Još za turaka vajat bejaše dobro zvučno izolovana drvena kućica brez prozora, pristojno udaljena od glavne im kuće. Mesto na koje su željni, izmučeni mladenci (zadrugari) odlazili na prvi bračni 'moč i ostajali tam' dok mlada ne zakači. Danas je ovaj kućerak želja mnoge mladeži, no reala ih jebe snažno k'o junoša u vajatu.
-Magarče di je hilti?!
- U podrumu ćale! De bi bila?!
Drž' se sade mala!
-A imbus?!
-A imbus?! A imbus?! U kredencu, aman!
-Sine, oćeš i tebi da podgreje majka prsulj?!
-Neću mama! Šupičkulepumaterinudatijebemmajkubaš! :sad kad uprem k'o život'nja, biće belaja, baš: hehe. Ooop!
-Aa, aaa, aaj, ajaajaaaj!
-Bato! Ups!
-Znaš li da kucaš magarče balavi?! Mrš napolje jebo te onaj moj kilavi brat što te napravi!
Milunka kupi prnje idemo kod Džekija u vajat!
Gaće na vašarskoj i buvljoj pijaci.
- Ajde seko, pet para sto dinara! Ako uzmeš šest, daću ti sedam!
- I ove na meni...! (kahm, kahm)
- Osam!
- U zdravlje ih nosam!
- Zdrava bila, u zdravlje da skidaš!
Naziv za vukojebinu (ili bolje reći pizdariju ili pizdovce) u Rusiji. Kao i mi, i braća Rusi imaju mnoštvo zabiti (mahom u Sibiru) koja su vremenu rekla "njet" kao i svakom tragu civilizacije. Odvojena od celoga sveta, jedini ko tuda prolazi su neki Tatari koji još uvek raznose poštu konjima i Jovan Memedović. Naravno uslovi u Pripizdinsku su deset puta gori nego bilo gde gde se oseća ruska zima. Podrazumeva se da je s one strane Urala gde čak ni sumatraizam Crnjanskog ne može dopreti.
-Filipe, čuo sam da si jebao neku Ruskinju?
-Matori, nije da se hvalim, ali odvalio sam je od kurca!
-Kako si uspeo da je smuvaš?
-Ih, kako? Brate, bez reči, samo pogledima i govorom tela.
-Zvučiš kao žešća bajronija ali mi je Uroš rekao da si jebao tako da ti verujem, u detalje neću ulaziti pošto te poznajem, ispašće da joj je kurac izašao na usta kad si joj munuo u bulju...
-Nije, matori, ozbiljno ti kažem, uopšte nije nešto viso...
-Zajebi to nego mi reci hoćeš li se ti još s njom viđati?
-Ona je otišla iz Crne Gore nazad u Rusiju, kako?
-Pa otkud znam, reče mi isto Uroš da si se baš naložio na tu Ruskinju pa rekoh možda odeš do nje.
-Jesam se naložio, jebe se k'o štuka! Ma mislio sam ja da odem do nje, nešto u fazonu kad Miša ide da vidi Natašu u Moskvi uz pomoć deda Žike, nebitno... I ja je pitao kao gde živiš, ovo-ono, ispostavi se da mala živi u Pripizdinsku u Sibiru, morao bih da menjam 2 aviona, 4 autobusa i 6-7 magaraca da bih došao do nje.
_______________________________________________________________________
Sankt Peterburg 1852. godine:
-Fjodore Iljiču, nisam te video 100 godina, gde si bio?
-Ništa me ne pitaj, Ivane Vasiljeviču... Našli mi neke papire gajbi i istripovali da je to da se diže neka buna protiv imperatora Nikolaja pa me odveli u apsanu.
-I?
-Jeb'o im pas mater, osudili me i poslali u Pripizdinsk dok se ne opametim. Tek sam se pre par dana vratio.
-Au pa jesi li se opametio?
-Jesam kurac, baćuška poslao guberneru vagon votke i neke klinke iz Ukrajine da bi on izdejstvovao kod imperatora da me pomiluje.
-Pa dobro, bar se dobro završilo.
-Može biti, ali bi meni više odgovaralo da sam ja ostao u Pripizdinsku a da je baćuška meni poslao sve to.
