Lažno opravdanje, koje prethodi bitnoj informaciji.
Naravno da ovo znanje nije slučajno, već posledica spoja špijunsko-tračerskih veština i radoznalosti rase nastale ukrštanjem svrake i snajper-babe. Ili, čak, rezultat direktne umešanosti u predmet razgovora i informisanost iz prve ruke.
- A, kevo, kakvu je klopu spremila Sojka, a? Kažem vam ja da ume da kuva.
- Hm.
- Šta hm, sve napravljeno od nule, supa, glavno jelo, gabon-torta vrh.
- Pa, sasvim slučajno znam da je ova torta kupljena u prodavnici.
- A? Otkud ti to znaš?
- Pusti je, sinko, kopa po đubretu, ko forenzičar. Sigurno našla račun u kanti. Ja kući ništa zato ne bacam u smeće, spaljujem sve, bre, pa zakopavam pepeo iza šupe.
_____________- Džimi, hoćemo na neku bleju večeras?
- Eee, idem sa Biljom na veče ruske minijature, ne mogu.
- Smuv’o si se sa Biljom? Au, brate…
- Jesam, bogami, što?
- Ma ništa.
- Kaži, brate, nemoj da me krčkaš sad.
- Ma… Sasvim slučajno znam da je mala dragstor, ako me razumeš.
- Daj ne bulazni, Bilja je bre klasa, kulturiška, sluša Hajdna na MP3 plejeru. Neko te ložio, a i ti bre slušaš svakog.
- Dobro, neka onda, nebitno. Samo obrati pažnju, kad kaže “Banzaiii”, tad je blizu vrhunca, pa teraj još malo.
- Šta?!
- ‘Ajde pa čujemo se, matori.
Upoznao sam ga pretprošle godine u maju, na nekom Saboru Srba ovde u Berlinu.
Moja draga i ja tek dođosmo u ovo čudo od grada i, ne poznajući nikoga i ne znajući gde ćemo i kako ćemo, u jednom trenutku se obratismo za pomoć lokalnoj srpskoj zajednici; jebiga - možda neko zna nekog ko izdaje stan a da pritom ne moraš da priložiš hiljadu jebenih potvrda i levo plućno krilo k'o prokletim Švabama. Elem, naša potraga nije previše dugo trajala i na kraju nas odvede do čoveka iz naslova, čudnog ali dopadljivog čikice koji je, eto, slučajno im'o stan od 60-ak kvadrata na izdavanje, ispostaviće se kasnije stan u kojem i dan-danas živimo i srećni smo. A baš takvim - srećnim - delovao je i Herr Milorad kada sam mu prvi put stisnuo ruku, te 2012 god. na pomenutom Saboru. Ćelav, nosat, plavook, nekih 60-ih godina, obučen u crnu "adidas" trenerku - likom je podsećao na one nadrkane poštenjačine iz prizemlja stambenih zgrada koje uvek prete da će deci probušiti loptu ako im upadne u dvorište ali to nikada i ne učine, samo ga je "adidas" treša odavala da je gastarbajter, i to onaj zavetni - iz Kuršumlije. Otišao ranih 70-ih iz rodnog grada, ni punih 18 nije im'o, kaže, i od tada se svake godine dva puta vraća dole - nedelju dana za Božić, još jednom toliko oko Đurđevdana. Išao bi on i češće, al' jebiga - kome, čemu...Roditelji umrli odavno, supruga Verica pre par meseci, sin, snaja i unuci dve stanice U-banom od njega..."Moj život je ovde", veli i ne žali se kao svi ostali. "Jedu ono što se ne je', moj Beograđane. Imaju, bre, i ne znaju šta imaju al' im u krvi da gunđaju, kukaju, seru. Eh, moj Beograđane, mi smo ti Srbi