- Znači, Bobi, svaka čast. 10 piva, nisi se pomerio sa stolice. 'De ti stane, jeb'o te?
- Sine, ja vežem čvor na kurcu pre nego što pođem u bircuz, da ne ustajem svaki čas. Jebeš ga, noge bolU, godina proizvodnje....

Само, топови Душана не би спасили од смрти. Опет би га наследио неко нејачак.

- E mali, 'si jači ti od Radana?
- Ne znam, nismo se nikad tukli.

"Šta si rekao bivšoj devojci? Da je drolja? Zato što neće provesti ostatak života sekući vene za tobom, a? E, a mogao si da ispadnes Džek, i da joj poželis dobrog baju i lep život; vratila bi ti se dok si rek'o piksla, jer svi vole Džeka."

"Isp'o si, brate, pravi Džek, kad si mi uzajmio oni' 'iljado evra, ostaću ti večiti dužnik!"

U što volim ove cigančiće na kraju...

Најчешће се ради у најмлађем сину кога су матори ћале и старији буразери зајебавали док је он сањарио о бољем животу. Побег'о је од родне гајбе, маторца, силеџијске браће и мрске немаштине и отиснуо се у бели свет. Тамо га је такође сачекало жешће срање, сви су му подметали ногу, малтретирали га, зајебавали да је геј али он је, баш упркос свему, захваљујући урођеној доброти, упорности и бистрини ипак на крају успео. Обогатио се (сам начин је тешка смарачина и заузима око 75% сторије).
...наравно, успут је одвојио најлепшу рибу у причи - принцезу/ћерку нафтног магната/манекенку са породичним иметком којој је цео живот пун курац истих ликова као њему самом и која је све време одбијала најбоље партије чекајући баш ЊЕГА. Срећни ко мали пси, венчали су се и упражњавали све видове сексуалних активности, за све оне дуге дане загоревања.

-Шта ћете од прилога?
-Јел се плаћа то?
-Не.
-Добро. Лука, краставице, парадајз, купус, кепач, мајонез... Шта је ово?
-Пилећа салата.
-И то стави. Унребес, руска, палвака, семф, љуту паприку, алева, љутеница, празилука, ово бело и ово зелено.
-Само то?
-Стави мало со и вегету.

Zvonjava fiksnog telefona, bilo koji radni dan:

- 09.10h - Dobro jutro gospodine, ovde Snežana iz agro banke. Da li ste razmišljali o osiguranju..
- Ma kakvom kurac osiguranju, opet ste me probudili, koliko puta treba da vam kažem da zaboravite ovaj broj! Jebe mi se za vaše usluge! TRAS!

- 10.15h - Dobar dan, kraj telefona Radica iz stranke pokret snaga Srbije, samo da vas podsetim da su uskoro izbori, i ako biste glasali..
- Jao pa gde si Radice, oko moje! Znam da su izbori, podsetili su me ove nedelje i Čedini i Tomini, i preko telefona i preko televizije..Za sve ću vas da glasam, znam da vam je stalo do mene..Ma da se terate bre u pičku materinu, pustite narod makar da spava kad mi ne date posao! TRAS!

- 10.55h - Dobar dan, da li je to pošta?
- Kakva pošta bako? Nije pošta, pogrešili ste..
- Ali kako, pa bila je na ovom broju pošta..
- Do vidjenja..TRAS!

- 10.57h - Dobar dan mladiću, a jeste li sigurni da nije pošta?
- Nije bre baba pošta, valda znam da li imam šaltere i sandučiće u stanu, i da se goniš u pičku materinu i ti i pošta, nadam se da nećeš dobiti penziju, i pusti me da spavam! TRAS!

- 11.24h - već rasanjen odlaziš u wc, sedaš na šolju, i u pola posla zvoni telefon. Nećeš da se javiš, ali pošto zvoni već pola minuta pomisliš da je nešto važno, brišeš se na brzinu, navlačiš gaće i trčiš da se javiš. Taman da digneš prekine da zvoni..Jebeš, grebeš, proklinješ dan kada su ti uveli fiksni..žeš u krevet, zvoni opet.
- Ha..Halo?
- Stan Vejinović?
- Da?
- Ja sam iz agencije dormeo san, obaveštavam vas ovim putem da ste dobili poklon i ručak za dve osobe u restoranu žuti dukat..
- E konačno i neko pametan da nazove, znate od jutros..
- Imate li 27 godina i jeste li oženjeni?
- Pa nisam oženjen..
- Žao mije gospodine, onda ništa..
- Pa "##!!"#(@@..

- 12.07h - prevrćeš se po krevetu, besan na ljude i ceo svet, zvoni telefon..
- Da, izvolite dobri čoveče?
- Halo sine, je l tu Gvozden?
- Jaaao žao mi je gospodjo, Gvozden je umro prošle nedelje..
- UMRO!? Pa kako, pa meni su rekli..
- Lažu gospodjo, umro Gvozden, kamion ga pogazio, meni čudno bilo da niste bili na sahrani..
- Ajoooooooooooj kuku..
- Ma prestani da kukaš aždajo, nema ovde nikakvog Gvozdena, niti ga je bilo, jebo te Gvozden! I da se terate svi u sto pički materina!

- 12.30h Stojiš u telekomu, i čekaš u redu da odjaviš fiksni za sva vremena. Zajedno sa trideset neispavanih i nadrkanih ljudi.