Seljački na sirovu snagu i silu, mozga i rezona bez.
- Alo bizgovčino ako samo još jednom pokušaš tako na seljaka, sam protiv trojice ispod koša dok su ti dva saigrača slobodna možeš da napustiš teren.
Fine nijanse u kojima seljak pravi razliku izmedju bitnog i nebitnog. On DRŽI stoku, a ČUVA decu. Sve je u redu dok čuvana kategorija ne predje u izdržavanu jer ne drži se ništa što jer neisplativo i neposlušno.
-Pomaže Bog u kuću sine cmok-cmok-cmok!
-He, ćao mama, de si tata, samo tiše malo, evo tu se izujte imate papuče...
-Selam Glavonja, ti živiš u džamiji?
-Daj ne zajebavaj, šta je to mama, sir? Uh čekaj brzo to da stavim na terasu, Caca poludi kad sir smrdi u kući. Šta je u tom drugom paketu?
-Izvinjavam se Homeini ja ti dono malo slanine i rakije, al nema veze vratiću nemoj samo da se uvrediš.
-Šta ti je bre Živadine, pusti dete!
-Ništa, nego ko velim, tišina, mora da se izuva, pustio bradicu, isti PRIJATELJ MILAN AHAHAHAHA!
-Ajde sedite ovamo, jel ste za kaficu?
-Ti da mi skuvaš? A gde je snajka?
-Tiše malo samo, kad te molim ona uvek u ovo vreme odmara posle aerobika.
-Samo ti meni tiho sipaj jednu rakiju i daj pikslu.
-E, al moraš na terasi, znaš Caca ne dozvoljava da se puši u stanu.
-E moj šonjo, jebo me kurjak kad sam i došo da te vidim.
-Šta bre misliš ti, pa nije ti ovo 19 vek žene imaju svoja prava i ja to poštujem, nisam ja primitivac ko ti. Nego, jel imaš da mi pozajmiš dve hiljade evra, treba nam učešće za kredit za novu kuhinju...
-Pa bre ova je stara tek godinu dana.
-Jeste ali Caci se ne svidja boja i što je sudopera četvrtasta, hoće okruglu.
-E moj sinko blentavi, ne bi ti ja to držao pa da mi sere zlatne klikere. Milijana polazi!
Jednostavan čin seksualne inicijative u kom je ne pitaš da li hoće ili praviš neku situaciju da do toga dođe, nego je samo onako jednostavno, najnormalnije, pomalo grubo, ali ne kasapski, privoliš na to.
Treba vežbe, treba znanja, ali u principu to je ta zaostavština iz prošlosti duboko ukorenjena u njihovom mozgu, samo što u današnje vreme ne možeš da je lupiš toljagom po glavi ili da je siluješ jer si zauzeo tu teritoriju. Ostalo je ono da si ti ipak muškarac, osvajač i ako tako nastupiš, bez pametovanja i palamuđenja i samo je uzmeš, šanse su devedesetpet posto da ćeš jebati.
Ne mešati sa silovanjem. Ako kaže ne, znači da vežbaš još malo.
- Ne seri da si dva dana blejao sa njom na moru, sami u sobi i nisi je jeb'o?
- Pa nisam uspeo. Prvo sam probao onako da ubacujem one dvosmislenosti, znaš onaj fazon kada navodiš na tu priču, jedno kažeš, drugo misliš, ali suptilno i to. Onda sam probao sve više da prebacim priču na seks, kada god može. Da se naloži pričajući o tome. Na kraju sam neke afrodizijake pokupovao, med, školjke, vino i svašta tako nešto i kurčina. Ništa.
- Koji si ti magarac, nevera. Ja sam je sinoć jeb'o i to kod nje kući.
- KAKO BRE!? KAKOOOO!?
- Pa nemam pojma. Odn'o joj neki fleš sa filmovima što mi tražila, rekao joj da mi donese čašu vode samo pa palim, ona donela čašu vode, meni se dig'o kada sam je video u onom šorciću i ja je uz'o tu na podu kod vrata. Posle smo pili vino i to ono koje si kupio na moru. Odličan izbor. Suvo i onako oporo. Ne volim ona slatka sranja.
Minimalna količina centimetara u gaćama, koju iziskuje određena riba.