teška govna...", a opet se blago smeška kad kaže to Srbi i otpija još jedan gutljaj rakije. Dade mi posle dve flaše, "da zaključimo ugovor", reče i ode da odnese unucima malo jagnjetine sa Sabora. Video sam ga još samo 2 puta posle toga. Kiriju smo mu plaćali preko bankovnog računa, nije bilo potrebe za viđanjem i uručivanjem koverte. A i ta koverta je bila "tanja" nego što je stajalo u ugovoru. "Neću da derem svoje zemljake, pa još Beograđane, hehe", prekinuo me je u pola mog ponositog Molim Vas, nemojte da..., ali me nije zbog toga osvojio. Taj čestiti, nepoznati čovek koga samo upoznao, koga smo oboje upoznali, bio je prva osoba koja je učinila da se osetimo prijatno ovde, u ovoj daljini, i da pomislimo da će na kraju ipak sve biti u redu. Jebemliga zašto, ali tako je bilo. Možda je Herr Milorad bio onaj znak od Boga poslat a koji svi mi ponekad čekamo kada se nađemo na određenoj rasputnici životnoj. Možda je i njemu tako neko pomogao kada se prvi put našao u Nemačkoj, pa je on sad "vraćao dug"...tek, nikad nisam saznao ni čime se bavio. Umro je u ponedeljak, danas smo mu bili na sahrani...
Flegmatični pripadnici nekog okultnog udruženja, tipa NVO "Sačuvajmo lezbo kišne gliste od zaborava". Oni ne vole da u 3 ujutru, pod dejstvom opijata, unesu čistu mast i holesterol u svoj napaćeni organizam. Jok. Slivanje pavlake niz vrat, brisanje urnebesa rukavom sa oka njima ne predstavlja užitak. Ne.
Čudak je previše blaga reč, a mentalno obolela užegla čmarina, ipak preteran opis ovih bića. Šta su oni? Imaju li mišljenje? Muda? Pizdu? Čitavo novo poglavlje filozifije može se zasnovati na ovim bledim senkama gejpeder hipsteraja, i njihovom bivstvovanju. Da li oni uopšte postoje? O, da, itekako ih ima. To su oni što u kafani naruče sok od jabuke. Oni koji kad je derbi, uživaju u čarima Magazin auta ili tako neke visokoobrazovne emisije. Slušaju sestre Kovač. Nije isključeno i da ga šilje na njih. Lože se na herbarijume.
Ne psuju. Ćute. Ne jebu se. Prepuštaju se prirodnom procesu razmnožavanja. Iako bi možda bolje bilo, da se prepuste neprirodnom procesu skakanja sa mosta na vrat, sa vezanim rukama, jelte. Luk je stvorem da bi bio u pljeskavici.
Dušmani.
- Šta ćemo od priloga?
- Malo luka, aleve, pavlake, ljutenice, salate, paradajza...
- Momak, da ti metnem sve?
- Može!
- Evo ga. Ti, mali?
- Ništa.
- Šta?!
- Neću ništa od priloga.
- MRŠ!
- Izvinite?
- Odjebi gejska sotono!
- Ali...
- ČIBE!
Bog i batina svake porodice. Stub kuće i gazda u istoj. Muškarac u zrelom životnom dobu koga krasi nemačka disciplina, japanska organizovanost i koji je u trenutku kada Maja Žeželj saopštava koliko je ljudi poginulo u Ukrajini spreman da Vam zvekne šamarčinu iz lakta ako slučajno prozborite nešto paralelno sa njom. Desi se da Vas pita za neku stvar i ako se Vaš odgovor poklopi sa vešću iz "okruglog sata" - bivate ućutkani i, u najmanju ruku, poniženi.
