Podijeli sa Vukajlijašima

  1. ŠEMA TERAPIJA UPUTSTVO ZA KLIJENTE A CLIENT’S GUIDE TO SCHEMA-FOCUSED COGNITIVE THERAPY © 1993 Cognitive Therapy Centre of New York. Prevod: Marija Fuštar
    UVOD
    U ovom vodiču predstavljen je psihoterapijski pristup Šema terapija (ST), oblik kognitivno
    bihejvioralne terapije (CBT) koji je razvio dr.Džefri Jang (Dr.Jeffrey Young) koji pomaže
    ljudima da promene ukorenjene obrasce mišljenja – osećanja – ponašanja. Ovaj pregled
    Šema terapije sastoji se iz pet delova:
    1. Sažet prikaz kratke kognitivno- bihejviorane terapije (CBT)
    2. Šta su šeme i koje šeme postoje
    3. Objašnjenje procesa funkcionisanja šema
    4. Prikazi primera iz prakse
    5. Kratak opis terapijskog procesa
    KOGNITIVNO-BIHEJVIORALNA TERAPIJA
    Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) je naučno zasnovan i razvijen psihoterapijski pravac
    koji dokazano pomaže ljudima da prevaziđu emocionalne poremećaje (anksioznost, paniku,
    fobije, depresivno raspoloženje, nezdravi bes…). Osnovna pretpostavka je da se emocionalni
    poremećaj u najvećoj meri održava zbog pogrešnog, iracionalnog razmišljanja (kognitivnih
    distorzija) i da, kada klijenti nauče da tačno i logično misle o nepovoljnim aktivirajućim
    događajima, oni prestanu da sabotiraju sebe nezdravim emocijama i disfunkcionalnim
    ponašanjem.
    Empirijska istraživanja i klinička praksa potvrđuju da je KBT veoma efikasna u prevazilaženju
    emocionalnih poremećaja, i da mnogi ljudi u relativno kratkom roku uspevaju da „oduče“
    disfunkcionalne obrasce i zamene ih zdravim, funkcionalnim obrascima. Ovaj kratak i
    jednostavan pristup ponekad nije dovoljan. Zbog toga je razvijena Šema terapija.
    2

    ŠTA SU ŠEME
    Šema je izuzetno stabilan i dugotrajan obrazac, koji se formira u ranom detinjstvu i opstaje i
    razvija se tokom života. Svi imamo šeme i one u najvećoj meri određuju naš pogled na svet.
    Šeme su način na koji čovek razume i doživljava sebe, druge ljudi i okruženje. Šeme se retko
    preispituju i čovek ih najčešće doživljava kao realnu i jedino moguću sliku sveta. Šeme su
    samo-održive i veoma otporne na promenu (jer se u skladu sa njima čovek ponaša i oseća i
    time potvrđuje njihovu tačnost). Na primer deca koja razviju šemu Neuspeh, retko je
    promene i kada odrastu. Šema se retko menja spontano, bez psihoterapije (Uspeh najčešće
    nije dovoljan da bi se šema o neuspešnosti promenila; koliko god uspešna osoba bila ona će
    se i dalje osećati kao gubitnik ili „folirant“). Šema se bori za opstanak i najčešće uspeva u
    tome.
    Kada se jednom formiraju, šeme ne prestaju da postoje iako ih nismo uvek svesni. Najčešće
    funkcionišu suptilno i neprimetno. Međutim, kada šema „ispliva“ ili je pokrene neki (ili
    nekoliko) stresnih događaja, ona sasvim preplavi i obuzme naše misli i osećanja. Tada osoba
    iracionalno misli, doživljava intenzivne nezdrave emocije i disfunkcionalno se ponaša.
    Postoji 15 ranih maladaptivnih šema (RMŠ), koje su navedene i ukratko opisane u nastavku
    teksta:
    Emocionalna deprivacija
    Ova šema zasniva se na uverenju da niko i nikada neće zadovoljiti naše emocionalne potrebe
    (potrebu da budemo tretirani s pažnjom, saosećanjem, ljubavlju, da nas drugi zaštite, brinu o
    nama i usmeravaju nas). Ovu šemu često razviju osobe čiji roditelji nisu odgovarali na
    emocionalne potrebe (dete nije osećalo da je voljeno, zbrinuto i prihvaćeno).
    Napuštanje / nestabilnost
    Šema se zasniva na očekivanju da ćemo biti napušteni, ako se za nekog vežemo. Osoba je
    uverena da će se emocionalna veza sigurno prekinuti. Osobe koje razviju ovu šemu su se kao
    deca suočile sa razvodom ili smrću roditelja. Ova šema se može formirati i zbog nedosledne i
    neodgovarajuće brige o dečjim potrebama (npr. dete je često ostavljano samo ili se o njemu
    nije odgovarajuće brinulo duži vremenski period).
    3