21 a? Prelaziš cenzus, mogao bi da dođeš u obzir.
Količina tečnosti koja prođe kroz grlo, u jedinici vremena.
-Krigla piva za 3 sekunde? Dobar ti protok jebote!
-Trening bato. Smakneš jabučicu sa strane i povećaš protok.
-Kako je smakneš?
-Ložim te. Samo trening.
Dok je u JNA bila zabranjena tuča, kao i svaki vid nasilnog fizičkog kontakta između starešine i vojnika prašinara, ovo je bio jedini legalan način da se čvarku visoke klase najebeš majke i to pred celom kasarnom.
Sam čin oficirske kocke podrazumevao je skidanje uniforme da se ne zna čin, okruživanje vojnicima iz cele kasarne i prikrivanje učesnika same borbe od znatiželjnih očiju visokih oficira.
Tuča je prolazila u apsolutnoj tišini i bez navijanja dok bi gubitnika sklanjali sa strane i polivali vodom dok ne dođe sebi, a pobednik je ćutke oblačio svoju uniformu i šeretskim osmehom odlazio sa mesta događaja dokazavši svoju teoriju da je on u pravu i time pobedio u raspravi.
Jedino pravilo oficirske kocke je bilo da nema udaraca u lice,da se ne bi primetila pizdarija kod dežurnog oficira što je moglo da dovede do posledica koje bi bile skidanje pertli, oprtača, činova i kokarde sa automatskim slanjem u vojni zatvor sa produžetkom vojnog roka na onoliko dana koliko te komisija oficira rebne. A u nekim slučajevima čak i vojnog suda ako ima težih telesnih povreda ili ne daj bože preloma.
Preteča hotlajna, ženska osoba sa seksi glasom vam govori vreme.
PING
-TAČNO JE 2 SATA 10 MINUTA 10 SEKUNDI!
-To maco pričaj mi još!PING
-TAČNO JE 2 SATA 10 MINUTA 20 SEKUNDI!
-Uf! Uf!!!! AAAAAAAAAAAA!!
Objesio se.
-Komšija, kakva je ovo gužva, gdje je Mitar?
-Eto ga u kući, glumi sliku...
-Šta radi???
-Objesio se.
Iščekivni veznik.
-Mare, znaš kakvu sam sisu vido juče!
-Pričaj!
-Sreo Martu juče.
-I?
-Odemo na piće.
-I?
-Zovne me kući.
-I?
-Odem, naravno.
-I?
-Odemo u njenu sobu.
-I?
-Uleti njen ćale, peškir oko dupeta, biceps kao moja glava, ali sisa, matori, ja takvu sisu u životu nisam video. Da provedem život na benču, ne bih ono postigao. Posle kad sam otišo u teretanu, toliko me uradilo da sam tri serije više nego inače izbacio.
Obrijala noge.
- Ljubavi, jesi li skontao nešto u vezi mog izgleda?
- Aha, vidim skinula si izolaciju. Pa krajnje je vreme bilo. K'o da si imala obavijene tepihe oko tih nožurda, draga.
- Majmune, mislila sam na nove minđuše.
- A, pa jebe mi se.
Poziv na seks.
Svaka devojka, dama, milfača, baka je maštala o tom prosedom mužjaku sa brčićima kao o princu na belom konju. Oličenje prave muževnosti. Kavaljer.
Čovek zna da napravi filete od fugu ribe, zna koje čaše da postavi, izabere dobro vino... Pa koja ga žena ne bi poželela. Uz takve frajere je uvek dobar komad. Svi se sećamo kakva je ribetina bila Violeta Popadić... a tek ova nova sa reklame...
- Hani ajm houuum.
- Zdravo ljubavi moja. :cmok: Kako je bilo na poslu, jesi li umorna?
- Oh, dragi moj, kako si ti brižljiv. :počinje krljanje:
- Pretpostavio sam da ćeš kasniti, zato sam i rešio da spremim večeru. Kupio sam nam i argentinsko vino.
- Ah, kako si ti divan. :približava mu se:
- Znam da voliš italijansku kuhinju a i gledao sam onu što šuška dok priča, Anheliku, što sprema one zajebane stvari.