Nema veze sto su u tri popodne iste vesti kao i sat-dva ranije: U PITANJU JE UROĐENA GENETSKA MUTACIJA koju u detinjstvu ne možemo shvatiti a koje se setimo tek onda kada pola veka kasnije počnemo da jebemo-sto-bogova unuku koji hoće da gleda Digimone ili, pak, Sunđer Boba (repriziraju na b92, šatro) rečima: GLEDAJ, BRE, KAKO GINU LJUDI NA SVAKOM ĆOŠKU, A NE TA AMERIČKA GOVNA... PA DA JE SRPSKO ZVALI BI GA SUNĐER BOBAN, A NE BOB! Tek tada postajemo isti čovek kakav je bio i naš deda... ili otac, pod uslovom da nas je pravio u 47 godina. I tako stalno.
Deda: E, je l' dolazio danas Dragan da zakači tanjiraču?
Unuk: Dolazio jutros i rekao da... :u tom trenutku počinju vesti, paralelno sa unukovim izlaganjem: ...će da vrati do sutra... U Koceljevoj nađeni... i pitao za tebe... ostaci mrtve pande... rekao sam mu da... za koju se sumnja da je... si otišao u...
Deda: Bre, da li možeš da ućutiš više, breeeee?
Unuk: MARŠUPIČKUMATERINU, BRE!
Treći osnovne, predmet: priroda i društvo, lekcija 26.
Ne jedi govna ljudima za koje si primetio da im smrdi sopstveno govno dok ga jedeš.
Ali tog dana su mnogi zapalili sa časa, jurili su mahnito za loptom u školskom ili krišom stavljale kevin karmin u veceu. Nisu naučili lekciju. Tako neupućeni u bitno pravilo sociabilnog bivstvovanja budu često u situaciji da ga krše što za posledicu gotovo uvek ima da im neko slatko zgovna kurac u usta.
I uvek se na to uvrede.
Njih vređa to što im neko sere dok oni jedu govna i nikada ne nauče. Postanu drkoši, deda drnde i oštrokonđe.
To su ljudi koji sole pamet, koji veruju da je njihovo iskustvo jedino istinsko iskustvo i da su svi ostali odrasli pod staklenim zvonom, te im se imaju jesti govna jer to tako treba.
- Matori ne znam gde ćemo se parkirati, velika je gužva.
- Sad ako bude crveno na semaforu stani.
- Zaista? ZAISTA? ZAISTA!?! Ali, ZAISTA!?
Ako imalo držiš do sebe i smatraš se pravim domaćinom i patriotom, posećuješ manifestacije poput vašara. Ako ne, prvo moraš da shvatiš šta je to vašar, panađur, kirbaj ili kako se to već zove u tvom selu. Tvoje selo nema vašar? Dabogda đecu za laktove vodili.
Ne, vašar nije lep narodni običaj i mesto gde je poželjno povesti celu familiju kao da idete na Dejvis kup u Arenu, obučeni u odeću za slavu. Bar ne poslednjih dezdvaes godina. Jer to više nije više benigno i bezazleno okupljanje pripadnika jedne etničke skupine u porti pravoslavne crkve gde se vrši trgovina bozom, liciderskim srcima i, da je sreće, tamnoputim robljem. Pa dobro, možda jeste, ali do ranih popodnevnih časova dok se ne sjate divlje horde malinara i drvoseča. Hardkor momaka. Onda nema mesta zajebanciji - kući, namiri stoku, slagalica pa Aranđel. Upravo ta ekipa je bitna za ovu priču jer se ovde priča o šatri, nezaobilaznom elementu takvih hepeninga.
