Čega se bojite?
Rekli o sajtu
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Дављења.
Ne.
Čuo sam pre neki dan da je poenta života u promeni. Ali postoji mnogo stvari koje ne mogu da promenim u životu. Na primer, ne mogu da imam veliki penis ili da budem crnac ili da budem žena... (Ok, mogao bih da budem žena, ali to nije nešto što trenutno želim, plus verovatno ne bih bio lepa žena.) Postoje izvesne stvari koje možeš da promeniš u svom životu, ali ipak ne možeš da izbegneš samog sebe i ono šta si i ko si. Neke stvari ti jednostavno nisu dostupne; neke stvari u ljudskom iskustvu koje su drugi ljudi doživeli, zapravo, koje MNOGI ljudi mogu i jesu iskusili – tebi jednostavno nisu dostupne, bez obzira na to ko si i šta si. Ne postoji ljudsko biće na planeti kome je celokupni raspon ljudskog iskustva dostupan. Zbog toga verovatno imamo fikciju, jer delimično želimo da razumemo kako je to biti drugi čovek. Ali i dalje nismo sasvim sigurni da li je to zapravo tako. Ako, primera radi, čitaš fiktivnu knjigu o položaju muslimanske žene u arapskom svetu (ili tako nešto), možeš da pomisliš da imaš nekakav uvid o tome. Ali zapravo nemaš pojma da li je to stvarno tako. Možeš da misliš ili osećaš da imaš uvid, ali nemaš ništa precizno sa čime bi mogao da ga uporediš. To je nešto što me uznemirava u vezi sa životom, više nego kratkoća života. Za razliku od većine, nisam previše zabrinut za sopstvenu smrtnost (naravno da ne želim da umrem), ali sam to nekako prihvatio. Ono što teže mogu da prihvatim je što postoji gomila stvari koja je nedostupna, zabranjena, nemoguća, drugim rečima nedostupna.
To sam mislio pod tim da je život ograničavajuć.
Јебеног лифта. Бивша цура живи на дванаестом спрату и то су биле праве муке кад је требало да идем код ње. Вечито је силазила по мене и касније поново да ме отпрати.
Јесте лифт зајебан. Пре неког времена, пошто ортак становао на петом спрату, кренемо лифтом, и он с петог пропадне на четврти! Ноге ми се одсекле, али сам се смејао к'о ненормалан у фазону "хахахаха, могли смо да погинемо"! :-Д
Ovo ti ja komotno mogu omogućiti
Кад би се мени то десило вероватно бих и остао у лифту.
Bojim se svega pomalo, a necega bogami i podosta...
То ми се први пут у животу десило, а моје смејање има везе с тим што не могу да се суздржим у зајебаним ситуацијама а да не праснем у смех.
E, ali ovih dana mi je najgrdje kad zakljucaju stan, pa moram da spavam pred vratima dok se ne vrate. ( a uvek zaboravljam kljuc i uvek mi se spava)
Ipak se najvise plasim besnih dzumara i silovatelja sa malim penisom.
Хахахааха, плашиш се да останеш незадовољена. лололо
Silovatelji sa velikim penisima javite se Nini lololo
Klaustrofobičan sam ali ako stvarno ima malo prostora, dok liftom pičim opušteno, a plašim se i visine... Mraka se ne plašim njanja
Visine i to u vise slucajeva. Na primer, na Kalemegdanu kad se ortak nasloni na onu ogradu, prvo se stresem, a onda ga odvucem od ograde. Sprdaju me za to cesto, jer kad vidim ljude na visini pocnem da pravim cudne pokrete, kao da se grcim ili nesto tako.
Mislim da to nije strah.
Mraka, samoće i rata. Insekte ne volim ali ne mogu baš da kažem da se plašim te gamadi ogavne.
Да Деки неће доћи Алфом на ВОС. х))
Bojim se da ću se jednog dana probuditi i da me više neće biti strah ničega.
Insekata se ne plasim, ali mi nije prijatno kada su blizu. Nema potrebe da ih se plasim jer uvek mogu da ih ubijem, osim kad spavam, a tad me i boli uvo bas, ionako nabijem glavu medj' jastuke.
lolololo nema čega da se bojiš lolo