Ja sam na nekoj krajiškoj svadbi muvao ribu koja nije bila dva puta u Srbiji i priča ona meni kako ovde ima ujaka. Barim ja tu nju i kaže ona meni: "Jao, eno mi ujke, 'aj da te upoznam!", ja se okrenem, kad ono - moj ćale! Jebem ti ćivot!
HAHAHAHAH
pricaj skocko, otvori se
haahhaahhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhh, jesi se upoznao sa ćaletom? :DDD
ja se prije 2-3 mjeseca muvala s nekim likom podugo
jedno godinu i po dana smo tak' povremeno razmijenili koju poruku, on mi slao, ja odgovarala, što da ne, simpa lik
i bili mi na kafi u oktobru, sve ok, kaže on, idem u novembru u australiju na pola godine
dobro, brate, nek ti je sa srećom
rastali se mi tu, poslao on meni još par poruka poslije, ništa konkretno, kao, odlazi početkom novembra, to je to
i gledam neki dan slike iz fabrike (kafić, u bijeljini, jelte), kad on.. dakle, nije ni odlazio :D
e, sad me zanima je l' to neka lafina generalno bila, il' je samo meni to rekao..
Čudo nije otišao u Rio...
Ja sam negde imao fotografiju gde me neka zagrebčanka grize za ruku. Ja sam nju obradio da se zagrlimo na fotografiji, a onda je neko bio pametan da joj kaže da sam iz Srbije u trenutku kada su nas fotografisali.
A iznad nas na betonu nacrtan kukasti krst, slovo U i piše "Ante, Ante, život za te."
Ljeto bijaše, idila. Jedan divan primorski gradić u Montenegro.
Bio ja na nekom seminaru, oko mene lete, lete svi, ohoho nabubrele drugarice pionirke.
Gledam se ja sa jednom, vala je i lijepa. Raspitam se malo ko je, šta je, muslimanka, posvećena, ne jede svinjetinu, posti postove. Međutim, vidio sam ja tu iskru u očima, nije ona beš naivna. Odlučim da ja to riješim isto veče.
Priđem u Džon Vejn stilu, reko' ja sam taj i taj, volio bih da se upoznamo, ako bog da!
Imam mnogo univerzalno ime tako da mogu proći i kao jevrej i kao musliman. Šućur alahu.
Ozari se ona, ko evo ga još jedan musliman, upoznali se, pričica, prosipam ja folove, srećom pa znam dosta o islamu, ona forsira tu priču, bio sam veći musliman no pojedini, kako i jeste gitara, svira onaj neku romantiku ovo-ono, reko' ajmo malo da se osamimo kod mene u sobu, ne možemo ovdje normalno pričati, zagušljivo. Ajde veli ona.
I odemo mi u sobu, sjednem ja na krevet, ona do mene, gledamo se, krenem ja da je poljubim kad ona skoči ko oparena. Šta bi, drž ne daj! Pita ona mene: "Šta ti je to oko vrata?"
Mene presiječe.
Imam kajlu oko vrata, 20 kokardi je na njoj. Nosim je već 10 godina, srasla je sa mnom, i ne osjećam je. No kako je većih proporcija upada u oči. I tako sam ja zaboravio na to totalno, ušuškan u idilu. Švalerčina.
Gleda ona u mene, kaže: "Pretpostavljam da si pravoslavac?"
Rekoh jesam, jebiga, šta da se radi.
Reče ona: "Joooj, Bosančeros, jesi šejtan, šta ću ja s tobom!"
Trt-mrt, popasem ja tu korpu al' ostali smo eto kao drugovi, baš mi se neki dan javila pa se sjetih ove anegdote :D
Требо си да кажеш: Прави се да сам осунећен, нећу ником да причам, видели су да идемо овамо и свакако ће да мисле да смо се јебали.""!!!!
Pa normalno, zvanično je i jesam jebao al nisam, standardno.