Šta je šatra? Šatra je ugostiteljski objekat u kome te konobar pita "Štaćeš" umesto "Izvolte". U očima nekog arhitekte jako jednostavan, prost kao i naš čovek, domaćin. Veliko parče cerade sa nekoliko šipki koje služe kao noseća konstrukcija i hladnjačom iza. Ne šator. Tako kažu pederi. U šatri stolovi. Ali ne kao kad je svadba ili nekada davno ispraćaj. Bitan je raspored stolova, jer u ovom slučaju stolovi nisu spojeni, već svaki stoji za sebe. Na porodičnom veselju pod šatrom sede ljudi bliski, međusobno voljeni. Na vašaru je druga stvar, ni sa kim ne deliš simpatije i svakoga gledaš kao svog potencijalnog ubicu, a sa svojim ubicom ne sediš za istim stolom osim ako si za to potpisao kod matičara. Drugi bitan element pod šatrom je bend koji u svom imenu ima reč bend sa ženskim vokalnim solistom koja nije prošla audiciju za Zvezde Granda, već je oterana sa pozornice posle prve strofe. Dakle, užasne vokalne sposobnosti. Ako ti ne valja, idi u neki fensi restoran pa slušaj Oliveru Ćehu ili tako te skuplje kurve. I treći, najbitniji element bez koga bi vašari nestali brzo poput polovina kuvanih jaja na ovalu sa predjelom - gogo sekulić igračice. Gospođice bez novaca, srama i receptora za hladnoću u koži (ili kako se to već zove) jer odlično podnose sve vremenske uslove oskudno obučene, kao da su pile antifriz. E, one su te koje su ključne za ovo pisanije.
Ako si ikad bio u takvom ugostiteljskom objektu, (mogo si da preskočiš dovde jer sam objašnjavao ovim urbanima šta i kako) sigurno si primetio jednu pojavu koja mene izuzetno iritira, a viđa se iznova i iznova. Dakle, neke skupine ljudi koji stoje na ulazu u gorepomenuti objekat. Da te podsetim, kucaj "rumski vasar 3 decembar i rumske mesalice" u jutjubu. Da se ne mučiš, jer znam kakva si lenština, evo ti link. E sad, kakvi su to ljudi? Kao što vidiš, određene starosne dobi, obično adolescenti. Momci iz ruralnih područja, sa soma kinti u džepu, doniranih od strane roditelja uz reči "Evo sine provedi se nađi neku žensku prcaj tako sam ja kad sam bio mlad a i posle malo jebiga nemoj reći majci". Obučeni u pazarske farmerke i ariljske dukseve i bodi majice. Sa tribalima. U oba ušesa minđuše sa cirkonima, u kosi onaj gel Maksi rozi, na parkingu ostavljen kineski skuter. Sa tribalima. Pošli su sa mišlju "Ajmo malo, biće pički, jebiga." Nijednoj nisu prišli, nemaju nikakvu žvaku i jednostavno numeju. Onda se sete: majku mu jebem ima tamo podšatrom kod Škempa nekih fuksi što igraju i daju pičke odma, samo jedva čekaju da im priđe nešto skurcem, to bre sve Vendi do Vendija. Dođu pred šatru, a tamo već nešto čeka dvadesetak istih takvih paćenika. Skontaju da je valjda skupo piće, a fulje još skuplje. Đeš davati 200 dinara za pivo kad ima za šeset ispred Mečkine prodavnice. Prepuštaš pipkanje užeglih, znojavih spojlera koji se tresu na telu neostvarene frizerke, profesorke sociologije ili radnice u metaloglodačkoj industriji matorim neženjama, malinarima i drvosečama kao i lokalnim švercerima dok šatra zvrji poluprazna. Kiselo grožđe, jebiga.
Ne budi lik koji stoji na ulazu, uđi unutra, ispipaj genitalije raspale igračice i gazdine žene. Pobij se, završi u nekom kanalu sa ranama od krampa. Ne budi prosečan Srbin koji je ostao bez muda pod uticajem judeomasonskih pedera sa V92 jer ćemo svi jednog dana žaliti što nam se nemož dić kurac i što Hrvati bolje jebu.
Ljudi koji imaju težak život. Imaju tonu iskustva, koje ih je nateralo da budu obazrivi. Žive socijalno i nestabilno, zavise od mnogih faktora. Poseduju izuzetnu količinu upakovanog straha, ponekad sasvim neopravdanog. To su osobe koje će se pre nasmejati nego one koje je život mazio, koje su site, ali taj smeh neće biti od srca. Taj smeh će skrivati sivilo, prekrivati tugu. Neće dati vihoru zla da odvuče i preostalu snagu kojom te osobe raspolažu. A te snage je malo.