- Znam. :maca pušta suzu:
- I video sam kako sprema odreske kanadskog lososa u slatko kiselom sosu…
- JEBI MEEEE!!! RAZVALI ME OD KURCA!!!----------------------------------------------
- Jebemmufamiljiju, kad god dođem kući uvek me čeka gomila razbacanih patika. :šutira obuću, prolazi pored wc-a: Sine požuri, batali više da ga tučkaš, upišah se.
- Mama, ja kakim.
- Po ceo dan samo sereš, aha, znam. :dolazi do kuhinje: Kada ću ja jednom doći kući a da…
... Dobro veče draga, uvek si tako viđen gost
jabuke i vino čekaju i reš prepečen tost... odzvanjalo je na staroj gramofonskoj ploči dok je romantični muž sa šatro mikrofonom obletao oko stola za večeru…
- ŠTA SI SPREMIO?
- Znam da voliš laganu hranu pa…
- To daj svojoj mami.
- Pardon?
- Šta pardon? Ceo dan sam radila i crkavam od gladi.
- E pa stvarno si nezahvalna. Ceo dan se trudim da te iznenadim a ti tako, gde je nestala romantična Danijela koju poznajem, gde je ta ljub…
- :kreće ka spavaćoj sobi: Večeras nema pičke!
Na nemačkom, bezect (Besetzt) - zauzeto, rezervisano. Inače, jedan od jako retkih nemačkih izraza kod nas u upotrebi van mehanike.
- Uh, vid' onu malu! Odo' ja do nje da probam sa novom spikom koju sam smislio!
- Jesi ti normalan?! Pre par dana je bezecovao Mićko bokser! Ne pokušavaj!
- Što? Pa, kod takve imaš najviše šansi. A ako je verena, nije udata.
- E, jesi uviđavan!
- Kako nisam! Brak je svetinja, a ja patrijarhalan. Jebote, kad se samo setim kako sam bio nervozan svoje prve bračne noći... Jebiga, to mi bio prvi put da ležem u isti krevet sa udatom ženom.
Obukao se ko poslednji šabanadžović. Lik koji izgleda kao da ga je počivši Ratko Buturović učio kako da kombinuje odeću. Fura takav nazovi stajling da čak i najnovije Zvezde granda plaču od smeha zbog odstranjenosti ukusa za odevanje koje ovaj lik poseduje. Čak i mali maturanti iz Donje Pripizdine, obučeni u trendže, roze sakoe sa Minimaks kravaticama i Gucxu giljama sa buvdže, upiru pogrdno kažiprstima u velikomučenika dok pokušavaju da obuzdaju smeh, sa sve osećajem bola u trbušnjacima.
- Evo, ja spreman!
- Au živote... Au bogovi stari i novi, jebem li ti Varnavu i bagrenje nepotkresano pa za šta si spreman nesrećo?
- Koji vam je tukson, ljudi, pa za grad.
- Možda za neki grad severoistočno od Vladivostoka! Pa tako obučenom bi ti se čak i na bugarskoj maturi smejali, o nesrećni i napaćeni stvore!
Kroz zamagljen prozor kuće na obodu grada pada zrak udaljenog zubatog oktobarskog sunca, a spolja se čuje kukurikanje pijetla. Protežem se k'o mačor ustajući iz kreveta, gledam na sat, pola 7. Auuu, ima đed dušu da mi pojede što sam se opet uspavao na ovako značajan dan. Užurbano se umivam i oblačim, pa trk u ljetnju kuću, da se javim na raport glavi porodice.
Na nogama su svi već odavno. Poželim im svima dobro jutro, odgovore svi, jedino đed kao ljut na mene što nisam ranije ustao. Vidim smijulji se, dobro je raspoložen. Kako i ne bi, kad mu je puna kuća. Otac na svom mjestu, sjedi na stolici tik uz televizor i srče prvu jutarnju kafu. Majka priprema doručak, baba se muva oko nje, lafo joj pomaže. Prije bih ja rekao da to navika, cijelog života je to rmbačilo da se koliko toliko normalno živi. Đed sjedi pokraj preporodovog šporeta na tronošcu i izvijajuć' sijede obrve oprezno gustira vareniku koju mu je baba skuvala. To je njemu standardan ritual svako jutro. Na njemu stari gunj preko sivog džempera, debele somotne pantalone i vunene čarape. Utoplio se matori, zna da valja cijeli dan provesti napolju danas. A preporod samo cakće, milina ga slušati, a i ta toplina koja izbija iz njega ukombinovana sa ovom slikom čini da ti srce igra od miline. Baba priđe rerni, otvori je, a u plavom okruglom plehu se zlaćastim sjajem zasija kora vrelog domaćeg hljeba. U sobu upadaju tetka, tetak i rođak, rumeni u obrazima od blagog poznooktobarskog mraza. Sjedaju i oni da popiju kafu, otac i tetak, iliti badže kako vole da zovu jedan drugog, pričaju nešto o polici, tetka se priključuje u kuhinji, a rođak i ja s' đedom već planiram lagano šta nam je činiti.