Aha, setio sam se. Kad sam bio u srednjoj školi, muvao sam jednu curu iz Pelagićeva, nije bila mnogo telegentna, da ne kažem nešto drugo mada bi bilo adekvantije, ali ipak neću, ali je bila zato lepa i zgodna. Kako tamo i nema nekog izbora, od telegencije sam bio apriori digao ruke, pa je kriterijum za izbor bilo makar da makar bude lepa. Imao sam tada Opel Kadeta suzu trula višnja, pa sam otišao po nju i sve po redu. Izašli smo u neku kafanu, ne mogu se setiti imena da me ubiješ, od svih lokala tamo to je bilo ponajromantičnije mesto, jer je u sklopu jednog preostalog bila ćevapdžinica, a drugi je bio između poljoprivredne apoteke i cvećare gde većinom prodaju one vence za mrtvake, da i da nije, tu je bilo prepuno masom seoskih indijanaca koji po vazdan uplaćuju tikete i piče pikado do besvesti. U ovom lokalu je bila neka živa muzika, neki lokalni bend sa pevaljkom u minjaku. Elem, u toku izlaska, pričali o svemu i svačemu, između ostalog sam joj i na par momenata spomenuo o nekim knjigama koje sam čitao na raspustu, ono čisto onako kad me pitala šta sam radio. Videlo se po atmosferi da to nigde između nas ne vodi, popili par pića pa se razišli. Kad ja čujem posle drugaricama pričala: "On čita knjige, mora da je peder" :D Tu sam naučio svoju lekciju, od tada sam sa džigerašicama blagodižegarški postupao, knjige ni za živu glavu nisam više spominjao, i bolje je svakako prolazilo, ali od svega mi najžalije bilo što mi pola dana otišlo na picanjenje auta pred taj izlazak. :D
Ja se sećam da sam bila treći razred srednje škole, tako nešto, i sada bila neka bleja u kraju, nemam pojma, i meni priđe neki dečko. Onako, relativno lepuškast je bio, šta ja znam i krenemo mi da pričamo, onako imali smo i dosta zajedničkih tema, simpatičan bio, i tako... Vidim ja posle on sve češće meni prilazi, i kaže meni drugarica da mu se sigurno sviđam. Ja kao, što da ne, i meni je postao simpatičan... I sad on kao meni jedan dan rekao da mora da me pita nešto, a ja kao naravno, nema frke, a on mene pitao da li bih mogla da ga upoznam sa jednom drugaricom koja mu se jako đa (i ona je mislila da mu se ja sviđam). Još se ja izlanula i kažem: ''Koji si očajan muvač'', a i on verovatno bio ionako sav pogubljen, nije lako kaci tinejđer. Posle mi se nije javljao nikad. lolololo
Lukse, u srednjoj si imao kola?
Moji roditelji, vozio bez vozačke.
mene nisu puštali dok nisam položio.
Joj, setih se nečega...
Izašle drugarica i ja same, posle sto godina, sredile se, boli glava. Išle malo po gradu, od kafića do kafića, zaustavimo se u jednom i počnemo da pijemo. E sad, bilo je u toku večeri podosta momaka koji su prilazili sa poprilično izlizanim forama (jedan me je čak i pitao šta sam u horoskopu, a ne kako se zovem), no zanemarimo ih.
Već pola tri, a meni niko zanimljiv u celom tom kafiću. I ja prestanem da zveram vidno razočarana. Ni sa kim finim ni da popričam, eh. Kad, eto ti nekog slatkog dečka. Stane on na jedan kraj šanka i susretnu nam se pogledi par puta. Posle toga standardno osmehivanje, šmekanje, bla, bla, i posle pola sata priđe on. Proćaskamo mi malo, i nešto kasnije odlučimo drugarica i ja da krenemo kući, kad eto ti ovog za nama. Ponudio se da nas isprati do taxija, a ja ono u fazonu, što da ne, iovako mi se svideo. Odlučim ja tu da krenem da ga intenzivnije muvam, iako pojma nemam kako se to radi, jer se nikad nisam trudila ni oko jednog muškarca. Isprovaljivala se najžešće, on se sve smeška, grli me u hodu i te forice. Stigosmo do stajališta, i dogovorismo se da se vidimo narednih dana... Da mi on broj mobilnog da se čujemo, i pozdravismo se.
Nisam ga pozvala naravno, jer sam bila toliko letva da nisam ni upisala broj.
Videh ga sledeći vikend u drugom kafiću (bila sam potpuno trezna), skenjah se koliko je lik gadan i neprivlačan. Eto šta alkohol uradi od čoveka... nemam pojma šta sam videla u njemu te noći kad smo se muvali. Baš mi bilo neprijatno...
onaj ombreov što se djevojkama predstavio : "ćao, ja sam kupus".
Daj slike da vidimo.
Значи Допију треба само напити и онда бити фин. Напити и бити фин. То морам да запамтим. (:
Jesam ja vama pričo kako sam ja muvo muslimanku pa me ona skontala da sam Srbin?