Gledaju da nikoga ne uvrede, da se ne mešaju u tuđe živote. I svoj im je veoma komplikovan i nimalo lak. Predstavlja nerešivu enigmu. Ne nameću se, zatvorene su u sebe, izjedaju se iznutra. Ne žele nikome da govore svoju muku. Niko i ne zna šta ih muči. Mada se mogu prepoznati na prvi pogled kao osobe koje imaju određene nedostatke za sreću, niko ih neće gledati sa razumevanjem, neće nuditi pomoć. Sklanjaće se od njih kao od neke bolesti. Želeće da ih što pre prođu, preskoče, da ne stupe u kontakt s njima.
Mnogo brige obuzima takve ljude, ali se ipak oni zadovolje i najmanjim stvarčicama. Nisu halapljive, štaviše, sasvim malo im treba za sreću. Ali to malo, nikada ne dobiju. Brižljivo čuvaju ono što imaju, ne želeći da izgube ni delić onoga što poseduju. A poseduju veoma malo. Zbog toga su i obazrivi.
Kupuju crni hleb, gledaju po radnjama gde je šećer najjeftiniji, preračunavajući se koliko im je ostalo, ne bi li deci kupili bar litru mleka. Uvek jedu posle dece, i to ono što ostane. Nekada su bili zadovoljni svojim životom, a danas se sa velikom dozom sete sećaju tih dana, kada su umesto sebi pomagali drugima. Kada su imali mnogo više nego danas. Kada su bili srećni.
Danas, krišom kupe novčić na ulici, zgazeći ga i gledajući da ih niko ne vidi. Pre se tako odlučuju da skrpe za život, nego tražeći milostinju od drugih.
Ljudi koji rado pomognu, bar koliko je u njihovoj moći.
- Ali, tata, zašto dvaput okrećeš ključ na bravi. Isti efekat ima i kad jednom okreneš.
-E, sine, što je sigurno - sigurno je...
Razgovor sa životinjama na maternjem jeziku, iako znamo da nas ne razumeju, pričamo sa njima iz zadovoljstva.
- Joooj, kako si sladak samo, vidi kako imaš lepe šare... Koliko je star?
- 3 meseca.
- Pa, ti si mala lepa bebica, plave oči imaš kao anđeo... A koja je pasmina?
- Američki Staford.
- Joj, što smo opasni, je li bebo mala? Hoćeš da ujedaš kad porasteš?
- E, ne zna da govori, moramo da idemo.
- Ćao lepoto.
Samovoljna izolacija i izdvajanje od ostatka društva. Izraz je prvu širu primenu našao u bivšoj JNA, u modu ponašanja vojnika albanskog porekla, iliti Šiptara.
Uvek su se izdvajali u grupice i izbegavali mešanje sa ostalim narodima i narodnostima na odsluženju vojnog roka.
Skupe se na izdvojenu gomilu, ćućore nešto na maternjem jeziku i slušaju Radio-Prištinu.
Zanimljiv je podatak da je Radio-Priština (bar u to vreme) imala najjači predajnik na Balkanu. Čak su je i na karaulama Slovenačko-Austrijske granice mogli hvatati. Slučajnost?
-Ej momci, dobio sam izlazak u grad.
-E jesi grebo, alal ti vera!
-Aj ne kenjaj, nego reci jel treba nekom nešto da donesem?
-Ma ništa ne treba.
-Si siguran?
-Eventualno neku Pan Erotiku. Da se malo separatišemo.
Potpuno različit od prostog pornićarskog slenga, a opet opisuje potpuno istu stvar, samo na suptilniji način. Izrazi koji se koriste često su i skoro medicinski, a poenta ovakvog stila opisivanja jebačine je u tome da ne bude vulgaran, a da opet uspe da se prikaže intenzitet karanja dvoje, troje ili više ljudi, tako da čitalac može da dočara scenu u glavi.