Nakon što đed dovrši vareniku, skoči nanoge i upitavši da li su svi popili kafu, na šta svi klimnuše glavom potvrdno, izdade naredbu: "Ajmo, đeco, da se ide za poslom!". Po dogovoru, rođak i ja iznosimo kazan iz magaze i nosimo na drnjak u placu iza kuće. Montira se skalamerija, đed slaže otučke na novine, pa preko toga grabovo granje, samo još da se zapali vatra. Tetka zamazuje lulu na mjestu gdje ulazi u kazan smješom od kukuruznog brašna i mekinja da ne bi puštalo na sastavu. Lula... Svaki put kad je vidim nesvjesno prstima pređem preko malog ožiljka iznad lijeve obrve. Imao sam 14 godina kad sam se jurio sa rođakom oko kazana, nešto smo se zadirkivali, dječija posla. Opominj'o nas đed da prestanemo, al' ne možeš sa vragovima. Ja, onako, bježeć' okrenem se da vidim da me ovaj ne dohvati, okrenem glavu nazad, i gru! Umal' nisam prevrnuo čitavu onu skalameriju. Na luli je ostalo malo udubljenje, ipak je od bakra spravljena. Nije toliko boljela ta opekotina koliko očev šamar tad. Čini mi se još mi obraz bridi...
Otac i tetak petljaju oko hladnjaka i crijeva kojima dovode vodu, a rođak i ja iznosimo burad sa kominom iz šupe da bude pri ruci. Sve je spremno, đed pali vatru, sipa se komina u kazan, a ja stojim pored kazana i polako okrećem ručicu kojom se miješa komina da ne zagori unutra. Majka i tetka postavljaju doručak pod starim, ogoljenim orahom. Domaći sir, kajmak, sitno isječena pršuta i kobasica, plećka od pantelinskog praseta i tek ispečeno pile, divljače. Tu je i čutura sa rakijom malo prije natočenom iz dudovog bureta u magazi. I da, umalo da zaboravim onaj hljeb sa početka priče. Sjedamo svi za sofru, sem majke i tetke koje su uzele da vode računa o vatri u okretanju ručice, pravdaju se jele su one već. Đed za stolom uzima čašicu sa rakijom i zdravi u ime srećnog posla i okupljene porodice oko stola. Kez ne skida sa lica od kako je ustao jutros, čini mi se. Neka prijatna jeza me tjera da se stresem, ni sam ne znam zašto, valjda mi nekako milo što smo svi tu.
Gotov je doručak, vraćamo se svi na zadatke. Rođak i ja obigravamo oko kazana, otac i tetak se petljaju da oni preuzmu posao. Đed sjedi na panju, prekrštenih nogu, drži u ruci čašicu sa rakijom i lagano gustira. Viče zetovima da sjednu sa njim, da puste nas mlade da se učimo, kako ćemo peći kad njih ne bude. Vidim, zaigralo starcu crno oko, samo što ne orosi od sreće. Počinje đed priču kako se to nekad, u njegovo vrijeme peklo, kako su oni kao djeca se šunjali oko kazana da probaju šta se to tu pravi, pa poslije toga trčali da se napiju vode. A onda na red dolazi priča kako je pekao rakiju sa komšijom tokom rata dok su otac i tetak bili na ratištu. Kaže tu sam se ja vrzmao oko njih, trčkarao za nekim mačkom kog smo imali tad. I kaže, ispadne meni cucla dole, a on uzme i spere je rakijom i da meni ponovo u usta. Kaže da sam se tad toliko smijao kao beba da je to bilo nevjerovatno. Baba ga grdila tad šta to radi, da l' je normalan... Opet se i sad baba uključi u priču, lafo se buni, al vidim i njoj mila pomisao na sve to. Tu priču slušam svake bogovjetne godine, ali mi nikad ne dosadi. Čak mi je drago da gledam đeda kako je u zanosu priča iznova i iznova.
