Doživljaji iz GSP-a

  1. Ал ту није крај, та иста баба (изгледа јој било стварно ладно) узела новине и обмотала око главе и то онако, око целе главе. Ја је гледам, умирем, и заспем, дуг је то пут, кад се одједном будим у Баричу, баба нахушкала неку бабетину иза мене да затвори прозор бем јој сунце! И ја ноншалантно испружим руку и широм га разјапим, и баба експресно извади новине из торбе и опет се умота лолололо

    Хахаха. :))

  2. Samo da bih lakse nasao temu.

  3. Najviše me nerviraju starci u autobusu
    Slučajno ih pogledaš - gotovo. Kreće on svoju priču.
    Nedavno sam video dedu kako devojčici od 7,8 godina priča o fažizmu i Nemcima. Ona se uplašila jadna :S

  4. Може и тако :))

  5. Sad se vraćam u stan. U busu nekom kretenu zvoni fon.
    I zvoni.
    I zvoni.
    Niko ništa.
    I to neka MIDI melodija.
    Ja ludim.
    I zvoni.
    I zvoni, odzvonilo mu dabogda.
    I onda skontam da meni zvoni.
    Isključio sam ranije zvono jer me ista ta MIDI melodija opasno nervirala.
    Koji sam ga tuki i uključivao...
    Javljam se, a pošto sam tu ubacio drugu karticu, naravno, nemam pojma sa kim pričam.
    A svi se nakačili i slušaju.
    I bla, bla, bla, ovo-ono, čućemo se kada stignem u stan, aj ćao.

    Prekidam i tek onda skontam.
    Sose, al' znaš da ubodeš trenutak, svaka tu čast. :)

  6. Јебено бре... Сосе, Сосе баш си крме...
    Ал, како ниси осетио вибрацију бре?

  7. Nije bila uključena.
    Samo zvono.

  8. Е јебига, мене то често пробуди, прво вибрација у џепу ме дрмне а онда тек чујем звоно :)
    Кад смо већ код буђења, најаче су ми рибе кад спавају у бусу па се затетурају у страну и наслоне се на мене и тако леже неко време и онда кад се разбуде крену да се извињавају, ја гледам које се пичке матере извињавате и ја спавам на вама сваки дан па ни "И" не кажем лолололо

  9. Вози бус, у мом крају маса већ навикла на ”гето” срања, и као ништа нас не изненађује. Међутим, видим ја кроз прозор, дете са школским ранцем, вероватно девојчица, лежи бочно на асфалту испружене руке и цима се. Маса као региструје, али 2 секунде гледања и ништа. Сконтају да ја још гледам, и сви се нешто исправе и почну са дозом алармираности да коментаришу и запиткују се. Ја краљ (стварно не знам који ми курац би) излетим на првој станици, и кренем да трчим према девојчици, ветар ме носи. Пролазим поред једине жене која је била са исте стране пута где и девојчица, и сконтам да она сада корача у другом смеру (док сам био у бусу, ишла је према девојчици, али веома споро, мислио сам да ће прекасно регистровати, као боље да ја истрчим, нигде никога). И тек онда сконтам да жена тера поред себе дечији бицикл, и да јој је то сто посто мама, у истом тренутку чујем малу да вришти (дакле, нема напад), и да се ради о некаквом екстремном васпитном поступку.

    Куд ћу сада да престајем да трчим, вози даље, стиже до девојчице у истом часу и полиција кад и ја, свима нам већ јасно да јој није ништа (шизи, дивља, откуд знам, није добила Чупа Чупс него Параћинкину жваку без сличице). Мурија као ”јел‘ ваше дете?”, ја се окренем, видим кева се приближава натенане бесна упичкуматерину због читаве сцене, и ја пређем улицу и наставим да идем према кући да избегнем трансфер блама.