Pridevi koji često idu uz ovaj sleng su takođe baršunasti nekako i vrlo čudni, ali sva sreća pa niko nikada ne stane da se zamisli oko njih i skapira njihovu izuzetnu glupoću.
- Matori, vidi šta sam našao.
- Šta je to?
- Pan erotika.
- Šta je bre to?
- Ćaletov neki porno časopis. Ko zna koliko je dugo ovde štekovan. Sigurno dvadeset godina.
- Au vidi ovu al' je rundava hehehe
- Pazi što su pričice ovde.
- Čitaj da se smejemo.
- Khm.....i onda sam ja izvadio svoj nabrekli ud koji se presijavao na svetlosti sunca. Njene okrugle, jedre dojke su podrhtavale. Pogledao sam ka njenoj trperavoj mačkici....treperavoj....mačkici....brate, jesi ti vid'o nekada pičku da treperi?
- Matori, svašta sam vid'o u životu, ali čavka da treperi nikada.
- Bože, na kak'e gluposti su ovi ljudi drkali.
- Strašno.
Naziv za osobu koja stalno ide "uskurac", što bi se reklo.
Popino Prase iliti: Hordeum murinum je vrsta trave (ne one duvadžijske drogoši jedni koji ste to pomislili već trava iz roda ječma) koja raste tako samoniklo svukuđe.
Interesantno se ponaša jer na klasju ima vlakna postavljena tako da ide samo u jednom smeru, kači se kao čičak za krzna i nezgodan je ako se proguta jer ne ide u drugom smeru, progutao sam jebi ga, naterali me kad sam bio klinac.
Ako je neko takav, da tera samo svoje, da neće ni pod tačkom raznom drugačije.
Nek komšiji crkne krava, al nek crkne i moja lebac joj poljubim polubeli tip petsto samo da nema od koga mleko da traži!!!
- Evo kafa, jaka, obrve otpadaju.
- Fala ko bratu. (pljuc štrc uflek, jebemu oca)
- Šta ti je?
- Kog si kudravog kurca pulinovog šećerio kafu majku mu potkajlam skurcom! Znaš da ne pijem slatku kafu!
- Pa jebi ga! Ja ne mogu da sladim posle, nije isto ko kad se kuva sa šećerom odma, a neću dve da kuvam.
- Koje si ti popino prase, samo uskurac ideš! Da odluče da autoput grade preko tvoje njive, ti i prod'o njivu komšiji, ne bi ček'o ponudu od države des'puta veću.
- A pa jebi ga. Evo idem da ti skuvam.
- Neću da pijem kafu skuvanu preko kurca. Fala. Popiću i ovu.
- Obrve otpadaju koliko je jaka!
Teniski "slengovi" za smanji s drogom čoveče.
Niko nije dokazao al' ja kad kažem...
- Nadala muči povreda kolena!
Iza zatvorenih vrata
- Gospodine Nadal, pozitivni ste na neke droge! Šta ćemo? Ipak ste vi prvi čovek na listi!
- Šta? Ko? Nisam pio konjsku spermu! Ko vam je rekao?
- Ajd malo da odmoriš zbog kolena i nama iz antidoping komisije po jedan sedmodnevni Dubai!
- Kol'ko?
- Jedno tri meseca!
- Aj' može, taman sam planir'o da udaram temelj za štalu na Maljorci!
-------------------------------------------------------------------------------------------------- Novak propušta Madrid!
Iza zatvorenih vrata
- Dobar dan mister Đoković N0L1!
- Pomaže Bog!
- Šta kaeš?
- Pomaže Bog kasam reko!
- Postoje sumnje da srčete neke preparate preko srkalice u hiperbaričnoj komori kad se izjednače pritisci i naše aparature ne mogu da izmere te droze, al znamo da si lud od droge jer posle šest sati trčiš k'o izludio jebo te ćaćin ćaća!