    Nepoverenje/zlostavljanje
    Šema počiva na očekivanju da će nas drugi ljudi namerno iskoristiti na neki način. Ljudi sa
    ovom šemom očekuju da će ih drugi povrediti, prevariti ili ponižavati. Osobe sa ovom šemom
    sklone su da napadnu prve i da se svete. U detinjstvu, ljudi sa ovom šemom, bili su
    zlostavljani ili ponižavani od strane roditelja, braće, sestara ili vršnjaka.
    Socijalna izolacija/otuđenost
    Osoba je uverena da je drugačija, da ne pripada, da je izolovana od ostalih ljudi. Ovo
    uverenje je najčešće posledica ranog iskustva – da se ono razlikuje od drugih ljudi ili da se
    njegova porodica razlikuje od drugih u okruženju
    Defektnost/stid
    Šema zasnovana na uverenju da smo suštinski neadekvatni i/ili potpuno (iznutra i spolja)
    nedopadljivi, i da će to drugi otkriti ako nam se približe i stvarno nas upoznaju. Osećaj
    neadekvatnosti i „pokvarenosti“ često je praćen stidom. Osobe sa ovom šemom su kao deca
    često kritikovane (u porodici ili vršnjačkoj grupi) i dobijali poruku da nisu vredni pažnje i
    ljubavi.
    Neuspeh
    Ova šema bazira se na ubeđenosti osobe da je nesposobna da bude uspešna u poslu,
    školovanju, sportu kao drugi ljhudi. Osoba veruje da je nesposobna, glupa, netalentovana.
    Ljudi sa ovom šemom često odustaju i ne pokušavaju jer su ubeđeni da neće uspeti, ili se
    previše trude kako bi izbegli grešku. Ova šema razvija se kod ljudi koji su kao deca često
    ponižavani i tretirani kao gubitnici, nedovoljno dobri, u različitim oblastima (školi, sportu…).
    Roditelji ove dece najčešće nisu adekvatno podržavali , ohrabrivali ili disciplinovali (previše
    strogi, previše popustljivi ili nedosledni) dete da postigne uspeh u školi ili sportskim
    aktivnostima.
    Funkcionalna zavisnost/ nesposobnost
    Ova šema počiva na uverernju osobe da nije sposobna da se samostalno stara o sebi i obavlja
    svakodnevne obaveze. Ljudi koji imaju ovu šemu često se preterano oslanjaju na druge ljude
    u donošenju odluka i započinjanju novih aktivnosti. U detinjstvu ove osobe nisu ohrabrivane
    4