-Daj ja ću da slikam.
-Ne može! Dođi ovamo, ni na jednoj slici te nema. Ko da si Muhamed!

- Чка је куцала за мању казну!

*Matori, ti nisi nerast, ti si prerast.

-"Еј, рибо, могли смо на један квики до моје гајбе, али оно, фазон стара ми је ћери, па знам не како ћемо да се изакцијамо. Маш ли ти неку комбинацију?"

-"Диви, батана, како да ти жемка... није то толико ни тноби, мис'им, мало сам добила, имам госте, капираш? Не носим тангу, фурам данас златне гаће. Смор, знам, али шта да радимо. Ђаш ми се јако, у фулу. Можда смислиш неку другу кцију, за неки други дан, тај рад?"

-"Ма... шајслу сад. Ђаш се и ти мени, желим да ово буде више од оплодње или блајва, тићу само, хоћу да те водим, типа на неку журају, типа платимо уфур, извршимо упад, не будемо падобранци, а ако идемо на псиџу пашће и нека згутанција, оно као.... Жемо?

-"Ех...шта ме пируетишеш сад, фазон нећеш само моје тело, ти би и оно типа неку везу? Мис'им...ако је то тај зон, то је скроз океј, али да ми ипак потпишемо неку ћагу?"

-"Тај рад, може, полива! Потписујем, зато што видим да си кул цава и ниси пасуљара са штајге. Куља си од свих цица које сам збарио."

-"Та прича, мацане. И за тебе би се рекло да кад уђеш у клуб женама гаће саме спадају. Ниси тулав, кул си, фураш бушманке, имаш ђунту, фаца си, ако не трипујем. Ај' се заветујемо, опуштено."

Окренуше се око себе, видеше парче смрдљивог Папируса, на ком са једне стране писаше нешто глупо. Толико Глупо да је био потребан Таленат да се то напише. Срећом, друга страна беше празна и написаше на њој непознате речи свога завета.

Међутим, цимању никад краја. Манта су се изложили кад пар шиштаваца почеше спику са њима. Неки пајдомани, тек пуштени са мардеља.

-"Алооо, мачко! Шта трашиш на Калишу са тим дукатлијом? Диви Гавајо, какав је, распад. Ђидо чавко да ти покажем свој Велики Мали Прст! Ђидо, узи га, лома га узи, мојне да си цава!"

Плазма девојка се препаде, yпита лика : "Ко су ти ови пајсери?"

-"Ма, где знам, неки распади, стипу идиЈоте, најобичнији пинђивиши, нису ми ни до колена, палимо назад до града, иначе ћу да их побацам као Данкан Фергусон Пола Инса у шесн'естерац!"

-"Ти си диван, мој си херој, типа, готива си и лимво што смо се сконтали. Бајдвеј, како се зовеш, уопште?"

-"Џими".

-"Мерци".

-"Благодарим".

...и одоше у ноћ...

Сними их у мраку један чилагер, што је туда често гарао ђунту, знали су га од раније, типа Нострадамус из клаџе, али кул маторац. Буђави стаде и типа, крене са зајебанцијом : "Ало, клинци, па где сте фазон вас двоје, липате гајби, а? Да вас овај ваш Чича што није у васервагу баци ћери? Ајте, ајте, има места, један се диго,ааа хахахахаха,хахаха!"

Насмејаше се и они са Нострадамусом, чилагер одврну до даске на плејеру "Деф Лепард" и из ђунте се чуо велики хит :

"SLANG with me, I don't wanna get my hands dirty
SLANG with me, I just wanna get soakin' wet
SLANG with me, I don't wanna get my hands dirty
All I ever wanna get is SLANG"

Баци Чича њих ћери, успут добаци малом да је он дечко лампа, ако испусти овакву цаву, није љадро, фино дете, има торима око за такве ствари. Расташе се...

Песма "Деф Лепарда" пробуди у њима жељу за сленгом, за жаргоном светим, пожелеше да оду на Речник сленга, да виде има ли тамо нешто за њих, али јебеш га...Тамо им јаве да је та појава одавно ендемска, али није заштићена, на том месту нађоше све сем пресветог жаргона, разочарани наставише да певуше рефрен "Деф Лепардове" песме, обоје се нађоше на стиху "I just wanna get soakin' wet", погледаше се, видевши да је сленг мртав, јер га они који су требали нису сачували, мисли им скренуше ка кревету... А шта је тамо било даље, да ли му је дала плинару или само блајв, никада нико неће сазнати, иако ће сваког на Речнику Сленга то интересовати више него зашто смо дозволили да убијемо сленг.

Turčin - Mark, ne bre nedir? Oresh yollar?
Prevod - Marko, koj ti je brate? Što oreš drumove?

Marko, sila od junaka (im'o čovek keša, pa je plaćao ljudima da ga hvale)
- Aj pali Ture bure valja. Mojne te izgazimo Šarac i ja. (vino-klo, klo, klo)

Šarac, mega hors koji je um'o da priča (raga nevidjena)
- Brate Marko, daj još neki gutljaj. Mojne si stipsa. Još malo mi treba da se istripujem i počnem da letim. (pola Markovog vina-klo, klo, klo)

Krenulo šibanje, Turci pobegoše, Marko i Šarac postaše heroji, a ljudi poučeni hrabrošću zvanom alkohol i dalje hrabro gaze njihovm utabanim stazama.

Lakše malo sa tim telefonom, nije to državno.