- Hahahhahah....ja sam Supersrbin, a mi imamo snage! Srbija majka! Srbija do Tokija preko Milvokija! Daj 'vamo telefon da ti se potpišem ovim markerom na taj tačskrin!
- Gospodine Đoković, ajd da ne komplikujemo! Šta kaeš da malo odmoriš od tenisa, koju sedmicu, jebiga brate, kad bi ti zamrznuli krv i prodavali k'o tabletice moremo dve Holandije da nadrogiramo!
- Ajde važi, odmoriću malo, piši povreda šake tamo! Taman da idem s Jelenom na kurs za žene trudnice superjunaka! Neću da mi se dete pati i radi u piceriji k'o ja onomad!
- Smanji z drogom Nole!
- Nie problem!
Marketing putničkih agencija koji postaje jasniji tek kada pročitate program putovanja u neku od prestonica u Evropi.
Prvi dan - Beograd: pakovanje stvari koje ćete poneti u Prag.
Drugi dan: Beograd: još pakovanja stvari, ne možete da spavate jer jedva čekate da vidite Prag!
Treći dan: Beograd: Još uvek ne možete da spavate, provera pasoša i osiguranja.
Četvrti dan: Polazak u Prag iz Beograda ispred Sava Centra u 8 ujutru.
Peti dan: Odmor u Subotici, topli sendviči.
Šesti dan: Dolazak u Prag u 3:40 ujutru.
Sedmi dan: Spavanje u Pragu, konačno.
Osmi dan: Spavanje u Pragu, opciono razgledanje plafona u hotelskoj sobi.
Deveti dan: Povratak u BG.
Sve to za samo 135 evra.
Mera koja će prema mišljenju vlasti postaviti oko lekara/novinara/taksiste Tesline zrake smrti, i onda im potencijalne ubice neće moći ništa.
Taksista: U redu, to Vam je 956 dinara.
Putnik: Au... Ok, ruke u vis!
Taksista: Šta je bre ovo!?
Putnik: To je duga devetka, jebo ti pas mater, otvaraj kasu!
Taksista: Ali gospodine...
Putnik: NEMA ALI!
Taksista: Niste čuli za odluku vlade? Ja sam od danas službeno lice
(dramska tišina)
Putnik: Ah, pa što tako ne kažete, plemeniti šoferu. Izvolite, da zaokružimo na hiljadu i po.
*
Lekar: Dakle, gospodine Lazo, Vi imate rak jetre koji preti da metastazira. Ukoliko se ne tretira, ostaje Vam oko pet meseci života...
Laza: Može li da se tretira?
Lekar: Pa teorijski da... Sada, znate... Teška je materijalna situacija ovde... Mi smo ipak siromašna bolnica... Tako da iskreno, bez 5000 evra, ja ne bih smeo ni da Vas uzmem u rad...
Laza (vadi karabin i nabija ga doktoru u usta): Izvinite, možete li reći u mikrofon nisam Vas dobro čuo!
Lekar: VAVAVUVEVOVIVE!
(Laza vadi karabin iz usta)
Lekar: Ja sam službeno lice! Ne možete tek tako da me ubijete!
Laza: A, da, u pravu ste, izvinite. Ništa, prodaću ženu u belo roblje, pa da me uzmete u rad!
Biti nepotrebno i neopravdano štedljiv ili cicijašiti. Ustezati se i odricati nečega, uprkos tome što imaš i više nego dovoljno.
-Jel moguće da sediš sam za šankom i sisaš?
-Vidiš da je moguće...
-A da častiš?
-Što da častim?
-Sin jedinac ti se ženi sledeće nedelje!
-Pa?
-Što se grbaviš? Ako to nije razlog da se otvoriš, ne znam šta je...
-Ne ženi se, već se udaje. Potpisao je predbračni ugovor, seli se kod nje, a i uzima njeno prezime.
-Štaš popiti?