    da budu samostalne, nisu razvili veštine i samopouzdanje da mogu da brinu o sebi.
    Podložnost, osetljivost na povredu ili bolest
    Ove osobe su ubeđene da su na ivici da iskuse veliku katastrofu (zdravstvenu, finansijsku…).
    Ova šema može motivisati osobu da preterano brine i trudi se da prenebregne katastrofu.
    Najčešće je ubeđenje da je svet opasno mesto naučeno od (jednog ili oba) roditelja.
    Umreženost/nerazvijen self
    Ova šema počiva na nedostatku individualnosti i unutrašnje usmerenosti. Osoba koja ima
    ovu šemu često ima osećaj praznine ili preplavljenosti. Razvoj ove šeme najčešće je
    podstaknut roditeljskim ponašanjem koje sputava odvajanje i individualizaciju – preterana
    kontrola, grdnja, uvrede ili preterana zaštita.
    Podređivanje /subjugacija
    Šema počiva na uverenju osobe da mora da se povinuje kontroli da bi izbegla negativne
    posledice. Često je praćena strahom da se drugi ne naljute i ne odbace je. Ljudi sa ovom
    šemom ignorišu sopstvene želje i osećanja. Najčešći uzrok je izrazito kontrolišući roditelj.
    Samožrtvovanje
    Ova šema se ogleda u preteranom žrtvovanju i zanemarivanju sopstvenih potreba kako bi se
    pomoglo drugima. Kada se bave svojim potrebama i željama, ljudi sa ovom šemom često
    osećaju krivicu. Da bi izbegli krivicu ove osobe nastavljaju da stavljaju potrebe drugih ispred
    svojih. Ove osobe samo-žrtvovanje koriste kao način da se ostvare, pronađu smisao i
    podignu samopoštovanje. U detinjstvu ove osobe su najčešće bile preterano odgovorne za
    (osećanja i blagostanje) jednog ili oba roditelja.
    Emocionalna inhibiranost
    Šema počiva na uverenju osobe da mora da inhibira (ukoči, sputa) osećanja i impulse,
    naročito bes, da ne bi povredila osećanja drugih ljudi, izbegla sramotu, osvetu, odbacivanje
    ili gubitak samopoštovanja. Osobe sa ovom šemom često izgledaju ozbiljno i napeto.
    Roditelji osoba sa ovom šemom, najčešće nisu ohrabrivali, već branili, slobodno izražavanje
    različitih emocija.
    5

    Nepopustljivi standardi/preterana kritičnost
    Ova šema počiva na jednom (ili oba) od sledećih uverenja: verujete da ništa što uradite nije
    dovoljno dobro, da uvek morate da se više trudite i/ili su vam prenaglašeno važne vrednosti
    kao što su: status, moć, bogatstvo na uštrb socijalne razmene, zdravlja i sreće. Roditelji
    osoba sa ovom šemom, najčešće nikad nisu bili zadovoljni ili su obraćali pažnju na dete samo
    kada ostvari izuzetan uspeh.
    Pravo/grandioznost
    Ova šema bazirana je na uverenju da možete da uradite, kažete, uzmete sve što želite uvek i
    odmah, ne vodeći računa o mišljenju i željama drugih. Osobe sa ovom šemom ne razmišljaju
    o tuđim potrebama i o tome kako će njihovo ponašanje dugoročno uticati na odnose sa
    drugim ljudima. Roditelji doprinose razvoju ove šeme tako što detetu ispunjavaju sve želje i
    ne postavljaju granice, pa dete ne nauči šta je a šta nije socijalno prihvatljivo. Ova šema
    može da se razvije kako bi kompenzovala emocionalnu depriviranost i osećanje
    neadekvatnosti.
    Nedovoljna samo-kontrola i samo-disciplina
    Ova šema odnosi se na izrazito nisku sposobnost osobe da toleriše i trpi frustracije i
    ograničenja kako bi ostvarila svoje ciljeva, kao i da se uzdrži od ispoljavanja osećanja i
    impulsa. Ekstremno ispoljavanje ove šeme su adiktivna i kriminalna ponašanja. Ova šema se
    razvija ukoliko roditelji nisu odgovarajuće disciplinovali svoju decu ili su i sami imali problem
    niske smo-kontrole.
    KAKO ŠEMA „RADI“
    Da bi se razumelo kako šema funkcioniše neophodno je objasniti tri šema procesa. Ti procesi
    su: prepuštanje šemi, izbegavanje šeme i kompenzacija šeme. Kroz ova tri procesa šema utiče
    na naše ponašanje, učvršćuje se i održava.
    Prepuštanje šemi je proces kroz koji šeme funkcionišu i održavaju se. Ovaj proces odvija se
    kroz kognitivne distorzije i samo-sabotirajuće obrasce ponašanja. Ranije smo naglasili da su
    kognitivne distorzije glavna „meta“ kognitivno-bihejvioralne terapije. Ove distorzije su
    negativna tumačenja i predviđanja životnih okolnosti. Mnoge kognitivne distorzije zaslužne
    6

