada neutralna pavlaka sa 0.0001% masti da mi bude bolja od kajmaka. Gorgonzola sa plemenitim sranjima koja se zelene nikada neće da zameni sir što ga pravi baba. Nikada neće da mi bude draža pačja džigerica od jagnjeta sa ražnja. Ni jedan Kjanti ne može da se poredi sa domaćim vinom iz pradedinog bureta. I nikada ni jedan klub sa takozvanim "kvalitetnim pičkama" neće da zameni kafanu sa konobaricom koja ima velike sise i jednu kraću nogu. Da ne pominjem makijato i tursku sa ratlukom.
Jebiga. Nije to pitanje kvaliteta, već porekla. Hteo ne hteo uvek će da mi bude draže ono uz šta sam odrastao. Nema tu nekih komplikovanih i zamršeniš psiholoških sranja, jednostavno tada nisam mislio ništa kao som jer problema nisam imao. Tako da me ti mali detalji vrate u to nekada, kada je život bio lakši. Nije da je sada težak, ali baš je bilo lepo ne misliti ništa. Čini mi se da sada kapiram one što kmeče za Brozom, jeb'o ih on u dupe komunjarsko.
Nije to patetika, nostalgični proser uz peti vinjak, srpsku zastavu i četničke pesme dok u pozadni Žika Seljak nagovara mlade bračne parove da prodaju tetkinu garsonjeru i vrate se na selo, to je samo realno stanje stvari. I mislim da ne važi samo za mene, seljaka, nego za sve. Verovatno nekome smog Londona nije isti kao onaj u Beogradu ili nekome možda nedostaje pančevački zagađen vazduh. U suštini gde god da si rođen to će te pratiti dok si živ. I to je to, povuče me rodna gruda u svačemu. Više volim da kroz prozor vidim brda i planine nego ravnicu, svaka reka po nečemu liči na Moravu a svaka šuma podseti na Šumadiju.
Duša od čoveka. Dobrica. Dao bi ti poslednju cigaru. Ponekad i papuča. Kupuje devojci poklone svakih mesec dana. 14. februara neće gledati početak Lige Šampiona, nego Ljubavni život Budimira Trajkovića sa devojčicom uz smoki i kolu vrnjci.
-Ajmo večeras da pravimo neku havariju po gradu?
-Ajmo.
-Može, može. do jaja.
-To mi reci, smorio bi se ćiku.
-Joj, ne mogu večeras, 1234234 meseci mi sa Majom. Dogovorili smo se da idemo večeras na večeru kod njenih.
-(svi u glas) A Micaaaaaaa.
S obzirom da je najveći procenat Srba stradao od promaje i 'ladnog betona, na trećem, ali ni malo zanemarljivom mestu je i presecanje. Ova pojava se može definisati kao momantalna smrt koja nastaje kao reakcija na ulazak u hladnu vodu ili izlazak po hladnom vremenu.
Ne! Stani! Prvo se dobro okvasi. Hoćeš da te preseče kad udješ u vodu?!
-------------
Kuda bez kape? Jesi ti normalan? Vidiš li kakvo je vreme? Treba da te preseče ili da dobiješ zapaljenje mozga.
Jako fina devojka, jedna od onih koje stvarno ne vire kad je filma scena erotična na neki način. Neće imati dečka do dvadeset pete, a i ko joj bude prvi verovatno će je ženiti. Level ispod časne sestre.
- Brate nemoj nju da muvaš, svi dobro znamo šta ti želiš! Od nje to nećeš dobiti, nećeš je čak ni za dupe vatati, možeš samo lektiru da čitaš sa njom.
Skup šablonskih rečenica koje mladi navijači i pajvani pokupe jedni od drugih nakon bilo kakve muljaže u administraciji voljenog sportskog kluba, te spemuju ostatak narodnih masa istim. Iako su na početku imale rezona, postaju razvodnjene i klišeizirane svaki put kad ih proizvoljni osnovac na pauzi između dve epizode pokemona pejstuje u spoljni svet. Šištanje.
-Sine, zvao teča da mu namestiš internet, Nenad otišo u Herceg Novi sa društvom, a i lepo je vreme, što ne sedneš lagano na bicikl...
-NE BRINI KEVO, NAMESTIĆE TOLE LOLOLOLOL
-Bravo, sine, oči majkine, evo ti parice pa si kupi šišarku.
___________________________________________________________________________
-I evo nas ispred pozorištanceta "Puž" gde smo nepuna dva sata uživali u igrarijama lazarevačke glumačke trupe "Tojota". Kako se tebi, nasumični mladiću, spoljašnjosti adekvatne za televizijski prenos, dopala predstava?
-UPRAVA NAPOLJE! ZEKA NAPLATIO METLU TETKICI ĆANI RETROAKTIVNO!
Seoski glavati buzdovan sa ramenima čija je širina srazmerna "smederevčevoj" plotni.
Bolje ćeš proći ako od Krajišnika tražiš da ti otpevaju koju Tompsonovu, nego da njega mrko pogledaš. Dok neki dižu pičke materine po teretanama, on diže "Fergusona" i to sa kabinom. Kad bi izgledao kao da su ga od stene odvalili, ličio bi na čoveka.
Legenda kaže da su mnogi mazohistički karakteri nestali na samu pomisao na partnerstvo sa ovim bićem.
- Ko je bre ovaj debeli? Što se svi ućutaše?
- Ćuti, jezik ti otpao! Jednu zaušku da ti lupi i nećeš dočekati unuku da praviš ispraćaj.
