AvvI
Ne postoji način da u ovom bezveznom trčkaranju od svakodnevice sretneš niti jednog normalnog čoveka rano ujutru koji zna tačno kud je pošao i šta radi.
Tačno. One koje zaustaviš da pitaš i zapravo stanu da ti odgovore, nemaju pojam. Ovi drugi ni ne staju.
Ma kratak je život da se trampi za termo ćebe. Ali termo ćebe i neko ko će zapravo da ga dijeli, e to možda i može. Ili kanister goriva, šta će mi to, samo da se zapalim, a ni šibice nemam.
I ja sam. Ali me ne brine. Prođe mi kroz glavu ona suvišna kontrola, pravdanje, gde si pogledala, telefon ko zove, s kim si, kad si legla, ustala, i slična sranja, polaganje računa, mučno objašnjavanje mene iako ništa uradila nisam, jebem li ga, i ti emotivni odnosi su usrani zapravo, a ja bez emocija seks ne mogu da imam.
Jebeš to. Te kontrole, objašnjavanja, računi, pičke i krompirače, sve je to odraz nesigurnosti onog koji pita za to. Najjači mi je bio nekadašnji drugar koji pola dana razmišlja gdje mu je djevojka i s kim je i stalno je kontroliše, fazon ko u onim lošim "upali usisivač da čujem da si kod kuće" vicevima. Drugu polovinu dana je sa njom i haos su bili onomad. Al et. Nema pravde na svijet. Život je govno. Ništa nije fer. Pomiriš se s tim, lakše ti bude što je suša gora nego u Atakami. Par godina kasnije se pitaš gdje ti je život otišao, šta si uradio, pa et, slabo šta, gdje si bio, nigdje, a bubrezi otkazaše, pa ti gledaj.
LOL
Trebalo bi te nazvati tako. U ličnoj karti puno ime i prezime. ☺️
LOLtul
Ne postoji način da u ovom bezveznom trčkaranju od svakodnevice sretneš niti jednog normalnog čoveka rano ujutru koji zna tačno kud je pošao i šta radi.
Tačno. One koje zaustaviš da pitaš i zapravo stanu da ti odgovore, nemaju pojam. Ovi drugi ni ne staju.
Haos, baš sam nešto posmatrala ljude i ...
Ne dam sebe ni za termo ćebe! ☺️
Mmmmm, termo ćebe...
Hahhahahahhahaha ne ne ☺️
Ali termo ćebe. Mnogo dobro ćebe...
Ali da... Treba zadržati sebe.
:ne potpisuje ugovor da prodaje dušu za termo ćebe:
Hahahhaahhahhahha ne potpisujem više ništa, figurativno. Dakle ne garantujem životom. Nekad jesam. ☺️
Ne samo za termo ćebe nego ni za kanister goriva za loženje ☺️ hah dobra sam. ☺️ Ahahahhaahahhaha
Figurativno?
:odlaže pergament:
Daaa, figurativno.
Ma kratak je život da se trampi za termo ćebe. Ali termo ćebe i neko ko će zapravo da ga dijeli, e to možda i može. Ili kanister goriva, šta će mi to, samo da se zapalim, a ni šibice nemam.
Nije loše termo ćebe
Hahahhahahahha ni do čega mi nije, veruj mi ali nasmejala sam se
Ne potpisujem!
Fale mi kresovi :(
Suša, a?
Mhm.
Ma bez brige, navići ćeš se već.
Već jesam. To me i brine.
I ja sam. Ali me ne brine. Prođe mi kroz glavu ona suvišna kontrola, pravdanje, gde si pogledala, telefon ko zove, s kim si, kad si legla, ustala, i slična sranja, polaganje računa, mučno objašnjavanje mene iako ništa uradila nisam, jebem li ga, i ti emotivni odnosi su usrani zapravo, a ja bez emocija seks ne mogu da imam.
Jebeš to. Te kontrole, objašnjavanja, računi, pičke i krompirače, sve je to odraz nesigurnosti onog koji pita za to. Najjači mi je bio nekadašnji drugar koji pola dana razmišlja gdje mu je djevojka i s kim je i stalno je kontroliše, fazon ko u onim lošim "upali usisivač da čujem da si kod kuće" vicevima. Drugu polovinu dana je sa njom i haos su bili onomad. Al et. Nema pravde na svijet. Život je govno. Ništa nije fer. Pomiriš se s tim, lakše ti bude što je suša gora nego u Atakami. Par godina kasnije se pitaš gdje ti je život otišao, šta si uradio, pa et, slabo šta, gdje si bio, nigdje, a bubrezi otkazaše, pa ti gledaj.