    su za dugovečnost šema, jer se veći značaj i značenje pridaje činjenicama koje se uklapaju u
    šemu i umanjuju ili sasvim odbacuju činjenice koje su u suprotnosti sa šemom.
    Šema se održava i kroz ponašanje, tako što „tera“ osobu da se ponaša kao da je šema tačna i
    na taj način je potvrđuje. Na primer mladić sa šemom Defektnost/stid razmišljaće i ponašaće
    se u skladu sa šemom. Na žurci će imati misli poput: „Nikome se ne sviđam“ i „Neću uspeti da
    upoznam nikog novog“. Ponašaće se povučeno i nezainteresovano, izbegavaće da razgovara
    sa nepoznatim ljudima i tako verovatno nikoga i neće upoznati…proročanstvo šeme će se
    ostvariti.
    Izbegavanje šeme se odnosi na načine na koji ljudi izbegavaju da se šeme aktiviraju,
    pokrenu. Kao što je već navedeno, kada je šema aktivirana doživljavamo jake i bolne
    emocije. Ljudi razviju načine da ne aktiviraju šemu kako bi izbegli bolna osećanja. Postoje tri
    načina za izbegavanje šeme: kognitivni, emocionalni i bihejvioralni (ponašajni).
    Kognitivno izbegavanje odnosi se na trud da ne mislimo na uznemirujuće događaje. Ovi
    napori mogu biti namerni ili automatski, nesvesni. Ljudi namerno mogu izabrati da ne misle
    o nekom uznemirujućem događaju ili problemu. Postoje i nesvesni mehanizmi koji pomaži
    ljudima da „isključe“, ne vide, informacije i činjenice za koje smatraju da su previše
    uznemirujuće da bi se sa njima suočili. Ljudi često zaborave naročito uznemirujuće događaje.
    Na primer često se dešava da deca koja su pretrpela seksualno zlostavljanje potpuno
    „izbrišu“ to sećanje.
    Emocionalno izbegavanje odnosi se na automatsko ili voljno blokiranje bolne emocije. Kada
    preživljavaju bolna iskustva ljudi često „otupe“, ne osećaju ništa kako bi umanjili bol. Na
    primer, muškarac priča o tome kako ga supruga zlostavlja i kaže da ne oseća bes ni ljutnju.
    Nekada ljudi piju alkohol i zloupotrebljavaju lekove da bi izbegli bolna osećanja.
    Bihejvioralno (ponašjno) izbegavanje odnosi se na izbegavanje određenih situacija kako se
    šeme ne bi aktivirale i izazvale bolna osećanja. Na primer, žena sa šemom Neuspeh neće
    prihvatiti zahtevan posao i tako propustiti šansu da nauči i uspe da radi taj posao.
    Izbegavanjem izazovne situacije ona izbegava bolno osećanje anksioznosti koje joj stvara
    šema. Međutim izbegavanje potvrđuje šemu.
    Kompenzacija šeme odnosi se na ponašanja koja su suprotna šemi. Na taj način izbegava se
    7

    aktiviranje šeme. Ljudi sa šemom Funkcionalna zavisnost/nesposobnost mogu organizovati
    svoj život tako da minimalno zavise od pomoći drugih ljudi, iako bi izbalansiraniji pristup bio
    bolji. Na primer mladić može odbijati da izlazi sa devojkama kako se ne bi „previše vezao“ i
    predstavlja se kao da mu niko nije potreban. Da ne bi bio zavistan od drugih on bira da bude
    potpuno nezavistan.