    Једино сам морао још сопствени блам да преживим, која будала још истрчава из буса да се игра праведника и Бетмена, и да је епи-напад имала, не знам шта бих радио, али шта сам знао - 800 метара унаоколо није било никога, тешим се као...

  10. Ja sam već negde postovao ovu priču, ali evo ukratko: Dođem ja prvi put u životu u Novi Sad, prvi put u velikom gradu sa gradskim prevozom, mala seljačina upisao fakultet. Imam ceo dan do voza kući, šta ću, sednem u gradski i krenem da se vozam - bila karta džaba. U jednom trenutku zadremam i odjednom osetim nečiju ruku na ramenu: "Ustaj, zadnja stanica", pitam ja gde sam. Kaže lik u Šangaju. U pičku materinu, usro sam se u trenutku.

  11. Хаха Брусе, као неки Тим Бартон сценарио, хот-догови ђускају, лик ти се на српском обраћа у Шангају!

  12. Ахахахахахахаха Брусе краљу!
    Вехабијо порасо си ми у очима због овога хтео си да помогнеш девојчици која је имала напад колико кул :Д

  13. Jebiga, bilo 1991. godine, prvi put sam u životu došao u grad u kojem moraš koristiti gradski prevoz, a terminator " imao premijeru u Areni... Mislim, bio sam ja i u Zagrebu i Sarajevu i BG ranije, ali uvek me neko vozio autom, tad sam prvi put išao gradskim. Jebem ti Šangaj i gradsku upravu, kakvo su mu ime smislili...

    EDIT: vidiš, volim Tima Bartona, a nikad ovo ne bih povezao da mi nisi napomenuo :)

  14. Лоле отрг‘о ми се смешак признајем, али НЕ, херојизам да се забрани јебено! Какви су то егоистички пориви па да ти излетиш на улицу да глумиш Бетмена курац.

    Нисам паметан да кажем како се начелно треба понашати, али знам да са једне стране не треба гледати у патике (Гвозденова дефка, нумем на ћирилици да нађем заграде за линковање), а здруге је ипак свакоме потребан простор за сопствено функционисање. Како је данас то са девојчицином кевом био случај, јел‘.

  15. juče u međugradskom ulazi u nekoj pizdoj materini deda. opanci trajalci, šajkača, sve na njemu kupljeno još šezdesetih, i u ruci ŠANEL TORBA. suze su mi išle...i meni i nekim omladinkama iza, još ga i slikaše.

    evo još se smejem ko luda kad se setim, 'de li je mukica samo naš'o:-))))))))))))))))

  16. e ovo da vam ispričam...

    kad sam dobio sina, nas 10 ladno uđemo pijani u tramvaj na ustaničkoj, prazan, počnemo da pevamo, vozač pita "o čemu se radi"..dobio sam sina...kaže on "večeras vozim tramvaj samo za vas, nikog ne primam"..i stvarno nas vozi...stani ovde da vidimo dal ima nešto u ovu kafanu-stane..jedan istrči, nema ništa, ajde dalje--stani ovde da uzmemo pivo, oćeš ti-stane, oće..provozao nas celim bulevarom, preko slavije, železničke, stajao tip gde mu kažemo, na kraju izašli preko mosta i završili u Brodarcu...na ciganjsku muziku....legenda, nikad ga više nisam video, ne bih ga ni poznao, al sam se par puta ponadao da će neko da mi kaže "čoveče ja sam te vozio ono veče kad si dobio sina"..da častim čoveka bar još jednom...

  17. Al' ste vi stari... I sinove imate...lololo

  18. Marko, nisu oni stari, nego smo mi klinci. ;)

    U proseku, starost autora na Vukajliji je oko 23 godine... Najmlađi autor ima 10, najstariji ja mislim da ljušti 49...

  19. Sta taj radi u zivotu kad je sa 49 na vuki, a ovaj sa 10 mora da spamuje sa fejsbuk forama :D

Rekli o sajtu

Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.

Deutsche Welle · 29. April 2011.