Dok đed priča, iz hladnjaka poteče polako da curi topli mlaz rakije koji se preko gaze sliva u lonac ispod. Puštamo malo da otekne onaj etanol sa početka, a onda otac uzima da gradira. Naravno,prije toga smo svi dali svoju subjektivnu ocjenu jačine okrepivši se zahvaćenim uzorkom vrele rakije ispod kazana. I kako to obično biva, iskustvo pobjeđuje. Đed počinje da se duva, pun sebe, što je uspio da nas pobijedi nas mlađe. Brzo ga prođe ta slast, vidim, zamislio se nešto na kladi, skupio se k'o dijete. Pitam ga šta mu je, a on mi odgovara: "Ko zna, možda mi je ovo, Stanko moj, posljednji put da pečem rakiju, nego, de ti, blago đedi, zapjevaj onu moju". Meni se steglo grlo, jedva nekako prolomih: "Ajde, ne pričaj gluposti, vidiš da ti se još nijedan od unuka nije oženio. Ako se ja dobro sjećam, obećao si i kolo da ćeš igrati!" Nasmješi se najzad i reče: "Mani me, nego deder zapjevaj!". Nije bilo vrdanja, pa započnem: "Čiča peče ra-akiju", a ostali svi prihvatiše uglas, ori se avlija. Razgalilo se đedu srce, svakog komšiju sa plota svraća da probaju rakiju, sav kipi od ponosa. Svima puno srce.
I tako, kazan po kazan, do kasno uveče, peklo se, pilo i pjevalo. Taj dan je na obodu Bijeljine čiča pek'o rakiju.
Posvećeno đedu Nebojši.
Fantomski* broj izuzetno popularan kod klinaca rođenih 80-tih, tj. broj redakcije Trećeg kanala i za uživo uključenje u Mandinu emisiju za klince ''S one strane duge'', nedeljom u podne. Osim što je to bio carski šou koji se emitovao na nekadašnjem 3K u kome si mogao direktno da čavrljaš s kraljem Mandom, a najviše da bi zacrveneo preko fona posle njegovog čuvenog pitanja: Dddddaa! Da li si se zaljubiška? I ti kažeš JESAM, istrpiš smeh klinaca u publici i aplauze, navedeš ime svoje simpatije a Manda te kao televizijski ćalac nagradi igračkom iz kuće igračaka ''Pertini'' ili taki neki kurac, igračkom po sopstvenom izboru! Znači, u obzir dolazi i jebeni AUTO NA BATERIJE S DALJINCEM rođaci! Alo bre, auto na baterije u ranim 90-tim nije bio ič zajebancija u vremenima kad narod nije imao za leba. Osim ako ti matori nisu bili gasteri.
Jebeš mi sve, mislim da sam Mandu u tom periodu voleo više od rođenog ćaleta...
*Fantomski je bio konkretno za mene, jer ja kreten provincijalski nisam znao da treba prvo okrenuti 011 kao pozivni za BG.
Holivudsko ostvarenje Ničeovog ideala nadčoveka. Ako si čovek, smeš da nastradaš, ali ako si američki državljanin, onda stižu mornaričke foke da te spasu po cenu sopstvene žrtve.
- Tata, tataaaa!!!
- Šta je bilo, bem ti dete kaljavo, šta se dereš? Ne mož` čovek na miru na prilegne posle ručka!!!
- Tata, onaj mali što je doš`o kod komšija na raspust upao u našu septičku jamu!!!
- Jesi l` ga ti gurnuo?
- Nisam tata, sam upao, hteo da vidi šta ima unutra.
- E pa lepo, sad je video. Ko ga jebe, nek sudavi. Samo reci komši da će on da plati čišćenje.
- Ali tata, he is an american citizen!!!
- Pu, `bem ti sumpor, skači, šta čekaš!!!