    PRIMERI IZ PRAKSE
    U ovom odeljku predstavljeno je šest primera iz prakse. U svakom primeru prikazano je kako
    šema funkcioniše. Kada pročitate ovaj odeljak biće vam jasnije kako se šema ispoljavaju u
    realnim, životnim situacijama.
    Dženi je mlada žena čija je glavna šema Podređevanje/subjugacija. Ona doživljava da drugi
    ljudi žele da je kontrolišu i naređuju joj i onda kada su u stvari asertivni (kada se ne slože ili
    od nje nešto traže, ne zahtevaju). Ona misli „Ako kažem ne, neće me prihvatiti, odbacieće
    me.“ I ne suprotsatvlja se drugima (prepuštanje šemi). U drugim slučajevima ona reši da
    niko neće da „gazi“ po njoj i postaje isključiva (kompenzacija šeme). Ponekad kada ljudi
    imaju nerazumne zahteve ona umanjuje značaj svojih želja i osećanja i kaže sebi „Pa ionako
    mi nije toliko važno“. Nekada, pak izbegava situacije u kojima joj je teško da se zauzme za
    sebe (izbegavanje šeme)
    Alanova glavna šema je Neuspeh. Kadgod se suoči sa izazovom on pomisli da nije sposoban.
    Ponekad proba, ne trudeći se dovoljno i ne verujući da može uspeti, kada ne uspe to mu
    ojača uverenje da je nesposoban (održavanje šeme). S vremena na vreme, uloži ogroman
    napor da se predstavi u nerealno pozitivnom svetlu, potroši mnogo para za statusne simbole
    (auto, telefon, garderoba) (kompenzacija šeme). Često izbegava aktiviranje šeme i kloni se
    izazovnih situacija ubeđujući sebe da mu izazov nije važan i vredan truda (izbegavanje šeme).
    Karen ima šemu Defektnost/stid. Uverena je da sa njom nešto suštinski nije uredu i da bi je
    svako ko je „stvarno“ upozna odbacio. Ona bira partnere koji su ekstremno kritikujući i
    potvrđuju njeno viđenje sebe kao nedovoljno dobre, neadekvatne (održavanje šeme).
    Ponekad na najmanju kritiku jako burno reaguje i napada (kompenzacija šeme). Takođe se
    trudi da joj se niko ne približi dovoljno i „vidi“ njenu defektnost i odbaci je (izbegavanje
    8

    šeme).
    Majkl, sredovečni muškarac, ima šemu Funkcionalna zavisnost/nesposobnost. Sebe vidi kao
    osobu nesposobnu da se stara o sebi bez podrške drugih ljudi. Bira poslove u kojima se
    oslanja na druge. Tako ne razvija veštine koje su potrebne za samostalno obavljanje posla i
    tako potvrđuje svoju sliku o sebi kao nesamostalnom (prepuštanje šemi). Ponekad odbija
    savete drugih, iako bi bilo bolje da ih prihvati (kompenzacija šeme). Odlaže, izbegava,
    odugovlači da preuzme odgovornost, da bi smanjio anksioznost (izbegavnje šeme).
    Anina sržna šema je Socijalna izolacija. Ona vidi sebe kao različitu od drugih do mere da se
    nigde ne uklapa, nigde ne pripada. Kada nešto treba da radi sa drugima i učestvuje u nekoj
    zajedničkoj aktivnosti, ne posveti se i ne uključuje zaista (prepuštanje šemi). Ponekad je
    veoma gruba i kritična prema ostalim članovima grupe (kompenzacija šeme). Ponekad
    sasvim izbegava grupne aktivnosti – samoizoluje se (Izbegavanje šeme).
    Džoova centralna šema je Emocionalna deprivacija. Bira partnere koji nisu sposobni da pruže
    pažnju i ponaša se tako da im još više oteža pružanje pažnje, ne tražeći je i ne primajući je
    (prepuštanje šemi). Ponekada bude veoma zahtevan i agresivan i provocira svađu i sukob sa
    partnerom (kompenzacija šeme). Džo izbegava da se zbliži sa ženama i negira da ima bilo
    kakav problem u toj oblasti (izbegavanje šeme).

    TERAPIJSKI PROCES – PROMENA ŠEMA
    Terapijski cilj šema terapije je oslabiti maladaptavne šeme (u najvećoj mogućoj meri) i ojačati
    zdravu stranu osobe. Terapeut se udružuje sa zdravom stranom klijenta kako bi zajedno
    pobedili maladaptivne šeme.
    Prvi korak u terapiji je sveobuhvatna procena klijenta. Glavni cilj procene je otkrivanje šema
    koje su u najvećoj meri odgovorne za klijentovo psihološko funkcionisanje. Procena se odvija
    u nekoliko segmenata. Polazna tačka u proceni obično su klijentovi aktuelni problemi koji su
    ga podstakli da se obrati za pomoć. Terapeut zatim ispituje klijentovu životnu istoriju,
    tragajući za obrascima koji su najčešće posledica maladaptivnih šema.
    U proceni šema terapeut može koristiti i upitnike, koje klijenti popunjavaju kako bi se otkrilo
    9

    u kojoj meri šeme utiču na aktuelno funkcionisanje.
    Šema terapeuti u proceni često koriste i brojne tehnike imaginacije. Jedna od specifičnih
    tehnika izgleda tako što terapeut zatraži od klijenta da zatvori oči i zamisli sebe kao dete u
    nekoj situaciji sa svojom porodicom. Slika koja se pojavi obično je povezana sa sržnim
    šemama.
    Stiven, dvadesetosmogodišnji direktor, ima sržnu šemu Nepoverenje/zloupotreba. Na
    terapiju je došao zbog jakih naleta anksioznosti na poslu, tokom kojih je bio preterano
    sumnjičav i ozlojeđen u odnosu sa saradnicima. Kada je terapeut zatražio da kreira sliku iz
    detinjstva, javile su mu se dve različite slike. U prvoj, video je sebe kako ga stariji brat
    maltretira. U drugoj je video oca alkoholičara kako dolazi kući i prebija majku i sebe
    sklupčanog od straha.

    Postoje brojne tehnike koje terapeuti koriste da bi pomogli klijentima da oslabe svoje šeme.
    Tehnike mogu biti: emotivne, interpersonalne, kognitivne i bihejvioralne. U nastavku svaka
    od navedenih kategorija ukratko je objašnjena i ilustrovana primerom.
    Emotivne tehnike podstiču klijente da osete i izraze emocionalne aspekte svojih problema.
    Jedan od načina je tražiti od klijenta da zamisli da razgovara sa osobom u odnosu na koju
    oseća uznemirenje. Klijent se zatim ohrabruje da sasvim doživi i izrazi šta oseća direktno se
    obraćajući toj osobi. Jedna žena čija je glavna šema Emocionalna deprivacija, u nekoliko
    seansi podsticana je da zamisli da razgovara sa roditeljima i izrazi bes jer nisu bili dovoljno
    emocionalno prisutni i dostupni. Svaki put kada je uspevala da izrazi svoja osećanja, sve više
    se udaljavala od šeme. Posle toga bila je u stanju da prihvati da njeni roditelji zbog svojih
    ličnih problema nisu pružili odgovarajuću brigu i da ona nije osuđena da zauvek bude
    emocionalno uskraćena i nevoljena.
    Postoji mnogo različitih varijanti opisane tehnike. Klijenti mogu zauzeti poziciju druge osobe
    u ovom zamišljenom dijalogu i osetiti i izraziti osećanja koja bi druga osoba mogla imati.
    Mogu takođe napisati pismo osobi, bez namere da ga pošalju, kako bi sasvim slobodno
    izrazili svoja osećanja.
    Interpersonalne tehnike stavljaju naglasak na interakciju sa drugim ljudima, kako bio
    10

    klijentove šeme mogle biti testirane u praksi. Jedan od načina je kroz odnos sa terapeutom.
    Na primer, osobe sa šemom Poslušnost/subjugacija, često se slažu sa svime što terapeut
    kaže, čak i kada ne misle da je zadatak ili aktivnost korisna. Oni kasnije mogu osećati
    ozlojeđenost prema terapeutu, koju prikrivaju. Ovaj obrazac poslušnost – ozlejeđenost,
    terapeut i klijent treba zajedno da ispitaju. Ova intervencija može podstaći klijenta da istraži
    u kojim sve odnosima se ovaj obrazac aktivira i kako bi mogao da ga prevlada.
    Druga vrsta interpersonalne tehnike podrazumeva uklkjučivanje klijentovog supružnika u
    terapiju. Muškarac sa šemom Samožrtvovanje može izabrati partnerku koja zanemaruje
    njegove želje. Terapeut može predložiti da se partnerka uključi u terapiju kako bi zajedno
    istražili i promenili obrasce u njihovom odnosu.
    Kognitivne tehnike odnose se na preispitivanje i osporavanje kognitivnih distorzija koje
    proizilaze iz šema. Kao i u „klasičnoj“ kognitivno bihjevioralnoj terapiji, ove disfunkcionalne
    misli se identifikuju i zatim preispituju. Zatim se formulišu nove misli i uverenja. Ove tehnike
    pomažu klijentima da promene svoje viđenje situacija.
    Prvi korak u kognitivnom radu sa šema je istraživanje dokaza za i protiv tačnosti šeme. To
    podrazumeva analizu različitih životnih iskustava koji podržavaju ili osporavaju šemu. Dokazi
    se zatim analiziraju kako bi se ispitalo da li zaista potvrđuju tačnost šeme. „Dokazi za“
    tačnost šeme obično ne potvrđuju njenu tačnost.
    Razmotrimo primer mladića sa šemom Emocionalna deprivacija. Upitan za dokaze da
    njegove emocionalne potrebe nikad neće biti zadovoljene, on navodi primere bivših
    devojaka koje ih nisu zadovoljile. Međutim, pažljivom analizom prethodnih veza otkriva se
    da je, upravo zbog održanja šeme, birao emocionalno nedostupne partnerke.
    Ovaj uvid uliva mu optimizam, jer ako promeni način na koji bira partnerke njegove
    emocionalne potrebe verovatno će biti zadovoljene.
    Druga kognitivna tehnika je ona u kojoj, kroz strukturisani dijalog , klijent i terapeut
    raspravljaju o dokazima koje potvrđuju i osporavaju tačnost šeme. Najpre klijent brani a
    terapeut napada šemu, zatim zamene uloge kako bi klijent dobio priliku da formuliše
    alternativno viđenje situacije.
    Nakon nekoliko dijaloga klijent i terapeut mogu napraviti fleš-kartice na kojima će zapisati
    11

    tvrdnje koje dokazuju da je šema netačna. Taj podsetnik će klijent koristiti u sitaucijama kada
    je šema aktivirna.
    Na fleš-kartici za klijenta sa šemom Dektnost/stid obično piše: „Znam da osećam kao da
    nešto nije uredu sa mnom, ali moja zdrava strana zna da sam dovoljno dobar. Ima ljudi u
    mom životu koji me dugo poznaju i ostaju sa mnom. Znam da mogu da održim prijateljstvo sa
    ljudima koji me interesuju.“
    Klijent nosi karticu sa sobom i čita je kad god se javi problem. Upornom primenom ove i
    ostalih kognitivnih tehnika, klijentova uverenost u tačnost šeme, postepeno slabi.
    Bihejvioralne tehnike su one u kojima terapeut pomaže klijentu da promeni dugogodišnje
    obrasce u ponašanju, kako bi se smanjila ponašanja koja održavaju šemu a ojačali zdravi
    odgovori.
    Jedna od bihejvioranih tehnika je pomoći klijentu da izabere odgovarajuće partnere, koji su
    u stanju da održe zdrav odnos. Klijenti sa šemom Emocionalna deprivacija obično biraju
    emocionalno nedostupne partnere. Terapeut će klijentu u ovom slučaju pomoći da procene i
    izaberu odgovarajuće partnere.
    Druga bihejvioralna tehnika uči klijente da bolje komuniciraju. Na primer, žena sa šemom
    Poslušnost/subjugacija, veruje da zaslužuje povišicu, ali ne zna kako da je traži. Terapeut
    kroz igranje uloga može pomoći klijentkinji da uvežba razgovor sa šefom. Prvo, terapeut igra
    ulogu kijenta a kijent šefa. Tako terapeut pokazuje kako da se na adekvatan način zatraži
    povišica. Zatim, K i T zamene uloge, pa klijent dobije priliku da vežba novu veštinu i dobije
    povratnu informaciju pre nego što ovo novo ponašanje testira u realnosti.

    ZAKLJUČAK: Šema terapija pomaže ljudima da razumeju i promene dugotrajne životne
    obrasce. Terapija se sastoji od prepoznavanja i sistematične promene ranih maladaptivnih

  2. lele lele cirko al za psihoterapiju. Unholiest of abominations.

  3. Šmoklja
    I jednako mi puca kurac za mišljenje svakog od vas. bukv

    Ok stav ali sust nije tako. Ne bi blejao ovde sa svima i delio misljenja i stavove da nije tako.
    Msm sad bez neke kenjaze.

  4. Ma jok brate, ja ako kažem da je tako tako je, i koliko god ti puta napisao bukv sušt true fact lolo to neće da promeni činjenicu da je tako.

  5. Septembar 2026. Cara, Celt, Zap, melk, Šmo...Se raspravljaju oko nečega na šaljivom sajtu vukajlija.

  6. Uverenja... svako ima svoja

  7. ovo sam hteo da kazem smoklji melkor se uvukao funjarski izmedju pa izgleda ko da sam njemu reko loool bukv, sto ne bi nikad

  8. Cara™
    Uverenja... svako ima svoja

    A jedino su moja uvek ispravna. True fact

  9. Da bas smo smo melk celt i smo (i celt i smo) pomislisli da nam pises bukv loool

    Inace pizdun si jer podrzavas smo normalnost a sust ne. To nije normalnost al modz se prihvati

  10. smoklja ima iq cca 150, totalno neupotrebljiv doduse po sopstvenom priznanju, mada ne bi reko.

    jesi u mensi, aj priznaj?

  11. odajes mi taj vajb 100%

  12. Znam lika iz mense koji nema keceve i dvojke zbog pepsija.

    Pametnom dosta

  13. Pa išo sam u menzu kod medicinskog dok sam studirao, više ne idem. IKSDE

  14. Smo prepametan. Cena - nejebica. Posledica - ljubav sajta

  15. Šema. Svaki dan preslikan - logovanje u isto vreme pregled istih tema, iste rasprave...Kompenzacija.

  16. melkor je hteo da bude u menzi al ne daju. smoklja bez truda jebe mu se, al tu je.

  17. Sutra cu iscitam nema sanse sad

    Ne znam nista o semama

  18. Cara™
    Smo prepametan. Cena - nejebica. Posledica - ljubav sajta

    Izgori od zavisti dushmane ja bogat ti gowno mwah

Rekli o sajtu

Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.

Status Magazin · April 2009.